Датум: 09.05.2012. СА­ВЕ­ТО­ДАВ­ЦИ У БЕ­О­ГРА­ДУ - Осло­нац по­љо­при­вред­ни­ци­ма Аси­стен­ти са­ве­то­дав­ци са под­руч­ја Ср­би­је оку­пи­ли су се не­дав­но у бе­о­град­ском До­му син­ди­ка­та на рад­ном до­го­во­ру са пред­став­ни­ци­ма Ми­ни­стар­ства за по­љо­при­вре­ду, а ме­ђу њи­ма су би­ли и агро­но­ми оку­пље­ни око са­ве­то­дав­них слу­жби у Ру­ми и Срем­ској Ми­тро­ви­ци. - Про­је­кат је ап­со­лут­но по­ка­зао оправ­да­ност по­сто­ја­ња и тај си­стем мо­ра да оп­ста­не. Ва­ша уло­га ра­сте код по­љо­при­вред­ни­ка. Од про­шло­го­ди­шњих 82.727 ре­ги­стро­ва­них га­здин­ста­ва ко­ја су ко­ри­сти­ла суб­вен­ци­је, ове го­ди­не је тај број три пу­та ве­ћи. Та за­слу­га при­па­да и ва­ма – ре­као је Вла­ди­мир Пет­ко­вић, шеф про­јек­та. Ис­так­ну­то је, та­ко­ђе, да су аси­стен­ти са­ве­то­дав­ци иза­бра­ни да ра­де без при­ви­ле­ги­ја и да је њи­хо­во ан­га­жо­ва­ње у др­жав­ном ин­те­ре­су. Ве­ћи­на је оправ­да­ла ука­за­но по­ве­ре­ње у сва­ко­днев­ном кон­так­ту са про­из­во­ђа­чи­ма, ко­ји­ма ре­ша­ва­ју и жи­вот­не про­бле­ме. По­ред ве­ли­ког бро­ја струч­них са­рад­ни­ка из Ми­ни­стар­ства, рад­ном до­го­во­ру у До­му син­ди­ка­та при­су­ство­вао је и ми­ни­стар по­љо­при­вре­де Ду­шан Пе­тро­вић. - Ва­ша уло­га је мно­го ва­жна, јер је бли­зу 250.000 га­здин­ста­ва ове го­ди­не до­би­ло др­жав­ни сер­вис. Наш за­јед­нич­ки по­сао је да ин­фор­ми­ше­мо зе­мљо­рад­ни­ке о ме­ра­ма ко­је спро­во­ди­мо и да што бр­же са­зна­ју шта мо­гу ко­ри­сти­ти. Мо­ра­те би­ти њи­хов осло­нац, јер сте ту због про­из­во­ђа­ча. У вас ве­ру­јем и мо­лим вас да нам по­мог­не­те да уна­пре­ди­мо про­из­вод­њу и учи­ни­мо да зе­мљо­рад­ни­ци жи­ве бо­ље – ис­та­као је ми­ни­стар Пе­тро­вић. Про­је­кат Ми­ни­стар­ства за по­љо­при­вре­ду, ка­ко је ре­че­но, ни­је на­пра­вљен да би се уга­сио. - Ме­ђу ва­ма су при­пад­ни­ци свих ве­ро­и­спо­ве­сти, сјај­ни сте, по­кри­ва­те 1.500 ло­ка­ци­ја у Ср­би­ји и сви зна­ју за ва­шу уло­гу – за­кљу­чио је на рад­ном са­стан­ку у Бе­о­гра­ду Вла­ди­мир Пет­ко­вић. Датум: 25.04.2012. МИ­НИ­СТАР ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДЕ ДУ­ШАН ПЕ­ТРО­ВИЋ ПО­СЕ­ТИО СРЕМ­СКУ МИ­ТРО­ВИ­ЦУ, ША­ШИН­ЦЕ И КУ­ЗМИН - Лак­ше до суб­вен­ци­ја за по­љо­при­вред­ни­ке У су­бо­ту, 21. апри­ла, ми­ни­стар по­љо­при­вре­де у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ду­шан Пе­тро­вић по­се­тио је Срем­ску Ми­тро­ви­цу, Ша­шин­це и Ку­змин. Ми­ни­стар Ду­шан Пе­тро­вић је нај­пре по­се­тио Ме­сну ин­ду­стри­ју „Не­дељ­ко­вић“ у Ша­шин­ци­ма, где је об­и­шао по­гон и за­др­жао се у раз­го­во­ру са ру­ко­вод­ством ове фа­бри­ке. Оби­ла­зе­ћи до­ма­ћин­ство Ђор­ђа Не­на­до­ви­ћа из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ре­кор­де­ра у про­из­вод­њи мле­ка и ко­ри­сни­ка суб­вен­ци­ја, Ду­шан Пе­тро­вић је ис­та­као да је по­љо­при­вред­на по­ли­ти­ка ми­ни­стар­ства ове го­ди­не про­ме­ње­на ка­ко би што ви­ше љу­ди са што ма­ње го­то­вог нов­ца оба­ви­ло нео­п­ход­не се­зон­ске ра­до­ве. Он је до­дао да је ове го­ди­не пре­ко 250.000 до­ма­ћин­ста­ва ушло у си­стем суб­вен­ци­о­ни­са­ња, а пре­ко 1.500.000 хек­та­ра зе­мљи­шта је под суб­вен­ци­о­ни­са­ном про­из­вод­њом, што је знат­но ви­ше не­го про­шле го­ди­не. – Ове го­ди­не аграр­ни бу­џет је са 220 по­ве­ћан на пре­ко 300 ми­ли­о­на евра. Ова­ква по­ли­ти­ка се не­ће ме­ња­ти ни у на­ред­не че­ти­ри го­ди­не, а ми ће­мо се бо­ри­ти да аграр­ни бу­џет бу­де што ве­ћи. Про­из­во­ђа­чи мле­ка има­ју по­др­шку од пет ди­на­ра за ли­тар мле­ка, а 25.000 ди­на­ра за сва­ко ма­тич­но гр­ло. Ове го­ди­не пла­ћа­ње пен­зи­о­ног оси­гу­ра­ња ни­је ви­ше услов за до­би­ја­ње суб­вен­ци­ја, а ти­ме смо по­ве­ћа­ли број до­ма­ћин­ста­ва ко­ји мо­гу да их до­би­ју – ре­као је ми­ни­стар Пе­тро­вић на­гла­ша­ва­ју­ћи да ће се по­др­шка Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де на­ста­ви­ти и да­ље уз ра­ци­о­нал­но тро­ше­ње сред­ста­ва, по­ве­ћа­ње про­из­вод­ње хра­не, БДП-а и ква­ли­те­та жи­во­та за по­ро­ди­це ко­је жи­ве од ба­вље­ња по­љо­при­вре­дом. Алек­сан­дар Про­да­но­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и ди­рек­тор ре­пу­блич­ке Ди­рек­ци­је за во­де при Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де је ре­као да је по­љо­при­вре­да и пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја ве­о­ма бит­на за раз­вој Срем­ске Ми­тро­ви­це, Сре­ма и Ср­би­је. – По­сле 6. ма­ја пла­ни­ра­мо по­ве­ћа­ње сред­ста­ва бу­џе­та Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца за по­љо­при­вре­ду. До са­да смо из град­ског бу­џе­та суб­вен­ци­о­ни­са­ли ма­ти­че­ње ју­ни­ца и кра­ва, а да­љим суб­вен­ци­о­ни­са­њем ће­мо са ло­ка­ла по­ма­га­ти Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де – ис­та­као је Про­да­но­вић ре­кав­ши да уско­ро на под­руч­ју це­ле Ср­би­је кре­ће ве­ли­ки про­је­кат на­вод­ња­ва­ња ко­ји ће мно­го по­мо­ћи по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу. Ми­ни­стар по­љо­при­вре­де Ду­шан Пе­тро­вић је у прат­њи пред­став­ни­ка Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­се­тио и до­ма­ћин­ство Дра­го­сла­ва Вуч­ко­ви­ћа у Ку­зми­ну, где се за­др­жао у раз­го­во­ру са по­љо­при­вред­ни­ци­ма. Је­ле­на Јо­ви­чић Датум: 04.04.2012. СРЕМ­СКА ПРИ­ВРЕД­НА КО­МО­РА - Про­лећ­на се­тва на су­вој зе­мљи Са пр­вим то­плим да­ни­ма, у Сре­му је по­че­ла про­лећ­на се­тва. Ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре ва­зду­ха и не­до­ста­та­так вла­ге у зе­мљи­шту не по­го­ду­ју по­љо­при­вред­ним ра­до­ви­ма, па је за на­ста­вак се­тве по­треб­но што ви­ше ки­шних па­да­ви­на. – Ова по­ја­ва би­ла је из­ра­же­на и про­шле го­ди­не, ко­ја је би­ла су­шна, уз ма­ло па­да­ви­на то­ком је­се­ни и зи­ме, све­га око 30 ли­та­ра по ме­тру ква­драт­ном. Са вр­ло ма­ло вла­ге у зе­мљи­шту ушло се и у ову го­ди­ну, па је су­ша још из­ра­же­ни­ја. Ово про­ле­ће је по­че­ло са при­лич­но ви­со­ким тем­пра­ту­ра­ма за ово до­ба го­ди­не, што је ве­о­ма не­по­вољ­но за пше­ни­цу ко­ја тре­ба да поч­не са ра­стом. Због не­по­вољ­них усло­ва, мо­же да до­ђе до ису­ши­ва­ња гор­њег сло­ја зе­мљи­шта и не­у­хра­ње­но­сти пло­да, што ће оста­ви­ти ути­цај на при­нос. Ше­ћер­на ре­па ко­ја је већ за­се­ја­на, ра­стом је ушла у су­ви део па ће би­ти про­бле­ма код ни­ца­ња, ако се ова­ко су­во вре­ме на­ста­ви. Иста је си­ту­а­ци­ја и код сун­цо­кре­та и оста­лих ја­рих кул­ту­ра, чак и ку­ку­ру­за и со­је чи­ја се­тва је на не­ким ме­сти­ма већ по­че­ла – ка­же Вла­ди­мир Вла­о­вић, се­кре­тар Удру­же­ња за аграр Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре. Освр­ћу­ћи се на про­шлу го­ди­ну, Вла­о­вић ка­же да је обим про­из­вод­ње у 2011. го­ди­ни био ма­њи не­го 2010. го­ди­не, пре све­га због не­по­вољ­них вре­мен­ских усло­ва. Овај не­до­ста­так на­док­на­ђен је успе­шни­јим фи­нан­сиј­ским ре­зул­та­том, по­што су це­не по­љо­при­вред­них про­из­во­да би­ле ве­ће. – Све упу­ћу­је на чи­ње­ни­цу да на обим про­из­вод­ње у по­љо­при­вре­ди, ква­ли­тет, као и це­ну про­из­во­да нај­ви­ше ути­чу вре­мен­ски усло­ви. Би­ло је на­зна­ка да ће снег ко­ји је зи­мус пао и по­сле се ота­пао до­бро до­ћи њи­ва­ма, али из­ра­зи­то су­ва зе­мља бр­зо је при­хва­тла сву ко­ли­чи­ну ото­пље­ног сне­га сра­змер­ног 30 до 40 ми­ли­ме­тра ки­ше – при­ча Вла­о­вић. Без об­зи­ра на вре­мен­ске усло­ве, струч­ња­ци Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, као и сва­ке го­ди­не, са­чи­ни­ли су план про­лећ­не се­тве за 2012. го­ди­ну. За про­лећ­ну се­тву ове го­ди­не оста­ло је 188.176 хек­та­ра сло­бод­них ора­ни­ца. Пре­ма пла­ну, пше­ни­це је за­се­ја­на на 44.898 хек­та­ра по­вр­ши­на у Сре­му. До са­да је ја­рим јеч­мом за­се­ја­но не­где око 800 хек­та­ра, ше­ћер­не ре­пе пре­ко 10.000 хек­та­ра, се­тва сун­цо­кре­та је на по­чет­ку, а по­че­ла је и се­тва ку­ку­ру­за. – Тре­нут­но је нај­ва­жни­је да по­љо­при­вред­ни­ке по­слу­же вре­мен­ски усло­ви. Би­ло би до­бро да ки­ша па­да у кон­ти­ну­и­те­ту бар пар да­на, ка­ко би се на­док­на­дио не­до­ста­так во­де, јер зе­мљи­ште је већ ду­же вре­ме­на, жед­но – ре­као је Вла­ди­мир Вла­о­вић. Ј. Јо­ви­чић Датум: 28.03.2012. СО­ЛИ­ДАР­НОСТ НА ДЕ­ЛУ, А У НО­ЋА­ЈУ - Уре­ђи­ва­ли атар­ске пу­те­ве Ме­шта­ни Но­ћа­ја, на ини­ци­ја­ти­ву Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це у не­де­љу, 25. мар­та ор­га­ни­зо­ва­ли су за­јед­нич­ку ак­ци­ју уре­ђе­ња атар­ских пу­те­ва. На­кон ску­па у цен­тру се­ла, где је уз ју­тар­њу ка­фу и до­ру­чак раз­ра­ђен план ра­да, око три­де­се­так ме­шта­на са сво­јим трак­то­ри­ма при­о­ну­ло је на по­сао. Уре­ђи­ва­ли су се сви спо­ред­ни при­ла­зи њи­ва­ма. - Спо­ред­ни пу­те­ви ни­су у ло­шем ста­њу, али на­кон уре­ђе­ња би­ће још про­ход­ни­ји. Ме­ха­ни­за­ци­јом смо та­њи­ра­ли и по­рав­на­ли пут, та­ко да ће са­да би­ти рав­ни­ји и бо­љи – при­ча Го­ран Ан­чић, је­дан од ме­шта­на ко­ји се ра­до ода­звао овој ак­ци­ји. Уре­ђе­њу се­ла при­дру­жи­ли су се и Злат­ко Ву­че­но­вић и Ра­ду­шко Је­ли­кић, ко­ји ка­жу да ће се и у бу­ду­ће ра­до ода­зи­ва­ти слич­ним ак­ци­ја­ма. - Ни­сам из­не­на­ђен од­зи­вом, око три­де­се­так ме­шта­на је иза­шло да по­мог­не, а ми­слим да би нас тре­ба­ло би­ти још – ка­же Злат­ко Ву­че­но­вић. Ра­ду­шко Је­ли­кић сма­тра да ће спо­ред­ни пу­те­ви на­кон уре­ђе­ња би­ти про­ход­ни­ји и спрем­ни за про­лећ­не ра­до­ве у ата­ру. - Ра­до сам се ода­звао ак­ци­ји, јер ми­слим да су уре­ђе­ни атар­ски пу­те­ви по­треб­ни сва­ком се­ло и ово што смо ра­ди­ли је би­ло за до­бро­бит свих нас. Ло­кал­ни пу­те­ви су ма­ње фре­квент­ни, па ће сва­ка­ко ово уре­ђе­ње до­бро до­ћи на­шим по­љо­при­вред­ни­ци­ма – ис­ти­че Је­ли­кић. У Но­ћа­ју се сва­ке го­ди­не по­шљун­чи од­ре­ђе­на де­о­ни­ца атар­ских пу­те­ва, а ка­ко је из­ја­вио пред­сед­ник Са­ве­та МЗ Но­ћај Ми­лин­ко То­јић, ме­шта­ни су се на пред­лог МЗ оку­пи­ли ка­ко би се уре­ди­ли они спо­ред­ни пу­те­ви ко­ји ни­су по­шљун­че­ни. Ово је пр­ви пут да је ор­га­ни­зо­ва­на ова­ква ак­ци­ја у се­лу, а ка­ко је ре­че­но пред по­че­так ра­до­ва, пла­ни­ра се да ова ак­ци­ја по­ста­не тра­ди­ци­о­нал­на и да се сва­ке по­след­ње не­де­ље у мар­ту ме­шта­ни са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но оку­пе и сре­де спо­ред­не атар­ске пу­те­ве. Б. Се­ла­ко­вић Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 21.03.2012. АДА­ШЕ­ВАЧ­КИ ДИ­ВА­НИ: ДРА­ГО­СЛАВ МУ­ТАВ­ЏИЋ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИК ОВ­ДА­ШЊИ - Не­кад ми се чи­ни да се вр­тим у круг Ада­шев­ци су јед­но од рет­ких се­ла ко­је не из­у­ми­ре. У њи­ма жи­ви два­де­се­так мла­дих по­љо­при­вред­ни­ка, ко­ји су од­лу­чи­ли да оста­ну на се­лу, ра­де зе­мљу и за­сну­ју сво­је по­ро­ди­це. Ве­ћи­на је по­ред по­сто­је­ћег ка­пи­та­ла, ре­ши­ла и да про­ши­ри по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу. Је­дан од тих мла­дих и вред­них Ада­шев­ча­на је и Дра­го­слав Му­тав­џић. Он об­ра­ђу­је 85 хек­та­ра зе­мље, а по­ред соп­стве­не, узи­ма зе­мљу и у за­куп. Ка­же да су при­пре­ме за про­лећ­ну се­тву у је­ку. - Ку­пи­ли смо наф­ту, ме­ха­ни­за­ци­ју сре­ди­ли и са­да спре­ма­мо кул­ту­ру ко­ја се се­је. На се­дам хек­та­ра се­јем ше­ћер­ну ре­пу, сор­те бјан­ка и се­тву ре­пе смо за­по­че­ли око 20. мар­та. Пше­ни­ца је за­се­ја­на, а оста­је нам још се­тва ку­ку­ру­за и со­је, ко­ју се­јем на 40 хек­та­ра - при­ча Дра­го­слав. Сво­је про­из­во­де из­во­зи и има већ оформ­ље­но, си­гур­но тр­жи­ште. - Пре не­ко­ли­ко да­на смо про­да­ли са ла­ге­ра ку­ку­руз, ка­ко би мо­гли ку­пи­ти наф­ту и про­прат­ни ма­те­ри­јал. Ско­ро смо за кеш ку­пи­ли нов трак­тор и пр­ска­ли­цу. Ра­дим са здра­вим ка­пи­та­лом, мо­је је све и не­мам ни­шта на кре­дит. У за­ви­сно­сти од то­га ко­ли­ко имам ке­ша, то­ли­ко се ши­рим. Тру­дим се да су дво­ри­ште и ме­ха­ни­за­ци­ја сре­ђе­на, а зе­мља чи­ста, јер сма­трам да је то огле­да­ло јед­ног по­љо­при­вред­ног га­здин­ства – ис­ти­че овај по­љо­при­вред­ник из Ада­шев­ца. По­ред то­га што об­ра­ђу­је зе­мљу, ба­ви се и сто­чар­ством, али за соп­стве­не по­тре­бе. Овај 38. го­ди­шњи по­љо­при­вред­ник ка­же да је остао на се­лу, јер је ми­шље­ња да се­ло има пер­спек­ти­ву и ис­ти­че да сва­ко мо­же да стек­не не­ки ка­пи­тал уко­ли­ко хо­ће да ра­ди, док онај ко­ји не­ће да ра­ди, не­ће ни има­ти. - Зе­мљи­ште у шид­ској оп­шти­ни је на ни­ском те­ре­ну и у пи­та­њу је ки­се­ла зе­мља. Про­шла го­ди­на је би­ла од­лич­на. При­но­си мо­жда ни­су би­ли ре­корд­ни, али су би­ли и ви­ше не­го за­до­во­ља­ва­ју­ћи. По ју­тру сам имао 1.800 ки­ло­гра­ма со­је, а ку­ку­ру­за шест то­на по ју­тру. Пре­ми­ја ми је ис­пла­ће­на, пше­ни­ца је би­ла за­до­во­ља­ва­ју­ћа, а ку­ку­руз сам са­да про­дао по 1.900 ди­на­ра за 100 ки­ло­гра­ма. Увек га ла­ге­ру­јем, јер ми па­ре у том тре­нут­ку сти­жу од со­је те не­мам по­тре­бу да га про­да­јем по ни­жим це­на­ма – при­ча Му­тав­џић и до­да­је: - Ова зи­ма нас је по­је­ла, јер су на­ши при­хо­ди ис­кљу­чи­во из по­љо­при­вре­де. Од нов­ца ко­ји смо до­би­ли за ку­ку­руз, ку­пи­ли смо наф­ту, се­ме, но­ве гу­ме и за­кр­пи­ли на­ше ру­пе. И та­ко све у круг. На­дам се да ће ова го­ди­на би­ти под­јед­на­ко до­бра као и про­шла. Жи­вот по­љо­при­вред­ни­ка је увек не­из­ве­стан, али ако си ра­дан и ула­жеш стал­но у ме­ха­ни­за­ци­ју и ква­ли­тет се­ме­на, не би тре­ба­ло да про­ђеш ло­ше – за­кљу­чу­је Дра­го­слав Му­тав­џић. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 14.03.2012. РЕЧ ПО РЕЧ О ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДИ СА ДРА­ГА­НОМ ИГ­ЊА­ТО­ВИ­ЋЕМ ИЗ ВИ­ТО­ЈЕ­ВА­ЦА - Суб­вен­ци­је ка­сне, а се­тва не сме Дра­ган Иг­ња­то­вић, по­љо­при­вред­ник из Ви­то­је­ва­ца, об­ра­ђу­је два­де­се­так хек­та­ра зе­мље. Углав­ном се­је ку­ку­руз, три­ти­кал, со­ју и де­те­ли­ну лу­цер­ку ко­ју по­сле ко­ри­сти за ис­хра­ну пе­де­се­так гр­ла сто­ке, ко­ли­ко га­ји у сво­јим шта­ла­ма. - То је све за мо­ју сто­ку, тр­жи­шних ви­шко­ва не­мам, ка­же Дра­ган. Иако је још из­у­зет­но хлад­но вре­ме, по­љо­при­вред­ни­ци уве­ли­ко раз­ми­шља­ју о пред­сто­је­ћој про­лећ­ној се­тви. Са­да се ба­ве про­бле­ми­ма ве­за­ним за на­бав­ку ре­про­ма­те­ри­ја­ла и го­ри­ва. - На­ба­вио сам сред­ства за за­шти­ту и ђу­бри­во, не­што сам и је­се­нас за­о­рао са­да ми још тре­ба се­ме. Што се ти­че се­тве, за оче­ки­ва­ти је да се не­ће при­ме­ни­ти пу­на агро­тех­ни­ка, рет­ко ко то при­ме­њу­је, по­го­то­во што се ти­че ђу­бри­ва. Ка­да је реч о се­ме­ну, ко­ри­сти­мо де­кла­ри­са­но, је­ди­но се у је­сен, код пше­ни­це не­кад ко­ри­сти се­ме „са та­ва­на“ - ка­ко ми ка­же­мо. Про­лећ­на се­тва се се­мен­ски од­ра­ди до­бро, али је про­блем ђу­бри­во. Оно је ва­жно, али се ма­ло ко­ри­сти, при­ча Дра­ган Иг­ња­то­вић. По ње­му раз­лог за то ле­жи у па­ри­те­ту, се­ло је оси­ро­ма­ши­ло. - Кад сам ја био ма­ли, та­да је па­ри­тет био 150 ки­ло­гра­ма пше­ни­це за ме­ша­ви­ну три пет­на­е­сти­це, а са­да је тај па­ри­тет 250 до 300 ки­ло­гра­ма пше­ни­це, сма­тра Дра­ган Иг­ња­то­вић. Ка­да је реч о суб­вен­ци­ја­ма, Дра­ган сма­тра да оне ка­сне. - Суб­вен­ци­је тре­ба да стиг­ну пре се­тве, нај­ка­сни­је до по­ло­ви­не мар­та, да би се­тва би­ла успе­шни­ја. Ако се но­вац до­би­је у то­ку го­ди­не, он се по­тро­ши до се­тве. До са­да смо до­би­ја­ли те суб­вен­ци­је ко­је обе­ћа­ју, али по ме­ни, то је са за­ка­шње­њем. Усло­ви тре­ба да се зна­ју пре по­чет­ка је­се­ње се­тве, већ до кра­ја сеп­тем­бра мо­ра­ју се зна­ти усло­ви за суб­вен­ци­о­ни­са­ње, јер ми не­ма­мо ве­зе са ка­лен­дар­ском го­ди­ном, не­го ци­клу­сом про­из­вод­ње - од се­тве пше­ни­це па до бер­бе ку­ку­ру­за, ка­же нам Дра­ган. У Ви­то­јев­ци­ма је зе­мљи­ште ло­шег ква­ли­те­та, ме­ђу нај­ло­ши­јим у Сре­му. Зе­мља је у про­се­ку, пе­те ка­те­го­ри­је, ви­ше сла­ти­на­ста, бе­ла зе­мља ко­јој тре­ба до­ста вла­ге. О то­ме Дра­ган ка­же: - Мо­же сва агро­тех­ни­ка да се ура­ди, али је на­вод­ња­ва­ње ску­по и при­но­си ни­су као у дру­гим се­ли­ма где је зе­мља ква­ли­тет­ни­ја. Го­ри­во што се до­би­је је до­вољ­но за основ­ну об­ра­ду, а за на­вод­ња­ва­ње не­ма. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 22.02.2012. У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ 24. ФЕ­БРУ­А­РА - Са­бор ре­кор­де­ра Сре­ма Ове го­ди­не, 38. Са­бор по­љо­при­вред­ни­ка ре­кор­де­ра Сре­ма одр­жа­ће се 24. фе­бру­а­ра у све­ча­ној са­ли Град­ске ку­ће Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ор­га­ни­за­ци­ју ово­го­ди­шњег Са­бо­ра, Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра пре­у­зе­ла је од За­дру­жног са­ве­за Сре­ма. – Бу­ду­ћи да је За­дру­жни са­вез у фи­нан­сиј­ским по­те­шко­ћа­ма, а члан је СПК, од­лу­чи­ли смо да пре­у­зме­мо ор­га­ни­за­ци­ју Са­бо­ра. На сед­ни­ци Од­бо­ра за ор­га­ни­за­ци­ју одр­жа­ној 7. фе­бру­а­ра, утвр­ди­ли смо ли­сту так­ми­ча­ра ре­кор­де­ра по про­из­вод­ња­ма ко­ји ће се оку­пи­ти на ово­го­ди­шњем Са­бо­ру. За пр­во, дру­го и тре­ће ме­сто нај­у­пе­шни­јим по­љо­при­вред­ним про­из­во­ђа­чи­ма би­ће до­де­ље­ни злат­ник, ве­ли­ки и ма­ли сре­бре­њак – на­ја­вио је Вла­ди­мир Вла­о­вић, се­кре­тар Удру­же­ња за аграр Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре. По­љо­при­вред­ни­ци ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи на по­вр­ши­ни до три хек­та­ра: Ку­ку­руз: Јо­ван Ма­ки­та­но­вић - Ку­змин, Јо­ви­ца До­ро­шки - Во­гањ, Не­над Ра­ду­ло­вић - Ру­ма. Ше­ћер­на ре­па: Во­ји­слав Ко­ри­ца - Ла­ћа­рак, Стан­ко Цви­је­тић - Ве­ли­ки Ра­дин­ци, Ра­до­слав Ву­ка­ди­но­вић - Ку­змин. Сун­цо­крет: Ми­ле Бу­ђа­нов­ча­нин - Го­лу­бин­ци, Ду­шан Та­дић - Ер­де­вик, Са­ња Дра­гој­ло­вић - Го­лу­бин­ци. Со­ја: Ја­ни­ка Бу­заш - Ма­ли Ра­дин­ци, То­ма Ђу­ри­чић - Ру­ма, Зо­ран Д. Цве­тин­ча­нин. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи на по­вр­ши­ни пре­ко три хек­та­ра: Ку­ку­руз: Мар­тин До­мо­њи Ла­ка­тош - Ста­ра Па­зо­ва, Ра­ден­ко Си­мић - Ку­змин, Ми­ли­вој Ста­јић - Го­лу­бин­ци. Ше­ћер­на ре­па: Ра­до­слав Ме­ђе­до­вић - Мар­тин­ци, Ста­ни­ша Јеф­тић - Го­лу­бин­ци, Мар­ко Ву­ко­лић - Ла­ћа­рак. Су­но­крет: Ср­ђан Ко­ва­че­вић - Го­лу­бин­ци, Ко­ста Јо­ва­но­вић - Пу­тин­ци. Со­ја: Вла­да Стој­че­вић - Бу­ђа­нов­ци, Спа­со­је Мр­ђе­ло­шки - Во­гањ, Ми­ро­слав Ба­бур­ски - Бу­ђа­нов­ци. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи лу­бе­ни­ца: Сло­бо­дан Жи­ва­но­вић - Го­лу­бин­ци, Алек­сан­дар Ан­дрић - До­брин­ци, Га­вра Ма­ној­ло­вић - До­брин­ци. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи па­ра­дај­за: Ти­хо­мир Бо­ја­нић - Чал­ма, Ђор­ђе Ча­вић - Чал­ма, Ђор­ђе То­мић - До­брин­ци. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи ду­ва­на: Са­во Ту­бић - Го­лу­бин­ци, Зо­ран Мр­ђа - Љу­ко­во, Ми­ли­вој Ста­јић - Го­лу­бин­ци. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи гро­жђа: Дра­ган Три­ва­но­вић - Ер­де­вик, Ђор­ђе Бо­рак - Ер­де­вик, Ан­дри­ја Тот - Ер­де­вик. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи кру­ша­ка: Мла­ден Ми­ћа­ше­вић - Ириг, Ди­ми­три­је За­рић - Ириг. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи бре­са­ка: Ђор­ђе Ма­рић - Ириг, То­ми­слав Ста­ној­чев - Ириг, Са­ва Ми­лић - Ириг. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи тов­них сви­ња: Бо­ра Шуљ­ма­нац - Ла­ћа­рак, Жи­ван Вла­ди­са­вље­вић - Ла­ћа­рак, Вла­ди­мир Нин­ко­вић - До­њи Пе­тров­ци. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи тов­них пра­са­ди: Је­ле­на Бе­у­ко­вић - Жар­ко­вац, Ве­ли­бор Са­вић - Мар­тин­ци, Вла­ди­мир Нин­ко­вић - До­њи Пе­тров­ци. Ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи мле­ка: Мар­ко Ми­ло­са­вље­вић - Но­ви Кар­лов­ци, Жељ­ко Хај­ду­ко­вић - Ку­змин, Ми­ро­слав Ја­њиш - Ру­ма. Нај­ве­ћи роб­ни про­из­во­ђа­чи пше­ни­це и со­је Па­вле Не­на­до­вић - Во­гањ, Ми­о­драг Ла­зић - Го­лу­бин­ци у про­из­вод­њи ше­ћер­не ре­пе. Ј. Ј. Датум: 15.02.2012. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДА - Снег је до­бро­до­шао њи­ва­ма По­след­њих да­на мно­го се го­во­ри о хлад­но­ћи и огром­ним ко­ли­чи­на­ма сне­га ко­ји ства­ра не­во­ље на ули­ца­ма и пу­те­ви­ма. Да је не­где снег до­бро­до­шао, као и да тре­нут­ни зим­ски усло­ви ни­су нео­бич­ни за ово до­ба го­ди­не, све­до­че и ре­чи Вла­ди­ми­ра Ва­ло­ви­ћа, се­кре­та­ра Удру­же­ња за аграр Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре. – Хлад­но вре­ме са пу­но сне­га са­свим је нор­мал­но за ме­сец фе­бру­ар. Са­да­шње ста­ње је уоби­ча­је­но за зим­ски пе­ри­од и че­сто се де­ша­ва да баш у фе­бру­а­ру бу­де нај­ве­ћих мра­зе­ва и сне­жних па­да­ви­на. Ово вре­ме и ни­ске тем­пе­ра­ту­ре не­ће ло­ше ути­ца­ти на ози­ме и во­ћар­ске кул­ту­ре. Снег је до­бо­до­шао и на­дам се да ће се за­др­жа­ти цео пе­ри­од док тра­ју ова­ко ни­ске тем­пе­ра­ту­ре, ка­ко би са­чу­вао усе­ве од мра­за – твр­ди Вла­о­вић. Вла­о­вић је под­се­тио да је у Сре­му укуп­но по­се­ја­но 50.554 хек­та­ра ози­мих кул­ту­ра, а од то­га 44.890 хек­та­ра је под пше­ни­цом. Иако су на вре­ме по­се­ја­не, због су­шног вре­ме­на пре и по­сле се­тве, ози­ме кул­ту­ре ни­су до­сти­гле до­во­љан раст, па је за­то до­бро­до­шао снег ко­ји их чу­ва од из­мр­за­ва­ња. – За са­да ри­зи­ка не­ма, би­ло би ло­ше да је вре­ме су­во и хлад­но или да је тем­пе­ра­ту­ра­ма у ми­ну­су прет­хо­ди­ло то­пло вре­ме – ка­же Вла­о­вић, до­да­ју­ћи: – Воћ­ња­ци су тре­нут­но у ста­њу ми­ро­ва­ња, а уско­ро сле­ди оре­зи­ва­ње и при­пре­ма за цве­та­ње. На пи­та­ње да ли пре­ти опа­сност од по­пла­ва ка­да снег поч­не да се ота­па наш са­го­вор­ник нам је ре­као да је зе­мљи­ште у Сре­му већ одав­но су­во и жељ­но вла­ге, па ће зе­мља бр­зо упи­ја­ти ото­пље­ни снег, ко­ји ће јој до­бро до­ћи. Са овом тврд­њом ни­је се до кра­ја сло­жио Ђу­ра Па­јић, струч­ни са­вет­ник у По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби у Ру­ми. По ње­го­вим ре­чи­ма про­блем би мо­гао да на­ста­не ако би се, због ле­де­не ки­ше, ство­рио ле­де­ни по­кри­вач на сне­гу јер би то мо­гло да до­ве­де до гу­ше­ња пше­ни­це. Та­да би мо­ра­ле да се пре­ду­зму ме­ре на ло­мље­њу ле­де­не ко­ре ка­ко би биљ­ке мо­гле да ди­шу. Дру­га опа­сност је да се, ако до­ђе до на­глог то­пље­ња сне­га, по­ја­ве по­вр­шин­ске во­де ко­је би, та­ко­ђе, мо­гле да ре­зул­ти­ра­ју гу­ше­њем пше­ни­це, па би та­да тре­ба­ло од­во­ди­ти во­ду са њи­ва. - На­дам се да до ова­квих си­ту­а­ци­ја не­ће до­ћи. Тре­ба ре­ћи да је овај снег обез­бе­дио и зим­ску за­ли­ху вла­ге у зе­мљи­шту ко­ју до са­да ни­смо има­ли – ипак ка­же Ђу­ро Па­јић. Ина­че, у рум­ској оп­шти­ни се­тва пше­ни­це је оба­вље­на на пре­ко 8.000 хек­та­ра, а ви­ше од по­ло­ви­не тих по­вр­ши­на су за­се­ја­не у оп­шти­мал­ном агро­тех­нич­ком ро­ку.Пше­ни­ца се са­да на­ла­зи у фа­зи по­чет­ка бо­ко­ре­ња, а пар да­на је би­ла не­за­шти­ће­на, у пе­ри­о­ду ка­да су би­ле ни­ске тем­пе­ра­ту­ре, а ни­је пао снег. - Тре­нут­на ви­си­на сне­жног по­кри­ва­ча је 30 цен­ти­ме­та­ра што је до­вољ­но да за­шти­ти пше­ни­цу ко­ја ина­че, до­бро под­но­си ни­ске тем­пе­ра­ту­ре. Пред­ви­ђа се да ће ова­кво вре­ме тра­ја­ти још око не­де­љу да­на, а оче­ку­је се и по­ве­ћа­ње сне­жног по­кри­ва­ча. С об­зи­ром на де­бљи­ну сне­жног по­кри­ва­ча, не­ма про­бле­ма са из­мр­за­ва­њем пше­ни­це – ка­же за на­ше но­ви­не Ђу­ра Па­јић. Ј. Јо­ви­чић и С. Џа­ку­ла Датум: 08.02.2012. ПРО­ТЕ­КЛОГ ВИ­КЕН­ДА НА -10 СТЕ­ПЕ­НИ ОДР­ЖА­НИ 11. „ДА­НИ ВИ­НА“ У РИ­ВИ­ЦИ - Руј­но ви­но ото­пи­ло пу­те­ве Тра­ди­ци­о­нал­на ту­ри­стич­ко-при­вред­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ни ви­на“ одр­жа­на је про­те­клог ви­кен­да у Ри­ви­ци. И по­ред сне­га и тем­пе­ра­ту­ре ко­ја ни­је пре­ла­зи­ла -10 сте­пе­на Цел­зи­ју­са, оку­пи­ло се око 60 так­ми­ча­ра, до­брих ви­на­ра, да по­ка­жу чи­је је ви­но нај­у­ку­сни­је. Све­у­куп­ни по­бед­ник ма­ни­фе­ста­ци­је је Сте­ва Пу­зић из Ри­ви­це, ко­јем је до­де­ље­на злат­на ме­да­ља. И ако је снег па­дао без пре­стан­ка, до­бри до­ма­ћи­ни, ни у чем ни­су ома­ши­ли, пу­те­ви про­ход­ни, бу­рад отво­ре­на, пра­си­ћи ис­пе­че­ни, го­сти сти­гли. Ни­ком ни­је хлад­но, оку­пље­не зва­ни­це под се­о­ском ша­тром гре­је до­ма­ће ви­но, вру­ћи чвар­ци, ко­ба­си­це, ку­ле­ни, шун­ке, швар­гле...За так­ми­че­ње при­ја­вље­но 58 узо­ра­ка ви­на про­из­ве­де­ног од про­шло­го­ди­шњег ро­да. - Да ни­је овог ки­ја­ме­та од вре­ме­на, би­ло би и сто­ти­ну узо­ра­ка, али ни­смо мо­гли да пред­ви­ди­мо ова­ко вре­ме. За­до­вољ­ни смо про­шло­го­ди­шњим ро­дом гро­жђа, го­ди­на нам је ишла на ру­ку, на­да­мо се да ће и ова би­ти до­бра - ка­же Све­то­зар Бр­кић, пред­сед­ник ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра. Али, да ви­но­гра­дар­ство и ви­нар­ство има­ју бу­дућ­ност у Сре­му, по­твр­ђу­је при­мер клу­ба Пут­нич­ких мла­дих ви­на­ра, ко­ји су у Ри­ви­ци за цр­но, бе­ло и ро­зе ви­но до­би­ли сре­бр­не ме­да­ље. - Ово је пр­ви пут да има­мо мла­де уче­сни­ке на ма­ни­фе­ста­ци­ји, они су из Пу­ти­на­ца, и за­у­зе­ли су дру­га ме­ста, у свим ка­те­го­ри­ја­ма ви­на. До­го­ди­не ће они то по­зла­ти­ти, бр­зо уче, та­кви нам на­след­ни­ци тре­ба­ју – ко­мен­та­ри­ше Све­то­зар Ан­то­ни­је­вић, је­дан од осни­ва­ча ове ма­ни­фе­ста­ци­је. На ула­зу у ша­тру цуп­ка­ју од хлад­но­ће де­вој­чи­це, уче­ни­це пе­тог раз­ре­да Основ­не шко­ле „До­си­теј Об­ра­до­вић“, из Ри­ви­це по­ста­ви­ле те­згу и при­ре­ди­ле про­дај­ну из­ло­жбу ко­ла­ча. Ду­ва­ју у пр­сте да се за­гре­ју, али, ко­ла­че ко­је су, ме­си­ле ма­ме и ба­ке, и те ка­ко се про­да­ју. - На про­шло­го­ди­шњој ма­ни­фе­ста­ци­ји од про­да­је ко­ла­ча за­ра­ди­ле смо 13 хи­ља­да ди­на­ра, од тих па­ра смо ишли на екс­кур­зи­ју. Ове го­ди­не пла­ни­ра­мо да ку­пи­мо лоп­те и ви­ја­че за шко­лу, то нам је по­треб­но - ка­же Ан­ђел­ка Ђо­кић, у дру­штву Цве­те Ми­ћић и Ми­ле­не Вуч­ко­вић А го­сти из Но­вог Са­да, Ру­ме, Срем­ске Ми­тро­ви­це и не­ко­ли­ко Бе­о­гра­ђа­на ку­пу­ју ко­ла­че, да по­мог­ну „школ­ски бу­џет“. На ово­го­ди­шњој ма­ни­фе­ста­ци­ји за бе­ло ви­но зла­то је при­па­ло Сте­ви Пу­зи­ћу, сре­бр­на ме­да­ља Ни­ко­ли Ра­дој­чи­ћу, а брон­за­на Иштва­ну Ола­ху. За нај­бо­ље ро­зе, зла­то и сре­бро је до­био Ми­лош Ра­дој­чић а брон­зу Јо­ван Ћи­рић. И за цр­ве­но ви­но злат­ну и сре­бре­ну ме­да­љу до­био је Са­ва Од­ро­вач­ки, а брон­за­ну Ми­лош Ра­дој­чић. С. Ко­стић Датум: 25.01.2012. ПЛА­НИ­РАН РАС­ПО­РЕД ПРЕ­ДА­ВА­ЊА ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НЕ СТРУЧ­НЕ СЛУ­ЖБЕ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА У 2012. ГО­ДИ­НИ У Но­ћају 26. јануар у Месној за­јед­ни­ци, у Шиду 7. фебруара у сали Би­о­ско­па, у Ада­шев­цима 8. фебруара у Ло­вач­ком дому, у Ку­ку­јев­цима 9. фебруара у Месној за­јед­ни­ци, у Го­лу­бин­цима 10. фебруара у шко­ли, у Кр­ње­шев­цима 13. фебруара у месној за­јед­ни­ци, у Ста­ра Па­зо­ва 14. фебруара у Оп­шти­ни, у Вој­ки 17. фебруара у Ло­вач­ком дому, у Ер­де­вику 20. фебруара у месној за­јед­ни­ци, у Пр­хо­ву 21. фебруара , у Ви­шњи­ће­ву 22. фебруара у Ло­вач­ком дому, у Шу­љму 23. фебруара у Ло­вач­ком дому, у Великим Ра­дин­цима 27. фебруара у Ло­вач­ком дому, у Ша­шин­цима 28. фебруара у Ло­вач­ком дому, у Соту 29. фебруара у Ло­вач­ком дому и у Чал­ми 1. марта у шко­ли. Те­ме на пре­да­ва­њу – Ана­ли­за про­из­вод­ње ше­ћер­не ре­пе, ку­ку­ру­за, со­је, ре­зул­та­ти огле­да у 2011. Пред­лог сор­ти­мен­та са освр­том на тех­но­ло­ги­ју. Ак­ту­ел­ни по­сло­ви у про­из­вод­њи стр­них жи­та. За­шти­та ра­тар­ских кул­ту­ра. Ак­ту­ел­но у сто­чар­ству - ми­ко­ток­си­ни у хра­ни­ви­ма, ис­хра­на го­ве­да и сви­ња. За­шти­та воћ­них вр­ста и ви­но­ве ло­зе. Кон­тро­ла плод­но­сти зе­мљи­шта и ис­хра­на би­ља. Пре­да­ва­чи: др Ка­ти­ца Шкр­бић, ди­пло­ми­ра­ни ин­же­ње­ри Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић, Ми­ра Ба­бић, Зо­ран Мар­ти­но­вић, Мир­ја­на То­ја­гић Ми­ло­ва­но­вић, Жељ­ко Гра­о­вац, Ми­кић Ру­жи­ца и мр Вла­ди­мир Ма­рић. Датум: 18.01.2012. РАД ПО­ЉО­ЧУ­ВАР­СКЕ СЛУ­ЖБЕ У РУ­МИ - Ви­ше нов­ца за по­љо­чу­ва­ре Кра­јем де­цем­бра про­шле го­ди­не рум­ска оп­шти­на и По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за по­љо­при­вре­ду, во­до­при­вре­ду и шу­мар­ство су пот­пи­са­ли уго­вор о су­фи­нан­си­ра­њу по­љо­чу­вар­ске слу­жбе. Ру­ма је за ове на­ме­не до­би­ла 2,4 ми­ли­о­на ди­на­ра, а ула­зи у ред оних оп­шти­на ко­је има­ју до­бро ор­га­ни­зо­ва­ну и до­бро опре­мље­ну по­љо­чу­вар­ску слу­жбу. У сва­кој ме­сној за­јед­ни­ци за­по­слен је по је­дан по­љо­чу­вар. Има их укуп­но 20, а њи­хов де­ло­круг ра­да је од­ре­ђен Од­лу­ком о за­шти­ти по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта, усе­ва и за­са­да, пољ­ских пу­те­ва и ка­на­ла од пољ­ске ште­те и ор­га­ни­зо­ва­њу по­љо­чу­вар­ске слу­жбе ко­ја је усво­је­на у мар­ту 2009. го­ди­не. Ове го­ди­не за рад по­љо­чу­ва­ра је, по­ред већ по­ме­ну­тих 2,4 ми­ли­о­на из По­кра­ји­не, у оп­штин­ском бу­џе­ту опре­де­ље­но још че­ти­ри ми­ли­о­на, да­кле на рас­по­ла­га­њу је укуп­но 6,4 ми­ли­о­на ди­на­ра. О ак­тив­но­сти­ма по­љо­чу­вар­ске слу­жбе у ми­ну­лој го­ди­ни из­ве­штај се при­пре­ма и би­ће пре­до­чен у окви­ру из­ве­шта­ја о ра­ду Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет, али су ис­ку­ства из прет­ход­не две го­ди­не за­до­во­ља­ва­ју­ћа. - На осно­ву прет­ход­них ин­фор­ма­ци­ја мо­же­мо за­кљу­чи­ти да су го­то­во сви по­љо­чу­ва­ри са­ве­сно оба­вља­ли свој по­сао, у окви­ру по­ве­ре­них над­ле­жно­сти. Сва­ко­днев­но су во­ди­ли сво­је днев­ни­ке ра­да и оби­ла­зи­ли те­рен, уче­ство­ва­ли су у ра­ду ко­ми­си­ја за про­це­ну ште­та, а би­ли су ак­тив­ни и у сни­ма­њу пољ­ских ште­та. Под­но­си­ли су и кри­вич­не при­ја­ве про­тив по­чи­ни­о­ца (где је де­ло већ учи­ње­но или спре­ча­ва­ли у по­ку­ша­ју), а оба­ве­шта­ва­ли су и ме­сне за­јед­ни­це и ко­му­нал­не ин­спек­то­ре о не­про­пи­сном од­ла­га­њу ко­му­нал­ног от­па­да и ства­ра­њу ди­вљих де­по­ни­ја, ра­ди­ли на за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не. Мо­гу да ка­жем и да су ме­сне за­јед­ни­це од­го­вор­но при­сту­пи­ле сво­јој оба­ве­зи да ор­га­ни­зу­ју рад по­љо­чу­вар­ских слу­жби на сво­јој те­ри­то­ри­ји, ка­же за на­ше но­ви­не Ра­до­сла­ва Па­у­но­вић по­моћ­ни­ка на­чел­ни­ка Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет. Ме­ђу по­сло­ви­ма по­љо­чу­ва­ра нај­че­шће се по­ми­њу про­бле­ми пољ­ске ште­те, кра­ђе, при­ја­ва од­о­ра­ва­ња атар­ских пу­те­ва, при­ја­ва ам­бро­зи­је, па­са лу­та­ли­ца ди­вљих де­по­ни­ја, па­ље­ви­на, не­ле­гал­но ба­ца­ње жи­во­тињ­ских ле­ше­ва, за­о­ра­ва­ње фо­ли­ја, се­ча и кра­ђа др­ве­ћа у шу­ма­ма, кра­ђе са­о­бра­ћај­них зна­ко­ва, не­ле­гал­не ис­па­ше ова­ца... - Већ из на­бро­ја­ног мо­же се за­кљу­чи­ти ко­ли­ки је зна­чај ра­да по­љо­чу­ва­ра, а из из­ве­шта­ја за ми­ну­лу го­ди­ну чи­ја је из­ра­да, ка­ко смо ис­та­кли, у то­ку, ви­де­ће се шта је би­ло при­мар­но у ра­ду по­љо­чу­ва­ра у том пе­ри­о­ду, као и евен­ту­ал­ни про­бле­ми ко­је би ва­ља­ло пре­ва­зи­ћи, ис­ти­че по­моћ­ник на­чел­ни­ка Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет Ра­до­сла­ва Па­у­но­вић. Од Ра­до­сла­ве Па­у­но­вић са­зна­је­мо да су пр­ве две го­ди­не (по­љо­чу­ва­ри по­че­ли са ра­дом у ма­ју 2009. го­ди­не) има­ли не­то за­ра­ду од 10.000 ди­на­ра, а од про­шле го­ди­не њи­хо­ва ме­сеч­на при­ма­ња су 15.000 ди­на­ра, плус 1.000 ди­на­ра за го­ри­во. Сви има­ју мо­пе­де ко­ји су на­ба­вље­ни у 2010. го­ди­ни за­хва­љу­ју­ћи про­јек­ту ко­ји је фи­нан­си­рао По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за по­љо­при­вре­ду. Осим то­га, има­ју и слу­жбе­не мо­бил­не те­ле­фо­не и ди­ги­тал­не фо­то­а­па­ра­те, као и по­треб­не уни­фор­ме. С. Џа­ку­ла Датум: 21.12.2011. У РУ­МИ ВЕ­ЋЕ ПО­ВР­ШИ­НЕ ПОД ПШЕ­НИ­ЦОМ - 85 од­сто пше­ни­це за­се­ја­но у оп­ти­мал­ном ро­ку У рум­ској оп­шти­ни се ове је­се­ни под пше­ни­цом на­ла­зи око 9.000 хек­та­ра, што је ви­ше не­го шо је пла­ном пред­ви­ђе­но. На по­ве­ћа­ње по­вр­ши­на под овом кул­ту­ром сва­ка­ко су ути­ца­ле и вре­мен­ске при­ли­ке ко­је су омо­гу­ћи­ле про­из­во­ђа­чи­ма да се­тву пше­ни­це про­ду­же и у но­вем­бру. Ду­го ни­је би­ло слу­чај, као ове го­ди­не, да је го­то­во 85 од­сто по­вр­ши­на под хлеб­ним зр­ном за­се­ја­но у оп­ти­мал­ном агро­тех­нич­ком ро­ку. - Би­ло је про­бле­ма што је по­сто­јао дуг вре­мен­ски пе­риод без ки­ше, али 30-так ли­та­ра ки­ше ко­ли­ко је до са­да па­ло, до­бро­до­шло је пше­ни­ци. Због про­ду­же­ња овог ре­ла­тив­но до­брог вре­ме­на по­чи­њу да ни­чу и оне кул­ту­ре ко­је су за­се­ја­не ка­сни­је. Ге­не­рал­но, пше­ни­ца је у фа­зи ни­ца­ња, ка­да је реч о ка­сни­јој се­тви, или у фа­зи три ли­ста. Са­да би би­ло до­бро да пре за­хла­ђе­ња пад­не снег и да се фор­ми­ра сне­жни по­кри­вач ка­ко пше­ни­ца не би из­мр­зла, ка­же Ђу­ро Па­јић, струч­ни са­рад­ник у По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби Ру­ма. По­љо­при­вред­ни­ци су за ве­ли­ки део по­вр­ши­на из­вр­ши­ли ре­ду­ко­ва­ну об­ра­ду, зна­чи ни­је вр­ше­но кла­сич­но ора­ње и на тим по­вр­ши­на­ма је уоче­на ве­ћа по­ја­ва гло­да­ра, те тре­ба при­сту­пи­ти ме­ра­ма за­шти­те по са­ве­ту струч­ња­ка за за­шти­ту би­ља. Као и ра­ни­јих го­ди­на, је­дан део по­вр­ши­на ни­је ђу­брен основ­ним ђу­бри­вом и ту струч­ња­ци оче­ку­ју сма­њен род, а раз­лог за то је ви­со­ка це­на ђу­бри­ва, као и оста­лих ин­пу­та. - Ге­не­рал­но гле­да­но, мо­же­мо ре­ћи да је и ово­го­ди­шња же­тва би­ла ску­па и ако се не оства­ре до­бри при­но­си, пред зе­мљо­рад­ни­ке ће се по­ста­ви­ти пи­та­ње ис­пла­ти­во­сти ово­го­ди­шње про­из­вод­ње пше­ни­це, за­кљу­чу­је Ђу­ро Па­јић. Датум: 14.12.2011. КРА­ЉЕВ­ЦИ - Чу­ва­ју ку­ку­руз до бо­ље це­не Ку­ку­руз је ове го­ди­не због су­ше и у Кра­љев­ци­ма ло­ше ро­дио, та­ко да га про­из­во­ђа­чи чу­ва­ју за ис­хра­ну сто­ке, а они ко­ји има­ју ви­шак про­да­ће га ка­сни­је, ка­да бу­де ви­ша це­на. Ка­жу да са­да вре­ди на тр­жи­шту 17 ди­на­ра по ки­ло­гра­му, али да је вр­ло ма­ло оних ко­ји су спрем­ни да га про­да­ју. - Под ку­ку­ру­зом сам имао 8,5 ка­та­стар­ских ју­та­ра, али је због ду­гог су­шног пе­ри­о­да род био ве­о­ма слаб. Са мо­јих њи­ва убрао сам тек две то­не по је­ди­ни­ци по­вр­ши­не, што је ја­ко ма­ло. До са­да сам га увек про­да­вао, а са­да ћу пр­ви пут за пе­де­сет го­ди­на мо­ра­ти да ку­пим се­дам, осам то­на зр­на за ис­хра­ну сто­ке до на­ред­не бер­бе. Мо­ја по­ро­ди­ца има пет кра­ва, два би­ка и пет­на­ест сви­ња, та­ко да ће ово­га пу­та ку­ку­руз за­фа­ли­ти – ка­же Дра­гу­тин Мар­ко­вић, зе­мљо­рад­ник из Кра­ље­ва­ца. Слич­но го­во­ре и дру­ги про­из­во­ђа­чи, ко­ји се жа­ле на слаб род жу­тог зр­на. - Ку­ку­руз не­ћу про­да­ва­ти, не­го ћу га и ове го­ди­не ис­ко­ри­сти­ти за ис­хра­ну сто­ке. У на­шим објек­ти­ма на­ла­зи се 10 ју­на­ди, че­ти­ри кра­ве, две кр­ма­че... Ку­ку­руз смо има­ли на 10 ка­та­стар­ских ју­та­ра, а при­нос је био тек ма­ло ви­ши од две то­не по јед­ном ју­тру - ис­ти­че Ми­ле Мр­вић, по­љо­при­вред­ник из тог се­ла у рум­ској оп­шти­ни. С. Џ. Датум: 09.11.2011. АК­ЦИ­ЈА ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊА ИН­ЖЕ­ЊЕ­РА ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДЕ: ПО­СЛЕ ЕДУ­КА­ЦИ­ЈЕ И УГО­ВО­РИ - Агро­но­ми на те­ре­ну Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, тр­го­ви­не, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де по­кре­ну­ло је и спро­ве­ло ма­сов­ну ак­ци­ју еду­ка­ци­је и за­по­шља­ва­ња 1.820 ди­пло­ми­ра­них ин­же­ње­ра по­љо­при­вре­де, ко­ји ће у на­ред­них го­ди­ну да­на ра­ди­ти у свим кра­је­ви­ма Ср­би­је. Ак­ци­ја је по­кре­ну­та, ка­ко је ре­че­но, због по­тре­бе за те­мељ­ним про­ме­на­ма ко­је су нео­п­ход­не за раз­вој по­љо­при­вре­де. Пр­вих да­на но­вем­бра, пре­ко 1.600 ди­пло­ми­ра­них ин­же­ње­ра по­љо­при­вре­де за­по­че­ли су рад на те­ре­ну у же­љи да стиг­ну до сва­ког по­љо­при­вред­ни­ка у Ср­би­ји. Они су на све­ча­но­сти ор­га­ни­зо­ва­ној у "Цен­тру Са­ва" 29. ок­то­бра пот­пи­са­ли уго­во­ре, а пре­о­ста­лих 200 то ће учи­ни­ти на­кнад­но, уко­ли­ко при­хва­те да ра­де ван ме­ста бо­рав­ка. На пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра на­шли су се на јед­ном ме­сту ди­пло­ми­ра­ни ин­же­ње­ри по­љо­при­вре­де из свих оп­шти­на у Ср­би­ји, од оних ко­ји су не­ки тек за­вр­ши­ли фа­кул­тет, до агро­но­ма ко­ји­ма је пре­о­ста­ло не­ко­ли­ко го­ди­на до пен­зи­је. Ме­ђу њи­ма су би­ли и Срем­ци, ко­ји ће у на­ред­них го­ди­ну да­на ра­ди­ти ка­ко у Сре­му, та­ко и у дру­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је. Уго­вор је пот­пи­сао и Бра­ни­слав Дра­гаш из Ста­ре Па­зо­ве. Он је успе­шно ра­дио као но­ви­нар, пре се­дам го­ди­на је остао без по­сла и са­да ће пр­ви пут би­ти ан­га­жо­ван у стру­ци. При­хва­тио је од­ла­зак у Пр­ња­вор и Пет­ко­ви­цу у ша­бач­кој оп­шти­ни. - По­сао ко­ји ће­мо ра­ди­ти је леп и ве­ру­јем да ће­мо по­љо­при­вред­ни­ци­ма пру­жи­ти нео­п­ход­ну по­моћ. Ве­о­ма сам за­до­во­љан и усло­ви­ма ко­је нам је Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де по­ну­ди­ло за рад – ка­же Дра­гаш за на­ше но­ви­не. На пул­ту "По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Ру­ма" уго­во­ре је пот­пи­са­ло 27 агро­но­ма ко­ји ће ра­ди­ти у ири­шкој, ин­ђиј­ској и рум­ској оп­шти­ни. На­кон пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра, у ве­ли­кој са­ли "Цен­тра Са­ва", че­стит­ке по­љо­при­вред­ним струч­ња­ци­ма упу­ти­ли су пред­сед­ник Ср­би­је Бо­рис Та­дић и ми­ни­стар по­љо­при­вре­де Ду­шан Пе­тро­вић. - Ва­ша оба­ве­за би­ће да стиг­не­те до сва­ког про­из­во­ђа­ча у Ср­би­ји, да раз­гра­на­те мре­жу и по­мог­не­те да по­љо­при­вред­ни­ци до­сег­ну ви­ши ни­во у про­из­вод­њи. Овај дан тре­ба­ло би да озна­чи но­во убр­за­ње и да пред­ста­вља пре­крет­ни­цу у по­љо­при­вре­ди. До да­нас ни­смо ис­ко­ри­сти­ли све мо­гућ­но­сти и за­то би тре­ба­ло учи­ни­ти на­пор да јед­но­га да­на ка­же­мо да је про­из­вод­ња ду­пли­ра­на – ис­та­као је Бо­рис Та­дић. У се­лу жи­ви два пу­та ви­ше си­ро­ма­шних не­го у гра­ду, па је пред по­љо­при­вред­не струч­ња­ке по­ста­вљен за­да­так да то про­ме­не. - Мо­ра­те им по­мо­ћи да сма­ње тро­шко­ве и по­ве­ћа­ју про­из­вод­њу, јер по­тен­ци­ја­ли по­сто­је. Ви ће­те спро­во­ди­ти је­дин­стве­ну аграр­ну по­ли­ти­ку. Пре­ко вас ће­мо ус­по­ста­ви­ти ве­зу са сва­ком ку­ћом, ка­ко би­смо по­љо­при­вред­ни­ци­ма по­мо­гли. Има­ће­мо и по­врат­ну ин­фор­ма­ци­ју о то­ме шта је про­из­во­ђа­чи­ма по­треб­но. Же­ли­мо да бу­де­те пра­вич­ни, отво­ри­ће­мо но­ви про­стор за рад и ве­ру­је­мо да ће­мо за­јед­но ус­пе­ти. Има­ће­те отво­ре­на вра­та за све пред­ло­ге и то би тре­ба­ло да ис­ко­ри­сти­те. Ваш за­да­так би­ће и да по­диг­не­те ни­во ин­фор­ми­са­но­сти про­из­во­ђа­ча хра­не – ре­као је агро­но­ми­ма ми­ни­стар Пе­тро­вић. – Си­гу­ран сам да ће­те код по­љо­при­вред­них про­из­во­ђа­ча би­ти до­че­ка­ни ср­дач­но и да ће­те сво­јим ра­дом и по­све­ће­но­шћу омо­гу­ћи­ти бо­љи жи­вот сто­ти­на­ма хи­ља­да по­ро­ди­ца ко­је се ба­ве по­љо­при­вре­дом у на­шој зе­мљи. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 19.10.2011. У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ОДР­ЖА­НА ЛИ­ЦИ­ТА­ЦИ­ЈА ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НОГ ЗЕ­МЉИ­ШТА - Арен­да ску­пља не­го ла­не У Град­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у пе­так, 14. ок­то­бра одр­жа­на је ли­ци­та­ци­ја по­љо­при­вред­ног об­ра­ди­вог зе­мљи­шта у др­жав­ној сво­ји­ни за 2011. го­ди­ну. На ли­ци­та­ци­ју се при­ја­ви­ло 380 ли­ци­та­то­ра, а по­ну­ђе­но је 2.392 хек­та­ра др­жав­ног зе­мљи­шта. Пре­ма ре­чи­ма по­моћ­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка за по­љо­при­вре­ду Вла­де Ву­че­но­ви­ћа по­чет­не це­не су за де­сет од­сто уве­ћа­не у од­но­су на про­шлу го­ди­ну, а но­ви­на ово­го­ди­шње ли­ци­та­ци­је је то што се зе­мљи­ште за­ку­пљу­је на три го­ди­не. За­куп за пр­ву го­ди­ну се пла­ћа од­мах, док се за дру­гу и тре­ћу го­ди­ну за­ку­па мо­ра до­би­ти га­ран­ци­ја бан­ке. На­чел­ник Град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду Го­ран Че­ке­ри­нац ре­као је да се по­чет­на це­на нај­плод­ни­јег зе­мљи­шта кре­ће од 25.000 ди­на­ра по хек­та­ру, а нај­ви­ше ли­ци­та­то­ра за­ин­те­ре­со­ва­но је за зе­мљи­ште у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ла­ћар­ку, Мар­тин­ци­ма и Чал­ми. Као и прет­ход­них го­ди­на, 40 од­сто од нов­ца до­би­је­ног од за­ку­па по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта у др­жав­ној сво­ји­ни при­па­да ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, ко­ја ће та сред­ства ис­ко­ри­сти­ти за шљун­че­ње атар­ских пу­те­ва и уре­ђе­ње ка­нал­ске мре­же. Б. С. Датум: 12.10.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - По­љо­чу­вар­и у ата­ру У по­не­де­љак, 10. ок­то­бра у Град­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ор­га­ни­зо­ва­но је пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра о ра­ду са 33 по­љо­чу­ва­ра са те­ри­то­ри­је Гра­да. Са­стан­ку и пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра при­су­ство­ва­ли су на­чел­ник Град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Го­ран Че­ке­ри­нац и по­моћ­ник гра­до­на­чел­ни­ка Вла­да Ву­че­но­вић. По­љо­чу­ва­ри су са Гра­дом пот­пи­са­ли уго­вор о ра­ду на три ме­се­ца, та­ко да су у оба­ве­зи да чу­ва­ју ми­тро­вач­ка по­ља до кра­ја де­цем­бра. За по­тре­бе осни­ва­ња по­љо­чу­вар­ске слу­жбе из град­ског бу­џе­та за те­ку­ћу го­ди­ну из­дво­је­но је три ми­ли­о­на ди­на­ра, а ка­ко је ре­че­но на са­стан­ку по­сто­ји мо­гућ­ност за по­љо­чу­ва­ри по­но­во бу­ду ан­га­жо­ва­ни већ од мар­та 2012. го­ди­не. Уско­ро ће се при­сту­пи­ти на­бав­ци по­љо­чу­вар­ске опре­ме и фо­то­а­па­ра­та, ка­ко би по­љо­чу­ва­ри би­ли у пот­пу­но­сти опре­мље­ни за рад. Б. С. Датум: 28.09.2011. ПРЕ­ДА­ВА­ЊА ЗА НЕ­ЗА­ПО­СЛЕ­НЕ ИН­ЖЕ­ЊЕ­РЕ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДЕ СРЕ­МА - Агро­ном у сва­ко се­ло Струч­на пре­да­ва­ња за 100 не­за­по­сле­них агро­но­ма са под­руч­ја Срем­ске Ми­тро­ви­це, Ши­да, Пе­ћи­на­ца, Ста­ре Па­зо­ве и Ин­ђи­је по­че­ла су у по­не­де­љак, 26. сеп­тем­бра у про­сто­ри­ја­ма Град­ске ку­ће у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ор­га­ни­за­тор че­тво­ро­днев­них пре­да­ва­ња би­ла је ми­тро­вач­ка По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба у са­рад­њи са ло­кал­ном са­мо­у­пра­вом, на ини­ци­ја­ти­ву Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, тр­го­ви­не, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де. Истог да­на одр­жа­на је еду­ка­ци­ја и у По­љо­при­вред­ној шко­ли "Сте­ван Пе­тро­вић Бри­ле" у Ру­ми на ко­ју се при­ја­ви­ло око 110 по­ла­зни­ка из Ру­ме, Ири­га, Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Срем­ске Ка­ме­ни­це. Њих је по­здра­вио пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. Ова ак­ци­ја спро­во­ди се на под­руч­ју це­ле Ср­би­је, а шан­су за по­сао има око 2.000 агро­но­ма. Пре­ма ре­чи­ма пред­став­ни­ка Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де Алек­сан­дра Про­да­но­ви­ћа, ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за во­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, пре­ко два ми­ли­о­на љу­ди у Ср­би­ји ег­зи­стен­ци­јал­но за­ви­си од по­љо­при­вре­де. По­љо­при­вред­ни при­но­си су ис­под европ­ског про­се­ка, по­тре­бе по­љо­при­вред­ни­ка за струч­ном са­ве­то­дав­ном по­мо­ћи су ве­ли­ке, а Ср­би­ја има око 2.000 не­за­по­сле­них агро­но­ма. Има­ју­ћи све то у ви­ду, Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де ини­ци­ра­ло је струч­на пре­да­ва­ња за не­за­по­сле­не агро­но­ме ко­ји има­ју шан­су да се за­по­сле, уђу у сва­ко га­здин­ство, пре­но­се сво­ја зна­ња, а све са ци­љем да по­љо­при­вре­ди кре­не на бо­ље ре­као је Про­да­но­вић. Пре­да­ва­ња су др­жа­ли струч­ња­ци ми­тро­вач­ке По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца и струч­ња­ци По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе у Ру­ми. - По за­вр­шет­ку еду­ка­ци­је не­за­по­сле­ни агро­но­ми по­ла­га­ли су тест, а на осно­ву ре­зул­та­та те­ста би­ће од­лу­че­но ко ће за­сно­ва­ти рад­ни од­нос - ка­же Ла­ле Ан­до­но­вић, ди­рек­тор По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца. По­чет­ком ок­то­бра би­ће фор­ми­ра­на и ранг ли­ста, што је у над­ле­жно­сти Ми­ни­стар­ства, та­ко да ће би­ти по­зна­то ко­ји ће по­ла­зни­ци скло­пи­ти уго­во­ре и та­ко до­ћи до по­сла, а сход­но по­тре­ба­ма на са­мом те­ре­ну. С. Џ. и Ј. Ј. Датум: 21.09.2011. ДАН ПО­ЉА ЈЕ­СЕ­ЊИХ КУЛ­ТУ­РА: ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НА СТРУЧ­НА СЛУ­ЖБА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Да­нак су­ши Прет­про­шлог утор­ка, 13. сеп­тем­бра, у ор­га­ни­за­ци­ји По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе (ПСС) Срем­ска Ми­тро­ви­ца, ор­га­ни­зо­ван је тра­ди­ци­о­нал­ни Дан по­ља је­се­њих кул­ту­ра. Том при­ли­ком, по­љо­при­вред­ни струч­ња­ци, про­из­во­ђа­чи и њи­хо­ви го­сти, об­и­шли су оглед­не пар­це­ле и на ли­цу ме­ста се уве­ри­ли ка­ко су од­ре­ђе­не кул­ту­ре, за­ви­сно од из­бо­ра се­ме­на и за­шти­те би­ља, на­пре­до­ва­ле у го­ди­ни ко­ја је због кли­мат­ских усло­ва при­лич­но стре­сна за по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу. Го­сте је у дво­ри­шту Ло­вач­ког до­ма у Ла­ћар­ку, до­че­као и по­здра­вио ди­рек­тор По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Ла­ле Ан­до­но­вић, ко­ји је на­гла­сио да је ово до­бра при­ли­ка да се на јед­ном ме­сту на­ђу и по­љо­при­вред­ни струч­ња­ци, на­уч­ни рад­ни­ци из обла­сти по­љо­при­вре­де, али и про­из­во­ђа­чи ко­ји же­ле да пра­те са­вре­ме­не трен­до­ве у про­из­вод­њи хра­не, по­здра­вља­ју­ћи исто­вре­ме­но и пред­став­ни­ке ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и ме­ди­ја, без ко­јих би ова­кви ску­по­ви до­не­кле има­ли и ма­ње од­је­ка. – Ово је је­дин­стве­на при­ли­ка да се они ко­ји же­ле да уна­пре­де сво­ју про­из­вод­њу срет­ну са по­љо­при­вред­ним струч­ња­ци­ма и на­уч­ним рад­ни­ци­ма из обла­сти про­из­вод­ње. Оби­ла­ском оглед­них пар­це­ла и од­ре­ђе­них кул­ту­ра, при­сут­ни се на нај­бо­љи на­чин уве­ра­ва­ју ка­кве ре­зул­та­те да­ју од­ре­ђе­не сор­те, трет­ман и биљ­на за­шти­та. Ово се зо­ве Дан по­ља је­се­њих, али с об­зи­ром на кли­мат­ске про­ме­не, не би би­ло нео­бич­но да се у не­ком на­ред­ном пе­ри­о­ду са­да­шње је­се­ње, поч­ну тре­ти­ра­ти као лет­ње кул­ту­ре. Ина­че, гло­бал­но гле­да­ју­ћи ове го­ди­не ће при­но­си свих је­се­њих кул­ту­ра би­ти ма­њи у про­се­ку за 20 до 30 од­сто, због кли­мат­ских усло­ва, од­но­сно ду­гог су­шног пе­ри­о­да – ре­као је Ла­ле Ан­до­но­вић. Ње­го­ве ре­чи по­твр­ди­ли су и струч­ни са­рад­ни­ци ПСС, Ка­ти­ца Шкр­бић, Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић и Ђор­ђе Кр­стић, а са тим се сло­жио и по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђач из Ку­зми­на Ра­до­слав Ву­ка­ди­но­вић. На­кон оби­ла­ска оглед­них по­ља, дру­же­ње је на­ста­вље­но у Ло­вач­ком до­му Ла­ћа­рак. М. Н. Датум: 14.09.2011. Су­ша пре­по­ло­ви­ла при­но­се Нај­то­пли­је го­ди­шње до­ба ове го­ди­не ни­је по­го­до­ва­ло раз­во­ју по­љо­при­вред­них кул­ту­ра због ви­со­ких тем­пе­ра­ту­ра и су­ше. У то­ку су је­се­њи ра­до­ви на по­љи­ма Сре­ма, а о ста­њу кул­ту­ра и же­тви раз­го­ва­ра­ли смо са Ра­до­сла­вом Ко­ва­че­ви­ћем, са­мо­стал­ним струч­ним са­рад­ни­ком По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца. - Ове го­ди­не, же­тва со­је је не­што по­ра­ни­ла, али на ову кул­ту­ру тре­ба обра­ти­ти по­себ­ну па­жњу, јер су ста­бљи­ке и ли­шће зе­ле­ни, а зр­но је зре­ло. Не тре­ба че­ка­ти са же­твом да опад­не ли­шће, већ тре­ба про­ве­ри­ти зре­лост зр­на, да не би до­шло до про­па­да­ња при­но­са. Са­ми при­но­си су до­ста ни­ски и не­у­јед­на­че­ни, од 1, 2 то­не до две то­не по ју­тру. Не тре­ба оче­ки­ва­ти ве­ли­ки при­нос, јер је у вре­ме цве­та­ња до­шло до су­ше­ња цве­то­ва на спра­то­ви­ма со­је ко­ји су но­си­о­ци при­но­са, а зр­на су сме­жу­ра­на због не­до­стат­ка вла­ге ко­ја је ове го­ди­не да­ле­ко ис­под стан­дар­да ко­ји ва­же за ову биљ­ку - ка­же Ра­до­слав Ко­ва­че­вић. Ку­ку­руз је у бо­љем ста­њу на пар­це­ла­ма где има под­зем­них во­да, а на ви­шим ко­та­ма зе­мљи­шта, кли­по­ви су су­ви и обо­ре­ни, а зр­на сме­жу­ра­на, па се оче­ку­ју сла­би­ји при­но­си и ове кул­ту­ре. За­то наш са­го­вор­ник са­ве­ту­је да не тре­ба жу­ри­ти са бер­бом, већ тре­ба обра­ти­ти па­жњу на вла­гу у зр­ну. - Пре­о­ра­ва­ње зе­мљи­шта је још увек не­мо­гу­ће. Овог ле­та би­ла је ве­ли­ка је су­ша, цео ав­густ је про­шао без ка­пи ки­ше, а тем­пе­ра­ту­ре на њи­ви су би­ле и пре­ко 45 сте­пе­ни. Зе­мљи­ште се осу­ши­ло и пре­по­ру­чу­јем да се са­че­ка­ју пр­ве па­да­ви­не, па тек он­да да се кре­не са основ­ном об­ра­дом зе­мљи­шта. Та­ко ће­мо олак­ша­ти и рад ма­ши­на­ма, уз упо­тре­бу ма­ње го­ри­ва, а са­мим тим и ма­ње тро­шко­ва - твр­ди Ко­ва­че­вић. По­че­ло је ва­ђе­ње ре­пе, при­но­си су ва­ри­ја­бли од 3,5 до че­ти­ри ва­го­на по хек­та­ру, али Ко­ва­че­вић са­ве­ту­је по­љо­при­вред­ни­ке да са­че­ка­ју са про­це­на­ма при­но­са, јер су је­се­њи ра­до­ви тек по­че­ли. Он је упо­зо­рио и по­љо­при­вред­ни­ке ко­ји су ис­пр­ска­ли стр­њи­ке ли­фо­са­ти­ма, да их не па­ле, јер се та­ко уни­шта­ва зе­мљи­ште. - У на­ред­ном пе­ри­о­ду По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба Срем­ска Ми­тро­ви­ца пла­ни­ра ор­га­ни­зо­ва­ње зим­ских пре­да­ва­ња по се­ли­ма. У то­ку је и узи­ма­ње узо­ра­ка зе­мљи­шта, на шта је по­љо­при­вред­ни­ке упу­ти­ло Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, а бу­ду­ћи да се ја­ко ма­ли број по­љо­при­вред­ни­ка ода­звао овом по­зи­ву, на­ша слу­жба је узе­ла на се­бе оба­ве­зу да фор­ми­ра еки­пе ко­је узи­ма­ју узор­ке. У Ра­ден­ко­ви­ћу ће уско­ро би­ти ор­га­ни­зо­ва­ње пре­да­ва­ње о зна­ча­ју овог по­ступ­ка и свим бе­не­фи­ци­ја­ма ко­ји он до­но­си по­љо­при­вред­ни­ци­ма. Че­ка нас и оглед­на же­тва со­је, ва­ђе­ње ше­ћер­не ре­пе и бер­ба ку­ку­ру­за, али све то за­ви­си од че­сто вар­љи­вих вре­мен­ских прог­но­за - ре­као нам је на кра­ју Ра­до­слав Ко­ва­че­вић. Ј. Јо­ви­чић Датум: 07.09.2011. ШЉУН­ЧЕ­ЊЕ АТАР­СКИХ ПУ­ТЕ­ВА У МА­ЧВИ - Ра­до­ви на по­те­су Ли­ва­де У пе­так, 2. сеп­тем­бра на по­те­су Ли­ва­де код се­ла За­са­ви­ца И по­че­ли су ра­до­ви на шљун­че­њу атар­ских пу­те­ва у Ма­чви. Ра­до­ве је об­и­шао по­моћ­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Вла­да Ву­че­но­вић. Пре­ма ре­чи­ма Ву­че­но­ви­ћа, на шљун­че­ње атар­ских пу­те­ва у се­ли­ма За­са­ви­ца И и ИИ би­ће утро­ше­но 700 ку­би­ка шљун­ка, а вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 850 хи­ља­да ди­на­ра обез­бе­ђе­них из бу­џе­та Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ж. П. Датум: 10.08.2011. ШИД - Фо­то­а­па­ра­ти за по­љо­чу­ва­ре У сре­ду, 3. ав­гу­ста у са­ли Скуп­шти­не оп­шти­не Шид члан Оп­штин­ског ве­ћа за­ду­жен за по­љо­при­вре­ду Пре­драг Срем­чић уру­чио је по­љо­чу­ва­ри­ма са те­ри­то­ри­је ове оп­шти­не ди­ги­тал­не фо­то­а­па­ра­те, ко­ји пред­ста­вља­ју део нео­п­ход­не опре­ме но­во­о­форм­ље­не чу­вар­ске слу­жбе. Пре зва­нич­не по­де­ле фо­то­а­па­ра­та, пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је за­јед­но са чла­но­ви­ма Оп­штин­ског ве­ћа Би­ља­ном Крч и Пре­дра­гом Срем­чи­ћем одр­жа­ла рад­ни са­ста­нак са по­љо­чу­ва­ри­ма. На са­стан­ку је ис­так­ну­то да мо­ра по­сто­ја­ти пот­пу­на са­рад­ња по­љо­чу­ва­ра, пред­сед­ни­ка ме­сних за­јед­ни­ца и ко­му­нал­них ин­спек­то­ра, ка­ко би гра­ђа­ни оп­шти­не Шид би­ли за­шти­ће­ни од евен­ту­ал­них кра­ђа и угро­жа­ва­ња без­бед­но­сти на шид­ским по­љи­ма. По­сле раз­ме­не ис­ку­ста­ва раз­го­ва­ра­ло се и о тре­нут­ном ста­њу и кон­крет­ним про­бле­ми­ма на те­ре­ну. За­хва­љу­ју­ћи ди­ги­тал­ним фо­то­а­па­ра­ти­ма рад по­љо­чу­ва­ра ће би­ти знат­но олак­шан, јер ће се од са­да на ква­ли­тет­ни­ји на­чин при­ку­пља­ти ма­те­ри­јал­ни до­ка­зи о по­чи­ње­ној кра­ђи, за­га­ђи­ва­њу жи­вот­не сре­ди­не или кр­ше­њу не­ке дру­ге оп­штин­ске од­лу­ке. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 03.08.2011. ВЕ­ШТАЧ­КА ОПЛОД­ЊА ГО­ВЕ­ДА У ПЕ­ЋИН­ЦИ­МА - Ра­сна гр­ла по­ве­ћа­ва­ју за­ра­ду Од 1. мар­та ове го­ди­не, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у Пе­ћин­ци­ма ре­гре­си­ра ве­штач­ко осе­ме­ња­ва­ње при­плод­них гр­ла го­ве­да на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не. Ве­штач­ка оплод­ња ре­гре­си­ра се из сред­ста­ва оп­штин­ског бу­џе­та у ви­си­ни 1.500 ди­на­ра плус ПДВ. По ре­чи­ма Бо­ја­на Бог­да­но­ви­ћа, ди­рек­то­ра јед­не од две Ве­те­ри­нар­ске ста­ни­це на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не, Ве­те­ри­нар­ске ста­ни­це Пе­ћин­ци, у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца при­ме­не ове ме­ре већ се уоча­ва­ју од­ре­ђе­ни по­ма­ци. - На овај на­чин се по­ма­же про­из­во­ђа­чи­ма фи­нан­сиј­ски, а сва­ки им је ди­нар до­бро­до­шао. С дру­ге стра­не, ве­штач­ким осе­ме­ња­ва­њем се по­бољ­ша­ва ра­сни са­став сто­ке. У пр­ва че­ти­ри ме­се­ца при­ме­не ове ме­ре ло­кал­не са­мо­у­пра­ве осе­ме­ни­ли смо око 300 гр­ла, што је по­мак од 10 од­сто у од­но­су на исти пе­риод про­шле го­ди­не. По­бољ­ша­ње ра­сног са­ста­ва до­во­ди до по­ве­ћа­не про­из­вод­ње мле­ка, а код гр­ла ко­ја од­ла­зе у тов до бр­жег при­ра­ста ма­се, што при ис­тој це­ни ме­са и мле­ка до­во­ди до по­ве­ћа­ња за­ра­де – ре­као нам је Бо­јан Бог­да­но­вић. Пра­во на ре­грес мо­гу да оства­ре вла­сни­ци го­ве­да са те­ри­то­ри­је оп­шти­не Пе­ћин­ци, ко­ји има­ју ре­ги­стро­ва­но по­љо­при­вред­но га­здин­ство, ис­кљу­чи­во за осе­ме­ње­на гр­ла ко­ја су еви­ден­ти­ра­на у ба­зи Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ко­пи­ју ра­чу­на о из­вр­ше­ном осе­ме­ња­ва­њу са бро­јем до­ма­ћин­ства и бро­јем ушне мар­ке осе­ме­ње­ног гр­ла, нео­п­ход­ним за ис­пла­ту ре­гре­са, вла­сни­ци гр­ла пре­да­ју у сво­јим ме­сним кан­це­ла­ри­ја­ма, што им у мно­го­ме по­јед­но­ста­вљу­је про­це­ду­ру на­пла­те. Д. Срећ­ков Датум: 20.07.2011. ША­ШИН­ЦИ - Бо­ста­ни­ја­да без лу­бе­ни­ца Тра­ди­ци­о­нал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја у част бо­ста­ну одр­жа­на је 22. пут у Ша­шин­ци­ма про­те­клог ви­кен­да. У пе­так, 15. ју­ла Бо­ста­ни­ја­ду у срем­ском се­лу, у ко­јем по­сто­ји је­дин­стве­ни спо­ме­ник бо­стан­џи­ји, зва­нич­но је отво­рио по­моћ­ник гра­до­на­чел­ни­ка Бо­шко Уме­тић, а за­тим је усле­ди­ло так­ми­че­ње у пу­ца­њу би­чем, пра­вље­њу бу­ке кле­пе­ту­ша­ма, као и у пра­вље­њу фе­ње­ра од бун­де­ве. У пу­ца­њу би­чем нај­бо­љи је био Бран­ко Јо­ва­но­вић, нај­гла­сни­ју кле­пе­ту­шу имао је Сло­бо­дан Жив­ко­вић, а нај­леп­ши фе­њер Ми­хај­ло Мак­си­мо­вић, сви из Ша­ши­на­ца. Су­бо­та, 16. јул би­ла је ре­зер­ви­са­на за про­гла­ше­ње нај­те­же лу­бе­ни­це и ди­ње, као и за из­бор нај­леп­ше ко­ли­бе, ет­но сто­ла и нај­у­ку­сни­јег бе­ћар па­при­ка­ша. На­жа­лост, ово­го­ди­шњу Бо­ста­ни­ја­ду обе­ле­жио је ја­ко ма­ли број про­из­во­ђа­ча лу­бе­ни­ца, те се за ти­ту­лу ап­со­лут­ног по­бед­ни­ка Бо­ста­ни­ја­де бо­ри­ло све­га три про­из­во­ђа­ча. Нај­те­жи бо­стан и ди­њу про­из­вео је Бо­јан Ва­сић из Ша­ши­на­ца, те је нај­те­жа лу­бе­ни­ца има­ла 23 ки­ло­гра­ма и 400 гра­ма, а ди­ња шест ки­ло­гра­ма и 300 гра­ма. Нај­бр­жи у је­де­њу лу­бе­ни­це био је че­тр­на­е­сто­го­ди­шњи Ша­шин­ча­нин Бо­ри­слав Ри­ста­но­вић, нај­леп­шу ко­ли­бу на­пра­ви­ли су Ана Те­па­вац и ње­ни дру­га­ри, а нај­у­ку­сни­ји бе­ћар па­при­каш ску­ва­ла је еки­па из Ша­ши­на­ца „Пре­зре­ле лу­бе­ни­це“. За нај­леп­ши ет­но сто про­гла­ше­на је по­став­ка Удру­же­ња же­на „Ве­се­ли­це“ из Де­ча, док је нај­леп­шу за­пре­гу, од две у кон­ку­рен­ци­ји, имао Вла­ди­мир Је­ло­вац из Ша­ши­на­ца. Све у све­му, ка­ко се број про­из­во­ђа­ча бо­ста­на из го­ди­не у го­ди­ну сма­њу­је, 22. по ре­ду ша­ши­нач­ку Бо­ста­ни­ја­ду обе­ле­жио је ма­ли број лу­бе­ни­ца, јер ка­ко су нам ре­кли, на ову кри­зу љу­ди не га­је бо­стан, јер им се та­ко не­што не ис­пла­ти. Ор­га­ни­за­тор и ово­го­ди­шње Бо­ста­ни­ја­де би­ла је Ме­сна за­јед­ни­ца Ша­шин­ци. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 13.07.2011. ЖЕ­ТВЕ­НИ РА­ДО­ВИ У СРЕМ­СКИМ АТА­РИ­МА - Ка­ко смо се­ја­ли, та­ко и жа­ње­мо Же­тве­ни ра­до­ви у Сре­му су уве­ли­ко у то­ку и уско­ро би тре­ба­ло да бу­ду за­вр­ше­ни. За­до­вољ­ство због ква­ли­тет­ног ро­да и до­брих при­но­са ква­ри чи­ње­ни­ца да још увек ни­је по­зна­та от­куп­на це­на пше­ни­це. По­љо­при­вред­ни­ци се сна­ла­зе ка­ко зна­ју и уме­ју, јед­ни скла­ди­ште хлеб­но жи­то че­ка­ју­ћи бо­љу це­ну, док дру­ги про­да­ју на­куп­ци­ма. Под стр­ним жи­ти­ма у Сре­му на­ла­зи се 47 хи­ља­да хек­та­ра. Пше­ни­цом је за­се­ја­но не­што ви­ше од 41 хи­ља­де хек­та­ра, док су оста­ле по­вр­ши­не под јеч­мом и три­ти­ка­лом. Пар­це­ле под стр­ним жи­ти­ма су до­ста не­у­јед­на­че­не. На по­је­ди­ни­ма ће из­ве­сно би­ти бо­гат род, али има и не ма­ли број оних где ће он под­ба­ци­ти. Реч је пре све­га о по­вр­ши­на­ма где је ка­сни­ла се­тва и на ко­ји­ма ни­су при­ме­ње­не од­го­ва­ра­ју­ће агро­тех­нич­ке ме­ре. У че­твр­так, 7. ју­ла по­ро­ди­ца Ђиер­чан из Ши­да за­по­че­ла је же­тву пше­ни­це на сво­јим њи­ва­ма. Сте­ва Ђиер­чан, пен­зи­о­нер, ка­же да је ту ка­ко би при­па­зио на ра­до­ве ко­ји се из­во­де на њи­ви ње­го­вог си­на Ста­ни­сла­ва. Он сма­тра да је род до­бар, а при­но­си за­до­во­ља­ва­ју­ћи. Је­ди­но што их бри­не је то што се још увек не зна от­куп­на це­на жи­та. По ју­тру су до­би­ли че­ти­ри то­не жи­та, сор­те апач. Ста­ни­слав Ђиер­чан ка­же да је ко­ри­шће­на пу­на агро­тех­нич­ка ме­ра, ко­ја је под­ра­зу­ме­ва­ла пре­хра­ну пре­ко ли­ста, ђу­бре­ње два пу­та, пр­во уре­ом по сне­гу у ја­ну­а­ру, а у ма­ју ме­се­цу ка­ном, и на кра­ју за­шти­та од бо­ле­сти пре­хра­не пре­ко ли­ста. Хек­то­ли­тар­ска те­жи­на је со­лид­на, као и вла­га. Ђиер­ча­ни су за­до­вољ­ни при­но­си­ма и уве­ре­ни су да ће им се оно што су уло­жи­ли и вра­ти­ти. Пше­ни­цу скла­ди­ште у Ми­ти­ном мли­ну, а про­да­ју је при­ват­ним от­ку­пљи­ва­чи­ма из Ши­да. Ка­ко не­ма­ју сво­ју ме­ха­ни­за­ци­ју, унајм­љу­ју ком­бајн за же­тву, а чак ни то не зна­ју ко­ли­ко ће пла­ти­ти. Зна се са­мо да ће би­ти у на­ту­ри, а про­шле го­ди­не је по ју­тру ишло три ме­тра жи­та. Ма­да има и нај­са­вре­ме­ни­јих ком­бај­на, ве­ћи­на њих ста­ри су 10, 15 и ви­ше го­ди­на и због ло­шег одр­жа­ва­ња, код њих до­ла­зи до не­до­зво­ље­но ве­ли­ког рас­ту­ра зр­на, а ко­ли­ко по­љо­при­вред­ни­ци због то­га тр­пе ште­ту, те­шко је про­це­ни­ти. За раз­ли­ку од не­ких дру­гих ре­ги­о­на у Вој­во­ди­ни, про­из­во­ђа­чи жи­та у Сре­му ове го­ди­не има­ли су про­бле­ма с под­зем­ним во­да­ма на го­то­во за­не­мар­љи­вим по­вр­ши­на­ма. Б. С. Датум: 22.06.2011. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НА СТРУЧ­НА СЛУ­ЖБА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Дан по­ља У ор­га­ни­за­ци­ји По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца у сре­ду, 15. ма­ја одр­жан је Дан по­ља стр­них жи­та и оби­ла­зак огле­да из за­шти­те би­ља. Дан по­ља све­ча­но је отво­рио ди­рек­тор По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца Ла­ле Ан­до­но­вић, а при­сут­ни­ма се обра­тио и на­чел­ник Град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Го­ран Че­ке­ри­нац. На­кон отва­ра­ња Да­на по­ља, ко­је је при­ре­ђе­но у Ло­вач­ком до­му у Ла­ћар­ку, пред­став­ни­ци По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе су за­јед­но са по­љо­при­вред­ним про­из­во­ђа­чи­ма об­и­шли оглед­не пар­це­ле. За­хва­љу­ју­ћи Град­ској упра­ви за по­љо­при­вре­ду, ове го­ди­не је ПСС Срем­ска Ми­тро­ви­ца на ко­ри­шће­ње до­би­ла 90 хек­та­ра зе­мљи­шта у Ла­ћар­ку, те су све оглед­не пар­це­ле сме­ште­не на јед­ном ме­сту. По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба већ де­це­ни­ја­ма на сво­јим оглед­ним по­љи­ма оба­вља ис­пи­ти­ва­ња ко­ја, за­хва­љу­ју­ћи те­сној ве­зи из­ме­ђу на­уч­но - ис­тра­жи­вач­ких ор­га­ни­за­ци­ја и про­из­во­ђа­ча, на­ла­зе ши­ро­ку при­ме­ну у прак­си. Об­и­шле су се оглед­не пар­це­ле сор­ти огле­да стр­них жи­та, а на ли­цу ме­ста су при­ка­за­ни и ре­зул­та­ти хе­миј­ских огле­да на со­ји, ше­ћер­ној ре­пи, ку­ку­ру­зу и стр­ним жи­ти­ма. О хер­би­цид­ним ми­кро­о­гле­ди­ма у усе­ву со­је у 2011. го­ди­ни го­во­ри­ли су са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник – са­ве­то­да­вац Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић и Ми­ра Ба­бић, са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник за за­шти­ту би­ља. Ми­ра Ба­бић је та­ко­ђе при­сут­ни­ма пред­ста­ви­ла и ре­зул­та­те ин­сек­ти­цид­ног и хер­би­цид­ног ми­кро­о­гле­да у усе­ву ше­ћер­не ре­пе. Са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ни­ци за ку­ку­руз и ра­тар­ство Ру­жи­ца Ми­кић и Или­ја Бе­а­ра по­љо­при­вред­ним про­из­во­ђа­чи­ма су при­ка­за­ли ре­зул­та­те хер­би­цид­ног огле­да у ку­ку­ру­зу. О ма­кро­о­гле­ди­ма стр­них жи­та го­во­рио је са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник за стр­на жи­та Зо­ран Мар­ти­но­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­кој ко­ли­чи­ни па­да­ви­на кра­јем ма­ја и по­чет­ком ју­на оче­ку­је се да ће же­тва јеч­ма би­ти за не­де­љу да­на, а за две не­де­ље мо­гло би се при­сту­пи­ти и же­тви пше­ни­це. Што се ти­че при­но­са, не оче­ку­ју се пре­ве­ли­ки при­но­си, јер је су­ша то­ком це­лог мар­та и апри­ла ути­ца­ла на то да се пше­ни­ца не из­бо­ко­ри и да су кла­со­ви ма­њи са ма­њим бро­јем зр­на. Оче­ку­ју се са­мо про­сеч­ни при­но­си, ни­шта ви­ше од то­га. Дан по­ља пред­ста­вља је­дин­стве­ну при­ли­ку да се на јед­ном ме­сту на­ђу сви ре­ле­вант­ни су­бјек­ти у по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи, као и да се на оглед­ним пар­це­ла­ма ко­је је по­ста­ви­ла ми­тро­вач­ка По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба на јед­ном ме­сту ви­де ка­кви су ре­зул­та­ти у овој го­ди­ни и ка­кви се при­но­си мо­гу оче­ки­ва­ти. Ујед­но је ис­ко­ри­шће­на при­ли­ка да се ус­по­ста­ве кон­так­ти из­ме­ђу по­љо­при­вред­них про­из­во­ђа­ча и на­уч­но ис­тра­жи­вач­ких ор­га­ни­за­ци­ја, ка­ко би мо­гли ме­ђу­соб­но да раз­ме­не ис­ку­ства и да се по­ве­жу у ци­љу бо­ље про­из­вод­ње. Град­ска упра­ва за по­љо­при­вре­ду и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не ак­тив­но уче­ству­је и са­ра­ђу­је са По­љо­при­вред­ном струч­ном слу­жбом Срем­ска Ми­тро­ви­ца ка­ко би огле­ди би­ли што успе­шни­ји. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 01.06.2011. 12. СРЕМ­СКА КУ­ЛЕ­НИ­ЈА­ДА - По­бед­нич­ки ку­лен из Ла­ћар­ка Прет­ход­ног ви­кен­да, у су­бо­ту, 28. ма­ја Ер­де­вик је био до­ма­ћин 12. Срем­ске ку­ле­ни­ја­де, ко­ја се у овој шид­ској Ме­сној за­јед­ни­ци одр­жа­ва че­твр­ту го­ди­ну за ре­дом. Ор­га­ни­за­то­ри ово­го­ди­шње Срем­ске ку­ле­ни­ја­де, чи­ји је сло­ган „У за­гр­ља­ју ку­ле­на и ви­на“, би­ли су Ме­сна за­јед­ни­ца Ер­де­вик, Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра, Кул­тур­но обра­зов­ни цен­тар Шид и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Шид, док је ге­не­рал­ни по­кро­ви­тељ ма­ни­фе­ста­ци­је би­ла Оп­шти­на Шид. 12. Срем­ску ку­ле­ни­ја­ду зва­нич­но је отво­ри­ла пот­пред­сед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Гор­да­на Чо­мић, а отва­ра­њу су при­су­ство­ва­ли и пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић, на­род­ни по­сла­ник Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, на­чел­ник Срем­ског окру­га Са­ва Али­шић, по­кра­јин­ски по­сла­ник Пре­драг Срем­чић, по­моћ­ник ди­рек­то­ра Фон­да за раз­вој АП Вој­во­ди­не Пе­тар Не­шко­вић, пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре Ми­лан Бо­жић и дру­ги. Отва­ра­ју­ћи ово­го­ди­шњу Срем­ску ку­ле­ни­ја­ду пот­пред­сед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не Гор­да­на Чо­мић из­ра­зи­ла је же­љу да мно­го љу­ди из Ср­би­је и из Евро­пе по­се­те ову ма­ни­фе­ста­ци­ју и да ће се сва­ке на­ред­не го­ди­не број по­се­ти­ла­ца по­ве­ћа­ва­ти. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић по­здра­вља­ју­ћи све при­сут­не ис­та­кла је да Срем­ска ку­ле­ни­ја­да пред­ста­вља иде­ал­ну при­ли­ку да се ре­сур­си шид­ске оп­шти­не и да­ље не­гу­ју и раз­ви­ја­ју. Пред­сед­ни­ца је при­сут­не под­се­ти­ла и на при­зна­ње ко­је је не­дав­но ова срем­ска оп­шти­на осво­ји­ла на ово­го­ди­шњем По­љо­при­вред­ном сај­му у Но­вом Са­ду, на­гра­ду нај­бо­љи у агро­би­зни­су за раз­вој аграр­ног пред­у­зет­ни­штва. - Тај пе­хар нам чи­ни ве­ли­ку част, али је и на­ша ве­ли­ка оба­ве­за да у на­ред­ном пе­ри­о­ду, још ви­ше тру­да, енер­ги­је и хра­бро­сти уло­жи­мо у то да за­и­ста по­бољ­ша­мо по­ло­жај на­ших по­љо­при­вред­ни­ка – ре­кла је пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић. По­но­сни из­ла­га­чи ма­ми­ли су по­се­ти­о­це ра­зним спе­ци­ја­ли­те­ти­ма ко­ји су се мо­гли про­ба­ти. Од ку­ле­на, шун­ке, ко­ба­си­це, пре­ко ра­зних вр­ста ви­на, си­ре­ва, до ме­да, ко­ла­ча и дру­гих пра­те­ћих ђа­ко­ни­ја. За нај­мла­ђе ор­га­ни­зо­ва­но је ја­ха­ње по­ни­ја, а це­ло­днев­ни кул­тур­но - умет­нич­ки про­грам ис­пу­ни­ли су пе­ва­чи, фол­клор­ни ан­сам­бли, тру­ба­чи, док је у ве­чер­њим са­ти­ма пу­бли­ку за­ба­вља­ла Ана Бе­ку­та. Ку­лен је је­дан од тра­ди­ци­о­нал­них ме­сних про­из­во­да из на­ших кра­је­ва. Ова спе­ци­фич­на ко­ба­си­ца пра­ви се у ско­ро сва­кој сре­мач­кој ку­ћи и сва­ка ку­ћа има свој ре­цепт ко­ји се љу­бо­мор­но чу­ва. Срем­ски ку­лен се од дру­гих слич­них про­из­во­да раз­ли­ку­је по то­ме што су у ње­го­вој из­ра­ди ко­ри­сте нај­ква­ли­тет­ни­ји ко­ма­ди свињ­ског ме­са, а оста­ло су ма­ле тај­не ве­ли­ких мај­сто­ра. На 12. по ре­ду ма­ни­фе­ста­ци­ји про­из­во­ђа­ча срем­ског ку­ле­на при­ја­вље­но је 85 так­ми­ча­ра, а тро­чла­ни струч­ни жи­ри на че­лу са проф. др Или­јом Ву­ко­ви­ћем са Ве­те­ри­нар­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, оце­њи­ва­ло је шест свој­ста­ва ку­ле­на: спо­ља­шњи из­глед, из­глед пре­се­ка, чвр­сто­ћу, бо­ју, укус и ми­рис. Срем­ска ку­ле­ни­ја­да је так­ми­че­ње фи­зич­ких и прав­них ли­ца у тра­ди­ци­о­нал­ној про­из­вод­њи ку­ле­на у при­род­ном и ве­штач­ком омо­та­чу. На­гра­де нај­бо­љим про­из­во­ђа­чи­ма ку­ле­на у све че­ти­ри ка­те­го­ри­је уру­чио је пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре Ми­лан Бо­жић. У ка­те­го­ри­ји пред­у­зе­ће/пред­у­зет­ник - ве­штач­ки омо­тач пр­во ме­сто је за­у­зе­ла Кла­ни­ца Агро­па­пук из Ку­ку­је­ва­ца, док је у ка­те­го­ри­ји пред­у­зе­ће/пред­у­зет­ник - при­род­ни омо­тач, по­бед­ник Спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де „За­са­ви­ца“ и По­крет го­ра­на. Про­из­во­ђач ку­ле­на из Ку­зми­на Дра­го Гња­тић осво­јио је пр­во ме­сто у ка­те­го­ри­ји фи­зич­ко ли­це - ве­штач­ки омо­тач, док је ап­со­лут­ни по­бед­ник 12. Срем­ске ку­ле­ни­ја­де и по­бед­ник у ка­те­го­ри­ји фи­зич­ко ли­це - при­род­ни омо­тач, Сте­ви­ца Уме­тић из Ла­ћар­ка. Да под­се­ти­мо, пр­ва ку­ле­ни­ја­да одр­жа­на је на са­ла­шу Бран­ка Хо­до­бе у Срем­ској Ми­тро­ви­ци 1999. го­ди­не. Ме­сто ку­ле­ни­ја­де се ме­ња­ло, од са­ла­ша „Хо­до­ба“, пре­ко Хо­те­ла „Срем“, Ба­ре За­са­ви­це, па све до 9. Срем­ске ку­ле­ни­ја­де, ка­да се пре­се­ли­ла у Ер­де­вик, са­да већ тра­ди­ци­о­нал­но ме­сто одр­жа­ва­ња ове ма­ни­фе­ста­ци­је. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то Жељ­ко Пе­трас Датум: 25.05.2011. ЗА­ВР­ШЕ­НА ПРО­ЛЕЋ­НА СЕ­ТВА - Нај­ви­ше по­вр­ши­на под ку­ку­ру­зом Про­лећ­на се­тва у рум­ској оп­шти­ни је окон­ча­на, а пла­ни­ра­на се­тве­на струк­ту­ра је, углав­ном, ис­по­што­ва­на. Нај­ве­ће по­вр­ши­не, од око 32.000 хек­та­ра, за­се­ја­не су ку­ку­ру­зом и ту је план од око 22.000 хек­та­ра пре­ба­чен за се­дам про­це­на­та. То се об­ја­шња­ва про­шло­го­ди­шњом до­бром це­ном ко­ја је одр­жа­на и ове го­ди­не, али је ку­ку­руз и стра­те­шки про­из­вод ко­ји мо­же да се из­ве­зе, а про­из­во­ђа­чи га се­ју и ка­ко би га ко­ри­сти­ли за ис­хра­ну сто­ке. - Ку­ку­руз је до­бро по­ни­као, а онај ко­ји је се­јан по­чет­ком апри­ла на­ла­зи се у фа­зи из­ме­ђу пе­тог и ше­стог ли­ста, док ка­сни­је за­се­јан је у фа­зи тре­ћег и че­твр­тог ли­ста. Ма­ло ни­же тем­пе­ра­ту­ре у апри­лу су не­што ус­по­ри­ле раст, али не би тре­ба­ло да се од­ра­зе на да­љи раз­вој. Окон­ча­не су и ме­ре за­шти­те про­тив ко­ро­ва при­ме­ном хер­би­ци­да, а пре­по­ру­чу­је­мо и ме­ре кул­ти­ви­са­ња код оних пар­це­ла где је ло­ши­је ура­ђе­на основ­на об­ра­да - ка­же Ђу­ро Па­јић из По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Ру­ма. Та­ко­ђе, па­да­ви­не су до­бро до­шле ка­ко ку­ку­ру­зу, та­ко и оста­лим за­се­ја­ним кул­ту­ра­ма. Слат­ки ко­рен је пла­ни­ран на око 1.500 хек­та­ра, а план је оства­рен са 80 од­сто. Ова кул­ту­ра за са­да, до­бро из­гле­да, ме­ђу­тим, на мно­гим пар­це­ла­ма се уоча­ва ло­ши­је ни­ца­ње на увра­ти­на­ма што је по­сле­ди­ца не­а­де­кват­не основ­не об­ра­де. Ше­ћер­на ре­па се на­ла­зи у фа­зи пред за­тва­ра­ње ре­до­ва и вре­ме је да за ме­ђу­ред­но кул­ти­ви­ра­ње и при­ме­ну хер­би­ци­да. Со­ја је за­се­ја­на ма­ло ма­ње од пла­на, на 3.351 хек­та­ра и са­да је у фа­зи пр­вог и дру­гог тро­ли­ска, а струч­ња­ци пре­по­ру­чу­ју при­ме­ну хер­би­ци­да про­тив ко­ро­ва. Сун­цо­крет се на­ла­зи на око 1.400 хек­та­ра, до­бро је по­ни­као, а и код ове кул­ту­ре ва­ља су­зби­ја­ти ко­ров и из­вр­ши­ти ме­ђу­ред­ну кул­ти­ва­ци­ју. У рум­ској оп­шти­ни је под по­вр­ћем око 3.000 хек­та­ра, углав­ном лу­бе­ни­ца­ма и ди­ња­ма. Про­из­вод­ња се од­ви­ја по уста­ље­ној тех­но­ло­ги­ји, са фо­ли­ја­ма, а је­дан део је по­кри­вен и ту­нел­чи­ћи­ма. - На на­шем те­ре­ну при­мет­но је и по­ве­ћа­ње по­вр­ши­на под пла­сте­ни­ци­ма у ко­ји­ма се од­ви­ја про­из­вод­ња са­ла­те, а по­сле ње­ног ски­да­ња и про­из­вод­ња нај­ви­ше па­при­ке, по­том па­ра­дај­за и кра­ста­ва­ца. Има и не­што по­вр­ши­на под ду­ва­ном и вре­ме је би­ло по­вољ­но за ње­га. Нај­ви­ше га има у Хрт­ков­ци­ма - ка­же Ђу­ра Па­јић. Ка­да је реч о пше­ни­ци, сред­ње ра­не сор­те су у фа­зи цве­та­ња, а ка­сни­је сор­те су у фа­зи по­чет­ка кла­са­ња и ако бу­де по­во­љан рас­по­ред па­да­ви­на до кра­ја ма­ја и у ју­ну, же­тва пше­ни­це ми мо­гла по­че­ти по­сле 20. ју­на. - Пше­ни­ца ни­је до­вољ­но по­ра­сла што је по­сле­ди­ца ни­жих тем­пе­ра­ту­ра у апри­лу, али се то не­ће од­ра­зи­ти на при­но­се. Ове го­ди­не оче­ку­је­мо со­лид­не при­но­се ко­ји, пре све­га, за­ви­се од ду­жи­не на­ли­ва­ња зр­на - за­кљу­чу­је Ђу­ра Па­јић, струч­ни са­рад­ник у По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби Ру­ма. С. Џа­ку­ла Датум: 06.04.2011. О ПРОЛЕЋНОЈ СЕТВИ У СРЕМ­СКОЈ ПРИ­ВРЕД­НОЈ КО­МО­РИ - Више кукуруза мање репе У пе­так, 1. апри­ла у про­сто­ри­ја­ма Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је сед­ни­ца Од­бо­ра удру­же­ња за аграр и Са­ве­та гру­па­ци­је ре­ги­стро­ва­них по­ро­дич­них по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре ко­ја је у нај­ве­ћој ме­ри би­ла по­све­ће­на про­лећ­ној се­тви у Сре­му. Про­лећ­на се­тва, као нај­зна­чај­ни­ји по­сао у по­љо­при­вред­ном про­из­вод­ном ци­клу­су, у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од пра­во­вре­ме­но­сти и ква­ли­те­та се­тве­них ра­до­ва. Обим и струк­ту­ра се­тве, чу­ло се на сед­ни­ци, тре­ба да од­ра­жа­ва­ју по­тре­бе за по­љо­при­вред­но-пре­храм­бе­ним про­из­во­ди­ма на до­ма­ћем и стра­ном тр­жи­шту. Пре­ма пла­ну се­тве, ако се од укуп­но рас­по­ло­жи­вих се­тве­них по­вр­ши­на у Сре­му од 238.730 хек­та­ра оду­зму по­вр­ши­не за­се­ја­не у је­се­њој се­тви од 47.149 хек­тар, ре­као је се­кре­тар Удру­же­ња за аграр Вла­ди­мир Вла­о­вић, за про­лећ­ну се­тву оста­је 191.581 хек­тар на­ме­њен ја­рим усе­ви­ма. Сма­ње­ње од 426 хек­та­ра у од­но­су на 2010. го­ди­ну ре­зул­тат је по­ве­ћа­не се­тве стр­ни­на. Оче­ки­ва­ња од про­лећ­не се­тве у 2011. го­ди­ни су да ће до­ћи до по­ве­ћа­ња по­вр­ши­на под ку­ку­ру­зом, а ма­ње код оста­лих ра­тар­ских кул­ту­ра. Ова кул­ту­ра је про­шле го­ди­не оства­ри­ла ви­сок при­нос на срем­ским по­љи­ма, до­брог је ква­ли­те­та и це­не ко­ја има тен­ден­ци­ју стал­ног ра­ста на бер­зи, па се оче­ку­је по­ве­ћа­ње по­вр­ши­на под ку­ку­ру­зом. Про­шле го­ди­не ше­ћер­на ре­па је оства­ри­ла ма­лу до­бит, про­из­во­ђа­чи су има­ли про­бле­ма са при­је­мом у ше­ће­ра­на­ма, не­чи­сто­ћом и сма­ње­ном ди­ге­сти­јом, чи­ме је из­гу­би­ла во­де­ће ме­сто у про­из­вод­њи, па су по­вр­ши­не под ре­пом сма­ње­не. Оче­ку­је се да ће за­вр­шет­ком се­тве, сун­цо­крет и со­ја би­ти за­се­ја­ни на ни­воу про­шло­го­ди­шњих по­вр­ши­на. Се­тва је кре­ну­ла, а пре­ма по­след­њем из­ве­шта­ју, 75 од­сто по­вр­ши­на у Сре­му је већ за­се­ја­но. Уз по­вољ­не вре­мен­ске усло­ве, оче­ку­је се да ће се се­тва за­вр­ши­ти на вре­ме. На­ста­вак сед­ни­це био је по­све­ћен из­ве­шта­ју о ра­ду Гру­па­ци­је ре­ги­стро­ва­них по­ро­дич­них по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва у 2010. го­ди­ни и из­ве­шта­ју о ра­ду Удру­же­ња за аграр, та­ко­ђе у про­шлој го­ди­ни. Бу­ду­ћи да су сед­ни­ци у Срем­ској при­вред­ној ко­мо­ри при­су­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци фир­ме Агро­ба­за Но­ви Сад, за при­сут­не је одр­жа­на и пре­зен­та­ци­ја хи­бри­да ку­ку­ру­за и сун­цо­кре­та фран­цу­ске се­мен­ске ку­ће „Ма­и­са­до­ур се­мен­цес“. Ј. Ј. Датум: 30.03.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Се­ми­нар за фар­ме­ре У по­не­де­љак, 28. мар­та у про­сто­ри­ја­ма Град­ске ку­ће у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­чео је дво­днев­ни се­ми­нар за фар­ме­ре у ор­га­ни­за­ци­ји Ре­ги­о­нал­ног цен­тра ру­рал­ног раз­во­ја Срем и Кон­сул­тант­ске ку­ће Мој­си­јев, а уз по­др­шку Град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду и По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Се­ми­нар је на­ме­њен вла­сни­ци­ма по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва са ис­ку­ством у по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи и ра­ду на ра­чу­на­ру ко­ји же­ле да уса­вр­ше зна­ња о прак­тич­ним ве­шти­на­ма и тех­ни­ка­ма упра­вља­ња, као и о во­ђе­њу по­слов­них еви­ден­ци­ја по­мо­ћу ра­чу­на­ра, о на­сту­пу на тр­жи­шту и про­да­ју пре­ко Ин­тер­не­та. За се­ми­нар у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ода­бра­но је 20 по­љо­при­вред­ни­ка. - У пи­та­њу је по­чет­ни курс у окви­ру ко­га на­ши по­љо­при­вред­ни­ци уче да бу­ду ме­на­џе­ри, од­но­сно да од га­здин­ства на­пра­ве ма­лу фир­му ко­ја ће до­не­ти по­зи­тив­не ре­зул­та­те у по­сло­ва­њу - ре­као је на отва­ра­њу се­ми­на­ра на­чел­ник Град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду Го­ран Че­ке­ри­нац. Ка­ко је ре­као је­дан од уче­сни­ка се­ми­на­ра, агро­ном Звон­ко Хор­баљ, се­ми­нар је за по­љо­при­вред­не про­из­во­ђа­че зна­ча­јан, јер омо­гу­ћу­је сти­ца­ње зна­ња о во­ђе­њу фар­ме, као и на­чи­ну бо­љег и јеф­ти­ни­јег пла­сма­на ро­бе на тр­жи­шту. Ж. П. Датум: 23.03.2011. ПР­ВИ СА­БОР ЗЕ­МЉО­РАД­НИ­КА У РУ­МИ - По­љо­при­вре­да ну­ди шан­су за раз­вој Пр­ви Са­бор зе­мљо­рад­ни­ка рум­ске оп­шти­не одр­жан је 15. мар­та у Кул­тур­ном цен­тру, а ор­га­ни­зо­ва­ли су га рум­ска оп­шти­на и Удру­же­ња се­ла Ср­би­је "За­ви­чај" из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Ово Удру­же­ње је до са­да ор­га­ни­зо­ва­ло се­дам слич­них са­бо­ра. Исто­вре­ме­но, увек се по­зо­ву и удру­же­ња же­на ко­је из­ла­жу сво­је ра­до­ве и ста­ра је­ла, па је та­ко би­ло и у Ру­ми. Пре по­чет­ка Са­бо­ра зе­мљо­рад­ни­ка одр­жа­на је и про­мо­ци­ја удру­же­ња же­на из Сре­ма ко­је су на тр­пе­за­ма из­ло­жи­ле сла­не и слат­ке ђа­ко­ни­је на­пра­вље­не за ову при­ли­ку. Уче­сни­ца­ма из Ва­ши­ца, Ру­ме, Па­вло­ва­ца, Ку­ку­је­ва­ца, Пе­ћи­на­ца и Ку­зми­на, пла­ке­те је уру­чио пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Ру­ма Не­над Бо­ро­вић. - Циљ оку­пља­ња је да ми као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва по­мог­не­мо да по­љо­при­вре­да и они ко­ји се њо­ме ба­ве до­би­ју за­слу­же­но ме­сто у дру­штву, ко­је им по зна­ча­ју при­па­да. Из сва­ког се­ла смо по­зва­ли по не­ко­ли­ко нај­за­слу­жни­јих по­љо­при­вред­ни­ка ко­ји се ба­ве ра­тар­ском, по­вр­тар­ском и сто­чар­ском про­из­вод­њом и шам­пи­о­ни су у сво­јој про­из­вод­њи. По­љо­при­вре­да је на­ша раз­вој­на шан­са, ко­ја пру­жа мо­гућ­ност и за раз­вој ту­ри­зма, јер су на­ша се­ла ле­па и бо­га­та, са буј­ном при­ро­дом и здра­вом хра­ном - ре­као је Дра­ган Кар­даш, за­ме­ник пред­сед­ни­ка рум­ске Оп­шти­не и пред­сед­ник Са­бор­ског од­бо­ра. Пр­ви Са­бор зе­мљо­рад­ни­ка зва­нич­но је отво­рио Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Ру­ма. Он је ука­зао да рум­ска оп­шти­на пр­ви пут ор­га­ни­зу­је ова­кав са­бор у же­љи да се нај­бо­љи про­из­во­ђа­чи по­хва­ле сво­јим ре­зул­та­ти­ма. - Иако је­ди­но у из­во­зу по­љо­при­вред­них про­из­во­да бе­ле­жи­мо су­фи­цит ми смо још увек да­ле­ко од зе­ма­ља у окру­же­њу и Евро­пи. При­бли­жа­ва се 2014. го­ди­на ка­да се уки­да­ју ца­ри­не за ро­бу из ЕУ што ће не­по­вољ­но ути­ца­ти на по­љо­при­вред­не про­из­во­ђа­че. При­пре­ма­мо стра­те­ги­ју ру­рал­ног раз­во­ја у на­шој оп­шти­ни ка­ко би из­јед­на­чи­ли ква­ли­тет жи­во­та у се­лу са оним у гра­ду, а озбиљ­но раз­ма­тра­мо и усва­ја­ње бу­џе­та ко­ји би у се­би имао ја­че из­ра­же­ну аграр­ну ком­по­нен­ту - ис­та­као је у обра­ћа­њу по­љо­при­вред­ни­ци­ма Не­над Бо­ро­вић, че­сти­та­ју­ћи на до са­да по­стиг­ну­тим ре­зул­та­ти­ма. Оку­пље­ним по­љо­при­вред­ни­ци­ма у Ру­ми се обра­тио и проф. др Ми­ла­дин Ше­вар­лић са бе­о­град­ског По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та. По ње­му, основ­ни услов за раз­вој по­љо­при­вре­де је де­мо­граф­ска об­но­ва се­ла, од­но­сно ства­ра­ње усло­ва да мла­ди оста­ју на се­лу. Он је ука­зао и на по­тре­бу да Ре­пу­блич­ка вла­да из­вр­ши ре­ба­ланс бу­џе­та и по­ве­ћа по­сто­је­ћи ма­ли аграр­ни бу­џет, ко­ји је нај­ма­њи у окру­же­њу. Он је го­во­рио и о на­чи­ну на ко­ји се до­ла­зи до сред­ста­ва из пред­при­ступ­них фон­до­ва ЕУ, а да би се они мо­гли нај­бо­ље ко­ри­сти­ти по­треб­но је оспо­со­би­ти ка­дро­ве и кре­ну­ти у фа­зну ре­а­ли­за­ци­ју про­је­ка­та. По ње­му, на­ши по­љо­при­вред­ни­ци се на­ла­зе из­ме­ђу две ва­тре, ка­ко фи­нан­си­ра­ти про­из­вод­њу, а по­том ка­ко пла­си­ра­ти про­из­во­де. По окон­ча­њу зва­нич­ног де­ла где су о пред­сто­је­ћој про­лећ­ној се­тви го­во­ри­ли струч­ња­ци из Ин­сти­ту­та за ку­ку­руз из Зе­мун по­ља и дру­гих ку­ћа ко­је са­ра­ђу­ју са се­ља­ци­ма уру­че­не су и пла­ке­те за 78 вр­хун­ских про­из­во­ђа­ча хра­не у рум­ској оп­шти­ни, за­хвал­ни­це као и шест по­ве­ља, По­љо­при­вред­ној шко­ли "Сте­ван Пе­тро­вић Бри­ле", Ве­те­ри­нар­ској ста­ни­ци "Ру­ма", По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби Ру­ма, ЗЗ Бу­ђа­нов­ци, ЗЗ Гра­бов­ци и ака­де­ми­ку проф. др Ми­лу­ти­ну Стој­ко­ви­ћу. Ур­че­но је укуп­но 104 на­гра­де. С. Џа­ку­ла Датум: 16.03.2011. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДА - Про­лећ­на се­тва У рум­ској оп­шти­ни је је­се­нас пше­ни­цом за­се­ја­но око 8.000 хек­та­ра, а од то­га 40 од­сто у оп­ти­мал­ном агро­тех­нич­ком ро­ку, до кра­ја ок­то­бра. За­хва­љу­ју­ћи со­лид­ном вре­ме­ну у но­вем­бру, се­тва је на­ста­вље­на, али план се­тве ни­је ис­пу­њен. - Пше­ни­ца ко­ја је пр­ва за­се­ја­на са­да је у фа­зи бо­ко­ре­ња и у до­бром је ста­њу. Ни­је би­ло из­мр­за­ва­ња, ни­ти ште­те од гло­да­ра, али је за­то ова кул­ту­ра у ата­ри­ма Бу­ђа­но­ва­ца, Хрт­ко­ва­ца, Пла­ти­че­ва, Клен­ка, Ви­то­је­ва­ца и Гра­бо­ва­ца, на не­ким за­се­ја­ним де­ло­ви­ма под во­дом. На по­вр­ши­на­ма ко­је су са­да под во­дом тре­ба­ло би про­ко­па­ти ка­на­ле и спро­ве­сти во­ду до обод­них ка­на­ла, ка­ко би се спре­чи­ло гу­ше­ње пше­ни­це - са­ве­ту­је Ђу­ра Па­јић из По­љо­при­вред­не струч­не ста­ни­це Ру­ма. Код оних по­вр­ши­на ко­је су ка­сни­је за­се­ја­не пше­ни­ца је у раз­ли­чи­тим фа­за­ма, од ни­ца­ња до бо­ко­ре­ња. Оце­на струч­ња­ка је да је пше­ни­ца успе­шно пре­зи­ми­ла и на­ја­вље­ни по­раст тем­пе­ра­ту­ра ће омо­гу­ћи­ти пше­ни­ци да кре­не са по­ра­стом. У ме­ђу­вре­ме­ну, при­хра­ње­но је око 40 про­це­на­та по­вр­ши­на под хлеб­ним зр­ном и пре­по­ру­ка је да се са тим по­слом на­ста­ви, чим вре­мен­ске при­ли­ке то до­зво­ле. - Пре­ма ана­ли­зи на ми­не­рал­ни азот ко­ји се на­ла­зи у зе­мљи­шту, про­це­ње­но је да по­сто­је за­ли­хе од 50 до 70 ки­ло­гра­ма чи­стог азо­та у зе­мљи­шту, а пре­ма по­тре­ба­ма пше­ни­це тре­ба до­да­ти још 90 до 100 ки­ло­гра­ма чи­стог азо­та по хек­та­ру. То пре­тво­ре­но у од­ре­ђе­на ђу­бри­ва зна­чи, да тре­ба ко­ри­сти­ти око 200 ки­ло­гра­ма уре­је или 300 ки­ло­гра­ма АН-а или 350 ки­ло­гра­ма КАН-а по хек­та­ру - ка­же струч­ни са­рад­ник Ђу­ра Па­јић. Што се ти­че про­лећ­не се­тве, вре­ме је за при­пре­му и се­тву ше­ћер­не ре­пе и ра­ног по­вр­ћа, гра­шка, лу­ка, зе­ле­ни. Ше­ћер­на ре­па тре­ба­ло би да се за­се­је до кра­ја мар­та, нај­ка­сни­је до 10. апри­ла, а при­пре­ма за со­ју, ку­ку­руз, сун­цо­крет, би тре­ба­ло да се окон­ча до кра­ја мар­та, ка­ко би се са се­твом по­че­ло у апри­лу. Се­тве­на струк­ту­ра ја­рих усе­ва још ни­је ко­нач­на, али ће као и ра­ни­је, нај­ви­ше по­вр­ши­на би­ти под мер­кан­тил­ним ку­ку­ру­зом. Пред­ви­ђа се да ће би­ти и ви­ше по­вр­ши­на под слат­ким ко­ре­ном не­го ла­не, а то пре све­га, за­хва­љу­ју­ћи по­вољ­ни­јим усло­ви­ма ко­је да­ју ше­ће­ра­не. С. Џа­ку­ла Датум: 02.03.2011. ОП­ШТИН­СКО ВЕ­ЋЕ ПЕ­ЋИН­ЦИ - Уна­пре­ђе­ње по­љо­при­вре­де сред­стви­ма оп­шти­не На сед­ни­ци Оп­штин­ског ве­ћа Оп­шти­не Пе­ћин­ци, одр­жа­ној 22. фе­бру­а­ра, до­не­те су две ва­жне од­лу­ке, јед­на из обла­сти сто­чар­ства, а дру­га из обла­сти за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. Оп­штин­ско ве­ће је до­не­ло за­кљу­чак о ре­гре­си­ра­њу ве­штач­ког осе­ме­ња­ва­ња при­плод­них гр­ла го­ве­да на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци у 2011. го­ди­ни. Ве­штач­ка оплод­ња ре­гре­си­ра­ће се из сред­ста­ва оп­штин­ског бу­џе­та у ви­си­ни 1.500 ди­на­ра плус ПДВ. По ре­чи­ма пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пе­ћин­ци, Си­ни­ше Ву­ко­ва, циљ ове ак­ци­је је уна­пре­ђе­ње сто­чар­ске про­из­вод­ње у пе­ћи­нач­кој оп­шти­ни. - У осно­ви ове од­лу­ке је по­моћ по­љо­при­вред­ни­ци­ма са на­ше те­ри­то­ри­је. Ми­слим да смо овим за­по­че­ли јед­ну мно­го ши­ру ак­ци­ју уна­пре­ђе­ња по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње, ко­ја ће се у на­ред­ном пе­ри­о­ду огле­да­ти у по­мо­ћи и оста­лим гра­на­ма сто­чар­ства, али и у по­мо­ћи ра­тар­ској про­из­вод­њи – ка­же Си­ни­ша Ву­ков. Пра­во на ре­грес мо­ћи ће да оства­ре вла­сни­ци го­ве­да са те­ри­то­ри­је оп­шти­не Пе­ћин­ци, ко­ји има­ју ре­ги­стро­ва­но по­љо­при­вред­но га­здин­ство, ис­кљу­чи­во за осе­ме­ње­на гр­ла ко­ја су еви­ден­ти­ра­на у ба­зи Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ко­пи­ју ра­чу­на о из­вр­ше­ном осе­ме­ња­ва­њу са бро­јем до­ма­ћин­ства и бро­јем ушне мар­ке осе­ме­ње­ног гр­ла, нео­п­ход­ним за ис­пла­ту ре­гре­са, вла­сни­ци гр­ла пре­да­ва­ће у сво­јим Ме­сним кан­це­ла­ри­ја­ма, што ће им у мно­го­ме по­јед­но­ста­ви­ти про­це­ду­ру на­пла­те - ре­као је Ву­ков. Ди­рек­тор ве­те­ри­нар­ске ста­ни­це Пе­ћин­ци, јед­не од две ве­те­ри­нар­ске ста­ни­це ре­ги­стро­ва­не на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не, Бо­јан Бог­да­но­вић, сма­тра ову од­лу­ку до­бром из два раз­ло­га. - Јед­на до­бра стра­на ове од­лу­ке је што се ин­ди­ви­ду­ал­ни по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђач еко­ном­ски по­ма­же, а са дру­ге стра­не то ће до­ве­сти до ква­ли­та­тив­ног и кван­ти­та­тив­ног по­бољ­ша­ња сточ­ног фон­да на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не – ре­као нам је Бо­јан Бог­да­но­вић. На ис­тој сед­ни­ци Оп­штин­ско ве­ће до­не­ло је и Про­грам ко­ри­шће­ња сред­ста­ва бу­џет­ског фон­да за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не оп­шти­не Пе­ћин­ци за 2011. го­ди­ну, ко­јим је за ову на­ме­ну опре­де­ље­но 20 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ова сред­ства ће би­ти обез­бе­ђе­на од на­кна­де за за­шти­ту и уна­пре­ђе­ње жи­вот­не сре­ди­не и на­кна­де за за­га­ђи­ва­ње жи­вот­не сре­ди­не, ко­је се на­пла­ћу­ју у скла­ду са за­ко­ном. Пре­ма овом про­гра­му, за уре­ђе­ње ме­сних де­по­ни­ја у на­се­љи­ма оп­шти­не Пе­ћин­ци би­ће из­дво­је­но 14 ми­ли­о­на ди­на­ра, за из­ра­ду про­јект­но тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је про­точ­не де­по­ни­је са тран­сфер ста­ни­цом у ка­та­стар­ској оп­шти­ни Деч би­ће из­дво­је­но два ми­ли­о­на, док ће че­ти­ри ми­ли­о­на би­ти из­дво­је­но за ин­тер­вент­ни над­зор у слу­ча­ју ак­ци­дент­них и ин­ци­дент­них си­ту­а­ци­ја, за еко­ло­шку еду­ка­ци­ју и на­бав­ку опре­ме. Пред­сед­ник оп­шти­не Си­ни­ша Ву­ков ка­же да је про­грам за 2011. го­ди­ну, прак­тич­но на­ста­вак про­гра­ма усло­вље­ног се­том еко­ло­шких за­ко­на. - На про­шлој сед­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не смо осно­ва­ли Фонд за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и Оп­штин­ско ве­ће је до­би­ло овла­шће­ње да упра­вља сред­стви­ма убра­ним од еко­ло­шке на­кна­де. Глав­ни по­сао у 2011. го­ди­ни би­ће укла­ња­ње и са­ни­ра­ње се­о­ских де­по­ни­ја и на­ста­вак ра­до­ва ве­за­них за из­град­њу тран­сфер ста­ни­це у Де­чу, јер то је­сте кључ ре­ша­ва­ња про­бле­ма чвр­стог ко­му­нал­ног от­па­да у на­шој оп­шти­ни – ре­као је тим по­во­дом Си­ни­ша Ву­ков. Ду­шан Срећ­ков Датум: 23.02.2011. ПО­КРА­ЈИН­СКИ СЕ­КРЕ­ТАР ЗА ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДУ У ОП­ШТИ­НИ ШИД - По­љо­чу­ва­ри у шид­ским ата­ри­ма по­че­ли са ра­дом У че­твр­так, 17. фе­бру­а­ра, по­кра­јин­ски се­кре­тар за по­љо­при­вре­ду, во­до­при­вре­ду и шу­мар­ство Да­ниел Пе­тро­вић био је у пр­вој зва­нич­ној по­се­ти Оп­шти­ни Шид. Том при­ли­ком се на рад­ном са­стан­ку са пред­сед­ни­цом Оп­шти­не На­та­шом Цвјет­ко­вић и ње­ним са­рад­ни­ци­ма раз­го­ва­ра­ло о са­рад­њи Оп­шти­не Шид са По­кра­јин­ским се­кре­та­ри­ја­том за по­љо­при­вре­ду у ве­зи са про­јек­ти­ма из ове обла­сти. Го­во­ри­ло се и о про­бле­ми­ма ко­ји му­че шид­ске по­љо­при­вред­ни­ке, па из ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по­ру­чу­ју да ће по­ку­ша­ти за­јед­нич­ким сна­га­ма да ре­ше про­бле­ме ве­за­не за про­шло­го­ди­шње ште­те на­ста­ле од во­до­ле­жи, ка­ко до тих про­бле­ма не би до­шло и у на­ред­ном пе­ри­о­ду. По­след­њих го­ди­на је Оп­шти­на Шид кон­ку­ри­са­ла са мно­го­број­ним про­јек­ти­ма код По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та, за ко­је је до­би­ла сред­ства од пре­ко 125 ми­ли­о­на ди­на­ра. У раз­го­во­ру су утвр­ђе­ни про­јек­ти ко­ји су у пла­ну и при­о­ри­те­ти за на­ред­ну го­ди­ну. По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за по­љо­при­вре­ду је имао у пла­ну да ду­пли­ра сред­ства за од­вод­ња­ва­ње и уре­ђе­ње ка­нал­ске мре­же у овој го­ди­ни, што ће се као став­ка на­ћи пред Вла­дом Вој­во­ди­не. У то спа­да и по­се­бан про­грам за угро­же­на ме­ста, ко­ја има и Оп­шти­на Шид, што се по­ка­за­ло и услед по­пла­ва ко­је су за­де­си­ле ово под­руч­је про­шле го­ди­не. - Из­дво­ји­ће­мо по­се­бан про­грам за угро­же­на ме­ста, па ће­мо то­ком го­ди­не у нај­у­гро­же­ни­ја под­руч­ја на те­ри­то­ри­ји Оп­шти­не Шид ин­тер­ве­ни­са­ти пре­ко Јав­ног пред­у­зе­ћа Во­де Вој­во­ди­не, ка­ко би се те по­љо­при­вред­не пар­це­ле за­шти­ти­ле - из­ја­вио је по­кра­јин­ски се­кре­тар за по­љо­при­вре­ду Да­ниел Пе­тро­вић. У Ши­ду је у при­пре­ми и фор­ми­ра­ње ло­кал­не ак­ци­о­не слу­жбе за по­љо­при­вре­ду, ка­ко би рад ове слу­жбе био усме­рен на при­вла­че­ње мно­го­број­них ин­ве­сти­ци­ја. По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за по­љо­при­вре­ду, во­до­при­вре­ду и шу­мар­ство је су­фи­нан­си­рао рад ло­кал­не ак­ци­о­не гру­пе за по­љо­при­вре­ду са ми­лион и 300 хи­ља­да ди­на­ра. Рад ове слу­жбе ће се од­но­си­ти на пре­по­зна­ва­ње и при­пре­му про­је­ка­та у окви­ру по­љо­при­вре­де, ка­ко би Оп­шти­ни Шид европ­ски про­јек­ти би­ли лак­ше до­ступ­ни. По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за по­љо­при­вре­ду је су­фи­нан­си­рао и рад по­љо­чу­вар­ске слу­жбе са два ми­ли­о­на и 600 хи­ља­да ди­на­ра, док ће шид­ска ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у овом про­јек­ту уче­ство­ва­ти са око два ми­ли­о­на ди­на­ра. По­љо­чу­вар­ска слу­жба је зва­нич­но по­че­ла са ра­дом у свих 19 ме­сних за­јед­ни­ца са под­руч­ја Оп­шти­не Шид по­чет­ком фе­бру­а­ра. Оста­ло је са­мо да се по­љо­чу­ва­ри опре­ме аде­кват­ном опре­мом, по­пут фо­то­а­па­ра­та, умре­же­них мо­бил­них те­ле­фо­на и мо­то­ра. По­во­дом по­чет­ка ра­да ове слу­жбе, раз­го­ва­ра­ли смо и са пред­сед­ни­ци­ма са­ве­та ме­сних за­јед­ни­ца Ку­ку­јев­ци и Мо­ро­вић. Ми­ро­слав Стој­че­вић, пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Ку­ку­јев­ци по­др­жа­ва осни­ва­ње по­љо­чу­вар­ске слу­жбе у овом се­лу, јер су се ме­шта­ни у про­те­клом пе­ри­о­ду че­сто жа­ли­ли на кра­ђе. Нај­че­шће су ло­по­ви пот­кра­да­ли њи­ве, а би­ло је и про­ва­ла у ви­кен­ди­ца­ма. Са­да ће, за­хва­љу­ју­ћи по­љо­чу­ва­ри­ма, сви они ко­ји бу­ду ухва­ће­ни у кра­ђи, пр­во би­ти опо­ме­ну­ти, а за­тим и фо­то­гра­фи­са­ни, ка­ко би се до­каз о кра­ђи при­ло­жио уз при­ја­ву. - Сма­трам да ће уво­ђе­ње ове слу­жбе сма­њи­ти број кра­ђа и про­ва­ла, па ће са­мим тим и се­ло би­ти мно­го без­бед­ни­је. Сва­ка­ко ће по­љо­чу­ва­ри би­ти од ве­ли­ке ко­ри­сти свим ме­шта­ни­ма Ку­ку­је­ва­ца, а исто та­ко ан­га­жо­ва­њем што ве­ћег бро­ја љу­ди ће се сма­њи­ти и не­за­по­сле­ност – из­ја­вио је пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Ку­ку­јев­ци Ми­ро­слав Стој­че­вић. Слич­ног ми­шље­ња је и пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Мо­ро­вић Ми­ла­дин Пи­нић. Иако у овом се­лу кра­ђе по по­љи­ма ни­су че­ста по­ја­ва, у сва­ком слу­ча­ју ће по­љо­чу­ва­ри по­бољ­ша­ти си­гур­ност Мо­ро­ви­ћа­на. На овај на­чин ће се во­ди­ти бри­га о ста­њу у ата­ру, а сма­њи­ће се и ште­та од ди­вљих жи­во­ти­ња. Уз са­рад­њу са ло­во­чу­ва­ри­ма, по­љо­чу­ва­ри ће до­при­не­ти ква­ли­тет­ни­јем жи­во­ту ме­шта­на, ко­ји ви­ше не­ће мо­ра­ти да стра­ху­ју за сво­ја по­ља. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 16.02.2011. СА­ВЕ­ТО­ВА­ЊЕ ЗА СТО­ЧА­РЕ О СВИЊ­СКОЈ КУ­ГИ У ШИ­ДУ - Из­воз ме­са са­мо без вак­ци­ни­са­ња За сто­ча­ре са под­руч­ја Оп­шти­не Шид, ко­ји се на­жа­лост ни­су ода­зва­ли у ве­ли­ком бро­ју, у сре­ду, 9. фе­бру­а­ра у са­ли Скуп­шти­не оп­шти­не одр­жа­но је са­ве­то­ва­ње о ис­ко­ре­ња­ва­њу кла­сич­не свињ­ске ку­ге. Са­ве­то­ва­ње је ор­га­ни­зо­ва­ла Оп­шти­на Шид и Дру­штво аграр­них но­ви­на­ра, а пре­да­ва­чи су би­ли пред­став­ни­ци Упра­ве за ве­те­ри­ну Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де, као и Ра­до­слав До­шен, шеф Оде­ље­ња за за­шти­ту сви­ња у На­уч­ном ин­сти­ту­ту за ве­те­ри­ну у Но­вом Са­ду. Пре­ста­нак вак­ци­на­ци­је сви­ња про­тив кла­сич­не ку­ге мо­гао би да бу­де спро­ве­ден тек кра­јем го­ди­не, иако је тај про­цес пла­ни­ран за по­че­так 2011. го­ди­не. Ме­ђу­тим, на­кон по­ја­ве те опа­сне за­ра­зне бо­ле­сти у но­вем­бру про­шле го­ди­не на фар­ми сви­ња код Ве­ли­ких Ра­ди­на­ца, при­ме­на ове за­бра­не је од­ло­же­на. Да би се обез­бе­дио из­воз свињ­ског ме­са и ме­сних пре­ра­ђе­ви­на, нео­п­ход­но је да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду сви­ње вак­ци­ни­шу про­тив свињ­ске ку­ге, а кон­тро­ли­са­ње те бо­ле­сти мо­ра би­ти ра­ђе­но пре­ма стан­дар­ди­ма Европ­ске уни­је. Пред про­из­во­ђа­чи­ма је уво­ђе­ње ви­со­ких хи­ги­јен­ских стан­дар­да на фар­ма­ма и стрикт­но спро­во­ђе­ње би­о­си­гур­но­сних ме­ра. У слу­ча­ју по­ја­ве ку­ге, на­кон пре­стан­ка вак­ци­на­ци­је, ште­те др­жа­о­ци­ма сви­ња би­ће на­док­на­ђе­не, по­твр­ђе­но је на са­ве­то­ва­њу. Ка­да до­ђе до пре­стан­ка вак­ци­на­ци­је сви­ња, у скла­ду са про­пи­си­ма Европ­ске уни­је, до­ћи ће и до при­ме­не од­ре­ђе­них ме­ра, а сва ште­та вла­сни­ци­ма би­ће на­док­на­ђе­на. На са­ве­то­ва­њу у Ши­ду је та­ко­ђе ис­так­ну­то да је си­стем обе­ле­жа­ва­ња жи­во­ти­ња, али и бес­плат­на вак­ци­на­ци­ја ре­зул­ти­ра­ла сма­ње­њем бро­ја за­ра­же­них жи­во­ти­ња, што зна­чи и до­бром здрав­стве­ном без­бед­но­шћу. У ме­ђу­вре­ме­ну, док се вак­ци­на­ци­ја не за­бра­ни, др­жа­о­ци сви­ња су ду­жни да спро­во­де све ме­ре за­шти­те на спре­ча­ва­њу по­ја­ве, али и ши­ре­ња свињ­ске ку­ге. Због то­га су еду­ка­ци­је ова­кве вр­сте ве­о­ма ва­жне, јер да­ју смер­ни­це за уво­ђе­ње ви­со­ких хи­ги­јен­ских ме­ра на фар­ма­ма на ко­ји­ма се спро­во­ђе­ње би­о­си­гур­но­сних ме­ра мо­ра ура­ди­ти. Ка­ко је из­ја­ви­ла на­чел­ни­ца Оде­ље­ња ве­те­ри­нар­ске ин­спек­ци­је Ср­би­је Са­ња Че­ле­би­ћа­нин, са­мо ре­дов­на вак­ци­на­ци­ја у на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци мо­же да бу­де га­рант здрав­стве­не без­бед­но­сти и пре­стан­ка по­ја­ве ку­ге на ду­жи вре­мен­ски пе­риод. Вак­ци­на­ци­ја про­тив кла­сич­не ку­ге сви­ња оба­ве­зна је за све сви­ње ста­ро­сти од 45 до 60 да­на. Вак­ци­на­ци­ја је бес­плат­на, вак­ци­на се на­ба­вља пре­ко Упра­ве за ве­те­ри­ну Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, а рад ве­те­ри­на­ра се та­ко­ђе пла­ћа из бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Је­ди­на оба­ве­за вла­сни­ка је да пла­те ушну мар­ки­цу, јер је тај по­сао по­ве­зан ис­кљу­чи­во са иден­ти­фи­ка­ци­јом жи­во­ти­ња, уво­ђе­њем жи­во­ти­ња у ре­ги­стар и пра­ће­њем њи­хо­вог кре­та­ња. По­треб­но је на­гла­си­ти да сто­ча­ри, ка­да на­ба­вља­ју сви­ње, тре­ба да има­ју до­ку­мен­та­ци­ју и уве­ре­ње о њи­хо­вом здрав­стве­ном ста­њу ка­ко би би­ли си­гур­ни да оне не­ће угро­зи­ти њи­хо­ва га­здин­ства. Ја­ко је ва­жно да се сма­њи број ли­ца ко­ја ула­зе у обо­ре, да се во­ди ра­чу­на о гар­де­ро­би и пре­свла­че­њу и по­ста­вља­њу дез-ба­ри­је­ра, ка­ко би се ап­со­лут­но за­шти­ти­ли од ула­ска ви­ру­са. На­кон пре­стан­ка вак­ци­на­ци­је, сто­ча­ри не­ма­ју ни­ка­квих оба­ве­за, осим да вр­ше обе­ле­жа­ва­ње сви­ња, да се оне уво­де у еви­ден­ци­ју, а ве­те­ри­на­ри има­ју за­да­так да их и да­ље ре­дов­но пра­те, од ро­ђе­ња, па до фи­нал­ног про­из­во­да, би­ло да је у пи­та­њу све­же ме­со или пре­ра­ђе­ви­не од ме­са. Ру­ко­во­ди­лац гру­пе за здрав­стве­ну за­шти­ту и до­бро­бит жи­во­ти­ња Зо­ран Ма­рин­ко­вић ис­ти­че да би се са­да тре­ба­ло по­ве­сти ра­чу­на о то­ме да је мно­го сви­ња за­кла­но у прет­ход­ном пе­ри­о­ду, а ме­со ста­вље­но у за­мр­зи­вач. С об­зи­ром на то да је ви­рус ја­ко от­по­ран, по­себ­но се апе­лу­је на под­руч­ја где је до­шло до епи­де­ми­је свињ­ске ку­ге да обра­те па­жњу да на про­ле­ће, ка­да то ме­со бу­ду упо­тре­бља­ва­ли, до­бро га тер­мич­ки об­ра­де, јер је то је­ди­ни на­чин за­шти­те од свињ­ске ку­ге. На са­ве­то­ва­њу у Ши­ду је ре­че­но да се у Ср­би­ји тре­нут­но спро­во­ди мо­ни­то­ринг, на осно­ву ко­га је утвр­ђе­но да је об­у­хват вак­ци­на­ци­је про­тив свињ­ске ку­ге у по­је­ди­ним под­руч­ји­ма не­до­во­љан и да та чи­ње­ни­ца пред­ста­вља ри­зик за ова под­руч­ја. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 09.02.2011. Оп­шти­на Ириг рас­пи­са­ла кон­курс за фи­нан­сиј­ску по­др­шку ма­лим план­та­же­ри­ма - За за­са­де воћ­ња­ка 15 ми­ли­о­на Ири­шка оп­шти­на, у окви­ру про­јек­та „Вин­ски Срем“, од­лу­чи­ла је да овог про­ле­ћа по­мог­не ма­ле зе­мљо­рад­ни­ке, ко­ји пла­ни­ра­ју по­ди­за­ње но­вих за­са­да во­ћа и ви­но­гра­да. У ту свр­ху, пре­ма кон­кур­су ко­ји је рас­пи­са­ла Оп­штин­ска упра­ва, бу­ду­ћим план­та­же­ри­ма, ко­ји пла­ни­ра­ју да за­са­де од 30 ари до по­ла хек­та­ра воћ­ња­ка и ви­но­гра­да, на име по­др­шке за ку­по­ви­ну сад­ног ма­те­ри­ја­ла, би­ће до­де­ље­но 15 ми­ли­о­на ди­на­ра. Кон­курс је у то­ку, а да би мо­гли до­би­ти фи­нан­сиј­ску по­др­шку, ко­ја се за по­ла хек­та­ра кре­ће око 200.000 ди­на­ра, ко­ли­ко, от­при­ли­ке, ко­шта­ју сад­ни­це за сад­њу на по­ла хек­та­ра, зе­мљо­рад­ни­ци мо­ра­ју има­ти ре­ги­стро­ва­но по­љо­при­вред­но га­здин­ство, ура­ђе­ну пе­до­ло­шку ана­ли­зу зе­мљи­шта на ко­ме ће се са­ди­ти во­ће и ло­за, са пре­по­ру­ком за ђу­бре­ње, с тим да се оба­ви ду­бо­ко ора­ње – ри­го­ло­ва­ње за сад­њу во­ћа. Пре­ма пр­вим про­јек­ци­ја­ма, ви­ше од 70 по­љо­при­вред­ни­ка са под­руч­ја ири­шке оп­шти­не, ко­ји ће са­ди­ти на по­вр­ши­ни од по­ла хек­та­ра има шан­су да до­би­је фи­нан­сиј­ску по­др­шку и да на овај на­чин, овог про­ле­ћа за­са­ди око 35 хек­та­ра но­вих воћ­ња­ка и ви­но­гра­да. Кон­курс је рас­пи­сан, а по­љо­при­вред­ни­ци ко­ји же­ле да уче­ству­ју на кон­кур­су тре­ба да се обра­те Оп­штин­ској упра­ви у Ири­гу, ка­ко би се де­таљ­но ин­фор­ми­са­ли, или да ин­фор­ма­ци­је о овом кон­кур­су и по­треб­не фор­му­ла­ре пре­у­зму на сај­ту оп­шти­не Ириг. - Ре­а­ли­за­ци­ја про­гра­ма „Вин­ски Срем“, да­кле бр­зо об­на­вља­ње воћ­ња­ка и ви­но­гра­да у на­шој оп­шти­ни има до­бре ре­зул­та­те, ка­да је реч о ве­ли­ким план­та­же­ри­ма, ме­ђу­тим, же­ли­мо да тај раз­вој иде па­ра­лел­но и на ма­лим га­здин­стви­ма, ка­ко би на­ши по­љо­при­вред­ни­ци ства­ра­ли се­би што бо­ље усло­ве за жи­вот у бу­дућ­но­сти - ис­ти­че Вла­ди­мир Пе­тро­вић, пред­сед­ник оп­шти­не Ириг, до­да­ју­ћи: - План нам је да се у на­ред­не две го­ди­не за­са­ди око 700 хек­та­ра под во­ћем и ви­но­гра­ди­ма и си­гу­ран сам да ће он би­ти ис­пу­њен. Ми не­ма­мо ста­ти­стич­ких по­да­та­ка ко­ли­ко је ма­лих про­из­во­ђа­ча у про­шлој го­ди­ни за­са­ди­ло план­та­жа, али је чи­ње­ни­ца да има­мо струч­но оспо­со­бље­не во­ћа­ре и ви­но­гра­да­ре, јер је ова про­из­вод­ња тра­ди­ци­о­нал­на на на­шем под­руч­ју - ре­чи су Пе­тро­ви­ћа. Кад спо­ми­ње 700 хек­та­ра но­вих за­са­да у на­ред­не две го­ди­не и 2.500 хек­та­ра у на­ред­них пет го­ди­на, Пе­тро­вић не за­бо­ра­вља да је про­шлог про­ле­ћа „Руд­нап Аграр“ за­са­дио 130 хек­та­ра ја­буч­ња­ка, да ће овог про­ле­ћа на­ста­ви­ти сад­њу и да пла­ни­ра да се под ја­бу­ка­ма на­ђе укуп­но 500 хек­та­ра. Ту је и „Атос Ви­нум“ из Ма­ле Ре­ме­те са 38 хек­та­ра нат­кри­ве­них воћ­ња­ка и вла­сти­том хлад­ња­чом и про­јек­том да се још 40 хек­та­ра уско­ро на­ђе под за­са­ди­ма. Све је ви­ше и но­вих ви­но­гра­да, а у Ири­гу већ по­слу­ју две углед­не ви­на­ри­је, а на­ја­вљу­је се и отва­ра­ње но­вих. - Све је то са­мо до­каз да је пер­спек­ти­ва овог кра­ја у „зе­ле­ним фа­бри­ка­ма“, да по­др­шка оп­шти­не мно­го зна­чи, а и на­ша од­лу­ка да при­ли­ком из­да­ва­ња др­жав­ног зе­мљи­шта у за­куп, ја­сно од­ре­ди­мо ко­је су по­вр­ши­не на­ме­ње­не за во­ћар­ску и ви­но­гра­дар­ску про­из­вод­њу, ко­је из­да­је­мо на рок од 40 го­ди­на. Ми смо пла­ни­ра­ли да у овај вид за­ку­па да­мо око 700 хек­та­ра зе­мљи­шта. Про­шле је­се­ни смо ли­ци­ти­ра­ли 515 хек­та­ра др­жав­ног зе­мљи­шта, од ко­га је 13 хек­та­ра у ка­та­стар­ској оп­шти­ни Ириг, 61 у Врд­ни­ку и 128 на под­руч­ју ка­та­стар­ске оп­шти­не Кру­ше­дол по­ну­ђе­но на за­куп од 40 го­ди­на, за сад­њу воћ­ња­ка и ви­но­гра­да. Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва све чи­ни да се убр­за раз­вој во­ћар­ства и ви­но­гра­дар­ства, што се ви­ди и по овом кон­кур­су за ма­ле по­љо­при­вред­ни­ке, где да­је­мо нов­ча­ну по­др­шку бу­ду­ћим уз­га­ји­ва­чи­ма ја­бу­ка, кру­ша­ка, шљи­ва, бре­скви, кај­си­ја, тре­ша­ња, ви­ша­ња, ду­ња, стол­них вр­ста и вин­ских сор­ти ви­но­ве ло­зе. Ме­ђу на­шим по­љо­при­вред­ни­ци­ма вла­да ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за овај кон­курс, што је и до­каз да смо се од­лу­чи­ли за пра­ви на­чин сти­му­ла­ци­је - ка­же Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Уна Бе­бић Датум: 02.02.2011. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НА СТРУЧ­НА СЛУ­ЖБА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА-Еду­ка­ци­ја по­љо­при­вред­ни­ка У уто­рак, 25. ја­ну­а­ра у са­ли По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­но је пр­во у ни­зу пре­да­ва­ња за по­љо­при­вред­не про­из­во­ђа­че у окви­ру Зим­ске шко­ле. Пре­да­ва­ња у ве­зи са кон­тро­лом плод­но­сти зе­мљи­шта, ана­ли­зом про­из­вод­ње ку­ку­ру­за, ше­ћер­не ре­пе и со­је у прет­ход­ној го­ди­ни, одр­жа­ли су др Бог­дан Ми­хај­ло­вић, др Ка­ти­ца Шкр­бић, дипл. инг Би­ља­на Сми­ља­нић, дипл. инг Сен­ка Ми­шко­вић, дипл. инг Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић, док је о пи­та­њи­ма ве­за­ним за ме­ха­ни­за­ци­ју го­во­рио пред­став­ник Ми­тро­сре­ма Жи­ван Јо­ва­но­вић. По­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи би­ли су у при­ли­ци да до­би­ју и ко­ри­сне са­ве­те до ко­јих су струч­ња­ци ми­тро­вач­ке По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе до­шли ана­ли­зом и ко­ји се мо­гу ис­ко­ри­сти­ти и за ово­го­ди­шњу се­тву. По­ред то­га, на пре­да­ва­њи­ма је би­ло ре­чи и о ре­зул­та­ти­ма огле­да спро­ве­де­ног то­ком 2010. го­ди­не, као и о ак­ту­ел­ним по­сло­ви­ма у ве­зи са про­из­вод­њом стр­них жи­та, за­шти­те ја­бу­ча­стих и ко­шти­ча­вих воћ­них вр­ста и ви­но­ве ло­зе, као и о дру­гим пи­та­њи­ма, ва­жним за уна­пре­ђе­ње по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње. Ка­ко је ди­рек­тор По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Ла­ле Ан­до­но­вић ре­као, у на­ред­них ме­сец да­на ор­га­ни­зо­ва­ће се низ пре­да­ва­ња по ме­сти­ма у Сре­му. Пре­да­ва­ња су за­ми­шље­на да бу­ду ин­тер­ак­тив­на, што зна­чи да ће и про­из­во­ђа­чи има­ти при­ли­ку да пи­та­ју шта их за­ни­ма, а пре­да­ва­чи су ту да по­ну­де ква­ли­те­тан од­го­вор. У Зим­ској шко­ли ко­ја је одр­жа­на нај­пре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, би­ло је ре­чи и о по­тре­би ускла­ђи­ва­ња про­из­во­ђа­ча са усло­ви­ма ко­је про­пи­су­је Европ­ска Уни­ја у ве­зи са по­љо­при­вред­ном про­из­вод­њом, ка­ко би по­ста­ли кон­ку­рент­ни­ји и на тр­жи­шту ЕУ. По­љо­при­вред­ни­ци ко­ји су при­су­ство­ва­ли пре­да­ва­њи­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци су за­до­вољ­ни Зим­ском шко­лом и увек ра­до до­ла­зе на ова­кве вр­сте еду­ка­ци­ја, ка­ко би са­зна­ли не­што но­во, али и об­но­ви­ли ста­ра зна­ња. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 26.01.2011. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДА-Пше­ни­ца до­бро на­пре­ду­је О ста­њу усе­ва пше­ни­це на срем­ским по­љи­ма у вар­љи­вим вре­мен­ским усло­ви­ма ове зи­ме, раз­го­ва­ра­ли смо са Ра­ди­сла­вом Ко­ва­че­ви­ћем, са­мо­стал­ним струч­ним са­рад­ни­ком у По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби Срем­ска Ми­тро­ви­ца и са­ве­то­дав­цем при Са­ве­то­дав­ној слу­жби По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за по­љо­при­вре­ду. – Ста­ње усе­ва пше­ни­це је до­бро, а то се на­ро­чи­то од­но­си на пше­ни­цу по­се­ја­ну у агро­тех­нич­ким ро­ко­ви­ма ко­ја се тре­нут­но на­ла­зи у фа­зи три до пет ли­сто­ва. Раз­лог за то је што су днев­не тем­пе­ра­ту­ре у прет­ход­ном пе­ри­о­ду би­ле из­над пет сте­пе­ни цел­зи­ју­са, што по­вољ­но ути­че на пше­ни­цу ко­ја на тим тем­пе­ра­ту­ра­ма ра­сте. За­хла­ђе­ње ко­је је на­кон то­га на­сту­пи­ло, до­не­кле је ус­по­ри­ло раст, али фор­ми­ра­ни сне­жни по­кри­вач, за­шти­тио је пше­ни­цу од смр­за­ва­ња. Пше­ни­ца ко­ја ни­је за­се­ја­на у оп­ти­мал­ном ро­ку, та­ко­ђе је у со­лид­ном ста­њу, у фа­зи раз­во­ја два до три ли­ста, пред бо­ко­ре­ње - ка­же Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић. Пре­ма ре­чи­ма Ко­ва­че­ви­ћа, оба­ве­зно и из­у­зет­но ва­жно је да сви про­из­во­ђа­чи пше­ни­це ура­де ана­ли­зу зе­мљи­шта Н-ме­то­дом на ко­ли­чи­ну азо­та, без об­зи­ра на ве­ли­чи­ну по­се­ја­не по­вр­ши­не, да би утвр­ди­ли тач­ну ко­ли­чи­ну азо­та ко­ја је пше­ни­ци нео­п­ход­на. – Не­сра­змер­на и пре­те­ра­на упо­тре­ба ђу­бри­ва до­во­ди до за­га­ђе­ња зе­мљи­шта и во­де, као и до из­ла­га­ња не­по­треб­ним фи­нан­сиј­ским тро­шко­ви­ма. По­ред то­га, ако же­ли­мо да нам про­из­вод­ња бу­де кон­ку­рент­на, ви­ше ни­је циљ про­из­ве­сти ре­корд­ни при­нос, већ са што ма­ње ула­га­ња оства­ри­ти до­бит, а то мо­же­мо са­мо сма­ње­њем тро­шко­ва про­из­вод­ње, пре све­га ђу­бри­ва – об­ја­шња­ва Ко­ва­че­вић. Ка­ко нам је да­ље ре­као наш са­го­вор­ник, пше­ни­ци би у на­ред­ном пе­ри­о­ду по­го­до­ва­ло уме­ре­но хлад­но вре­ме. – Би­ло би до­бро да днев­не тем­пе­ра­ту­ре бу­ду из­над пет сте­пе­ни, што ни­је за оче­ки­ва­ти, с об­зи­ром да се ра­ди о ме­се­цу фе­бру­а­ру. Ипак, да­ља за­хла­ђе­ња са тем­пе­ра­ту­ра­ма у ми­ну­су не би до­не­ла про­бле­ме, али до­бро би би­ло да у том слу­ча­ју пад­не снег и фор­ми­ра се сне­жни по­кри­вач, ка­ко би за­шти­тио пше­ни­цу. Ина­че, пше­ни­ца је већ са­да до­вољ­но раз­ви­је­на да мо­же из­др­жа­ти тем­пе­ра­ту­ре и до ми­нус 10 сте­пе­ни – твр­ди Ко­ва­че­вић. Струч­ни са­рад­ник ми­тро­вач­ке По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе је ис­та­као и зна­чај за­шти­те усе­ва од гло­да­ра. – Из­у­зет­но је ва­жно да по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи ко­ји има­ју ози­ме стр­ни­не (пше­ни­ца, је­чам, три­ти­ка­ле), оби­ђу пар­це­ле, јер по­сто­ји мо­гућ­ност на­је­зде гло­да­ра и ако по­сто­ји ви­ше од три ак­тив­не ру­пе по ква­драт­ном ме­тру, мо­ра се из­вр­ши­ти за­шти­та. Нај­бо­љи пре­па­рат ко­ји се у ту свр­ху ко­ри­сти је цинк фос­фит, али се са њим мо­ра би­ти из­у­зет­но оба­зрив и нео­п­ход­но је стро­го се при­др­жа­ва­ти упут­ства за упо­тре­бу ко­је се на­ла­зи на па­ко­ва­њу, чи­ме шти­ти­мо ди­вљач од тро­ва­ња – ре­као нам је Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић. Ј. Ј. Датум: 15.12.2010. Суб­вен­ци­је за во­ћа­ре и мле­ка­ре Мле­ка­ри и во­ћа­ри са те­ри­то­ри­је Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца су у че­твр­так, 9. де­цем­бра у Град­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци пот­пи­са­ли уго­во­ре о до­би­ја­њу суб­вен­ци­ја ко­је им је одо­бри­ла Град­ска упра­ва за по­љо­при­вре­ду. На­чел­ник Град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду Го­ран Че­ке­ри­нац из­ја­вио је да је за 23 до­ма­ћин­ства ко­ја се ба­ве про­из­вод­њом мле­ка и млеч­них про­из­во­да обез­бе­ђе­но око 350.000 ди­на­ра на име ума­ти­че­ња чи­ме се по­пра­вља ра­сни са­став у сто­чар­ству. Пред­став­ни­ци удру­же­ња во­ћа­ра „Фру­шко­го­рац“ из Ман­ђе­ло­са су до­би­ли 100.000 ди­на­ра за ку­по­ви­ну основ­них сред­ства ко­је ће им по­мо­ћи за уна­пре­ђе­ње њи­хо­вог ра­да, а у то­ку је и ре­а­ли­за­ци­ја тре­ћег про­гра­ма уна­пре­ђе­ња ра­сног са­ста­ва у сви­њар­ству, где ће се по­де­ли­ти суб­вен­ци­је за ку­по­ви­ну на­зи­ми­ца, ка­ко би се по­пра­ви­ла ге­не­ти­ку и уна­пре­ди­ла про­из­вод­ња у сви­њар­ству. Про­из­во­ђа­чи мле­ка и во­ћа­ри ка­жу да је до­би­је­ни но­вац не­до­во­љан за њи­хо­ве по­тре­бе, али су за­хвал­ни на до­број во­љи ко­ја је по­ка­за­ла ло­кал­на са­мо­у­пра­ва и у вре­ме кри­зе ус­пе­ла да обез­бе­ди ба­рем не­ка сред­ства и за њих. Б. С. Датум: 08.12.2010. СВИЊ­СКА КУ­ГА-Од­ште­та за сто­ча­ре У по­не­де­љак, 6. де­цем­бра у про­сто­ри­ја­ма По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе у Срем­ској Ми­тро­ви­ци уру­че­не су нов­ча­не од­ште­те за 17 сто­ча­ра из Ве­ли­ких Ра­ди­на­ца и Бе­ше­но­ва, чи­је су сви­ње по­у­би­ја­не на­кон про­гла­ше­ња епи­де­ми­је свињ­ске ку­ге, сре­ди­ном но­вем­бра. Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де је у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку ре­а­го­ва­ло и ус­пе­ло да ис­пла­ти­ло укуп­но око три ми­ли­о­на и 300 хи­ља­да ди­на­ра сто­ча­ри­ма Ве­ли­ких Ра­ди­на­ца и Бе­ше­но­ва. Пот­пи­си­ва­њу ре­ше­ња о пре­у­зи­ма­њу нов­ца при­су­ство­ва­ли су за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић, пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, Упра­ве за ве­те­ри­ну и Ре­пу­блич­ке ве­те­ри­нар­ске ин­спек­ци­је. Ср­ђан Ко­зли­на је ис­та­као да је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у мно­го­ме ути­ца­ла да се по­зи­тив­но ре­ше зах­те­ви сто­ча­ра, чи­је су сви­ње по­у­би­ја­не на­кон про­гла­ше­ња епи­де­ми­је ку­ге у ова два срем­ска се­ла, за на­док­на­ду ште­те, та­ко да је Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, упра­ва за ве­те­ри­ну иза­шло у су­срет њи­хо­вим зах­те­ви­ма. По­љо­при­вред­ни­ци су нај­ве­ћим де­лом за­хвал­ни и за­до­вољ­ни што је др­жа­ва та­ко бр­зо ре­а­го­ва­ла и што ће, за­хва­љу­ју­ћи ис­пла­ће­ној на­док­на­ди, ус­пе­ти по­но­во да по­кре­ну про­из­вод­њу и на­ста­ве сво­ју де­лат­ност. Б. С. Датум: 24.11.2010. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДА-Засе­ја­но ма­ње пше­ни­це У рум­ској оп­шти­ни за­вр­ше­но је и уби­ра­ње ку­ку­ру­за, кул­ту­ре ко­ја је би­ла за­се­ја­на на нај­ви­ше по­вр­ши­на, 19.734 хек­та­ра. На бер­бу ку­ку­ру­за по­зи­тив­но је ути­ца­ло не­у­о­би­ча­је­но ле­по вре­ме за ово до­ба го­ди­не. Род је био со­ли­дан и про­сек је из­но­сио се­дам то­на по хек­та­ру су­вог зр­на, до­брог ква­ли­те­та. Са око 40 од­сто по­вр­ши­на род је ски­нут у зр­ну и сме­штен је у си­ло­се, док је оста­так у кли­пу сме­штен у ам­ба­ри­ма. - Тре­нут­на це­на ку­ку­ру­за на тр­жи­шту је 16,6 ди­на­ра за ки­ло­грам и до је до­бра це­на бу­ду­ћи да је 100 од­сто ве­ћа у од­но­су на про­шлу го­ди­ну. Исто­вре­ме­но, це­не ин­пу­та, ђу­бри­ва и за­штит­них сред­ста­ва су на ни­воу про­шло­го­ди­шњих, је­ди­но је за пе­ти­ну ску­пље го­ри­во - ка­же Ђу­ро Па­јић из По­љо­при­вред­но струч­не ста­ни­це Ру­ма. Ка­да је реч о пше­ни­ци, пре­ма по­след­њим ин­фор­ма­ци­ја­ма, пла­ни­ра­но је да се за­се­је овом кул­ту­ром 5.850 хек­та­ра, а до са­да је то ура­ђе­но на око 3.800 хек­та­ра или 75 од­сто од пла­на. - План је мно­го ма­њи у од­но­су на ра­ни­је го­ди­не. Оп­ти­мал­но, у рум­ској оп­шти­ни би под пше­ни­цом тре­ба­ло да бу­де бар 8.000 хек­та­ра или око 20 од­сто у укуп­ној се­тве­ној струк­ту­ри. У оп­ти­мал­ном агро­тех­нич­ком ро­ку је за­се­ја­но не­што ис­под 30 од­сто, али су вре­мен­ске при­ли­ке би­ле по­вољ­не и по­го­до­ва­ле су и ка­сни­јој се­тви. Ипак, оче­ку­јем да ће план би­ти оства­рен са 80-так про­це­на­та, што је ма­ло - кон­ста­ту­је Ђу­ро Па­јић. Пше­ни­ца ко­ја је пр­ва за­се­ја­на је по­ни­кла и на­ла­зи се пред бо­ко­ре­њем, а оне ка­сни­је су у фа­зи ни­ца­ња или пред ни­ца­њем. За са­да ни­је уоче­но ве­ће при­су­ство гло­да­ра, али струч­ња­ци пре­по­ру­чу­ју да би у на­ред­ном пе­ри­о­ду тре­ба­ло оби­ла­зи­ти пар­це­ле и ако је по­треб­но, су­зби­ја­ти ште­то­чи­не. Ни на­ја­вље­но хлад­ни­је вре­ме не­ће се не­га­тив­но од­ра­зи­ти на пше­ни­цу, јер се та­кво вре­ме и оче­ку­је у ово до­ба го­ди­не. У рум­ској оп­шти­ни је оста­ло да се уз­о­ре око 31.000 хек­та­ра, а до са­да је тај по­сао оба­вљен на по­ло­ви­ни од тих по­вр­ши­на. Тре­ба­ло би да се ис­ко­ри­сти ово ле­по вре­ме и ора­ње за­вр­ши нај­ка­сни­је у ро­ку од ме­сец да­на и та­ко зе­мљи­ште при­пре­ми за про­лећ­ну се­тву ку­ку­ру­за, со­је, ше­ћер­не ре­пе, крм­ног би­ља и по­вр­ћа. Датум: 17.11.2010. ЗА­КУП ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НОГ ЗЕ­МЉИ­ШТА У РУ­МИ-За­вр­шен пр­ви круг ли­ци­та­ци­је У пе­ри­о­ду од 5. до 11. но­вем­бра ор­га­ни­зо­ва­на је јав­на ли­ци­та­ци­ја за да­ва­ње у за­куп по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта у др­жав­ној сво­ји­ни. Јав­на ли­ци­та­ци­ја је одр­жа­на у про­сто­ри­ја­ма ИВ град­ске ме­сне за­јед­ни­це, по ка­та­стар­ским оп­шти­на­ма, а у за­куп је по­ну­ђе­но 3.077 хек­та­ра по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта у др­жав­ној сво­ји­ни. За ли­ци­ти­ра­ње у дру­гом кру­гу оста­ло је 304,1 хек­тар. Ка­ко са­зна­је­мо од пред­сед­ни­це Ко­ми­си­је ко­ја је спро­ве­ла чи­тав ток ли­ци­ти­ра­ња, Та­ње Дро­бац , од 137 ши­фри за над­ме­та­ње оста­ло је 37 сло­бод­них ши­фри ко­је иду у дру­ги круг, а из ли­ци­ти­ра­ња су из­у­зе­те и по две пар­це­ле у Ви­то­јев­ци­ма и Гра­бов­ци­ма јер су оне вра­ће­не цр­кви. Це­ло­куп­на јав­на ли­ци­та­ци­ја је про­те­кла без ика­квих про­бле­ма, а у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва зе­мљи­ште је на тро­го­ди­шњи за­куп узи­ма­но по по­чет­ној це­ни. - У ма­њем бро­ју слу­ча­је­ва по­ну­ђе­но је по 500 ди­на­ра ви­ше по хек­та­ру, а нај­ви­ше це­не су по­сти­гле че­ти­ри пар­це­ле. Две у До­брин­ци­ма за 41.500 ди­на­ра и 40.500 ди­на­ра по хек­та­ру, у Бу­ђа­нов­ци­ма 31.000 ди­на­ра и Сте­ја­нов­ци­ма за 41.000 ди­на­ра по хек­та­ру. Са­че­ка­ће­мо да ви­ди­мо да ли ће би­ти не­ких жал­би, а по­том од­мах ор­га­ни­зу­је­мо и дру­ги круг ли­ци­та­ци­је за тих пре­о­ста­лих 304,1 хек­та­ра - ре­кла нам је Та­ња Дро­бац. Датум: 27.10.2010. ОВЕ ЈЕ­СНИ НА СРЕМ­СКИМ ЊИ­ВА­МА-Ка­сни се­тва хлеб­ног жи­та Се­тва стр­них жи­та у Сре­му тре­ба­ло би ове је­се­ни да се оба­ви на око 54 хи­ља­де хек­та­ра, али овај ва­жан по­сао ка­сни због вре­мен­ских при­ли­ка ко­је ни­су на­кло­ње­не по­љо­при­вред­ни­ци­ма, као и због за­ка­сне­ле ве­ге­та­ци­је про­ле­тос за­се­ја­них кул­ту­ра. О тре­нут­ној си­ту­а­ци­ји у Сре­му раз­го­ва­ра­ли смо са Ра­ди­сла­вом Ко­ва­че­ви­ћем, са­мо­стал­ним струч­ним са­рад­ни­ком у По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби Срем­ска Ми­тро­ви­ца и са­ве­то­дав­цем при Са­ве­то­дав­ној слу­жби По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за по­љо­при­вре­ду. – Је­се­ња бер­ба у Сре­му је за­по­че­ла ја­ко ка­сно, вре­мен­ске при­ли­ке су ути­ца­ле на про­ду­же­ну ве­ге­та­ци­ју код ку­ку­ру­за и со­је, па је ку­ку­руз ски­нут са око 15 од­сто по­вр­ши­на, што је за овај пе­риод го­ди­не не­сва­ки­да­шње, јер је уоби­ча­је­но да у ово до­ба бу­де ски­ну­то око 50 до 60 од­сто по­вр­ши­на под ку­ку­ру­зом. То ди­рект­но ути­че на се­тву пше­ни­це, јер осло­ба­ђа­ју­ћи по­вр­ши­ну од ку­ку­ру­за, она се спре­ма за се­тву пше­ни­це, што у овом пе­ри­о­ду ни­је мо­гу­ће због ки­ша. Ка­да па­да­ви­не пре­ста­ну, по­треб­но је још че­ти­ри до пет да­на и то ве­тро­ви­тих, да би се ку­ку­руз про­су­шио. Тре­нут­на вла­га ку­ку­ру­за је од 19 до 28 од­сто, што је не­при­ме­ре­но за чу­ва­ње, а још ма­ње ако би се од­мах но­сио на су­ше­ње ко­је ни­је ис­пла­ти­во за про­из­во­ђа­че, јер би но­вац био по­тро­шен на енер­ген­те за су­ше­ње ко­ји су ја­ко ску­пи. За­то тре­ба са­че­ка­ти још ма­ло да се ку­ку­руз про­су­ши, али он­да из­ла­зи­мо из оп­ти­мал­ног ро­ка за се­тву пше­ни­це, та­ко да не пре­по­ру­чу­јем да се пше­ни­ца га­ји на по­вр­ши­на­ма где је ку­ку­руз за­то што то ни­је ис­пла­ти­во – ка­же Ко­ва­че­вић. Пре­ма ре­чи­ма на­шег са­го­вор­ни­ка, ди­на­ми­ка ва­ђе­ња ше­ћер­не ре­пе је дру­га­чи­ја у од­но­су на прет­ход­не го­ди­не за­то што са­да ше­ће­ра­не дик­ти­ра­ју ди­на­ми­ку и про­пи­су­ју ро­ко­ве за ва­ђе­ње и пла­ћа­ње. До са­да је из­ва­ђе­но око 60 до 70 од­сто ше­ћер­не ре­пе и на тим по­вр­ши­на­ма се мо­же при­пре­ма­ти за се­тву пше­ни­це, као и на ме­сти­ма где је би­ла со­ја. – До са­да је за­се­ја­но 15 до 20 од­сто озим­них стр­ни­на у Сре­му, а оп­ти­мал­ни рок за се­тву је ис­те­као 20. ок­то­бра, што зна­чи да је за­се­ја­но ма­ло по­вр­ши­на. У то­ку је по­лу оп­ти­мал­ни рок за се­тву ко­ји тра­је од 20. ок­то­бра до кра­ја ме­се­ца. Ве­ћа ко­ли­чи­на је за­се­ја­на на по­вр­ши­на­ма ко­је при­па­да­ју по­љо­при­вред­ним пред­у­зе­ћи­ма и за­дру­га­ма од 18 до 20 од­сто, док је ма­ње код ин­ди­ви­ду­ал­них про­из­во­ђа­ча и из­но­си од 12 до 15 од­сто. Вре­мен­ске при­ли­ке са мно­го ки­ше без ве­тро­ва ни­су по­год­не за по­љо­при­вред­не ра­до­ве. Хи­бри­ди ку­ку­ру­за као што је пи­о­нир ко­ји обич­но бр­зо ис­пу­шта­ју вла­гу, ове го­ди­не још увек има­ју до­ста вла­ге. То ло­ше ути­че на са­зре­ва­ње ку­ку­ру­за и се­тву пше­ни­це, а по­сле­ди­це то­га су да ако по­ме­ри­мо ро­ко­ве за се­тву пше­ни­це, тре­ба ста­ви­ти ве­ћу ко­ли­чи­ни се­ме­на, што зна­чи ве­ће тро­шко­ве, а сма­ње­ни при­нос. Код ку­ку­ру­за, ако се ски­не вла­жан и ста­ви у чар­дак, по­сто­ји бо­ја­зан од гљи­вич­них бо­ле­сти, пле­сни и тру­ље­ња, а ако се ку­ку­руз у зр­ну но­си у си­лос на су­ше­ње, про­из­во­ђач оста­је без ика­кве за­ра­де – упо­зо­ра­ва Ко­ва­че­вић. Он је до­дао и да је це­на пше­ни­це у Сре­му 20 ди­на­ра по ки­ло­гра­му, на бер­зи је не­што ни­жа, док се це­на ку­ку­ру­за ме­ња из да­на у дан, уз оче­ки­ва­ња да ће ове го­ди­не би­ти до­стиг­ну­та ве­о­ма до­бра це­на и то због ло­ших при­но­са дру­гих кул­ту­ра. Со­ја има це­ну од 25 до 30 ди­на­ра, што за­ви­си од от­ку­па, а нај­бо­ља ове го­ди­не се по­ка­за­ла це­на сун­цо­кре­та ко­ји на­жа­лост ни­је ро­дио због то­га што ни­је ни за­се­јан. Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић са­ве­ту­је по­љо­при­вред­ни­ке да не жу­ре са ски­да­њем ку­ку­ру­за и ка­же да пше­ни­цу тре­ба се­ја­ти на со­ји­шта и ре­пи­шта уз по­што­ва­ње агро­тех­нич­ких ро­ко­ва и пре­по­ру­че­них се­тве­них нор­ми. – Ако по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи има­ју би­ло ка­квих ди­ле­ма ве­за­них за се­тву, не­ка до­ђу у По­љо­при­вред­ну струч­ну слу­жбу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, где ће­мо им ра­до иза­ћи у су­срет, јер по са­да­шњој це­ни се не ис­пла­ти не­план­ски се­ја­ти. Мо­рао бих да до­дам и вр­ло бит­ну ствар ко­ју од апри­ла ове го­ди­не на­ла­же за­кон, а то је хе­миј­ска ана­ли­за зе­мљи­шта за уно­ше­ње ми­не­рал­них ђу­бри­ва без ко­је се не мо­же оства­ри­ти пра­во на суб­вен­ци­је. Пре­по­ру­чу­јем свим по­љо­при­вред­ним про­из­во­ђа­чи­ма да ура­де хе­миј­ску ана­ли­зу зе­мљи­шта, не са­мо због до­би­ја­ња суб­вен­ци­ја, већ и због са­зна­ња о то­ме ко­ли­ко је ђу­бри­ва ко­јем зе­мљи­шту по­треб­но – ре­као је Ра­ди­слав Ко­ва­че­вић, са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ј. Јо­ви­чић Датум: 13.10.2010. ЗА­КУП ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НОГ ЗЕ­МЉИ­ШТА-На ли­ци­та­ци­ји у Ири­гу 515 хек­та­ра Оп­шти­на Ириг рас­пи­са­ла је јав­ну ли­ци­та­ци­ју за да­ва­ње у за­куп др­жав­ног по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта на под­руч­ју ка­та­стар­ских оп­шти­на Ириг, Врд­ник, Ја­зак, Кру­ше­дол Пр­ња­вор, Кру­ше­дол, Бан­ков­ци, Ша­трин­ци и До­бро­дол. Зе­мљи­ште се из­да­је ис­кљу­чи­во у по­љо­при­вред­не свр­хе на го­ди­ну да­на, сем за 13 хек­та­ра у ка­та­стар­ској оп­шти­ни Ириг. Око 61 у Врд­ни­ку и 128 хек­та­ра у Кру­ше­до­лу ће се из­да­ва­ти у за­куп на 40 го­ди­на, јер су ове пар­це­ле на­ме­ње­не за по­ди­за­ње ви­но­гра­да и воћ­ња­ка. - Ми иде­мо до­след­но у оства­ри­ва­ње на­ше раз­вој­не стра­те­ги­је, брз ра­вој во­ћар­ско-ви­но­гра­дар­ске про­из­вод­ње на овом под­руч­ју, што по­твр­ђу­је и рас­пи­са­на ли­ци­та­ци­ја, где се ви­ше од 200 хек­та­ра да­је на ду­го­роч­ни за­куп, на 40 го­ди­на, они­ма ко­ји ће за­са­ди­ти воћ­ња­ке и ви­но­гра­де, али се у дру­ге свр­хе та зе­мља не мо­же ко­ри­сти­ти. Под­не­бље и ква­ли­тет зе­мљи­шта су иде­ал­ни за ову вр­сту про­из­вод­ње, па Фру­шко­гор­ју же­ли­мо с раз­ло­гом да вра­ти­мо на­зив „вин­ски Срем“ – ка­же пред­сед­ник оп­шти­не Ириг Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Што се ти­че по­чет­не це­не за­ку­па, она је фор­ми­ра­на пре­ма ква­ли­те­ту зе­мљи­шта, па се за ка­та­стар­ску оп­шти­ну Ириг кре­ће од 16 до 20 хи­ља­да ди­на­ра по хек­та­ру, за врд­нич­ко под­руч­је од се­дам до 13.000, Ја­зак 16.000, Кру­ше­дол Пр­ња­вор од 17.500 до 23.500, за Кру­ше­дол 7.000, Бан­ков­це 16.000 до 26.500, Ша­трин­це 19.000 и До­бро­дол 16.500 ди­на­ра арен­де по хек­та­ру за го­ди­ну да­на. Јав­на ли­ци­та­ци­ја об­ја­вље­на је 1. ок­то­бра, а при­ја­ве за уче­шће на ли­ци­та­ци­ји, ко­ја ће се одр­жа­ти у дру­гој по­ло­ви­ни ок­то­бра, пре­да­ју се у оп­шти­ни Ириг до 15. ок­то­бра. Од­мах по­сле за­вр­ше­не ли­ци­та­ци­је, но­ви ко­ри­сни­ци по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта у др­жав­ној сво­ји­ни на под­руч­ју ири­шке оп­шти­не би­ће уве­де­ни у по­сед на вре­ме на ко­је за­кљу­че уго­во­ре, али зе­мљи­ште мо­гу ко­ри­сти­ти је­ди­но за по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу и не мо­гу га да­ва­ти у за­куп дру­гим ли­ци­ма. Уна Бе­бић Датум: 22.09.2010. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДА-До­бар род со­је и сун­цо­кре­та Оче­ки­ва­ни род сун­цо­кре­та ће би­ти на ни­воу про­шле го­ди­не (350.000 то­на) али је от­куп­на це­на до­ста бо­ља. По­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи ко­ји су про­шле го­ди­не про­да­ва­ли сун­цо­крет за 17 ди­на­ра за ки­ло­грам ове го­ди­не се мо­гу на­да­ти це­ни од 38 ди­на­ра или ви­ше. Про­јек­то­ва­ни из­воз сун­цо­кре­то­вог уља ће оства­ри­ти при­ход од пре­ко 30 ми­ли­о­на евра. Со­ја ће на осно­ву до­са­да­шњих ин­фор­ма­ци­ја са те­ре­на има­ти ре­кор­дан род, пре­ко 500.000 то­на, што је за око 100.000 то­на ви­ше не­го про­шле го­ди­не. Ова ко­ли­чи­на ће омо­гу­ћи­ти из­воз со­ји­ног уља, бра­шна, гри­за и тек­сту­ра­та со­је у вред­но­сти од око 50 ми­ли­о­на евра, што је за че­твр­ти­ну ви­ше у од­но­су на прет­ход­ну го­ди­ну. - Ове го­ди­не при­нос пше­ни­це у рум­ској оп­шти­ни је био ма­њи за 10 до 20 од­сто, али је за­то це­на пше­ни­це ово­го­ди­шњег ро­да 19 ди­на­ра, док је ла­не би­ла око 10 ди­на­ра. При­но­си со­је, сун­цо­кре­та и ше­ћер­не ре­пе ће би­ти ве­ћи за око 10 про­це­на­та, а про­це­на је да ће род ку­ку­ру­за би­ти ве­ћи за 20 од­сто, док ће ње­го­ва це­на би­ти ду­пло ве­ћа, ка­же дипл инг Ла­зар Кље­шта­но­вић из По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Ру­ма. Датум: 15.09.2010. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НА СТРУЧ­НА СЛУ­ЖБА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА-Да­ни по­ља је­се­њих кул­ту­ра По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба Срем­ска Ми­тро­ви­ца је у че­твр­так, 9. сеп­тем­бра ор­га­ни­зо­ва­ла тра­ди­ци­о­нал­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју Да­ни по­ља, омо­гу­ћа­ва­ју­ћи свим за­ин­те­ре­со­ва­ним по­љо­при­вред­ним про­из­во­ђа­чи­ма са под­руч­ја ко­је об­у­хва­та 69 на­се­ље­них ме­ста Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и оп­шти­на Шид, Пе­ћин­ци и Ста­ра Па­зо­ва, да са струч­ња­ци­ма ове ре­но­ми­ра­не на­уч­не уста­но­ве оби­ђу оглед­на по­ља за­се­ја­на ше­ћер­ном ре­пом, ку­ку­ру­зом, со­јом и сун­цо­кре­том и на ли­цу ме­ста се уве­ре у пред­но­сти при­ме­не зна­ња и са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја у по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи. За­по­сле­ни у ми­тро­вач­кој По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби и ово­га пу­та су успе­шно ре­а­ли­зо­ва­ли за­да­так да по­љо­при­вред­не про­из­во­ђа­че не­по­сред­но уве­ре у нео­п­ход­ност са­рад­ње са на­у­ком, би­ло да је реч о кон­сул­та­ци­ја­ма у ве­зи раз­ли­чи­тих сор­ти и хи­бри­да, ђу­бри­ва и пе­сти­ци­да, та­ко и са­ве­ти­ма ве­за­ним за од­ре­ђи­ва­ње ро­ко­ва ве­за­них за вре­мен­ске при­ли­ке. Из­ра­жа­ва­ју­ћи за­до­вољ­ство што су се по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи у ве­ли­ком бро­ју и ово­га пу­та оку­пи­ли на је­се­њим Да­ни­ма по­ља, по­твр­ђу­ју­ћи та­ко на нај­бо­љи на­чин да ве­ру­ју у реч струч­ња­ка ПСС Срем­ска Ми­тро­ви­ца, ди­рек­тор Ла­ле Ан­до­но­вић је из­ра­зио на­ду да ће и ово­га пу­та, у не­по­сред­ном кон­так­ту, по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи ме­ђу­соб­но раз­ме­ни­ти ис­ку­ста­ва али исто­вре­ме­но и по­тра­жи­ти са­ве­те од струч­ња­ка Слу­жбе. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње вла­да­ло је то­ком оби­ла­ска оглед­них пар­це­ла под ше­ћер­ном ре­пом. По­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи су оче­ки­ва­ли да чу­ју са­мо­стал­не струч­не са­рад­ни­це ПСС, др Ка­ти­цу Шкр­бић и дипл. инг Ми­ру Ба­бић. Ни­шта чуд­но, јер се ове го­ди­не по­при­ли­чан број ра­та­ра од­лу­чио да на сво­јим њи­ва­ма по­се­је слат­ки ко­рен. Они ко­ји су то­ком зим­ских пре­да­ва­ња у ПСС-у, као и у вре­ме на­бав­ке се­ме­на по­слу­ша­ли њи­хо­ве са­ве­те ка­ко у ве­зи сор­ти­мен­та, та­ко и из до­ме­на за­шти­те, ка­жу да ће има­ти ви­ше не­го со­лид­не при­но­се. Др Ка­ти­ца Шкр­бић је, ис­ти­чу­ћи од­лич­ну са­рад­њу са ра­та­ри­ма, по­ја­сни­ла да у са­мом стар­ту ни­је би­ла за­до­вољ­на. - Бу­ду­ћи да је оп­ти­ма­лан рок се­тве ре­пе био пре­ко­ра­чен за ви­ше од два­де­сет да­на због ве­ли­ке ко­ли­чи­не па­да­ви­на, али ми смо са­да на­мер­но из­ва­ди­ли ко­рен да се уве­ри­мо у ква­ли­тет и мо­гу ре­ћи да сам за­до­вољ­на, јер за­ви­сно од сор­те мо­гу се оче­ки­ва­ти при­но­си од 30, па све до 55 то­на што ме опет учвр­шћу­је у уве­ре­њу да ће код оних про­из­во­ђа­ча ко­ји су ре­пу по­се­ја­ли у оп­ти­мал­ном ро­ку тај при­нос би­ти још ве­ћи. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је до­би­јам ових да­на, љу­ди ипак још увек не кре­ћу са ва­ђе­њем че­ка­ју­ћи је­се­њи при­раст ко­ји те­че упра­во у пе­ри­о­ду од 10. сеп­тем­бра па све до 10. ок­то­бра - ре­кла је др Ка­ти­ца Шкр­бић. Са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник за за­шти­ту би­ља, дипл. инг Ми­ра Ба­бић, на­гла­ша­ва­ју­ћи да је пр­вен­стве­но због ко­ли­чи­не па­да­ви­на и тем­пе­ра­тур­них осци­ла­ци­ја ова го­ди­на за ра­тар­ску про­из­вод­њу уоп­ште­но би­ла ве­о­ма те­шка, при­сут­не је упо­зна­ла са ис­ку­стви­ма ка­да је реч о за­шти­ти ше­ћер­не ре­пе од цер­ко­спо­ре, пре­зен­ту­ју­ћи два огле­да на ко­ји­ма су се ја­сно мо­гле ви­де­ти раз­ли­чи­те ва­ри­јан­те фун­ги­цид­ног тре­ти­ра­ња. На­кон за­па­же­ног из­ла­га­ња она је по­том од­го­ва­ра­ла на чи­тав низ пи­та­ња про­из­во­ђа­ча слат­ког ко­ре­на, усме­ре­них ка­ко на од­ре­ђи­ва­ње оп­ти­мал­ног пе­ри­о­да за тре­ти­ра­ња од ко­ро­ва, та­ко и у ве­зи тре­ти­ра­ња про­тив цер­ско­спо­ре, ин­те­ре­су­ју­ћи се за пра­ви мо­ме­нат, стра­ху­ју­ћи да не за­ка­сне али и да, ако уђу пре­ра­но, он­да бу­ду при­мо­ра­ни на ви­ше трет­ма­на. - Ко ни­је имао вре­мен­ских не­при­ли­ка, си­ту­а­ци­ја са ку­ку­ру­зом је до­бра. Оче­ку­је­мо до­бру го­ди­ну, што зна­чи да ће код до­брих про­из­во­ђа­ча би­ти ва­гон по хек­та­ру. Оне ко­је су за­де­си­ле вре­мен­ске не­при­ли­ке, пр­во ви­сок ни­во под­зем­них во­да у апри­лу ме­се­цу, а по­том град у ју­лу и ав­гу­сту, они ће, на жа­лост, про­ћи ло­ше. На сре­ћу, та­квих ни­је пу­но у Сре­му. Ка­да је реч о на­шим оглед­ним пар­це­ла­ма, бо­ље ни­је мо­гло за ову го­ди­ну. На­да­мо се да су про­из­во­ђа­чи и ви­де­ли и на­у­чи­ли не­што што их ин­те­ре­су­је и да ће то при­ме­ни­ти и на сво­јим њи­ва­ма. По­зи­ва­мо их да нас кон­сул­ту­ју кад год су у ди­ле­ми шта и ка­ко ура­ди­ти. Ре­ги­о­нал­на смо Струч­на слу­жба спрем­на на пу­ну са­рад­њу. Да­нас смо у струч­ном ма­те­ри­ја­лу ко­ји са­др­жи све сор­те и хи­бри­де ко­је смо ове го­ди­не са­ди­ли и тре­ти­ра­ли на­ве­ли и бро­је­ве те­ле­фо­на свих струч­них са­рад­ни­ка ПСС-а, па не­ка нас сло­бод­но по­зо­ву, јер ми смо увек на рас­по­ла­га­њу да им мак­си­мал­но по­мог­не­мо у окви­ру на­ших зна­ња и спо­соб­но­сти – ре­као је Или­ја Бе­а­ра, са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник за про­из­вод­њу ку­ку­ру­за у ПСС Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Су­де­ћи по за­до­вољ­ним ко­мен­та­ри­ма ра­та­ра ко­ји су при­мат ове го­ди­не да­ли со­ји, струч­на по­моћ и са­ве­ти са­мо­стал­не струч­не са­рад­ни­це за про­из­вод­њу уља­них кул­ту­ра и крм­ног би­ља Би­ља­не Сми­ља­нић би­ли су злат­на вред­ни, јер су у до­број ме­ри до­при­не­ли до­бром ре­зул­та­ту. - Ми­слим да смо и ове го­ди­не ус­пе­ли у на­ме­ри да нам усе­ви бу­ду што бо­љи, очу­ва­ни и здра­ви, да ле­по из­гле­да­ју и да су по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи има­ли шта да ви­де и до­ста то­га но­вог и на­у­че, јер смо им пред­ста­ви­ли ве­ли­ки број сор­ти со­је и хи­бри­да сун­цо­кре­та ко­је мо­гу да увр­сте у свој сор­ти­мент и та­ко се опре­де­ле за бу­ду­ћу про­из­вод­њу ко­ју ће за­сно­ва­ти на сво­јим пар­це­ла­ма. Бу­ду­ћи да је ова го­ди­на би­ла за­и­ста спе­ци­фич­на са ки­шним про­ле­ћем, са из­у­зет­но ве­ли­ком ко­ли­чи­ном па­да­ви­на на­ро­чи­то у апри­лу, у за­ви­сно­сти од вре­мен­ских усло­ва су се и од­ви­ја­ли сви ра­до­ви на на­шим оглед­ним по­љи­ма. Оног мо­мен­та ка­да смо мо­гли да ура­ди­мо пред се­тве­ну при­пре­му, ми смо ушли у пар­це­лу, ка­да је мо­гла да се оба­ви се­тва он­да је она и оба­вље­на, исто­вре­ме­но се тру­де­ћи да мак­си­мал­но ис­по­шту­је­мо агро­тех­ни­ку. Што се ти­че уља­них кул­ту­ра, је­сте да су и со­ја и сун­цо­крет се­ја­ни не­што ка­сни­је, у зад­њој де­ка­ди апри­ла ме­се­ца, али смо по­том на­ста­ви­ли са при­ме­ном агро­тех­ни­ке што је, ка­ко су мо­гли да се да­нас уве­ре при­сут­ни по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђа­чи, ре­зул­ти­ра­ло до­брим при­но­сом - ре­чи су Би­ља­не Сми­ља­нић. Н. Ник­шић

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved