Датум: 16.05.2012. ИЗБОРНА КРАЂА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ - Претњама и подмићивањем до гласова на изборима Из­не­на­ђе­ње по осно­ву осво­је­них гла­со­ва на ово­го­ди­шњим из­бо­ри­ма у Сре­му пред­ста­вља­ју гру­пе гра­ђа­на. Ме­ђу­тим, још се ре­зул­та­ти ни­су че­сти­то ни пре­бро­ја­ли, а по­че­ле су при­че о под­ми­ћи­ва­њу гла­са­ча ра­ди ку­по­ви­не гла­со­ва и оста­лим не­до­зво­ље­ним ма­ри­фе­тлу­ци­ма на из­бор­ним ме­сти­ма. Нај­ве­ће из­не­на­ђе­ње сва­ка­ко пред­ста­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца, где су ДСС и ње­го­ва ре­зер­вна ко­ло­на, ГГ „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ осво­ји­ли нео­че­ки­ва­но ве­ли­ки број гла­со­ва: укуп­но 24, од­но­сно 15 „фир­ма ћер­ка“ Вред­на Ми­тро­ви­ца плус 9 њен осни­вач ДСС. Од­мах по об­ја­вљи­ва­њу ре­зул­та­та по­че­ле су и при­че о ра­зним не­ре­гу­ла­р­но­сти­ма: по­чев од прет­њи, уце­на, под­ми­ћи­ва­ња и оста­лих на­чи­на да се на на­си­лан и не­ре­гу­ла­ран на­чин до­би­ју из­бо­ри. У ве­зи са овим ства­ри­ма, нај­че­шће и углав­ном су се по­ми­ња­ли по­је­ди­ни ак­ти­ви­сти из ДСС-а и „Вред­не Ми­тро­ви­це“. Ка­да се ово­ме до­да да су ДСС и „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ за кам­па­њу из град­ског бу­џе­та та­ко­ре­ћи оте­ли го­то­во по­ла ми­ли­о­на евра, да је бар још то­ли­ко утро­ше­но за раз­не „ак­ци­је“ пре­ко уста­но­ва и јав­них пред­у­зе­ћа, да се не го­во­ри о енорм­ном за­по­шља­ва­њу, чак и прет­ња­ма они­ма ко­ји има­ју по­сао да ће га из­гу­би­ти ако не бу­ду гла­са­ли „за ко­га тре­ба“... Он­да до­бри ре­зул­та­ти ДСС-а и „Вред­не Ми­тро­ви­це“ не тре­ба да чу­де. По­себ­на ствар је ку­по­ви­на гла­со­ва, ди­рект­но на дан из­бо­ра. По­ми­ње се не­ко­ли­ко се­ла, где се на сам дан гла­са­ња ну­ди­ло из­ме­ђу де­сет и два­де­сет евра, од­но­сно хи­ља­ду до две ди­на­ра за за­о­кру­жи­ва­ње од­ре­ђе­не ли­сте за ло­кал­ни пар­ла­мент. Је­дан од оних ко­ји отво­ре­но же­ли да про­го­во­ри о не­пра­вил­но­сти­ма на би­рач­ком ме­сту број 25 у Срем­ској Ра­чи је Ра­до­мир Го­лу­бо­вић, пен­зи­о­нер и члан би­рач­ког од­бо­ра ис­пред СПС-а: – Већ ују­тро, на сам дан гла­са­ња ви­де­ло се да не­што не ва­ља и да се спре­ма ве­ли­ка под­ва­ла и кра­ђа из­бо­ра. Пр­во су до­шли ли­сти­ћи у па­ке­ту ко­ји ни­је био за­пе­ча­ћен, а ка­да сам ја тра­жио да се пре­бро­је и за­пи­снич­ки кон­ста­ту­је ста­ње, ови из ДСС-а су ми ре­кли да не­ма по­тре­бе, а ни вре­ме­на, јер су већ по­че­ли да до­ла­зе љу­ди да гла­са­ју. По­че­ло је од­мах са прав­ним на­си­љем, јер су ак­ти­ви­сти ДСС-а ста­ја­ли на вра­ти­ма се­о­ске шко­ле, где је би­ло би­рач­ко ме­сто, и су­ге­ри­са­ли ме­шта­ни­ма за ко­га да се гла­са. Ви­део сам да пре­сре­ћу љу­де и да им у ру­ке да­ју ли­сти­ће са за­о­кру­же­ним ли­ста­ма, а по мо­јим про­це­на­ма тај дан је са­мо у пр­вој сме­ни, у ко­јој сам ја био, на тај на­чин по­кра­де­но бар 70 гла­со­ва. Исто то­ли­ко је мо­гло да се укра­де и по­под­не, до за­тва­ра­ња би­ра­ли­шта. Ина­че, сва­шта се де­ша­ва­ло тог да­на, на Ђур­ђев­дан. Ак­ти­ви­сти ДСС-а су у де­вет са­ти ују­тро ле­пи­ли про­па­ганд­не пла­ка­те ис­пред шко­ле, ишло се по ку­ћа­ма код ста­ри­јих љу­ди и пре­ће­но им је да ће им се за­тво­ри­ти ам­бу­лан­та ако не бу­ду гла­са­ли за њих. Они­ма ко­ји ниг­де не ра­де да­ван је но­вац да гла­са­ју за ко­га тре­ба, то ми је по­твр­дио и је­дан од ком­ши­ја, ну­ђен им је ал­ко­хол и оста­ло. Чак су се на дан из­бо­ра по­ја­ви­ли љу­ди ко­ји уоп­ште не ста­ну­ју у се­лу, ко­ји су ту бо­ра­ви­ли као из­бе­гли­це и одав­но се од­се­ли­ли, али су их оста­ви­ли упи­са­не у би­рач­ки спи­сак. Укра­де­но је на овај или онај на­чин бар сто­ти­ну гла­со­ва – убе­ђен је Ра­домир Го­лу­бо­вић. Датум: 25.04.2012. БЕД­НА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - ВР­ХУ­НАЦ ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ КА­РИ­ЈЕ­РЕ ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИ­КА НЕ­ДИ­МО­ВИ­ЋА - Од ла­жних обе­ћа­ња о хи­ља­да­ма рад­них ме­ста до фир­ме са 5 (пет) за­по­сле­них Да ли је то „врх бра­те“!? Да ли је, да­кле, то јед­на сјај­на за­вр­шни­ца и вр­ху­нац ка­ри­је­ре чо­ве­ка ко­ји је обе­ћа­вао ку­ле и гра­до­ве, а из­над све­га на хи­ља­де и хи­ља­де но­вих рад­них ме­ста? Да ли то, још са­мо пар не­де­ља „ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник“, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић ко­ри­сти по­след­ње да­не сво­је пред­из­бор­не кам­па­ње, уве­се­ља­ва­ју­ћи чи­та­о­це но­ви­на сво­јим при­су­ством на им­по­зант­ном пу­шта­њу у рад ма­ле при­ват­не фир­ме са чак 5 (и сло­ви­ма: пет за­по­сле­них у јед­ном срем­ском се­лу? У пи­та­њу је фир­ма за пре­ра­ду ли­ма у се­лу Ја­рак код Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ја је ових да­на по­че­ла са ра­дом. А у јед­ном днев­ном ли­сту сли­ка гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа у по­го­ну (по­ли­ти­ча­ри во­ле да упа­да­ју у ту­ђе фир­ме пред из­бо­ре, то је већ по­зна­то) и им­по­зан­тан на­слов „Се­ло до­би­ло фа­бри­ку од ми­ли­он евра“. На­рав­но, да је но­ви­нар био оба­ве­штен, знао би да се­ло ни­је до­би­ло ни­шта, јер је ова фир­ма при­ват­на, а не се­о­ска, као дом кул­ту­ре, или ло­вач­ки дом. Што се се­ла ти­че, оно ће би­ти за­до­вољ­но ако се не ра­ди о не­кој пр­ља­вој тех­но­ло­ги­ји. Бра­ни­сла­ву Не­ди­мо­ви­ћу, Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу и оста­лим ли­ко­ви­ма из ре­зер­вне ко­ло­не ми­тро­вач­ког ДСС-а, оку­пље­них око за јед­но­крат­ну упо­тре­бу фор­ми­ра­не гру­пе гра­ђа­не, ко­ја ће се по­ја­ви­ти на ло­кал­ним из­бо­ри­ма под на­зи­вом „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, а ко­ју пред­во­ди оп­скур­ни МЕР, ни­ма­ло не сме­та што су ла­жним пред­из­бор­ним обе­ћа­њи­ма већ то­ли­ко пу­та об­ма­ну­ли гра­ђа­не Срем­ске Ми­тро­ви­це. Они опет обе­ћа­ва­ју но­ве из­ми­шље­не ин­ве­сти­ци­је и но­ва из­ми­шље­на рад­на ме­ста. То што ра­де, они сма­тра­ју по­ли­ти­ком. Срем­ска Ми­тро­ви­ца, у ко­јој је због пљач­ка­шке при­ва­ти­за­ци­је Ко­шту­ни­чи­не вла­де оста­ло без по­сла из­ме­ђу 6.000 и 7.000 рад­ни­ка, по­ста­ла је пуст град, у ко­ме ни ви­кен­дом не­ма љу­ди на ули­ца­ма и град­ском тр­гу. Мо­рал и би­ло ка­кав ен­ту­зи­ја­зам Ми­тров­ча­на, из­ба­че­них из фир­ми на ми­лост и не­ми­лост ули­це, ко­ји ни­је уби­ла Ко­шту­ни­чи­на вла­да, до­крај­чи­ла је ло­кал­на ДСС-ов­ска власт, за­по­шља­ва­ју­ћи у оп­штин­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји, јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и уста­но­ва­ма кул­ту­ре ис­кљу­чи­во сво­је пар­тиј­ске ка­дро­ве, а од­не­дав­но и ка­дро­ве из сво­је са­те­лит­ске „стран­ке“ Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ина­че при­ват­не „фир­ме“ Ле­ма­јић Не­на­да, ко­ја се не­за­ко­ни­то фи­нан­си­ра из ми­тро­вач­ког бу­џе­та. Чи­та­ва та фар­са ни­је би­ла до­вољ­на, па то пр­вом чо­ве­ку фран­ке­штај­нов­ске тво­ре­ви­не ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу ни­је сме­та­ло да уочи про­шлих ло­кал­них из­бо­ра, 2008. го­ди­не, без­оч­но „обе­ћа“ отва­ра­ње 4.000 но­вих рад­них. Ле­ма­ји­ћев по­ли­тич­ки пај­таш, ње­го­вих за­ми­сли и „ру­ку де­ло“, са ко­јим је овај пла­ни­рао ма­што­ви­ту опе­ра­ци­ју, рав­ну при­чи о „Тро­јан­ском ко­њу“ у ре­до­ви­ма Де­мо­крат­ске стран­ке, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је оти­шао још ко­рак да­ље од свог „тр­бу­хо­збор­ца“. Он је, од мо­мен­та кад су га ра­ди­ка­ли из­гла­са­ли за гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це, сва­ки пут пу­тем ме­ди­ја обе­ћа­вао још „нај­ма­ње 1.000 но­вих рад­них ме­ста до кра­ја го­ди­не“. И та­ко сва­ке го­ди­не, као у оној ска­ски о цр­ве­ном врап­цу. Хи­ља­ду по хи­ља­ду Не­ди­мо­ви­ће­вих, плус оних Ле­ма­ји­ће­вих че­ти­ри хи­ља­де, ма­ло ли је!? Од 2008. го­ди­не до да­нас – то би би­ло ви­ше за­по­сле­них не­го што је оста­ло без по­сла у Ма­тро­зу, Ми­тро­су и оста­лим про­па­лим фир­ма­ма. Из­ме­ђу 7.000 и 8.000 но­вих рад­них ме­ста по ла­жним обе­ћа­њи­ма Ле­ма­ји­ћа и Не­ди­мо­ви­ћа. Ка­да би оно­ли­ко хи­ља­да љу­ди, ко­ли­ко је ла­жним обе­ћа­њи­ма пре­ва­ре­но од стра­не ове дво­ји­це ло­кал­них по­ли­ти­ча­ра, не­ким чу­дом ре­ши­ло да штрај­ку­је гла­ђу, ми­тро­вач­ки град­ски трг био би пре­те­сан да их све при­ми. Би­ло би на ње­му ви­ше љу­ди не­го не­ка­да у до­ба „јо­гурт ре­во­лу­ци­је“, или у вре­ме ми­тин­га Ву­ка Дра­шко­ви­ћа. А ка­да би не­ким чу­дом сви ти пре­ва­ре­ни љу­ди ре­ши­ли да „иду до кра­ја“, срем­ско­ми­тро­вач­ка бол­ни­ца не би има­ла ме­ста да при­ми то­ли­ки број глад­них, по­ни­же­них и увре­ђе­них. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 11.04.2012. КА­КО СЕ ФИ­НАН­СИ­РА­ЈУ СТРАН­КЕ У ИЗ­БОР­НОЈ КАМ­ПА­ЊИ? - Чла­на­ри­не и до­на­ци­је за пред­из­бор­не ак­тив­но­сти Про­шле го­ди­не по­сла­ни­ци Скуп­шти­не Ср­би­је усво­ји­ли су За­кон о фи­нан­си­ра­њу по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти, чи­је до­но­ше­ње је је­дан од усло­ва за до­би­ја­ње ста­ту­са кан­ди­да­та за Европ­ску уни­ју. За­кон уво­ди низ но­ви­на у на­чин и кон­тро­лу фи­нан­си­ра­ња по­ли­тич­ких стра­на­ка, а тре­ба­ло би да кроз уво­ђе­ње стрикт­них и ја­сни­јих пра­ви­ла омо­гу­ћи увид нај­ши­ре јав­но­сти у из­во­ре фи­нан­си­ра­ња. Не­ке од но­ви­на у овом за­ко­ну су оба­ве­за стра­на­ка на по­ла­га­ње из­бор­ног јем­ства за оне стран­ке ко­је ко­ри­сте сред­ства из јав­них из­во­ра за кам­па­њу, уки­да­ње огра­ни­че­ња ви­си­не сред­ста­ва из при­ват­них из­во­ра ко­је по­ред чла­на­ри­не, при­ло­га и на­след­ства, чи­не и но­ви ви­до­ви као што су за­ду­жи­ва­ње код ко­мер­ци­јал­них ба­на­ка, упла­та ис­кљу­чи­во пре­ко те­ку­ћег ра­чу­на и слич­но. Пре­ма усво­је­ном за­ко­ну, из ре­пу­блич­ког бу­џе­та за ре­до­ван рад стра­на­ка из­два­ја се 0,15 од­сто, а за фи­нан­си­ра­ње из­бор­не кам­па­ње 0,1 од­сто и то из рас­ход­не стра­не бу­џе­та. Бу­ду­ћи да је пред­из­бор­на кам­па­ња у је­ку, пла­ка­те, пам­фле­те, бил­бор­де сре­ће­мо на сва­ком ко­ра­ку. О из­во­ри­ма фи­нан­си­ра­ња из­бор­них кам­па­ња у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, раз­го­ва­ра­ли смо са пред­сед­ни­ци­ма град­ских од­бо­ра по­ли­тич­ких стра­на­ка ко­је де­лу­ју на под­руч­ју гра­да. Фи­нан­си­ра­ње из­бор­не кам­па­ње Де­мо­крат­ске стран­ке од­ви­ја се у скла­ду са за­кон­ским про­пи­си­ма, ка­же пред­сед­ник Град­ског обо­ра ове пар­ти­је Алек­сан­дар Про­да­но­вић. – Ми смо отво­ри­ли по­се­бан, на­мен­ски те­ку­ћи ра­чун пре­ко ко­јег ће се фи­нан­си­ра­ти тро­шко­ви кам­па­ње. До са­да смо се у пот­пу­но­сти фи­нан­си­ра­ли из пар­тиј­ске чла­на­ри­не и тим нов­цем смо пла­ти­ли ове­ру пот­пи­са на­ших кан­ди­да­та за ло­кал­ну и ре­пу­блич­ку ли­сту. Има­ли смо и при­лог од 30.000 ди­на­ра. У град­ском бу­џе­ту опре­де­ље­но је 1.800.000 ди­на­ра за фи­нан­си­ра­ње по­ли­тич­ких пар­ти­ја. Два­де­сет про­це­на­та тог из­но­са по­де­ли­ће се свим пар­ти­ја­ма ко­је су пре­да­ле из­бор­не ли­сте, а 80 од­сто сред­ста­ва би­ће по­де­ље­но стран­ка­ма по­сле из­бо­ра и то у за­ви­сно­сти од бро­ја осво­је­них ман­да­та. Оче­ку­је­мо да ће­мо до­би­ти нај­ве­ћи део тих сред­ста­ва из ко­јих ће­мо пла­ти­ти тро­шко­ве пред­из­бор­не кам­па­ње – ре­као је Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Он је до­дао да стран­ка мо­ра има­ти на ра­чу­ну оно­ли­ко сред­ста­ва ко­ли­ко ће из бу­џе­та до­би­ти пре из­бо­ра, што је не­ка вр­ста за­ло­ге. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Град­ског од­бо­ра Ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ске пар­ти­је Алек­сан­дра Га­ври­ло­ви­ћа, фи­нан­си­ра­ње из­бор­не кам­па­ње ова стран­ка под­ми­ру­је из соп­стве­них сред­ста­ва, без по­мо­ћи од стра­не до­на­то­ра или спон­зо­ра, док пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра Срп­ског по­кре­та об­но­ве Бран­ко То­до­ро­вић ка­же да се ова стран­ка осла­ња на фи­нан­си­ра­ње из се­ди­шта стран­ке пре­ко на­мен­ски отво­ре­ног ра­чу­на за тро­шко­ве из­бор­не кам­па­ње. То­дор Ку­зман­че­вић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра стран­ке Г 17 плус – УРС ка­же се кам­па­ња ове стран­ке фи­нан­си­ра у нај­ве­ћој ме­ри од чла­на­ри­на и из стра­нач­ких из­во­ра, пре­ко на­мен­ски отво­ре­ног те­ку­ћег ра­чу­на стран­ке. Пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра Ли­ге со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не Ђор­ђе Стој­шић је ре­као да су по­сла­ни­ци Ли­ге у Скуп­шти­ни Ср­би­је гла­са­ли за но­ви за­кон о фи­нан­си­ра­њу стра­на­ка, па ће га се при­др­жа­ва­ти и у прак­си. Стој­шић је до­дао да се Ли­га фи­нан­си­ра пре­ко цен­тра­ле стран­ке, од чла­на­ри­на и до­на­ци­ја, а за ову на­ме­ну отво­рен је и те­ку­ћи ра­чун ка­ко је за­ко­ном и про­пи­са­но. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка фи­нан­си­ра се пре­ко цен­тра­ле стран­ке у Зе­му­ну, ре­као нам је Ду­шко Ни­ко­лић, пред­сед­ник ми­тро­вач­ких ра­ди­ка­ла. Он је до­дао да су отво­ре­ни на­мен­ски те­ку­ћи ра­чу­ни за ло­кал­не, по­кра­јин­ске и ре­пу­блич­ке из­бо­ре, као и да се стран­ка стрикт­но при­др­жа­ва но­вог за­ко­на, без од­сту­па­ња. Фи­нан­си­ра­ње из­бор­не кам­па­ње Срп­ске на­пред­не стран­ке вр­ши се јед­ним де­лом пре­ко цен­тра­ле стран­ке у Бе­о­гра­ду, а оста­так од чла­на­ри­на, ре­као нам је Ми­лан Ко­ва­че­вић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра Срп­ске на­пред­не стран­ке. Он је до­дао на­пред­ња­ци има­ју до­бар тим ко­јим се пред­ста­вља­ју би­ра­чи­ма, а кам­па­ња је скром­на и по­зи­тив­на. Др Ми­лан Лат­ко­вић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је ка­же да се у скла­ду са за­ко­ном о фи­нан­си­ра­њу ак­тив­но­сти по­ли­тич­ких стра­на­ка, из­бор­на кам­па­ња ми­тро­вач­ког СПС-а фи­нан­си­ра од до­бро­вољ­них при­ло­га чла­но­ва и сим­па­ти­зе­ра стран­ке. Ј. Јо­ви­чић Датум: 04.04.2012. ДУ­ШКО НИ­КО­ЛИЋ, ШЕФ МИ­ТРО­ВАЧ­КИХ РА­ДИ­КА­ЛА - На­ши из­бор­ни ре­зул­та­ти ће мно­ге из­не­на­ди­ти Пред­из­бор­на кам­па­ња срп­ских ра­ди­ка­ла за Срем, кре­ће из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ми­тин­гом ко­ји ће се одр­жа­ти у че­твр­так 5. апри­ла. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка (СРС) у Срем­ској Ми­тро­ви­ци пре­да­ла је ли­сту за ло­кал­не из­бо­ре под ред­ним бро­јем че­ти­ри. Пр­ви на ли­сти је Ду­шко Ни­ко­лић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СРС, чо­век ко­ји ће оста­ти за­пам­ћен у прет­ход­ном са­зи­ву ло­кал­ног пар­ла­мен­та по нај­ве­ћем бро­ју из­ла­за­ка за скуп­штин­ску го­вор­ни­цу. Срп­ски ра­ди­ка­ли увек су би­ли ја­ка стран­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ма­да ни­ка­да ни­су има­ли власт као у дру­гим де­ло­ви­ма Сре­ма. Осим ако се не ра­чу­на да је још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић на функ­ци­ју до­шао гла­со­ви­ма ра­ди­ка­ла. Ра­ди­ка­ли су ипак оста­ли у опо­зи­ци­ји, али то је већ дру­га при­ча – о по­ли­тич­кој по­ква­ре­но­сти и из­да­ји од стра­не ми­тро­вач­ког ДСС-а и оп­скур­не гру­пе гра­ђа­на зва­не Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (МЕР), ко­ја на овим из­бо­ри­ма на­сту­па на че­лу са (бив­шим) ра­ди­кал­ским гра­до­на­чел­ни­ком Не­ди­мо­вић Бра­ни­сла­вом под име­ном „Вред­на Ми­тро­ви­ца“. – Ра­ди­ка­ли ни­кад ни­су има­ли власт, али су увек би­ли ја­ки. Без об­зи­ра што је до­шло до це­па­ња стран­ке од стра­не То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа, иако се на­пред­ња­ци хва­ле ви­со­ким реј­тин­гом, ми оче­ку­је­мо ве­о­ма до­бре ре­зул­та­те. Мо­жда не као на прет­ход­ним из­бо­ри­ма, али мно­ги ће се из­не­на­ди­ти кад се об­ја­ве ре­зул­та­ти на­кон Ђур­ђев­да­на. Реј­тинг ра­ди­ка­ла стал­но ра­сте и сва­ке сед­ми­це учла­њу­је­мо бар два­де­се­так но­вих, углав­ном мла­дих чла­но­ва – ка­же Ду­шко Ни­ко­лић за М НО­ВИ­НЕ. Што се ти­че пред­из­бор­них обе­ћа­ња, Ни­ко­лић ка­же да ми­тро­вач­ки ра­ди­ка­ли ни­су то­ли­ко нео­збиљ­ни да обе­ћа­ва­ју не­мо­гу­ће: – Ни­су љу­ди то­ли­ко на­ив­ни и глу­пи да ве­ру­ју обе­ћа­њи­ма ко­ја у сво­јој кам­па­њи да­је још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић. Он сва­ки дан отва­ра не­ка­кве не­по­сто­је­ће фа­бри­ке, обе­ћа­ва хи­ља­ду по хи­ља­ду рад­них ме­ста... И ма­ла де­ца ви­де да од то­га не­ма ни­шта! Ко­ме он то при­ча, кад сви ле­по ви­ди­мо ка­ква је си­ту­а­ци­ја и да је ве­ли­ки про­блем да се са­чу­ва­ју и по­сто­је­ћа рад­на ме­ста. Зна се шта је оно што ми нај­бо­ље уме­мо, то је по­љо­при­вре­да. За­то др­жа­ва тре­ба да ста­ви ак­це­нат на раз­вој по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње и се­ла. У ве­зи са стра­нач­ким за­по­шља­ва­њем, Ду­шко Ни­ко­лић ка­же да ће се тру­ди­ти да ства­ри не оста­ну са­мо на пред­из­бор­ним обе­ћа­њи­ма: – Јав­на пред­у­зе­ћа су на­ста­ла пре стра­на­ка и она при­па­да­ју сви­ма. Тре­ба да се за­по­шља­ва­ју љу­ди у за­ви­сно­сти од струч­но­сти, а не од то­га у ко­јој су стран­ци – ка­же он. Што се ти­че по­сти­збор­них ко­а­ли­ци­ја, ми­тро­вач­ки ра­ди­ка­ли су си­гур­ни да ни­ка­ко не­ће у ко­а­ли­ци­ју са на­пред­ња­ци­ма. Ма­да Ду­шко Ни­ко­лић не по­ми­ње ка­ко су их при­ли­ком фор­ми­ра­ња прет­ход­не ло­кал­не вла­сти на­ма­гар­чи­ли и зло­у­по­тре­би­ли ДСС и МЕР, вр­ло је те­шко за­ми­сли­ти и не­ка­кву ко­а­ли­ци­ју са стран­ком Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, с об­зи­ром да су се до­бро опе­кли. – На­да­мо се да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци има до­вољ­но по­ште­них љу­ди за фор­ми­ра­ње ло­кал­не вла­сти ко­ја ће би­ти бо­ља од прет­ход­не – за­кљу­чу­је шеф ми­тро­вач­ких ра­ди­ка­ла Ду­шко Ни­ко­лић. В. Ћо­сић Датум: 28.03.2012. ИЗ­БОР ЗА БО­ЉИ ЖИ­ВОТ - ДЕ­МО­КРАТ­СКА СТРАН­КА - БО­РИС ТА­ДИЋ - По­сао и си­гур­ност за гра­ђа­не Де­мо­крат­ска стран­ка је пр­ва пре­да­ли ли­сту за мај­ске из­бо­ре, на свим ни­во­и­ма. То за ве­ли­ку ве­ћи­ну гра­ђа­на и ни­је из­не­на­ђу­ју­ћа вест, с об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да је у пи­та­њу стран­ка ко­ја има од­лич­ну ор­га­ни­за­ци­ју. У Срем­ској Ми­тро­ви­ци је де­мо­кра­та­ма тре­ба­ло не­што ви­ше од три са­та да при­ку­пе, уне­су, ове­ре, сло­же по азбуч­ном ре­ду и пре­да­ју град­ској из­бор­ној ко­ми­си­ји пре­ко две хи­ља­де пот­пи­са. То го­во­ри и о зна­чај­ној по­др­шци ко­ју де­мо­кра­те има­ју у би­рач­ком те­лу. Та­кву ор­га­ни­зо­ва­ност и бр­зи­ну у Ми­тро­ви­ци ни­је по­ка­за­ла ни јед­на дру­га пар­ти­је, што нај­бо­ље го­во­ри о озбиљ­но­сти ми­тро­вач­ких де­мо­кра­та. На ли­сти Де­мо­крат­ске стран­ке на­ла­зе се име­на љу­ди ко­ји­ма гра­ђа­ни ве­ру­ју. Ту не­ма ни оних ко­ји на­па­да­ју но­ви­на­ре. Та­кви се на­ла­зе на дру­гим ли­ста­ма, на ко­ји­ма су чак и љу­ди ко­ји су осу­ђе­ни за кри­вич­на де­ла. Пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра ДС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Алек­сан­дар Про­да­но­вић ка­же да пр­во ме­сто Де­мо­крат­ске стран­ке на из­бор­ној ли­сти има су­штин­ско зна­че­ње. Он под­се­ћа да је Де­мо­крат­ска стран­ка кључ­ни чи­ни­лац у при­бли­жа­ва­њу Ср­би­је Европ­ској уни­ји. – У вр­ло те­шким окол­но­сти­ма смо упе­ли да осво­ји­мо ста­тус кан­ди­да­та. Ка­жем осво­ји­мо, а не до­би­је­мо, јер је то чи­ње­ни­ца, ми смо ста­тус кан­ди­да­та осво­ји­ли у вр­ло те­шким пре­го­во­ри­ма. То је ве­о­ма ва­жна ствар. До­би­ја­ње ста­ту­са кан­ди­да­та зна­чи, фи­гу­ра­тив­но ре­че­но, да је ов­де са­да за­бо­де­на за­ста­ва Евро­пе ко­ја је сиг­нал за ин­ве­сти­то­ре. То је знак да је ула­га­ње у Ср­би­ју са­да мно­го си­гур­ни­је. Ако су ин­ве­сти­то­ри до са­да Ср­би­ју за­о­би­ла­зи­ли, ви­ше је не­ће за­о­би­ла­зи­ти. И то је од су­штин­ске ва­жно­сти за на­ше гра­ђа­не. Ви­ше ин­ве­сти­то­ра зна­чи и ви­ше рад­них ме­ста, а ви­ше рад­них ме­ста зна­чи си­гур­ност за на­ше гра­ђа­не. По­сао је оно што је на­шим љу­ди­ма нај­по­треб­ни­је, не­за­по­сле­ност је наш нај­ве­ћи про­блем, а то је Де­мо­крат­ска стран­ка пре­по­зна­ла. Не по­сто­ји ни јед­на дру­га по­ли­тич­ка оп­ци­ја у Ср­би­ји ко­ја мо­же љу­ди­ма да по­ну­ди ни де­лић оно­га што мо­же Де­мо­крат­ска стран­ка. Гра­ђа­ни то зна­ју. Не мо­же Срп­ска на­пред­на стран­ка да нас уве­де у Евро­пу, не мо­же да при­ву­че ин­ве­сти­то­ре, не мо­же да обез­бе­ди си­гур­ност, а по­го­то­во то не мо­же ДСС Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це. Они се ни­кад ни­су ба­ви­ли жи­вот­ним ства­ри­ма. Ми се ба­ви­мо жи­вот­ним ства­ри­ма. И то је кључ­на раз­ли­ка – на­гла­ша­ва Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Што се ти­че из­бо­ра за Град­ску скуп­шти­ну Срем­ске Ми­тро­ви­це Про­да­но­вић у чи­ње­ни­ци да је ли­ста ДС на пр­вом ме­сту ви­ди по­твр­ду сна­ге ове пар­ти­је и по­др­шке ко­ју она има. – По­ка­за­ли да смо нај­ор­га­ни­зо­ва­ни­ји и нај­ја­чи. Си­гу­ран сам у на­шу по­бе­ду и си­гу­ран сам да ће­мо осво­ји­ти скуп­штин­ску ве­ћи­ну, за­то што је Де­мо­крат­ска стран­ка нај­ком­пе­тент­ни­ја да во­ди др­жа­ву и нај­ком­пе­тент­ни­ја да во­ди Срем­ску Ми­тро­ви­цу. Ми мо­же­мо бо­ље. На на­шој ли­сти за ло­кал­не из­бо­ре на­ла­зе се нај­бо­љи љу­ди. У свим из­бор­ним је­ди­ни­ца­ма има­мо сво­је кан­ди­да­те и то су љу­ди ко­ји има­ју свој ин­те­гри­тет, ко­ји су ува­жа­ва­ни у сре­ди­ни у ко­јој жи­ве, ко­ји су про­фе­си­о­нал­но афир­ми­са­ни, у ко­је гра­ђа­ни има­ју по­ве­ре­ње. Убе­ђен сам да је на­ша ли­ста да­ле­ко нај­бо­ља – ка­же Про­да­но­вић. Он на­гла­ша­ва да су но­ве ин­ве­сти­ци­је ве­о­ма зна­чај­не за Срем­ску Ми­тро­ви­цу. – Рад­на зо­на Се­вер је обез­бе­ђе­на до­го­во­ром из­ме­ђу та­да­шњег ми­ни­стра пра­во­су­ђа Ду­ша­на Пе­тро­ви­ћа и ми­тро­вач­ке ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ко­ју смо ми пред­ста­вља­ли. Ту рад­но зо­ну смо ко­му­нал­но опре­ми­ли и то је ба­за за но­ве ин­ве­сти­ци­је, а оне до­но­се рад­на ме­ста и си­гур­ност за на­ше су­гра­ђа­не. За­то тра­жи­мо ман­дат за на­ред­не че­ти­ри го­ди­не. Да по­ка­же­мо да су но­ве ин­ве­сти­ци­је и по­др­шка ма­лим пред­у­зе­ћи­ма стуб раз­во­ја Срем­ске Ми­тро­ви­це – ка­же Про­да­но­вић. На пи­та­ње да ли то зна­чи да се до са­да ни­је мно­го ура­ди­ло на при­вла­че­њу ин­ве­сти­то­ра у Срем­ску Ми­тро­ви­цу Про­да­но­вић ка­же: – Не­ки дру­ги су по­ку­ша­ва­ли, не­што је ту и ура­ђе­но, али ми мо­же­мо бо­ље. Све што мо­же не­ко дру­ги, Де­мо­крат­ска стран­ка мо­же бо­ље. Због то­га тра­жи­мо по­ве­ре­ње за фор­ми­ра­ње но­ве скуп­штин­ске ве­ћи­не у Срем­ској Ми­тро­ви­ци чи­ји сто­жер ће би­ти ДС и да по­ка­же­мо шта у овим но­вим усло­ви­ма мо­же­мо да ура­ди­мо. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 21.03.2012. ИЗ­БО­РИ 2012. - Де­мо­кра­те пр­ве пре­да­ле ли­сту Да је Де­мо­крат­ска стран­ка нај­спрем­ни­је до­че­ка­ла из­бо­ре 2012. до­ка­зу­је и по­да­так да је го­то­во у свим срем­ским оп­шти­на­ма пр­ва пре­да­ла сво­је из­бор­не ли­сте. Ма­ње од 24 са­та би­ло је по­треб­но Де­мо­крат­ској стран­ци у Ши­ду да при­ку­пи око 1.500 пот­пи­са, ко­ји су и пре­да­ти оп­штин­ској из­бор­ној ко­ми­си­ји, већ у пе­так, 16. мар­та. Пре­ма из­ве­шта­ју оп­штин­ске из­бор­не ко­ми­си­је у Ши­ду, до по­не­дељ­ка 19. мар­та, про­гла­ше­на је ли­ста од­бор­ни­ка Де­мо­крат­ска стран­ка – Бо­рис Та­дић, и по­твр­ђен је пред­лог кан­ди­да­та ДС–а, на по­кра­јин­ским из­бо­ри­ма за по­сла­ни­ка по ве­ћин­ском си­сте­му за Бог­да­на Тра­ви­цу чи­ји су пот­пи­си пре­да­ти из­бор­ној ко­ми­си­ји у су­бо­ту, 17. мар­та. У не­де­љу, 18. мар­та је оп­штин­ској из­бор­ној ко­ми­си­ји пре­да­та и дру­га ли­ста кан­ди­да­та за но­ви са­зив Скуп­шти­не, ко­ју је под­не­ла Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је. Но­си­лац ли­сте је др Кр­сто Ку­реш уз име­на 39 кан­ди­да­та. Ме­ђу­тим, та ли­ста је вра­ће­на од стра­не оп­штин­ске из­бор­не ко­ми­си­је на до­ра­ду. Пре­ма ре­чи­ма Жељ­ка Бре­сто­вач­ког, пред­сед­ни­ка ОО ДС-а Шид оче­ки­ва­ња су да ће де­мо­крат­ска власт у Ши­ду до­би­ти пу­ну по­др­шку сво­јих би­ра­ча. - Тре­ба на­ста­ви­ти ре­фор­ме ко­је смо за­по­че­ли. Си­гу­ран сам да ће­мо у на­ред­ном ман­да­ту Ср­би­ју, Вој­во­ди­ну и оп­шти­ну Шид уве­сти у Европ­ску уни­ју – ис­та­као је Бре­сто­вач­ки. Пр­ва на ли­сти Де­мо­крат­ска стран­ка - Бо­рис Та­дић, је На­та­ша Цвјет­ко­вић, пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид, ко­ја је ис­та­кла да јој је ве­ли­ко за­до­вољ­ство и част би­ти пр­ва на из­бор­ној ли­сти. - И у на­ред­не че­ти­ри го­ди­не, уз сву ве­ру, енер­ги­ју, сна­гу и ен­ту­зи­ја­зам ко­ји има­мо, ве­ру­јем да ће­мо по­ка­за­ти да ће Шид за­у­зе­ти оно пра­во ме­сто у европ­ској Вој­во­ди­ни и европ­ској Ср­би­ји – из­ја­ви­ла је На­та­ша Цвјет­ко­вић. У Ру­ми, при­пре­ма је би­ло и пре зва­нич­ног рас­пи­си­ва­ња из­бо­ра, а већ у су­бо­ту, 17. мар­та Де­мо­крат­ска стран­ка и ЛДП су по­че­ли са при­ку­пља­њем пот­пи­са за сво­је кан­ди­да­те. – За­кон је ту ве­о­ма ја­сан. У Ру­ми по­сле мај­ских из­бо­ра 2008. го­ди­не ни­је до­шло до кон­сти­ту­и­са­ња скуп­шти­не, зна­чи из­бо­ри у но­вем­бру су би­ли по­но­вље­ни, а не ван­ред­ни из­бо­ри - и ту је раз­ли­ка, јер то и за­кон дру­га­чи­је тре­ти­ра. Да­кле, за­та­ји­ла је ад­ми­ни­стра­ци­ја Скуп­шти­не Ср­би­је. Ми же­ли­мо да пр­ви пре­да­мо пот­пи­се и ја ми­слим да ће­мо би­ти пр­ви у Ру­ми ко­ји ће пре­да­ти сво­ју од­бор­нич­ку ли­сту, а по­том сле­ди кам­па­ња. На­зив на­ше од­бор­нич­ке ли­сте на ло­ка­лу је "Де­мо­крат­ска стран­ка - Бо­рис Та­дић", ка­же Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник ОО ДС Ру­ма. На по­след­њој скуп­штин­ској сед­ни­ци, одр­жа­ној 16. мар­та про­ме­ње­ни су не­ки чла­но­ви из­бор­не ко­ми­си­је, а исти дан је одр­жа­на и пр­ва зва­нич­на сед­ни­ца Из­бор­не ко­ми­си­је за Оп­шти­ну Ру­ма. Пред­сед­ник ове ко­ми­си­је је Вла­ди­мир Ма­ле­тић, а за­ме­ни­ца је Ма­ри­ја Ву­кај­ло­вић. У оп­шти­ни Пе­ћин­ци је из­бор­ној ко­ми­си­ји у су­бо­ту, 17. мар­та пре­да­та пр­ва ли­ста кан­ди­да­та за од­бор­ни­ке у Скуп­шти­ни оп­шти­не, на ло­кал­ним из­бо­ри­ма за­ка­за­ним за 6. мај. Реч је о ко­а­ли­ци­о­ној ли­сти ДС – ПУПС – ЛДП Ба­та Мар­ко­вић. Но­си­лац ли­сте, до­са­да­шњи пред­сед­ник пе­ћи­нач­ке Скуп­шти­не Жив­ко Ба­та Мар­ко­вић је том при­ли­ком ре­као да је бр­зи­на ко­јом су при­ку­пље­ни пот­пи­си по­др­шке, ја­сан по­ка­за­тељ ка­кву ор­га­ни­за­ци­ју има сто­жер ко­а­ли­ци­је Де­мо­крат­ска стран­ка. – Оче­ку­јем да ће ова ко­а­ли­ци­ја не са­мо до­би­ти по­др­шку гра­ђа­на, већ да ће та по­др­шка би­ти то­ли­ко убе­дљи­ва да ће мо­ћи са­ма но­си­ти те­рет од­го­вор­но­сти за функ­ци­о­ни­са­ње ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у на­ред­не че­ти­ри го­ди­не. У до­са­да­шњем ра­ду по­ка­за­ли смо ре­зул­та­те ко­је гра­ђа­ни пре­по­зна­ју, пре све­га ка­да је у пи­та­њу при­вла­че­ње ин­ве­сти­ци­ја и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста, али и ка­да је у пи­та­њу ула­га­ње у ин­фра­струк­ту­ру, где сло­бод­но мо­же­мо да ка­же­мо да је у прет­ход­них не­ко­ли­ко го­ди­на у оп­шти­ни Пе­ћин­ци ви­ше ура­ђе­но не­го у прет­ход­них не­ко­ли­ко де­це­ни­ја – ре­као је Жив­ко Мар­ко­вић. До не­де­ље, 18. мар­та у 19 ча­со­ва из­бор­ној ко­ми­си­ји у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пре­да­те су и про­гла­ше­не ли­сте: Де­мо­крат­ска стран­ка – Бо­рис Та­дић, Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је и Гру­па гра­ђа­на Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић – Вред­на Ми­тро­ви­ца. Ред­ни број је про­гла­ша­ван пре­ма ре­до­сле­ду пре­да­је. Ових да­на оче­ку­је се да ће још стра­на­ка пре­да­ти сво­је ли­сте, а рок за под­но­ше­ње је до 15 да­на пред из­бо­ре. М. Н. Датум: 14.03.2012. ПРИ­ЧА ЗА НО­ВИ­НЕ - Смена Зо­ри­це Га­шпар Но­ви­нар­ка Срем­ске те­ле­ви­зи­је Да­ни­је­ла Ро­ман­дић за­ма­ло ни­је би­ла и фи­зич­ки на­пад­ну­та ка­да се „усу­ди­ла“, на­кон сед­ни­це Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, одр­жа­не у пе­так 9. мар­та, да по­тра­жи од­го­вор од на­чел­ни­це Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Зо­ри­це Га­шпар, у ве­зи са при­ча­ма о ње­ној остав­ци. Уме­сто да од­го­во­ри на но­ви­нар­ско пи­та­ње, Га­шпар­ка се свом си­ли­ном об­ру­ши­ла на но­ви­нар­ку, уз увре­дљи­ве ко­мен­та­ре, а оно што баш не слу­жи на част при­сут­ним од­бор­ни­ци­ма је­сте чи­ње­ни­ца да ни­ко ни­је узео но­ви­нар­ку у за­шти­ту. При­ча о на­вод­ној остав­ци Зо­ри­це Га­шпар по­че­ла је да кру­жи Срем­ском Ми­тро­ви­цом још пре де­се­так да­на. Спе­ку­ли­са­ло се о ра­зним раз­ло­зи­ма за ње­ну остав­ку, од­но­сно сме­ну, а нај­че­шће су по­ми­ња­на два. Је­дан је да је Га­шпар­ку на­те­рао да под­не­се остав­ку њен по­ли­тич­ки шеф и идол, Ле­ма­јић Не­над, јер ви­ше ни­је у ста­њу да је кон­тро­ли­ше. Дру­ги раз­лог је при­лич­но фан­та­сти­чан да би био исти­нит; на­вод­но се Зо­ри­ца Га­шпар не сла­же са по­ли­ти­ком ко­ју во­ди њен стра­нач­ки ко­ле­га и ми­тро­вач­ки гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић Бра­ни­слав. И у је­дан и у дру­ги раз­лог је те­шко по­ве­ро­ва­ти. Зо­ри­ца Га­шпар, уз чи­је се име ис­пре­да она анег­до­та да ка­ко је кре­ну­ла да се учла­ни у ДС, а гре­шком по­ку­ца­ла на вра­та ДСС-а, на­чел­ни­ца је упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт већ пу­них осам го­ди­на, да­кле два це­ла ман­да­та. За сво то вре­ме и са­ма је при­зна­ва­ла да се че­сто не ме­ша у свој по­сао, већ да од­го­вор­ност пре­пу­шта „по­ли­ти­ча­ри­ма“. Под „по­ли­ти­ча­ри­ма“ она углав­ном под­ра­зу­ме­ва Ле­ма­јић Не­на­да, ко­ји нај­че­шће се­ди у ње­ној кан­це­ла­ри­ји, ода­кле се до­но­се од­лу­ке, ре­ше­ња и на­ло­зи за нов­ча­не ис­пла­те, ко­је она пот­пи­су­је. Упра­ва на чи­јем је че­лу Га­шпар Зо­ри­ца пред­ста­вља „вуч­ју ја­зби­ну“ ло­кал­не вла­сти ко­ју вр­ши ко­а­ли­ци­ја Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је и Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (ДСС и МЕР), ко­ју за­пра­во чи­не јед­ни те исти љу­ди, па је до­тич­на гру­па­ци­ја по­зна­ти­ја као ДСС-МЕР. Из ове упра­ве се нај­ви­ше па­ра тро­ши на стра­нач­ко ин­фор­ми­са­ње ДСС-МЕР-а (не­где око 20 ми­ли­о­на у про­шлој го­ди­ни), на оп­ште ужа­са­ва­ње оста­лих стра­на­ка у ло­кал­ном пар­ла­мен­ту, ко­је не­ма­ју ту при­ви­ле­ги­ју. С об­зи­ром на ову чи­ње­ни­цу, те­шко да би се од Зо­ри­це Га­шпар тра­жи­ло да под­не­се остав­ку два ме­се­ца пред из­бо­ре. Има у тој упра­ви до­ста по­сла за бу­џет­ску ин­спек­ци­ју, па и за ту­жи­ла­штво, и ни­ко­ме се не ис­пла­ти да та­ла­са пред из­бо­ре, са­да ка­да се тре­ба бо­ри­ти за по­ли­тич­ко пре­жи­вља­ва­ње. А и Зо­ри­ца Га­шпар би, кад би хте­ла или мо­ра­ла, има­ла још ка­ко о че­му да при­ча пред јав­но­шћу, а бог­ме и пред ис­тра­жним ор­га­ни­ма. Дру­ги раз­лог, од­но­сно при­ча да Га­шпар­ка под­но­си остав­ку јер се на­вод­но не сла­же са „по­ли­ти­ком ко­ју во­ди гра­до­на­чел­ник“, та­ко­ђе не пи­је во­ду. Не са­мо за­то што гра­до­на­чел­ник те­шко да во­ди би­ло ка­кву дру­гу по­ли­ти­ку, сем по­ли­ти­ке по­ли­тич­ког оп­стан­ка. Што би ре­као је­дан ов­да­шњи ко­мен­та­тор, то би би­ло исто као ићи у пар­ти­за­не 1945. Од че­га је је­ди­но го­ре, ићи у чет­ни­ке ’45. го­ди­не. Сто­га, ствар је вр­ло јед­но­став­на – Зо­ри­ци Га­шпар ис­ти­чу по­след­ње не­де­ље ман­да­та, а она мо­гу­ће по­ку­ша­ва да на­ђе дру­ги по­сао, јер на овом, из­ве­сно, ви­ше би­ти не­ће. За­то, ако при­ча о остав­ци има не­ка­квог осно­ва, он­да раз­ло­ге тре­ба тра­жи­ти у ово­ме. Још јед­на не­зва­нич­на при­ча, ко­ја се мо­же чу­ти у јав­но­сти, ко­ја је ви­ше на­вик­ну­та да тра­ча­ри не­го да ја­сно из­но­си сво­је ста­во­ве, је­сте да се за Га­шпар­ку спре­ма ухле­бље у За­во­ду за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре. Не знам да ли у то­ме има исти­не, али би­ће да је тај За­вод нај­бо­ље ме­сто за бив­ше ре­фе­рен­те ОНО и ДСЗ, нео­ства­ре­не учи­те­љи­це и оста­ле по­у­зда­не пар­тиј­ске ка­дро­ве рат­но­па­три­от­ских стра­на­ка. Уз­гред, сед­ни­ца Скуп­шти­не гра­да, одр­жа­на 9. мар­та, по­след­ња је у овом са­зи­ву, па евен­ту­ал­не смене не­ће би­ти на днев­ном ре­ду. Ако је и бу­де, би­ће то у над­ле­жно­сти Град­ског ве­ћа. Али, те­шко да ће са­ма смена би­ло ко­га још за­ни­ма­ти, са­да ка­да по­чи­ње пред­из­бор­на кам­па­ња. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 07.03.2012. РЕ­А­ГО­ВА­ЊЕ - Ко­а­ли­ци­ја ЛДП-а са ДСС-ом и СНС-ом под јед­ним усло­вом „Из­ве­стан по­глед“, број 532 од 29. фе­бру­а­ра 2012. го­ди­не По­што­ва­ни го­спо­ди­не, ко­ри­стим при­ли­ку да Вам се за­хва­лим на из­у­зет­но фер и ко­рект­ној са­рад­њи ко­ју има­мо ду­же од јед­не де­це­ни­је. Би­ти опо­зи­ци­ја ни­је ни ма­ло ла­ко ни ле­по би­ло где у све­ту, а на­ро­чи­то не у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ви сте нам све ово вре­ме по­ма­га­ли да исти­на и ста­во­ви дру­га­чи­ји од ак­ту­ел­них - ре­жим­ских угле­да­ју све­тло да­на и има­те пу­ну мо­ју по­др­шку у бор­би за сло­бод­но и не­за­ви­сно но­ви­нар­ство. На жа­лост, у по­след­њем бро­ју Ва­ших но­ви­на иза­шло је низ про­из­вољ­них и не­тач­них тврд­њи ко­је овом при­ли­ком же­лим да де­ман­ту­јем. У свом тек­сту по­зи­ва­те се на кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу Град­ског од­бо­ра ЛДП-а одр­жа­не у че­твр­так 23. фе­бру­а­ра. Под­се­тио бих Вас, да ни Ви, ни­ти ико дру­ги из Ва­ше ре­дак­ци­је ни­је био на тој кон­фе­рен­ци­ји. До­би­ли сте зва­нич­но са­оп­ште­ње ко­је ни­сте об­ја­ви­ли, не­го сте га сло­бод­но ин­тер­пре­ти­ра­ли ка­ко Ва­ма од­го­ва­ра. Ни­сам ниг­де и ни­ка­да „при­лич­но рас­па­лио“ по По­кра­јин­ској ор­га­ни­за­ци­ји ДС-а, чак на­про­тив твр­дим да је то нај­бо­љи део те пар­ти­је, ко­ји је нај­ви­ше ура­дио у прет­ход­ном пе­ри­о­ду и да је Бо­јан Пај­тић нај­бо­љи функ­ци­о­нер ДС-а, али да је ло­кал­ни ДС, тач­ни­је ак­ту­ел­но ру­ко­вод­ство нај­ви­ше кри­во за пот­пу­ни ко­лапс гра­да. Ме­се­ци­ма по­на­вљам да је отво­ре­ни су­коб из­ме­ђу по­кра­јин­ске и ло­кал­не ор­га­ни­за­ци­је ДС-а у мно­го­ме по­гор­шао већ из­у­зет­но те­шку си­ту­а­ци­ју у ко­јој се наш град на­ла­зи. Да под­се­тим, ја сам био члан Де­мо­крат­ске стран­ке Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа, а до­ла­зак Та­ди­ћа за ме­не је био не­при­хва­тљив, због че­га сам ту пар­ти­ју и на­пу­стио. Је­ди­ни сам по­ли­ти­чар у но­ви­јој исто­ри­ји Срем­ске Ми­тро­ви­це ко­ји је због по­ли­тич­ког убе­ђе­ња на­пу­стио до­бро пла­ће­ну функ­ци­ју и на­ста­вио бор­бу за иде­а­ле ко­ји­ма сам се во­дио 90-тих. Ја на тој кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу ни­сам ни­ко­га ам­не­сти­рао од од­го­вор­но­сти за тре­нут­но ста­ње у гра­ду ни ДСС, ни ЛСВ, УРС, ни­ко­га, са­мо твр­дим да убе­дљи­во нај­ве­ћу од­го­вор­ност за то има Де­мо­крат­ска стран­ка ко­ја је због сво­је не­спо­соб­но­сти и до­зво­ли­ла ДСС- у да вла­да то­ли­ко ду­го, а са дру­ге стра­не због су­ко­ба са ПО ДС-а и ова­ко ма­ли број ин­ве­сти­то­ра за­о­би­ла­зи Срем­ску Ми­тро­ви­цу. Што се ти­че мо­гућ­но­сти пред­из­бор­не ко­а­ли­ци­је ЛДП-а са ДСС-ом или СНС-ом то је ве­о­ма мо­гу­ће, са­мо под усло­вом да при­хва­те ПРЕ­О­КРЕТ! А ка­да се то де­си ја ви­ше не­ћу има­ти раз­ло­га да се ба­вим по­ли­ти­ком. С по­што­ва­њем, ме­на­џер ГО ЛДП-а Алек­сан­дар Га­ври­ло­вић (Од­го­вор Вла­ди­ми­ра Ћо­си­ћа об­ја­ви­ће­мо у на­ред­ном бро­ју) Датум: 18.01.2012. ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ ИН­ЂИ­ЈА ГО­РАН ЈЕ­ШИЋ О ПЛА­НО­ВИ­МА ЗА БУ­ДУЋ­НОСТ И БУ­ДУ­ЋИМ ИЗ­БО­РИ­МА ГО­ВО­РИ ЗА М НО­ВИ­НЕ - Ин­ђи­ја ће на­ста­ви­ти убр­зан раз­вој Пред­сед­ник оп­шти­не Ин­ђи­ја Го­ран Је­шић до­био је кра­јем про­шле го­ди­не пре­сти­жну на­гра­ду ''Ре­фор­ма­тор го­ди­не'', ко­ју до­де­љу­је аген­ци­ја НА­ЛЕД, за по­себ­но оства­ре­не ре­зул­та­те у раз­во­ју ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и кон­крет­но, ства­ра­њу до­брих усло­ва за но­ве ин­ве­сти­ци­је, за бр­зо ре­а­го­ва­ње ло­кал­не за­јед­ни­це при­ли­ком из­да­ва­ња до­зво­ла за град­њу но­вих по­го­на и за­по­шља­ва­ње. У Ин­ђи­ји су по­здра­ви­ли до­де­лу ове на­гра­де, што зна­чи да Је­ши­ће­ви су­гра­ђа­ни ни­су за­вид­ни и злоб­ни, али то го­во­ри и да пред­сед­ник оп­шти­не има по­др­шку ве­ћи­не су­гра­ђа­на. Да је на­гра­да до­шла у пра­ве ру­ке го­во­ри и по­да­так да је Ин­ђи­ја по­ста­ла град у ко­ји стра­ни ин­ве­сти­то­ри до­ла­зе и – оста­ју. И док ве­ћи­на пред­сед­ни­ка оп­шти­на ''са­ња'', да бу­ду Го­ран Је­шић, са­мо у овој го­ди­ни у ин­ђиј­ској оп­шти­ни, по­сао ће у за­вр­ше­ним по­го­ни­ма до­би­ти 800 но­вих рад­ни­ка. Ни се­ло се не за­бо­ра­вља, јер у овој оп­шти­ни по­слу­је и де­сет до­бро ор­га­ни­зо­ва­них зе­мљо­рад­нич­ких за­дру­га, ко­је има­ју пу­ну по­др­шку и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Но­ве ин­ве­сти­ци­је за ову и на­ред­ну го­ди­ну Го­ран Је­шић и ње­го­ви са­рад­ни­ци из оп­шти­не уго­во­ри­ли су пре не­ко­ли­ко го­ди­на, та­ко да у сле­де­ће две го­ди­не и по­ред еко­ном­ске кри­зе у Ин­ђи­ји мо­гу ра­чу­на­ти на но­ве зна­чај­не ин­ду­стриј­ске по­го­не у ко­ме ће се за­по­сли­ти ви­ше од три хи­ља­де рад­ни­ка. Кру­на успе­ха би­ће по­че­так град­ње ИТ-цен­тра на 220 хек­та­ра зе­мљи­шта. Ин­диј­ска ком­па­ни­ја ''Ем­ба­си груп'' ће с пр­вим ле­пим да­ни­ма ко­нач­но по­че­ти пр­ву фа­зу ''срем­ске си­ли­кон­ске до­ли­не'' на 50 хек­та­ра, где ће у на­ред­не две го­ди­не би­ти за­по­сле­но 2.500 рад­ни­ка, а ком­плет­ном из­град­њом ИТ-цен­тра на 220 хек­та­ра по­сао тре­ба да до­би­је 25.000 рад­ни­ка. Ако еко­ном­ска кри­за „скра­ти рок тра­ја­ња“ то би се мо­гло не­што бр­же де­си­ти. М НО­ВИ­НЕ: Ка­ко оце­њу­је­те про­те­клу го­ди­ну, да ли сте за­до­вољ­ни ура­ђе­ним или је мо­гло ви­ше? ГО­РАН ЈЕ­ШИЋ: Увек се мо­же ви­ше. И ка­да ра­ди­те нај­ви­ше што ми­сли­те да мо­же­те и ка­да да­је­те све од се­бе, увек мо­же ви­ше. Увек има оних ко­ји сма­тра­ју да ни­сте ура­ди­ли до­вољ­но, да по­сто­је дру­ги при­о­ри­те­ти, а не ти ко­ји­ма се ви во­ди­те. У сва­ком слу­ча­ју 2011. го­ди­на је би­ла зна­чај­ни­је бо­ља, што се ти­че еко­ном­ског стан­дар­да, на­став­ка ин­ве­сти­ци­ја и отва­ра­ња но­вих рад­них ме­ста, не­го 2009. и 2010. го­ди­не. У про­шлој го­ди­ни смо има­ли шест ин­ве­сти­ци­ја. То зна­чи да се си­ту­а­ци­ја по­бољ­ша­ва. У Ср­би­ји се стал­но при­ча да ће сва­ка на­ред­на го­ди­на би­ти све го­ра и го­ра. Ни­ко у Ср­би­ји ни­је на­у­чио да ра­ди у нор­мал­ним окол­но­сти­ма, на­ма кри­за тра­је од осам­де­се­тих го­ди­на, мно­ги љу­ди су ро­ђе­ни у кри­зи и жи­ви­мо у вре­ме­ну ко­је је ати­пич­но за упра­вља­ње и би­зни­сом и по­ли­ти­ком, та­ко да ја оче­ку­јем да 2012. го­ди­на бу­де до­бра го­ди­на, да се на­ста­ви овај ни­во ин­ве­сти­ци­ја, да се раз­ре­ше про­бле­ми ко­је има­мо, а ко­ји оне­мо­гу­ћа­ва­ју ве­ће ин­ве­сти­ци­је у Ср­би­ји, пре све­га ми­слим на кан­ди­да­ту­ру за ула­зак у ЕУ, то нам је сер­ти­фи­кат да ка­да не­ко ко има ка­пи­тал и же­ли да уло­жи код нас зна да смо си­гур­ни у стан­дар­ди­ма по­сло­ва­ња, суд­ства... То би зна­чај­но олак­ша­ло по­ве­ћа­ње ин­ве­сти­ци­ја и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. М НО­ВИ­НЕ: Да ли ће би­ти ре­а­ли­зо­ва­не ин­ве­сти­ци­је ко­је су за­по­че­те у 2011. го­ди­ни и да ли то зна­чи отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста? ЈЕ­ШИЋ: Грунд­фос по­чи­ње из­град­њу свог објек­та, до кра­ја ове го­ди­не. У пр­вој фа­зи свог по­сло­ва­ња ова дан­ска ком­па­ни­ја за­по­сли­ће 350 рад­ни­ка. ИТ Парк по­чи­ње да гра­ди свој обје­кат, Стриг Ме­тал за­вр­ша­ва свој обје­кат и оче­ку­је се да ће до апри­ла ме­се­ца у овој фа­бри­ци ра­ди­ти 100 љу­ди, Енер­го­зе­ле­на ин­тен­зив­но гра­ди свој обје­кат и за­по­сли­ће око 100 рад­ни­ка. Аутлет се отва­ра кра­јем мар­та и у ње­му ће би­ти за­по­сле­но из­ме­ђу 400 и 500 љу­ди. Оно што нас ра­ду­је је ин­те­ре­со­ва­ње још ин­ве­сти­то­ра ко­ји же­ле да до­ђу у Ин­ђи­ју, али од по­чет­ка пре­го­во­ра до ре­а­ли­за­ци­је ин­ве­сти­ци­је увек је пе­ри­од од око три го­ди­не. Сви на­ши су­гра­ђа­ни су си­гур­но при­ме­ти­ли да у сва­ком тре­нут­ку у на­шој оп­шти­ни по­сто­ји де­се­так гра­ди­ли­шта. М НО­ВИ­НЕ: Ко­ји су то ка­пи­тал­ни про­јек­ти за­по­че­ти у про­шлој го­ди­ни? ЈЕ­ШИЋ: Је­дан од нај­ва­жни­јих про­је­ка­та је из­град­ња ре­ги­о­нал­не са­ни­тар­не де­по­ни­је. То је ка­пи­тал­ни про­је­кат ко­ји се ра­ди јед­ном у 50 го­ди­на. Ње­го­вом ре­а­ли­за­ци­јом ре­ши­ће­мо про­блем де­по­но­ва­ња сме­ћа и про­блем за­га­ђе­ња под­зем­них во­да и ва­зду­ха ко­ји има­мо го­ди­на­ма у на­зад. Раз­ре­ши­ли смо про­блем во­до­снаб­де­ва­ња го­то­во свих на­се­ље­них ме­ста, из­гра­ди­ли фа­бри­ку во­де, пре то­га за­вр­ши­ли смо га­си­фи­ка­ци­ју оп­шти­не, ин­фра­струк­тур­но опре­ма­ње ин­ду­стриј­ских зо­на, гра­ди­мо спорт­ску ха­лу ко­ја ће за­до­во­љи­ти по­тре­бе спор­та на­ред­них 50 го­ди­на, по­ди­гли смо ка­па­ци­тет До­ма здра­вља, за­по­че­ли смо из­град­њу оби­ла­зни­це око Ин­ђи­је, чи­ме ре­ша­ва­мо са­о­бра­ћај у цен­тру гра­да, гра­ди­мо 110 ки­ло­ват­ну тра­фо­ста­ни­цу ко­ја ће ре­ши­ти снаб­де­ва­ње елек­трич­ном енер­ги­јом. Све су то ка­пи­тал­ни про­јек­ти ко­ји зна­че бу­дућ­но­сти Оп­шти­не Ин­ђи­ја. М НО­ВИ­НЕ:Хо­ће ли Го­ран Је­шић би­ти по­но­во кан­ди­дат за пред­сед­ни­ка оп­шти­не? ЈЕ­ШИЋ: Не знам. За из­бо­ре се озбиљ­но при­пре­ма­мо, у из­бор­ној смо го­ди­ни. Али, све за­ви­си и од из­бор­ног си­сте­ма, да ли ће се он ме­ња­ти. Нај­бо­ље је ка­да гра­ђа­ни би­ра­ју чо­ве­ка за пред­сед­ни­ка оп­шти­не, а не стран­ке. Уоста­лом, пред­из­бор­но вре­ме је пред на­ма – ви­де­ће­мо. У сва­ком слу­ча­ју Ин­ђи­ја ће на­ста­ви­ти истим пу­тем. Раз­ви­ја­ће се бр­же не­го до са­да, јер су ство­ре­ни сви усло­ви за бр­жи ис­ко­рак у свим обла­сти­ма бит­ним за овај град и под­руч­је. Смиљ­ка Ко­стић Датум: 28.12.2011. КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈА ЗА ШТАМ­ПУ МИ­ТРО­ВАЧ­КИХ РА­ДИ­КА­ЛА - Бу­џет се тро­ши за пу­то­ва­ња гра­до­на­чел­ни­ка Град­ски од­бор Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке Срем­ска Ми­тро­ви­ца ор­га­ни­зо­вао је у пе­так, 23. де­цем­бра у про­сто­ри­ја­ма стран­ке кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу ко­ја је би­ла по­све­ће­на усва­ја­њу град­ског бу­џе­та за 2012. го­ди­ну, аманд­ма­ни­ма ко­је су од­бор­ни­ци СРС под­не­ли на усва­ја­ње бу­џе­та, као и по­чет­ку пред­из­бор­них ак­тив­но­сти ове стран­ке. Пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СРС-а Ду­шко Ни­ко­лић је ре­као да ра­ди­ка­ли сма­тра­ју да је град­ски бу­џет за на­ред­ну го­ди­ну ко­ји је пред­ло­жи­ла вла­да­ју­ћа ве­ћи­на уре­ђен та­ко, да до­не­се ко­рист стран­ка­ма ко­је су на вла­сти, а не гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це. Ко­рист и до­бро ко­је вла­да­ју­ће стран­ке оче­ку­ју од овог бу­џе­та, ре­као је Ни­ко­лић, са­др­жа­ни су у чи­ње­ни­ци да је пред­лог сро­чен та­ко да обез­бе­ди но­вац за пред­из­бор­не ак­тив­но­сти. За­то су ра­ди­ка­ли пред­ло­жи­ли 17 аманд­ма­на ко­ји­ма су на­сто­ја­ли да ути­чу на спор­ни бу­џет. Аманд­ма­ни ко­је су под­не­ли од­бор­ни­ци ра­ди­ка­ла Сла­ви­ца Ми­ла­ко­вић, Ми­ли­сав Бан­че­вић, Ми­тар Си­мић, Ду­шко Ни­ко­лић и дру­ги на 35. сед­ни­ци Скуп­шти­не гра­да ука­зи­ва­ли су да се су­ви­ше сред­ста­ва да­је на раз­не не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, пу­то­ва­ња функ­ци­о­не­ра и оста­ле, ка­ко је ре­као Ни­ко­лић, го­то­во не­бит­не по­зи­ци­је, а све са ци­љем да се ка­сни­јом пре­ра­спо­де­лом тај но­вац пре­у­сме­ри на фи­нан­си­ра­ње пред­из­бор­ног про­па­ганд­ног ма­те­ри­ја­ла вла­да­ју­ћих стра­на­ка и пот­ку­пљи­ва­ње би­рач­ког те­ла. Ни­ко­лић је по­себ­но апо­стро­фи­рао став­ке у бу­џе­ту ве­за­не за тро­шко­ве пу­то­ва­ња гра­до­на­чел­ни­ка у из­но­су од 2.100.000 ди­на­ра, као и сред­ства у из­но­су од 19.500.000 ди­на­ра на­ме­ње­них за пред­из­бор­ни мар­ке­тинг ко­ја ове го­ди­не ни­су рас­по­ре­ђе­на ка ре­сор­ној Град­ској упра­ви, као што је то би­ло до са­да, већ су под ди­рект­ном над­ле­жно­шћу гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа. – На сед­ни­ци су усво­је­на све­га три на­ша аманд­ма­на. Ипак, по­сти­гли смо да се тро­шко­ви пу­то­ва­ња гра­до­на­чел­ни­ка са пред­ви­ђе­них 2.100.000 ди­на­ра сма­ње за 300.000 ди­на­ра ко­ји ће би­ти пре­у­сме­ре­ни на по­моћ у ак­тив­но­сти­ма Цр­ве­ног кр­ста и про­је­кат Ку­ћа на по­ла пу­та. Чуд­но је и да су сред­ства за пред­из­бор­ни мар­ке­тинг на­ме­ње­на ме­ди­ји­ма са­да код гра­до­на­чел­ни­ка иако то ра­ни­је ни­ка­да ни­је био слу­чај. Ова­ко ће ме­ди­ји би­ти осу­ђе­ни на до­бру во­љу гра­до­на­чел­ни­ка. Ми сма­тра­мо да то ни­је у ре­ду и да о овим сред­стви­ма тре­ба да од­лу­чу­је ви­ше љу­ди – ре­као је на кон­фе­рен­ци­ји Ду­шко Ни­ко­лић. Пред­сед­ник ГО СРС Ду­шко Ни­ко­лић је на кра­ју ре­као да се ра­ди­ка­ли за­ла­жу да се бу­џет­ска сред­ства усме­ре ка по­љо­при­вре­ди, ре­кон­струк­ци­ји основ­них и сред­њих шко­ла, за­по­шља­ва­њу и со­ци­јал­ним да­ва­њи­ма, што пред­ста­вља и смер­ни­це за пред­из­бор­ну кам­па­њу ове стран­ке ко­ја је по­че­ла. Ј. Јо­ви­чић Датум: 21.12.2011. ЈЕ­ЛЕ­НА ТРИ­ВАН, ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИ­ЦА ДЕ­МО­КРАТ­СКЕ СТРАН­КЕ - Ми има­мо исто­ри­ју не­зре­ло­сти и су­ко­ба са све­том – Де­мо­крат­ска стран­ка је на из­бо­ри­ма 2008. го­ди­не до­би­ла ле­ги­ти­ми­тет да спро­во­ди по­ли­ти­ку европ­ских ин­те­гра­ци­ја уз очу­ва­ње на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са. За­хва­љу­ју­ћи то­ме она се да­нас на­ла­зи на власт на свим ни­во­и­ма. Од мар­ги­нал­не стран­ке по­ста­ла је стран­ка ко­ја об­у­хва­та нај­ве­ће би­рач­ко те­ло и бра­ни на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се, али и европ­ску иде­ју на ко­јој је осно­ва­на 1989. го­ди­не. Због то­га од Де­мо­крат­ске стран­ке, ко­ја је др­жа­во­твор­на, не мо­же­те оче­ки­ва­ти не­ка­кав мар­ке­тин­шки за­о­крет. Не мо­же­те оче­ки­ва­ти да се од­рек­не би­ло че­га због про­це­не да би то мо­гло да до­не­се не­ке по­ли­тич­ке по­е­не, ре­кла је про­шлог че­тврт­ка у Ши­ду пот­пред­сед­ни­ца Де­мо­крат­ске стран­ке Је­ле­на Три­ван. Она је при­ли­ком по­се­те Оп­штин­ском од­бо­ру ДС у овом гра­ду на­гла­си­ла да Де­мо­крат­ска стран­ка ни­кад ни­је би­ла спрем­на да се коц­ка и тр­гу­је пред из­бо­ре. – Још ма­ње мо­же­те оче­ки­ва­ти од нас да од­у­ста­не­мо од оно­га на че­му смо осно­ва­ни, а као што ре­кох то је европ­ска иде­ја. Без об­зи­ра на из­бо­ре у кон­тек­сту ко­јих нам је оте­жа­на бор­ба за би­ло шта од оно­га што тре­нут­но ра­ди­мо, учи­ни­ће­мо све да Ср­би­ја у мар­ту до­би­је кан­ди­да­ту­ру и да Ко­со­во и сви про­бле­ми на Ко­со­ву бу­ду ре­ше­ни на та­кав на­чин да не оп­те­ре­ћу­ју бу­дућ­ност Ср­би­је – ре­кла је Је­ле­на Три­ван. Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ња но­ви­на­ра она је до­да­ла да се пред­сед­ник Ср­би­је Бо­рис Та­дић на­ла­зи у жи­вој де­мо­крат­ској ини­ци­ја­ти­ви чи­ји циљ је да се на­шим стра­ним пар­те­ри­ма пре­до­чи на­ше ви­ђе­ње си­ту­а­ци­је на се­ве­ру Ко­со­ва. Кроз ту ди­пло­мат­ску ак­ци­ју оче­ку­је се да до­би­је­мо по­др­шку за кан­ди­да­ту­ру у фе­бру­а­ру. Зе­мље у ко­ји­ма је по­треб­но по­ја­ча­но ло­би­ра­ти за ин­те­ре­се Ср­би­је су по ре­чи­ма Је­ле­не Три­ван Аустри­ја и Не­мач­ка. Јед­но од пи­та­ња упу­ће­но пот­пред­сед­ни­ци Де­мо­крат­ске стран­ке ти­ца­ло се раз­о­ча­ра­ња ко­је је ме­ђу европ­ски ори­јен­ти­са­ним де­лом срп­ске јав­но­сти већ са­свим ви­дљи­во. Та­ко­ђе но­ви­на­ри су Три­ва­но­ву по­се­ти­ли на не­дав­не из­ја­ве Иви­це Да­чи­ћа ко­је уоп­ште ни­су на­ив­не, има­ју­ћи у ви­ду на­ше ис­ку­ство са ра­том на Ко­со­ву и НА­ТО бом­бар­до­ва­њем. – Не мо­же Де­мо­крат­ску стран­ку ни­ко да оме­те ни­ти да је на­го­во­ри да од­у­ста­не од Европ­ске уни­је као свог ци­ља, ни­ти зе­мљу да од­ву­че у де­ве­де­се­те. Да по­сто­ји та­ква опа­сност од стра­не ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра ми у тој вла­ди не би­смо би­ли. Ми смо из вла­де са ДСС иза­шли због спрем­но­сти Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це да ра­ди­ка­ли­зу­је при­ли­ке у Ср­би­ји и да са дру­ге стра­не од­у­ста­не од Евро­пе. Ми на та­кве ства­ри ни­кад ни­смо при­ста­ја­ли. Али, сва­ка стран­ка ко­ја не ви­ди раз­о­ча­ра­ње гра­ђа­на и ко­ја не мо­же да га пре­по­зна и да га раз­у­ме, не­ма шан­се да оп­ста­не и да ра­чу­на на по­др­шку би­ра­ча. Ла­га­ла бих вас ка­да бих ре­кла да ми ти не ви­ди­мо. Ви­ди­мо и те­шко нам је због то­га. Али од гра­ђа­на оче­ку­је­мо да ви­де кон­текст у ком се све то до­га­ђа и чи­ње­ни­цу да је Ср­би­ја ис­пу­ни­ла све усло­ве ве­за­не за кан­ди­да­ту­ру. Да је Ср­би­ја до­би­ла пре­по­ру­ку Европ­ске ко­ми­си­је. И да је у овом тре­нут­ку од­би­ја­ње Ср­би­је да до­би­је да­тум кан­ди­да­ту­ре ви­ше ствар Евро­пе, ко­ја има сво­јих уну­тра­шњих про­бле­ма, не­го што је то по­ру­ка Ср­би­ји да ни­је учи­ни­ла до­вољ­но. Евро­па је у озбиљ­ној кри­зи и то се од­ра­зи­ло и на на­шу европ­ску бу­дућ­ност. Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње о по­зи­ци­ји Ср­би­је ме­ђу не­ка­да­шњим ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма, ко­ја ни­је ни ма­ло за­вид­на, Је­ле­на Три­ван је ре­кла да се ин­тим­но осе­ћа ве­о­ма ло­ше због чи­ње­ни­це мно­ги по­ли­ти­ча­ри ни­су би­ли спрем­ни да до­но­се зре­ле од­лу­ке. Због то­га се Ср­би­ја да­нас са БиХ оти­ма о пред­зад­њу по­зи­ци­ју. – На­ше ком­ши­је су кре­ну­ле европ­ским пу­тем он­да ка­да смо ми же­ле­ли да ра­ту­је­мо или ка­да смо би­ли бом­бар­до­ва­ни. Ми има­мо исто­ри­ју не­зре­ло­сти и су­ко­ба са све­том. Што се ти­че од­го­вор­но­сти Де­мо­крат­ске стран­ке, по­сто­ји и по­гре­шна пер­цеп­ци­ја да је ДС на вла­сти 11 го­ди­на. То је не­тач­но. Ми има­мо од­го­вор­ност и ве­ћи­ну три и по го­ди­не и то је чи­ње­ни­ца. До са­да смо на вла­сти има­ли пар­ти­је ко­је су од­би­ја­ле пре­го­во­ре и раз­го­во­ре, ко­је су пре­ти­ле ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци, ко­је су из­бе­га­ва­ле ме­ђу­на­род­не оба­ве­зе и да­нас као ре­зул­тат то­га Ср­би­ја за­стај­ку­је и за сво­јим су­се­ди­ма од ко­јих је де фак­то раз­ви­је­ни­ја, за­кљу­чи­ла је Је­ле­на Три­ван. Датум: 07.12.2011. БЕ­О­ГРАД­СКИ ФОНД ЗА ПО­ЛИ­ТИЧ­КУ ИЗ­У­ЗЕТ­НОСТ СА­РА­ЂУ­ЈЕ СА СРЕМ­СКИМ ОП­ШТИ­НА­МА - Срем­ци успе­шно окон­ча­ли уче­шће у про­јек­ту Че­тр­де­се­так по­ла­зни­ка про­јек­та Бе­о­град­ског фон­да за по­ли­тич­ку из­у­зет­ност под на­зи­вом "Европ­ске ин­те­гра­ци­је и ло­кал­ни раз­вој - ка успе­шним стра­те­ги­ја­ма и до­бром упра­вља­њу" оку­пи­ли су се 29. но­вем­бра у бе­о­град­ском хо­те­лу "Кон­ти­нен­тал" на за­вр­шне ак­тив­но­сти у окви­ру по­ме­ну­тог про­јек­та. Осим по­ла­зни­ка, би­ли су при­сут­ни и функ­ци­о­не­ри ло­кал­них са­мо­у­пра­ва из ко­јих су по­ла­зни­ци, ко­ји су пот­пи­са­ли про­то­кол о ре­ги­о­нал­ној са­рад­њи и раз­во­ју гра­до­ва и оп­шти­на Сре­ма у обла­сти ту­ри­зма. То су Ин­ђи­ја, Ириг, Ру­ма, Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Ста­ра Па­зо­ва, Пе­ћин­ци и Шид, а у про­то­кол су укљу­че­ни и Срем­ски Кар­лов­ци. На­и­ме, по­сле успе­шног окон­ча­ња ци­клу­са од пет се­ми­на­ра ко­ји су би­ли по­све­ће­ни ја­ча­њу ка­па­ци­те­та ло­кал­них до­но­си­ла­ца од­лу­ка, као ре­зул­тат за­јед­нич­ке ак­тив­но­сти свих по­ла­зни­ка до­шло се до пот­пи­си­ва­ња про­то­ко­ла ко­ји зна­чи кре­и­ра­ње за­јед­нич­ких ме­ђу­оп­штин­ских про­је­ка­та у обла­сти ту­ри­зма ко­ји је пре­по­знат као област од за­јед­нич­ког ин­те­ре­са. С об­зи­ром да би, као ре­зул­тат за­јед­нич­ког ра­да тре­ба­ло да се из­не­дри је­дан про­је­кат у обла­сти ту­ри­зма, пред­сед­ни­ца Бе­о­град­ског фон­да за по­ли­тич­ку из­у­зет­ност Со­ња Лихт је ис­та­кла на­ду да ће до то­га до­ћи и да ће тај про­је­кат зна­чи­ти ко­рак да­ље у раз­во­ју ре­ги­о­на Сре­ма. Оку­пље­ни­ма се обра­ти­ла и пред­сед­ни­ца шид­ске оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић ко­ја је обе­ћа­ла да ће пла­ни­ра­ни про­је­кат и би­ти ура­ђен, јер су Срем­ци по­зна­ти по ина­ту и да оно што за­поч­ну и за­вр­ше. Она је Со­њи Лихт пре­да­ла и по­клон - ре­про­дук­ци­ју сли­ке нај­по­зна­ти­јег Ши­ђа­ни­на - сли­ка­ра Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа. По­сле то­га, пред­став­ни­ци оп­шти­на су пот­пи­са­ли Про­то­кол о ре­ги­о­нал­ној са­рад­њи и раз­во­ју гра­до­ва и оп­шти­на Сре­ма у обла­сти ту­ри­зма, а за­тим је Со­ња Лихт уру­чи­ла сер­ти­фи­ка­те уче­сни­ци­ма про­јек­та. - Ови се­ми­на­ри су би­ли успе­шно ор­га­ни­зо­ва­ни јер су об­у­хва­ти­ли све те­ме из ра­да ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, да­кле све што је ва­жно у ра­ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, а по­го­то­во ин­фор­ма­ци­је ко­је тре­ба да има­ју они ко­ји са­да уче­ству­ју или ће уче­ство­ва­ти у ње­ном ра­ду. Би­ли су ту и пред­став­ни­ци из опо­зи­ци­о­них стра­на­ка. До­би­ли смо све ин­фор­ма­ци­је од без­бед­но­сти до ту­ри­зма или упра­вља­ња ко­му­нал­ним си­сте­ми­ма. Ка­да је реч о про­јек­ту, опре­де­ли­ли смо се за­јед­нич­ки за ту­ри­зам. То је без ди­ле­ме за­јед­нич­ко свим срем­ским оп­шти­на­ма. Кон­ста­то­ва­ли смо да је ту по­треб­но на­пра­ви­ти је­дан на­пре­дак и ла­ко смо до­шли до за­јед­нич­ког је­зи­ка, ре­као је о се­ми­на­ри­ма, али и пред­сто­је­ћем про­јек­ту Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. - Те­ма ту­ри­зма је у на­шем ре­ги­о­ну не­до­вољ­но ис­тра­же­на и то је и био раз­лог што смо хра­бро кре­ну­ли баш у ту ини­ци­ја­ти­ву. Би­ло је ма­ло сум­ње да ли ће овај про­то­кол да оста­не са­мо сло­во на па­пи­ру или ће се ре­а­ли­зо­ва­ти и за­то сам и на­по­ме­ну­ла да је за нас ка­рак­те­ри­сти­чан тај срем­ски инат и да све што кре­не­мо да ра­ди­мо мо­ра­мо за­вр­ши­ти до кра­ја, за­то ми­слим да ће та­ко би­ти и са про­то­ко­лом, ка­же пред­сед­ни­ца шид­ске оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић. На пи­та­ње ка­да се оче­ку­је и за­вр­ше­так про­јек­та и не­ки ње­го­ви ре­зул­та­ти На­та­ша Цвјет­ко­вић ка­же: - Вр­ло је те­шко ре­ћи с об­зи­ром да су у овој при­чи се­дам срем­ских оп­шти­на и Срем­ски Кар­лов­ци. На­дам се да ће­мо вр­ло бр­зо на­пра­ви­ти са­вет ко­ји је пре­ци­зи­ран про­то­ко­лом и да ће­мо кре­ну­ти у кон­кре­тан по­сао. Ми већ сви има­мо не­ке про­јек­те и са­да је по­треб­но да их са­мо уокви­ри­мо у јед­ну за­јед­нич­ку при­чу и та­ко и на­сту­пи­мо и ја сма­трам да нам не­ће тре­ба­ти пу­но вре­ме­на и да ће се Срем из­дво­ји­ти не са­мо по при­вред­ном раз­во­ју, не­го и у ту­ри­зму. Ср­ђан Ко­зли­на, за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це ка­же: - Сир­ми­јум је­сте пре­по­зна­тљив и је­сте оно на че­му тре­ба ра­ди­ти и уна­пре­ђи­ва­ти по­ну­ду на­шег гра­да а да­на­шњи про­то­кол из­ме­ђу срем­ских оп­шти­на си­гур­но до­при­но­си уна­пре­ђе­њу ре­ги­о­нал­не са­рад­ње и бр­жег ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја. Про­то­кол је у име оп­шти­не Пе­ћин­ци пот­пи­са­ла на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој и раз­вој­но про­јект­ни цен­тар, Са­ња Ђур­ђе­вић. Она је ре­кла да ће про­то­кол омо­гу­ћи­ти ре­дов­ну раз­ме­ну ин­фор­ма­ци­ја ме­ђу пот­пи­сни­ца­ма у ве­зи са ак­тив­но­сти­ма ко­је се од­но­се на раз­вој ту­ри­зма као еко­ном­ског фак­то­ра ко­ји до­во­ди до уна­пре­ђе­ња жи­во­та у ло­кал­ној и ре­ги­о­нал­ној сре­ди­ни. Она је на­гла­си­ла да Про­то­кол пред­ви­ђа и кон­крет­не за­јед­нич­ке про­јек­те и ак­ци­је у обла­сти ту­ри­зма, као што су брен­ди­ра­ње и про­мо­ци­ја Сре­ма, ства­ра­ње ре­ги­о­нал­не ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, ор­га­ни­зо­ва­ње фе­сти­ва­ла, про­мо­ци­ја ри­бо­лов­ног ту­ри­зма, осни­ва­ње еко кам­по­ва, би­ци­ли­стич­ких ста­за, ус­по­ста­вља­ње ту­ри­стич­ке сиг­на­ли­за­ци­је, еду­ка­ци­ја струч­них ка­дро­ва и ка­дро­ва по­др­шке, као и чи­тав низ дру­гих ак­тив­но­сти. При то­ме, Про­то­кол омо­гу­ћа­ва при­дру­жи­ва­ње дру­гих оп­шти­на и гра­до­ва ко­ји де­ле исту ви­зи­ју за раз­вој ту­ри­стич­ког по­тен­ци­ја­ла на овим про­сто­ри­ма. Овај про­је­кат је ре­а­ли­зо­ван уз фи­нан­сиј­ску по­др­шку ам­ба­са­де Кра­ље­ви­не Хо­лан­ди­је и Фон­да­ци­је Олоф Пал­ме. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 30.11.2011. ВЛАТ­КО РАТ­КО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ЗА­КО­НО­ДАВ­НОГ ОД­БО­РА СКУП­ШТИ­НЕ СР­БИ­ЈЕ - Ауто­но­ми­ја Вој­во­ди­не пред Устав­ним су­дом Устав­ни суд Ср­би­је је 23. но­вем­бра раз­ма­трао пред­лог Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је и Но­ве Ср­би­је за оце­ну устав­но­сти За­ко­на о утвр­ђи­ва­њу над­ле­жно­сти Вој­во­ди­не. Две стран­ке су кра­јем де­цем­бра 2009. го­ди­не пре­да­ле Устав­ном су­ду пред­лог за оце­ну устав­но­сти За­ко­на о пре­но­су над­ле­жно­сти Вој­во­ди­ни и Ста­ту­та по­кра­ји­не, до­не­тих кра­јем но­вем­бра те го­ди­не. Пред­став­ни­ци ДСС и НС су та­да оце­ни­ли да су та два ак­та не­за­ко­ни­та и не­у­став­на јер "до­при­но­се не­рав­но­прав­но­сти" гра­ђа­на Ср­би­је и "отва­ра­ју мо­гућ­ност се­па­ра­ти­зма". За­кон о утвр­ђи­ва­њу над­ле­жно­сти Вој­во­ди­не уре­ђу­је прав­ни по­ло­жај ауто­ном­не по­кра­ји­не, из­бор и рад ор­га­на и слу­жби ко­је осни­ва, про­ши­ре­не су над­ле­жно­сти Вој­во­ди­не, док ће из­вор­ни при­хо­ди и сво­ји­на по­кра­ји­не би­ти уре­ђе­ни по­себ­ним за­ко­ни­ма. Тим За­ко­ном су, из­ме­ђу оста­лог, утвр­ђе­ни осни­ва­ње раз­вој­не бан­ке Вој­во­ди­не, као и ме­ђу­ре­ги­о­нал­на са­рад­ња, а про­пи­са­но је и да Вој­во­ди­на пред­ла­же мре­жу су­до­ва на те­ри­то­ри­ји по­кра­ји­не. Пре­ци­зи­ра­но је и да се те­ри­то­ри­ја по­кра­ји­не не мо­же ме­ња­ти без са­гла­сно­сти гра­ђа­на Вој­во­ди­не на ре­фе­рен­ду­му. При­ме­на За­ко­на о утвр­ђи­ва­њу над­ле­жно­сти Вој­во­ди­не по­че­ла је 1. ја­ну­а­ра 2010. го­ди­не. У из­ја­ви за РТ Вој­во­ди­не Влат­ко Рат­ко­вић, пред­сед­ник За­ко­но­дав­ног од­бо­ра Скуп­шти­не Ср­би­је је по­во­дом ове рас­пра­ве ре­као да оце­на устав­но­сти за­ко­на о над­ле­жно­сти­ма и Ста­ту­та има не­ко­ли­ко фа­за. Ово је пр­ва од њих на­кон ко­је сви по­зва­ни екс­пер­ти, па и они ко­ји ни­су по­зва­ни мо­гу Су­ду да до­ста­ве сво­је су­ге­сти­је. Рат­ко­вић је из­ра­зио чу­ђе­ње због са­ста­ва ли­сте не­за­ви­сних екс­пе­ра­та и при­ја­те­ља Су­да. - За бар се­дам по­зва­них екс­пе­ра­та знам да су про­тив­ни­ци де­цен­тра­ли­за­ци­је и ауто­но­ми­је, а не­ки су и чла­но­ви ДСС. То ми је би­ла пр­ва им­пре­си­ја, али то је пра­во УС ко­га ће по­зва­ти. Мо­рам ипак ре­ћи да не ве­ру­јем да је у овом слу­ча­ју реч о не­кој вр­сти по­ли­ти­ке, не­го да су Суд ру­ко­во­дио но­ми­нал­ним зва­њи­ма по­зва­них, а то су углав­ном би­ли про­фе­со­ри устав­ног пра­ва, ре­као је Влат­ко Рат­ко­вић. Он је та­ко­ђе ре­као да је убе­ђен да ће Устав­ни суд све­о­бу­хват­но са­гле­да­ти све ар­гу­мен­те и при­ме­ни­ти све ме­то­де ту­ма­че­ња, си­стем­ски и циљ­но. - Са­ма иде­ја о по­кре­та­њу пи­та­ња устав­но­сти ова два ак­та је, убе­ђен сам, по­ли­тич­ка игра пред­ла­га­ча, ма­да сва­ки гра­ђа­нин има пра­во да под­не­се пред­лог за утвр­ђи­ва­ње устав­но­сти, ка­же Рат­ко­вић и до­да­је - Устав је нај­ви­ши прав­но – по­ли­тич­ки акт јед­не др­жа­ве. Он од­ре­ђу­је окви­ре кре­та­ња јед­ног дру­штва. Они ко­ји тра­же утвр­ђи­ва­ње устав­но­сти су нај­ве­ћи за­го­вор­ни­ци ва­же­ћег Уста­ва Ср­би­је, а у исто вре­ме су за­го­вор­ни­ци те­зе да ауто­но­ми­ја Вој­во­ди­не тре­ба да бу­де са­мо љу­шту­ра, јед­но но­ми­нал­но од­ре­ђе­ње. Он да­ље ка­же да су Ста­тут и за­кон о утвр­ђи­ва­њу над­ле­жно­сти АПВ у пот­пу­но­сти у скла­ду са Уста­вом, а што се ти­че европ­ских стан­дар­да, ов­де је при­су­тан је­дан устав­ни ми­ни­мум у обла­сти пре­но­са над­ле­жно­сти. - Цен­тра­ли­сти­ма је спор­на са­рад­ња Вој­во­ди­не са оста­лим ре­ги­ја­ма Евро­пе. За нас је то са­свим не­у­пит­но, због до­бро­би­ти гра­ђа­на Вој­во­ди­не и Ср­би­је, због европ­ских фон­до­ва ко­ји мо­гу омо­гу­ћи­ти бо­љи жи­вот на­шим гра­ђа­ни­ма, а ко­ји овом са­рад­њом мо­гу би­ти ис­ко­ри­шће­ни – ис­ти­че Рат­ко­вић. Он је та­ко­ђе на­гла­сио да се еуфо­ри­ја око ауто­но­ми­је вој­во­ди­не с вре­ме­на на вре­ме ве­штач­ки ге­не­ри­ше. - Ства­ра се не­ка вр­ста еуфо­ри­је о се­па­ра­ти­зму, али то је по­ли­ти­кан­ство. Вој­во­ди­на ни­је др­жа­ва, она је ре­гион и спро­во­ди по­ли­ти­ку ко­ју утвр­ђу­је др­жа­ва Ср­би­ја. Сма­трам да тре­ба на­ста­ви­ти рас­пра­ву око ауто­но­ми­ји и по­ли­тич­ке де­цен­тра­ли­за­ци­је. У окви­ру Де­мо­крат­ске стран­ке та рас­пра­ва се уве­ли­ко во­ди, а во­ди се и рас­пра­ва са ко­а­ли­ци­о­ним пар­ти­ја­ма. Твр­дим да не­ма су­ко­ба уну­тар ДС ни­ти су­ко­ба из­ме­ђу Та­ди­ћа и Пај­ти­ћа. По­сто­ји из­ве­сна до­за па­ра­но­је у пер­цеп­ци­ји од­но­са уну­тар Де­мо­крат­ске стран­ке, на­гла­ша­ва Влат­ко Рат­ко­вић. Што се ти­че ро­ка у ком би Устав­ни су мо­гао да до­не­се сво­ју оце­ну, Рат­ко­вић ка­же да он не по­сто­ји. - Во­лео бих да од­лу­ка бу­де до­не­та пре 9. де­цем­бра јер осим на­ше јав­но­сти, ову про­бле­ма­ти­ку про­ма­тра у Европ­ска ко­ми­си­ја и на осно­ву то­га од­лу­чу­је да ли ће Ср­би­ја би­ти део Евро­пе. Евен­ту­ал­на не­га­тив­на оце­на Устав­ног су­да до­ве­ла би до де­за­ву­и­са­ња прав­ног по­рет­ка Ср­би­је, а у сва­ком слу­ча­ју би би­ли до­ве­де­ни у пи­та­ње за­кон о фи­нан­си­ра­њу АПВ и за­кон о јав­ној сво­ји­ни, за­кљу­чио је Влат­ко Рат­ко­вић. М. Н. Датум: 23.11.2011. СРС СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Пе­ти­ци­ја про­тив ула­ска у ЕУ, ЛДП СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Три­би­на о де­кла­ра­ци­ји Пре­о­крет СРС СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Пе­ти­ци­ја про­тив ула­ска у ЕУ У сре­ду, 16. но­вем­бра, чла­но­ви Град­ског од­бо­ра Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке Срем­ска Ми­тро­ви­ца ор­га­ни­зо­ва­ли су на град­ском тр­гу пот­пи­си­ва­ње пе­ти­ци­је про­тив ула­ска Ср­би­је у Европ­ску уни­ју. Пре­ма ре­чи­ма Ду­шка Ни­ко­ли­ћа, пред­сед­ни­ка Град­ског од­бо­ра СРС, пот­пи­си­ва­ње пе­ти­ци­је ор­га­ни­зу­је се у свом на­се­ље­ним ме­сти­ма на под­руч­ју гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ве­ли­ки број пот­пи­са на пе­ти­ци­ји, ре­као је Ни­ко­лић, све­до­чи о ста­ву гра­ђа­на у ве­зи са ула­ском Ср­би­је у ЕУ. Ј. Ј. ЛДП СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Три­би­на о де­кла­ра­ци­ји Пре­о­крет У пе­так, 18. но­вем­бра на ма­лој сце­ни По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у ор­га­ни­за­ци­ји Град­ског од­бо­ра Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ске пар­ти­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца одр­жа­на је три­би­на на ко­јој је го­во­рио на­род­ни по­сла­ник и пот­пред­сед­ник ЛДП–а Не­над Ми­лић. На три­би­ни Ми­лић је пред­ста­вио из­бор­ну плат­фор­му „Пре­о­крет“, ре­кав­ши да је пре­о­крет нај­ма­ње што мо­же­мо да учи­ни­мо за се­бе и сво­ју зе­мљу. Тај пре­о­крет се пре све­га од­но­си на по­гре­шну по­ли­ти­ку о Ко­со­ву, бор­бу за европ­ски пут и пре­о­крет у си­сте­му вред­но­сти. Оно не зна­чи са­мо про­ме­ну вла­сти, већ и из­на­ла­же­ње ре­ше­ња за опо­ра­вак Ср­би­је, еко­но­ми­је и љу­ди у њој. - Пре­о­крет не­ће од­мах до­не­ти по­бољ­ша­ње, јер је то не­мо­гу­ће. Опо­ра­вак ће би­ти дуг, али тра­јан – за­кљу­чио је Ми­лић. Б. С. Датум: 26.10.2011. МИ­ТРО­ВАЧ­КИ КУЛ­ТУР­НИ КРЕ­ТЕ­НИ­ЗАМ: „Кул­ту­ра“ са пар­тиј­ском књи­жи­цом - „Кул­ту­ра“ не­гу­је ди­ле­тан­те, и због „ не­по­доб­но­сти“ про­те­ру­је умет­ни­ке Ле­тос одр­жа­ни, ју­би­лар­ни, 20. по ре­ду Фе­сти­вал бе­сед­ни­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­ка­зао је сву бе­ду у ко­јој се на­ла­зи та­ко­зва­на ми­тро­вач­ка кул­ту­ра, за­ро­бље­на у, мо­же се сло­бод­но ре­ћи, фе­у­дал­ном по­се­ду јед­не стран­ке. Од­но­сно Град­ске упра­ве за кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње. Је­два пе­де­се­так по­се­ти­ла­ца на ју­би­лар­ном Фе­сти­ва­лу бе­сед­ни­штва, од ко­јих кад се оду­зму они ко­ји су мо­ра­ли би­ти при­сут­ни због стро­гог над­зо­ра стра­нач­ких ко­ме­са­ра, ко­ји­ма би на упор­но­сти по­за­ви­део и сам Ге­белс. Ко­ји во­де ра­чу­на о пар­тиј­ској при­сут­но­сти ДСС–МЕР–ов­ских ак­ти­ви­ста при­ли­ком сва­ког стра­нач­ког пер­фор­ман­са. А Фе­сти­вал бе­сед­ни­штва, от­кад га је ДСС отео од Гра­да то и је­сте – нај­о­бич­ни­ји ого­ље­ни стра­нач­ки „пер­фор­манс“ про­па­ганд­ног ти­па. О тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка, раз­у­ме се. На жа­лост, би­ло би под­но­шљи­во да је Фе­сти­вал бе­сед­ни­штва је­ди­ни кул­тур­ни до­га­ђај ко­га су про­фе­си­о­нал­ни стра­нач­ки ди­ле­тан­ти у кул­ту­ри (за ко­ју Град из­два­ја ми­ли­он евра го­ди­шње – бро­јем 1.000.000 евра!) де­ва­сти­ра­ли у по­след­њој де­це­ни­ји. Сем Фе­сти­ва­ла бе­сед­ни­штва, ту је бед­но ста­ње По­зо­ри­шта, ко­је не­ма ни јед­ног за­по­сле­ног глум­ца и, иако се во­ди као про­фе­си­о­нал­но, ни­је у ста­њу да на­пра­ви ни јед­ну пред­ста­ву ко­ја за­слу­жу­је да бу­де при­мље­на на Фе­сти­вал про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта Вој­во­ди­не. Чи­ме је све­де­но на функ­ци­ју се­о­ског до­ма кул­ту­ре, ко­ји из­ма­мљу­је са­лу за пар­тиј­ски по­доб­не и по­не­ку го­сту­ју­ћу при­ред­бу те­зга­ро­шког ти­па. Да не по­ми­ње­мо Би­бли­о­те­ку ко­ја има ви­ше би­бли­о­те­кар­ки (чла­но­ва стран­ке) не­го но­вих на­сло­ва књи­га. Да не го­во­ри­мо о Цар­ској па­ла­ти, чи­ји је про­стор пре­тво­рен у ка­фан­ски и из­дат у за­куп, јер Град­ска упра­ва не­ће да пла­ти тро­шко­ве одр­жа­ва­ња ко­ји је­два да до­сти­жу сто­ти­нак хи­ља­да ди­на­ра. И да не го­во­ри­мо у ка­квом су очај­ном ста­њу Га­ле­ри­ја и у ка­квој бес­па­ри­ци ра­ди Му­зеј Сре­ма. Иако се из бу­џе­та из­два­ја ми­ли­он евра, нов­ца за кул­тур­не про­гра­ме не­ма, јер све иде на стра­нач­ке ак­тив­но­сти и ак­ти­ви­сте. Уки­нут је чак и Фе­сти­вал Ми­тро­вач­ка пе­сма, ваљ­да јер не­чи­ји мен­та­ли­тет не тр­пи му­зи­ку ов­да­шњег под­не­бља. Под­не­бља у ком су се мно­ги та­кви пр­ви пут по­ште­но нај­е­ли хле­ба. Али је за­то би­ло па­ра да се у уста­но­ва­ма кул­ту­ре за­по­сле чак и де­ца ло­кал­них функ­ци­о­не­ра ДСС-а. Иако та де­ца у исто вре­ме сту­ди­ра­ју на бу­џе­ту и при­ма­ју сти­пен­ди­је из град­ског бу­џе­та, што је сво­је­вр­стан кри­ми­нал и пред­ста­вља са­мо мо­рал­но дно. По­след­њи слу­чај још бо­ље осве­тља­ва сву бе­ду ми­тро­вач­ке „кул­ту­ре“: Ми­тро­вач­ки глум­ци Је­ле­на Јан­ко­вић и Вла­ди­мир Ба­ла­шћак при­па­ла је част да сво­ју пред­ста­ву „Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча“ у про­дук­ци­ји Ру­син­ског те­а­тра „Ире­на Ко­ле­сар“ од­и­гра­ју на ме­ђу­на­род­ном по­зо­ри­шном фе­сти­ва­лу у Ру­си­ји, као је­ди­ни из Ср­би­је. Али, оно што је вр­хун­ско за Ру­си­ју ни­је до­вољ­но до­бро за Срем­ску Ми­тро­ви­цу, где су та­ко­ре­ћи про­те­ра­ни из По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“, по на­ло­гу ло­кал­них ко­ме­са­ра, јер су „по­ли­тич­ки не­по­доб­ни“ Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 19.10.2011. ИЗ­МЕ­НЕ СТА­ТУ­ТА ОП­ШТИ­НЕ ШИД - У то­ку јав­на рас­пра­ва Јав­на рас­пра­ва о на­цр­ту од­лу­ке о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма Ста­ту­та оп­шти­не Шид по­че­ла је 10. ок­то­бра. Од­бор­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не Шид су на сед­ни­ци одр­жа­ној 16. сеп­тем­бра до­не­ли од­лу­ке о при­сту­па­њу про­ме­ни Ста­ту­та оп­шти­не Шид. Од­лу­ка је на­кон жуч­них по­ле­ми­ка усво­је­на ве­ћи­ном гла­со­ва. Иако из­ме­не Ста­ту­та пред­ви­ђа­ју ви­ше ства­ри, оно око че­га су ре­а­го­ва­ли пред­став­ни­ци Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС) је­сте пред­лог да се у ме­сним за­јед­ни­ца­ма Сот и Ба­тров­ци уве­де хр­ват­ски је­зик као слу­жбе­ни. У обра­зло­же­њу пред­ло­га се ка­же да у Со­ту има 40 од­сто, а у Ба­тров­ци­ма 27 од­сто ста­нов­ни­штва хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти, а же­ља да се овим љу­ди­ма омо­гу­ћи слу­жбе­на упо­тре­ба њи­хо­вог ма­тер­њег је­зи­ка је у скла­ду са по­ли­ти­ком мул­ти­кул­ту­рал­но­сти у Вој­во­ди­ни. Од­бор­ни­ци Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке су се ус­про­ти­ви­ли та­квом пред­ло­гу, јер Шид на то ни­је оба­ве­зан по Уста­ву Ср­би­је, по­што ре­пу­блич­ки за­кон про­пи­су­је оба­ве­зу у ве­зи са ма­њи­на­ма тек ако на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не има 15 од­сто од­ре­ђе­ног ста­нов­ни­штва, до­чим про­це­нат ма­њин­ског на­ро­да у ме­сним за­јед­ни­ца­ма ни­је ре­ле­ван­тан уко­ли­ко је то ма­ње од 15 од­сто на ни­воу оп­шти­не. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић, ина­че зва­нич­ни пред­ла­гач од­лу­ке о из­ме­ни Ста­ту­та, је об­ја­сни­ла да то пре­ци­зи­ра­но од­лу­ком по­кра­јин­ске скуп­шти­не. За­ин­те­ре­со­ва­ни мо­гу при­мед­бе, пред­ло­ге и су­ге­сти­је до­ста­ви­ти Ко­ми­си­ји за из­ра­ду на­цр­та у згра­ди Оп­штин­ске упра­ве, со­ба број 11. Јав­на рас­пра­ва ће тра­ја­ти до 25. ок­то­бра, а јав­на де­ба­та би­ће ор­га­ни­зо­ва­на по за­тва­ра­њу јав­не рас­пра­ве, 28. ок­то­бра. Датум: 05.10.2011. СЕД­НИ­ЦА СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ РУ­МА - Про­ме­на на че­лу рум­ског пар­ла­мен­та По­сле остав­ке Не­на­да Бо­ро­ви­ћа, тај­ним гла­са­њем за но­вог пред­сед­ни­ка рум­ске Скуп­шти­не иза­бра­на је Ми­ле­на По­ли­мац. На ис­тој сед­ни­ци до­нет низ од­лу­ка и ме­ра, као и но­ве це­не во­де. Сед­ни­ца СО Ру­ма одр­жа­на је 30. сеп­тем­бра, а до из­бо­ра но­вог пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не пред­се­да­вао је за­ме­ник пред­сед­ни­ка Вла­ди­мир Ма­ле­тић. Под­се­ти­мо, до­ско­ра­шњи пред­сед­ник СО Ру­ма Не­над Бо­ро­вић под­нео је нео­по­зи­ву остав­ку на ме­сто пред­сед­ни­ка, а у скла­ду са од­лу­ком Устав­ног су­да Ср­би­је ко­јом је утвр­ђе­но да од­ред­бе чла­на 29. став 3. За­ко­на о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма За­ко­на о Аген­ци­ји за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је ни­су у са­гла­сно­сти са Уста­вом Ср­би­је и по­твр­ђе­ним ме­ђу­на­род­ним уго­во­ри­ма - на­во­ди се у ње­го­вој остав­ци ко­ја је да­ти­ра­на 16. сеп­тем­бра. Ме­ђу­тим, пу­на два са­та тра­ја­ла је рас­пра­ва од­бор­ни­ка из ре­до­ва Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке ко­ји су обра­зла­га­ли да од­лу­ке Устав­ног су­да сту­па­ју на сна­гу да­ном до­но­ше­ња, те да Бо­ро­вић ни­је за­то мо­гао са­зва­ти ову, 31. сед­ни­цу, ни­ти пот­пи­са­ти ма­те­ри­ја­ле ко­ји су би­ли на днев­ном ре­ду, те су пред­ла­га­ли пре­кид сед­ни­це. С об­зи­ром да је гла­са­њем утвр­ђе­но да ни­је до­шло до по­вре­де по­слов­ни­ка и чла­на 38. ко­ји ре­гу­ли­ше ка­да пред­сед­ни­ку пре­ста­је функ­ци­ја, пре­шло се на утвр­ђи­ва­ње днев­ног ре­да. Из ре­до­ва од­бор­ни­ка СРС би­ло је ви­ше пред­ло­га за до­пу­ну днев­ног ре­да ко­ји су од­ба­че­ни, та­ко да се пре­шло на тај­но гла­са­ње за но­вог пред­сед­ни­ка СО Ру­ма. За пред­сед­ни­ка је са 24 гла­са "за" иза­бра­на Ми­ле­на По­ли­мац, ви­ши ра­ди­о­ло­шки тех­ни­чар у Ур­гент­ном цен­тру Кли­нич­ког цен­тра Но­ви Сад. Ми­ле­на По­ли­мац је од­бор­ни­ца са ли­сте "За европ­ску Ру­му" а ње­ну кан­ди­да­ту­ру су по­др­жа­ли и СПС-ПУПС, као и од­бор­нич­ка гру­па По­крет за Ру­му-Но­ва Ср­би­ја. По­том је сед­ни­ца СО Ру­ма на­ста­вље­на до­но­ше­њем од­лу­ке о про­гла­ше­њу за­шти­ће­ног ста­ни­шта "Ба­ра Тр­ско­ва­ча". Од­бор­ни­ци­ма је том при­ли­ком пре­зен­то­ва­на и сту­ди­ја ко­ју су ура­ди­ли струч­ња­ци По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту при­ро­де, а ко­ју је пред­ста­ви­ла ди­рек­тор­ка др Би­ља­на Пањ­ко­вић. Обра­зла­жу­ћи пред­лог од­лу­ке, Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не је ука­зао да је ово под­руч­је ко­је се про­сти­ре на 168 хек­та­ра у ран­гу за­шти­те је као За­са­ви­ца или Обед­ска ба­ра, а упра­вља­ње овим под­руч­јем по­ве­ра­ва се Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ру­ме. Ова од­лу­ка је по­том и усво­је­на. Ви­ше рас­пра­ве је иза­зва­ла тре­ћа тач­ка днев­ног ре­да, а то је до­но­ше­ње го­ди­шњег про­гра­ма за­шти­те, уре­ђе­ња и ко­ри­шће­ња по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта у рум­ској оп­шти­ни. Го­ран Ву­ко­вић је пре­до­чио од­бор­ни­ци­ма да је овај про­грам до­био са­гла­сност Ми­ни­стар­ства за по­љо­при­вре­ду. Њим се пред­ви­ђа да се у овој го­ди­ни у за­куп да 3.070 хек­та­ра по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта у др­жав­ној сво­ји­ни док ће том при­ли­ком вла­сни­ци сточ­ног фон­да има­ти при­о­ри­тет. Не­над Бо­ро­вић је ре­као да је рум­ска оп­шти­на по по­вр­ши­ни на 13. ме­сту у Ср­би­ји, а од по­вр­ши­на на ко­ји­ма се на­ла­зи, чак је 41.000 хек­та­ра ора­ни­ца. - Про­блем има­мо са усит­ње­ним пар­це­ла­ма, јер ко­ма­са­ци­ја ни­је ура­ђе­на на свим по­вр­ши­на­ма. Про­блем је и бес­прав­но ко­ри­шће­ње 200 хек­та­ра у ин­ду­стриј­ској зо­ни ко­је смо до­би­ли од др­жа­ве. Се­дам љу­ди је то зе­мљи­ште узур­пи­ра­ло бес­плат­но и та­ко до­шло до из­у­зет­но до­бре за­ра­де. Ако из­ра­чу­на­мо да би за те по­вр­ши­не за за­куп да­ли 100.000 евра, па пу­та две го­ди­не, до­ла­зи­мо до ци­фре да је др­жа­ва оште­ће­на за 200.000 евра, а рум­ска оп­шти­на за 80.000 евра. Упра­во за­то је у ок­то­бру про­шле го­ди­не оп­штин­ски јав­ни пра­во­бра­ни­лац по­ди­гао кри­вич­не при­ја­ве про­тив ли­ца ко­ја су узур­пи­ра­ла то зе­мљи­ште. С об­зи­ром да су ове по­вр­ши­не по­но­во пред­ви­ђе­не за да­ва­ње у за­куп, овим љу­ди­ма би тре­ба­ло за­бра­ни­ти да уче­ству­ју у ли­ци­та­ци­ји. Же­лео сам да ука­жем на овај слу­чај да се то ви­ше не би по­но­ви­ло - ре­као је Не­над Бо­ро­вић. Па­жњу од­бор­ни­ка иза­звао је и из­ве­штај о из­вр­ше­њу оп­штин­ског бу­џе­та за пе­риод ја­ну­ар - јун ове го­ди­не. Го­во­ре­ћи о овом из­ве­шта­ју Го­ран Ву­ко­вић је ис­та­као да се оче­ки­ва­ло ви­ше при­хо­да по осно­ву про­да­је гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта у ин­ду­стриј­ској зо­ни, али до то­га ни­је до­шло. На тој по­зи­ци­ји је пла­ни­ра­но око 400 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ако се то од­би­је, ре­а­ли­за­ци­ја оп­штин­ског бу­џе­та на при­ход­ној и рас­ход­ној стра­ни је у ни­воу или не­што ви­ше не­го прет­ход­них го­ди­на. - Сви бу­џет­ски ко­ри­сни­ци су ис­по­што­ва­ни, а ма­ње је из­вр­ше­ње код ин­ве­сти­ци­ја. Не сто­ји кон­ста­та­ци­ја да је бу­џет пре­за­ду­жен, из­вр­ша­ва­мо сво­је оба­ве­зе до 30-так да­на, док је у не­ким оп­шти­на­ма тај рок мно­го ду­жи. Ни­смо узи­ма­ли кре­ди­те. Не­где кра­јем го­ди­не мо­ра­ће­мо да ура­ди­мо ре­ба­ланс бу­џе­та. Ште­дљи­ви смо и до­ма­ћин­ски рас­по­ла­же­мо бу­џе­том, а до­нет је и про­грам ме­ра фи­нан­сиј­ске кон­со­ли­да­ци­је бу­џе­та - ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Го­во­ре­ћи о бу­џе­ту Не­над Бо­ро­вић је ука­зао на ње­го­ву не­ре­ал­ност у пла­ни­ра­њу при­хо­да од про­да­је гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта. Он је ис­та­као и по­да­так да је фи­скал­ни де­фи­цит за шест ме­се­ци 26,8 ми­ли­о­на ди­на­ра што мо­же би­ти про­блем, јер је он за це­лу го­ди­ну пла­ни­ран на нај­ви­ше 40 ми­ли­о­на ди­на­ра. Бо­ро­вић је ре­као и да ове ме­ре кон­со­ли­да­ци­је мо­гу да тра­ју нај­ду­же 45 да­на, а то зна­чи да би ка­сни­је усле­дио већ по­ми­ња­ни ре­ба­ланс бу­џе­та. Са дру­ге стра­не ра­ди­ка­ли су ис­та­кли да је про­блем ло­ша про­јек­ци­ја бу­џе­та да би се по­ве­ћа­ле пла­те и број за­по­сле­них, те да до­ма­ћин­ског по­на­ша­ња ни­је би­ло. На овој сед­ни­ци је до­не­та и од­лу­ка о ме­ри­ли­ма за утвр­ђи­ва­ње на­кна­де за уре­ђи­ва­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта, не­ко­ли­ко пла­но­ва де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је, о вра­ћа­њу утри­на и па­шња­ка Кра­љев­ци­ма, а до­нет је и Опе­ра­тив­ни план од­бра­не од по­пла­ва во­да дру­гог ре­да, као и про­це­на угро­же­но­сти од еле­мен­тар­них не­по­го­да и дру­гих не­сре­ћа. Све ове од­лу­ке и пла­но­ви су усво­је­ни без ве­ће рас­пра­ве, док на днев­ни ред ни­је до­шло да­ва­ње са­гла­сно­сти за по­ве­ћа­ње це­не во­де. Под­се­ти­мо, Оп­штин­ско ве­ће је да­ло са­гла­сност за по­ве­ћа­ње це­не во­де за 10,5 про­це­на­та. Та­ко би це­на куб­ног ме­тра во­де за до­ма­ћин­ства из­но­си­ла 39,49 ди­на­ра, а за при­вре­ду 82,46 ди­на­ра. Одр­жа­ва­ње ка­на­ли­за­ци­је до­ма­ћин­ства би ко­шта­ло 12,13 ди­на­ра по куб­ном ме­тру, а при­вре­ду 23,45 ди­на­ра, све це­не су без ПДВ-а. Ово по­ве­ћа­ње це­на се при­ме­њу­је од 1. ок­то­бра. О раз­ло­зи­ма за ово по­ве­ћа­ње во­де, дру­го у овој го­ди­ни ( пр­во је би­ло 4,5 од­сто) од­бор­ни­ци­ма је го­во­рио ди­рек­тор ЈП "Во­до­вод" Јо­ван Јер­кић. Он је ука­зао да је "Во­до­вод" ис­пу­нио сво­ју основ­ну де­лат­ност, а то је уред­но снаб­де­ва­ње во­дом жи­те­ља рум­ске и ири­шке оп­шти­не, као и функ­ци­о­нал­но одр­жа­ва­ње мре­же. То­ком ове го­ди­не ре­шен је и про­блем снаб­де­ва­ња во­дом ста­нов­ни­ка ви­ших де­ло­ва гра­да. Та­ко­ђе, да у струк­ту­ри би­лан­са успе­ха по­слов­ни при­хо­ди ра­сту за три, а рас­хо­ди за је­дан ин­дек­сни поен је по­ка­за­тељ да се рас­хо­ди кон­тро­ли­шу. У обра­зло­же­њу за ко­рек­ци­ју це­не во­де се ка­же да су на ви­си­ну рас­хо­да ути­ца­ли по­ве­ћа­ње це­не елек­трич­не енер­ги­је за 15 про­це­на­та, це­не ма­те­ри­ја­ла за 20, це­не го­ри­ва за 42, услу­га 20 и по­ве­ћа­ње за­ра­да за 7,8 од­сто. Уз зах­тев за по­ве­ћа­њем це­на ЈП "Во­до­вод" је до­ста­вио и план кон­со­ли­да­ци­је ко­ји се већ ре­а­ли­зу­је, и ка­ко ре­че ди­рек­тор Јер­кић од то­га ће за­ви­си­ти и ре­зул­та­ти по­сло­ва­ња на кра­ју ове го­ди­не. Од­бор­ник Жељ­ко До­шен је ис­та­као да од­бор­ни­ци од сва­ког ди­рек­то­ра овог пред­у­зе­ћа слу­ша­ју исту при­чу и по­но­вио став СРС да је за про­бле­ме у по­сло­ва­њу, раз­лог број за­по­сле­них и по­ве­ћа­ње за­ра­да. С об­зи­ром да је ко­рек­ци­ја од 10,5 од­сто при­хва­ће­на, но­ве це­не во­де и пре­чи­шћа­ва­ња от­пад­них во­да ће се при­ме­њи­ва­ти од 1. ок­то­бра. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 28.09.2011. ВЕ­ЛИ­КИ РА­ДИН­ЦИ: БИ­ЗНИ­СМЕ­НИ У ЗАМ­КА­МА ЛО­КАЛ­НЕ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ - Пред­из­бор­на ме­диј­ска кра­ђа по­љо­при­вред­ног сај­ма, ДС СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Из Г17 у ДС, ЧЛА­НО­ВИ ФА­МИ­ЛИ­ЈЕ И ЧЛА­НО­ВИ СТРАН­КЕ - На истом не­и­мар­ском за­дат­ку ВЕ­ЛИ­КИ РА­ДИН­ЦИ: БИ­ЗНИ­СМЕ­НИ У ЗАМ­КА­МА ЛО­КАЛ­НЕ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ - Пред­из­бор­на ме­диј­ска кра­ђа по­љо­при­вред­ног сај­ма Де­ша­ва се сва­шта у окви­ру пред­из­бор­не кам­па­ње, па и то да се од ор­га­ни­за­то­ра „укра­де“ ма­ни­фе­ста­ци­ја (!?). Реч је по­љо­при­вред­ном сај­му одр­жа­ном у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма у пе­ри­о­ду од 16. до 18. сеп­тем­бра, а ко­ји је пом­пе­зно озна­чен као Пр­ви ме­ђу­на­род­ни је­се­њи по­љо­при­вред­ни са­јам „Срем 2011“. Са­јам је у парт­нер­ству са Оп­шти­ном Ко­мен­да у Сло­ве­ни­ји ор­га­ни­зо­ва­ла гру­па по­слов­них љу­ди оку­пље­них око По­кре­та за раз­вој Ми­тро­ви­це, ко­ји су на ма­ни­фе­ста­ци­ју по­зва­ли и ам­ба­са­до­ра Сло­ве­ни­је у Ср­би­ји Фран­ца Бу­та, ко­ји се то­ме ра­до ода­звао. Све је то ле­по ор­га­ни­зо­ва­но, Са­јам је отво­рен. би­ле су ту и не­ке ТВ еки­пе. Кад оно, ме­ђу­тим... Оно што се те ве­че­ри, 16. сеп­тем­бра ви­де­ло на ТВ ве­сти­ма, ни­је од­го­ва­ра­ло ствар­ном ста­њу ства­ри. На сним­ку ниг­де ор­га­ни­за­то­ра и до­ма­ћи­на. Са­мо сло­ве­нач­ки ам­ба­са­дор и ми­тро­вач­ки гра­до­на­чел­ник. Пред­сед­ник По­кре­та за раз­вој Ми­тро­ви­це и до­ма­ћин сај­ма Зо­ран Бо­ги­ће­вић ка­же за наш лист да је ве­о­ма из­не­на­ђен ова­квим на­чи­ном ра­да ме­ди­ја: – За­хва­љу­ју­ћи на­шим до­брим од­но­си­ма са Оп­шти­ном Ко­мен­да, по­зва­ли смо у го­сте и ам­ба­са­до­ра Сло­ве­ни­је Фран­ца Бу­та, а на­рав­но и гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа, јер је се Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­ну­ди­ла да бу­де по­кро­ви­тељ, по­ма­жу­ћи са­јам нов­ча­но са 250.000 ди­на­ра. Ка­да се по­ја­ви­ла те-ве еки­па, ту смо би­ли ам­ба­са­дор, гра­до­на­чел­ник и ја као до­ма­ћин. Ме­ђу­тим, на ве­сти­ма је из­о­ста­ло мо­је по­ја­вљи­ва­ње у јав­но­сти, што је ве­о­ма чуд­но, јер сам ја ор­га­ни­за­тор и до­ма­ћин. Да ли је ње­го­во по­ја­вљи­ва­ње из­о­ста­ло „слу­чај­но“ или вр­ло на­мер­но, ни­је пре­ви­ше те­шко до­ку­чи­ти. Ова­квим пла­си­ра­њем ве­сти, ис­па­ло је за­пра­во да је до­ма­ћин Срем­ска Ми­тро­ви­ца и да за­слу­га за са­јам при­па­да Гра­ду и Гра­до­на­чел­ни­ку, а не По­кре­ту за раз­вој Ми­тро­ви­це. То се ваљ­да зо­ве мар­ке­тинг у зе­мљи Ср­би­ји? В. Ћ. ДС СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Из Г17 у ДС У че­твр­так, 22. сеп­тем­бра у се­ди­шту Град­ског од­бо­ра Де­мо­крат­ске стран­ке у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре, на ко­јој је об­ја­вље­но да је шест чла­но­ва ГО Г17+ Срем­ска Ми­тро­ви­ца пре­шло у ДС. Пре­ма ре­чи­ма Спо­мен­ке Ко­тар­лић, не­ка­да­шње пот­пред­сед­ни­це ми­тро­вач­ког ГО Г17+ раз­лог за на­пу­шта­ње стран­ке је то што ГО ове стран­ке ни­је ви­ше ме­сто где се по­шту­ју де­мо­крат­ски прин­ци­пи. Због не­у­ва­жа­ва­ња ми­шље­ња ве­ћи­не и лич­ног раз­ра­чу­на­ва­ња са не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма, чла­но­ви ГО Г17+ су ре­ши­ли да на­пу­сте ову стран­ку. Пред­сед­ник срем­ско­ми­тро­вач­ког ГО Де­мо­крат­ске стран­ке Алек­сан­дар Про­да­но­вић ре­као је да је стран­ка по­др­жа­ва од­лу­ку од­бор­ни­це др Све­тла­не При­це, ди­рек­то­ри­це ПСЦ Пин­ки Спо­мен­ке Ко­тар­лић и оста­лих да при­сту­пе ДС-у и да до­ђу да по­мог­ну да оства­ри­мо на из­бо­ри­ма што бо­љи из­бор­ни ре­зул­тат. У ДС су из ГО Г17+ Срем­ска Ми­тро­ви­ца пре­шли др Све­тла­на При­ца, Спо­мен­ка Ко­тар­лић, Ли­ди­ја Жи­ва­но­вић, Слав­ко Су­ба­шић, Бра­ни­мир Ми­ла­ши­но­вић и Ми­ро­слав Кон­стан­ти­но­вић и још око сто­ти­нак не­ка­да­шњих чла­но­ва Г17+. Б. С. ЧЛА­НО­ВИ ФА­МИ­ЛИ­ЈЕ И ЧЛА­НО­ВИ СТРАН­КЕ - На истом не­и­мар­ском за­дат­ку У ту­жби про­тив но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА, Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је из­бе­га­ва да об­ја­сни јед­ну ве­о­ма кључ­ну ствар, ко­ја ну­ди раз­ли­чи­те од­го­во­ре на раз­ли­чи­та пи­та­ња у тек­сту о осни­ва­њу, жи­во­ту и при­кљу­че­ни­ји­ма фа­мо­зне Стам­бе­не за­дру­ге. Ка­ко то да су чла­но­ви за­дру­ге ко­ја се по­ја­вљу­је на тен­де­ри­ма за јав­не по­сло­ве упра­во чла­но­ви род­би­не, при­ја­те­љи и чла­но­ви стран­ке чи­ји је ви­со­ки функ­ци­о­нер го­спо­дин Ва­си­ли­је. На­и­ме, Стам­бе­на за­дру­га ПРО­ГРЕС – СМ је осно­ва­на 18. мар­та 2003. го­ди­не, вр­ло јед­но­став­но и очи­глед­но. Три­де­сет осни­ва­ча, што чла­но­ва по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић, што род­би­не, при­ја­те­ља и чла­но­ва ми­тро­вач­ког ДСС-а, за­кљу­чи­ло је уго­вор о осни­ва­њу За­дру­ге. За­ни­мљи­во је ко је ту све осни­вач За­дру­ге, ко­ја у сво­јој де­лат­но­сти има де­фи­ни­са­но „ин­ве­сти­ра­ње и из­во­ђе­ње гра­ђе­вин­ских ра­до­ва, ор­га­ни­зо­ва­ње из­град­ње и одр­жа­ва­ње стам­бе­них за­дру­га и по­слов­них про­сто­ри­ја...“. Јер, ако је за оче­ки­ва­ти да се у по­ро­дич­ној за­дру­зи Ра­до­са­вље­вић на­ђу Ва­си­ли­јев зет Ђор­ђе Па­нић, Ва­си­на се­стра Жи­ва­на Па­нић, чла­но­ви уже род­би­не Ра­до­слав­ка Ра­до­са­вље­вић, Са­ва Ра­до­са­вље­вић (сам Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић се већ под­ра­зу­ме­ва), број­ни ро­ђа­ци, од­но­сно при­ја­те­љи из Ва­си­ног род­ног Шуљ­ма, он­да је уче­шће не­ких пер­со­на у ова­квој ра­бо­ти, у нај­ма­њу ру­ку, чуд­на. Јер, ка­кве ве­зе са зе­мља­ним, гру­бим гра­ђе­вин­ским и оста­лим ра­до­ви­ма има­ју ле­кар Слав­ко Ар­ба­нас, од­бор­ник ДСС-а, ње­го­ва су­пру­га Ја­сна Ар­ба­нас, дипл. прав­ник у то вре­ме за­по­сле­на у про­све­ти и ре­ци­мо Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић, дипл. прав­ник и члан ми­тро­вач­ког ДСС-а ко­ји обе­ћа­ва. Ви­ше је не­го очи­глед­но да су у пи­та­њу по­слу­шни чла­но­ви стран­ке, ко­ји­ма је на­ло­же­но шта да ра­де и ко­ји ће због по­слу­шно­сти би­ти на­гра­ђе­ни. Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић та­ко што ће му се усту­пи­ти по­сла­нич­ко ме­сто у ре­пу­блич­ком пар­ла­мен­ту, а ка­сни­је ће би­ти иза­бран за гра­до­на­чел­ни­ка, а оста­ли ка­ко ко. За­ни­мљи­во је да се ме­ђу осни­ва­чи­ма на­ла­зи још је­дан дипл. прав­ник, Ду­шко Ша­ро­шко­вић, ко­ји ће по­сле ло­кал­них из­бо­ра 2004. го­ди­не по­ста­ти на­чел­ник оп­штин­ског бу­џе­та. Тај исти на­чел­ник ће За­дру­зи ко­ју је осни­вао пу­шта­ти па­ре за из­да­те ра­чу­не. Ма­ла ба­ра, пу­но кро­ко­ди­ла. А сва­ки је сва­ком, ако не род, оно бар по­моз бог. Ка­сни­је, ка­да су они па­мет­ни­ји ви­де­ли где то са За­дру­гом мо­же да од­ве­де, до­шло је до про­ме­не ме­ђу осни­ва­чи­ма. Не­ки су се по­ву­кли, док су не­ки дру­ги до­шли. На­да­мо се да ће Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је ус­пе­ти да то об­ја­сни на Су­ду? Да ли он ми­сли да ће ус­пе­ти да убе­ди Суд да је то све нор­мал­но и мо­рал­но? Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 21.09.2011. БУР­НА СЕД­НИ­ЦА СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ ШИД - Ко­ме сме­та до­ла­зак Иве Јо­си­по­ви­ћа у Ку­ку­јев­це и Шид Про­шлог пет­ка, 16. сеп­тем­бра, ни­је би­ло вре­ло са­мо на шид­ским ули­ца­ма; за ко­ји сте­пен је би­ло вре­ли­је на сед­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не, 33. по ре­ду, ка­да је по од­ре­ђе­ном пи­та­њу у ве­зи са из­ме­на­ма Ста­ту­та оп­шти­не Шид до­шло до вер­бал­ног су­ко­ба ко­ји је за ма­ло из­бе­гао кон­тро­ли. Сед­ни­ца је по­че­ла мир­но; пр­во је до­не­та од­лу­ка о из­ра­ди Стра­те­ги­је по­љо­при­вре­де и ру­рал­ног раз­во­ја оп­шти­не Шид за пе­ри­од од 2012. до 2020. го­ди­не, да би за­тим би­ле до­не­те још две ва­жне од­лу­ке ко­је је обра­зло­жио за­ме­ник пред­сед­ни­це оп­шти­не Ср­ђан Ма­ле­ше­вић. То су од­лу­ка о Опе­ра­тив­ном пла­ну од­бра­не од по­пла­ва и ле­да и од­лу­ка о про­це­ни угро­же­но­сти те­ри­то­ри­је оп­шти­не Шид од еле­мен­тар­них не­по­го­да и дру­гих не­сре­ћа. Ствар је за­пе­ла у ве­зи са 4. тач­ком днев­ног ре­да, а ко­ја се од­но­си на до­но­ше­ње од­лу­ке о при­сту­па­њу про­ме­ни Ста­ту­та оп­шти­не Шид. Од­лу­ка је на­кон жуч­них по­ле­ми­ка усво­је­на ве­ћи­ном гла­со­ва, али по­ле­ми­ка ко­ја је по­во­дом ње во­ђе­на у шид­ском пар­ла­мен­ту на­го­ве­сти­ла је да из­бо­ри ни­су да­ле­ко. Иако из­ме­не Ста­ту­та пред­ви­ђа­ју ви­ше ства­ри, оно око че­га су ре­а­го­ва­ли пред­став­ни­ци Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС) је­сте пред­лог да се у ме­сним за­јед­ни­ца­ма Сот и Ба­тров­ци уве­де хр­ват­ски је­зик као слу­жбе­ни. У обра­зло­же­њу пред­ло­га се ка­же да у Со­ту има 40 од­сто, а у Ба­тров­ци­ма 27 од­сто ста­нов­ни­штва хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти, а же­ља да се овим љу­ди­ма омо­гу­ћи слу­жбе­на упо­тре­ба њи­хо­вог ма­тер­њег је­зи­ка је у скла­ду са по­ли­ти­ком мул­ти­кул­ту­рал­но­сти у Вој­во­ди­ни. Од­мах на­кон из­но­ше­ња пред­ло­га је ре­а­го­вао Ми­та Авра­мов, члан Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке и је­дан од ње­них ли­де­ра, ко­ји се ус­про­ти­вио та­квом пред­ло­гу, јер Шид на то ни­је оба­ве­зан по Уста­ву Ср­би­је, по­што ре­пу­блич­ки за­кон про­пи­су­је оба­ве­зу у ве­зи са ма­њи­на­ма тек ако на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не има 15 од­сто од­ре­ђе­ног ста­нов­ни­штва, до­чим про­це­нат ма­њин­ског на­ро­да у ме­сним за­јед­ни­ца­ма ни­је ре­ле­ван­тан уко­ли­ко је то ма­ње од 15 од­сто на ни­воу оп­шти­не. Авра­мов је још ре­као да ве­тар у том сми­слу „ду­ва од По­кра­ји­не“ итд. Авра­мо­ву је ре­пли­ци­ра­ла пред­сед­ни­ца оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић, ина­че зва­нич­ни пред­ла­гач од­лу­ке о из­ме­ни Ста­ту­та, об­ја­снив­ши да је то пре­ци­зи­ра­но од­лу­ком по­кра­јин­ске скуп­шти­не, на­кон че­га је опет Авра­мов до­дао да је за­кон ва­жни­ји од од­лу­ке, а он­да је На­та­ши Цвјет­ко­вић из ра­ди­кал­ског та­бо­ра ре­че­но и да би би­ло до­бро да се ви­ди у ка­квом су ста­ту­су Ср­би и Хр­ват­ској... Та­ко је ак­ти­ви­ра­на ка­пи­сла ко­ја ће рас­пра­ву о Ста­ту­ту про­ши­ри­ти из­ван уоби­ча­је­ног то­ка рас­пра­ве. На­та­ша Цвјет­ко­вић је за­тим пред­ло­жи­ла да Ми­та Авра­мов и она оду у по­се­ту Ву­ко­вар­ско – сри­јем­ској жу­па­ни­ји, ка­ко би се ра­ди­ка­ли уве­ри­ли у ка­квом су ста­ту­су Ср­би у Хр­ват­ској, за­тим су рас­пра­ву по­ма­ло за­чи­ни­ли Ђу­ри­ца Еде­лин­ски (СРС), ко­ји је ре­као да он као при­пад­ник ма­њин­ског на­ро­да не осе­ћа ни­ка­кве не­при­јат­но­сти у шид­ској оп­шти­ни и Ми­ћа Сми­ља­нић из Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је (СПС). Сми­ља­нић је до­дао да је став СПС-а да са­да ни­је тре­ну­так за уво­ђе­ње хр­ват­ског је­зи­ка у шид­ске ме­сне за­јед­ни­це. Рас­пра­ва је, ме­ђу­тим, кре­ну­ла у дру­гом сме­ру ка­да је од­бор­ни­ца СРС ре­кла да је до­ла­зак пред­сед­ни­ка Хр­ват­ске Иве Јо­си­по­ви­ћа у Шид и Ку­ку­јев­це увре­да за срп­ски на­род – „увре­да за нас ко­ји смо до­шли ов­де јер смо ис­те­ра­ни из Хр­ват­ске“ – на шта је На­та­ша Цвјет­ко­вић ре­а­го­ва­ла ре­кав­ши да не раз­у­ме го­вор мр­жње. – Ми из Де­мо­крат­ске стран­ке во­ди­мо по­ли­ти­ку да се та­кве ства­ри, ко­је су се де­ша­ва­ле 90-тих ви­ше не по­но­ве – ре­кла је На­та­ша Цвјет­ко­вић, до­дав­ши да је по­но­сна што ка­то­лич­ка цр­ква у Ку­ку­јев­ци­ма ни­је сру­ше­на. Ми­лан­ка Вор­ка­пић је ре­кла да она не го­во­ри је­зи­ком мр­жње, већ у име оних ко­ји су про­те­ра­ни из Хр­ват­ске, до­дав­ши да је „обез­бе­ђе­ње за Јо­си­по­ви­ћа би­ло та­кво да ме­шта­ни Ку­ку­је­ва­ца ни­су мо­гли да иду на њи­ву“. Она је за­тим ре­кла да ни­је исти­на да су Ку­ку­јев­ци ет­нич­ки очи­шће­ни, ка­ко је би­ло пла­си­ра­но у не­ким ме­ди­ји­ма, док је пред­сед­ни­ци оп­шти­не по­ру­чи­ла да „мо­же сло­бод­но да иде у Хр­ват­ску“. Због ова­кве ре­то­ри­ке, пред­сед­ник Скуп­шти­не Жељ­ко Ко­стел­ник је Ми­лан­ки Вор­ка­пић из­ре­као опо­ме­ну, а за­тим је ве­о­ма оштро ре­а­го­вао на­род­ни по­сла­ник и шеф од­бор­нич­ке гру­пе ДС Жељ­ко Бре­сто­вач­ки. Бре­сто­вач­ки је ре­као да ре­то­ри­ка ра­ди­ка­ла пот­пу­но иден­тич­на оној из 90-тих го­ди­на. Он је по­ру­чио ра­ди­ка­ли­ма да су по­сле­ди­це њи­хо­ве по­ли­ти­ке сти­гле и до Стра­збу­ра, да се ова­квим из­ја­ва­ма чи­ни ве­ли­ка ште­та и да Шид тре­ба да бу­де по­но­сан ако му до­ла­зе пред­сед­ни­ци дру­гих др­жа­ва. У ве­зи са обез­бе­ђе­њем пред­сед­ни­ка Хр­ват­ске, при­ли­ком ње­го­ве по­се­те Ши­ду и Ку­ку­јев­ци­ма. Бре­сто­вач­ки је ра­ди­ка­ли­ма об­ја­снио да је то у над­ле­жно­сти слу­жби Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, а не Оп­шти­не Шид и да се исте ме­ре пред­у­зи­ма­ју сву­где, при­ли­ком до­ла­ска у на­шу зе­мљу. – Ова ре­то­ри­ка ра­ди­ка­ла, пот­пу­но иден­тич­на оној из де­ве­де­се­тих го­ди­на, је до­бра при­ли­ка да се још јед­ном ви­ди ко је ко и шта је шта. Дај бо­же да нам до­ла­зи што ви­ше го­сти­ју из ра­зних др­жа­ва, јер би то до­при­не­ло на­прет­ку Ши­да, а не да нам не до­ла­зи ни­ко као за вре­ме вла­да­ви­не ра­ди­ка­ла – ре­као је на­род­ни по­сла­ник Жељ­ко Бре­сто­вач­ки. На­кон од­ре­ђе­ног вре­ме­на стра­сти су се ипак сми­ри­ле, те су од­бор­ни­ци ве­ћин­бом гла­со­ва из­гла­са­ли пред­лог од­лу­ке о из­ме­ни Ста­ту­та оп­шти­не Шид. У на­став­ку сед­ни­це, ко­ја је за­тим ишла при­лич­но глат­ско из­гла­са­не су и дру­ге од­лу­ке и ре­ше­ња, а јед­на и од­лу­ка о нов­ча­ним на­кна­да­ма од­бор­ни­ка, ко­је су по­ве­ћа­не са 4.300 на 6.000 ди­на­ра. В. Ћо­сић Датум: 07.09.2011. БО­ЈАН ПАЈ­ТИЋ И ИВО ЈО­СИ­ПО­ВИЋ ПО­СЕ­ТИ­ЛИ ОП­ШТИ­НУ ШИД - У Вој­во­ди­ни сви мо­гу да не­гу­ју свој иден­ти­тет Општину Шид је у четвртак, 1. септембра посетио председник Републике Хрватске Иво Јосиповић, који је том приликом обишао римокатоличку цркву у Кукујевцима и црквени уред римокатоличке цркве у Шиду. Током свог боравка у овој сремској општини председник Јосиповић се сусрео и са председником Владе АП Војводине Бојаном Пајтићем, председником Хрватског националног вијећа Славеном Бачићем, бискупом сријемским Ђуром Гашпаровићем, жупником Никицом Бошњаковићем и председницом општине Шид Наташом Цвјетковић. Како би се председник Хрватске боље упознао са стањем у хрватској националној заједници у Војводини организован је и састанак са представницима хрватских удружења и хрватске заједнице. Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је да је од његове последње посете војвођанским Хрватима учињен значајан помак у остваривању њихових мањинских права и да су испуњена многа тада дата обећања. – И са једне и са друге стране желимо да изградимо мир, добру сарадњу и поштовање људских права и слобода. Зато је важно да изградимо партнерске односе и у оквиру њих сачувамо националне идентитете – истакао је Јосиповић и додао да је учињено доста тога на остаривању културних и политичких права хрватске мањине у Србији, али да има још доста тога да се уради на том пољу. Јосиповић је позвао припаднике хрватске националне заједнице да се на предстојећем попису становништва изјасне као Хрвати, јер ће то допринети остваривању њихових мањинских права и њиховом активнијем учешћу у политичком животу Србије. Председник Хрватског националног вијећа Славен Бачиа је председнику Јосиповићу указао на чињеницу да Хрвати у Србији у последњих десет година живе много боље, јер имају како национални тако и културолошко језички идентитет, у чему им је велику подршку дала Влада АП Војводине. Председник Владе Војводине Бојан Пајтић сматра да људи без страха треба да чувају свој национални идентитет. - Данас нико у Војводини и Србији не треба да се плаши да каже да је Хрват, да је Мађар, Русин, Словак. Данас нико не треба да се плаши зато што не припада већинском народу, зато што не говори већинским језиком или не припада већинској цркви. Идентитет треба да се изрази на попису становништва, идентитета не треба нико да се стиди, јер је то оно што чини савремено друштво – казао је Пајтић. Заједно са представницима римокатоличке цркве, Националног вијећа Хрвата и удружењима прогнаних, хрватски председник Иво Јоспиповић посетио је и Кукујевце, где је обишао једну од најстаријих римокатоличких цркава у Војводини. Представници Удружења протераних су том приликом подсетили на недаће хрватског становништва у том сремском селу током деведесетих година и затражили да се и Хрватска и Србија потруде да кривци за то буду кажњени. Биљана Селаковић Фото: Жељко Петрас Датум: 31.08.2011. НА­ПРЕД­ЊА­ЦИ СЕ ВРА­ЋА­ЈУ У СКУП­ШТИ­НУ ГРА­ДА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА? - По­вра­так от­пи­са­них Од­бор­ни­ци­ма Срп­ске на­пред­не стран­ке ко­ји­ма су по од­лу­ци не­ка­да­шњег Окру­жног су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци кра­јем 2008. го­ди­не од­у­зе­ти ман­да­ти у Скуп­шти­ни гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ци, исти ти ман­да­ти мо­ра­ју би­ти вра­ће­ни јер је Устав­ни суд Ср­би­је оце­нио да члан 47. За­ко­на о ло­кал­ним из­бо­ри­ма, ко­јим је уве­ден ин­сти­тут блан­ко остав­ке, ни­је у са­гла­сно­сти са Уста­вом Ср­би­је. Члан 47 За­ко­на гла­си: „Под­но­си­лац из­бор­не ли­сте и кан­ди­дат за од­бор­ни­ка, од­но­сно од­бор­ник, мо­гу за­кљу­чи­ти уго­вор ко­јим ће ре­гу­ли­са­ти ме­ђу­соб­не од­но­се и пред­ви­де­ти пра­во под­но­си­о­ца из­бор­не ли­сте да, у име од­бор­ни­ка, под­не­се остав­ку на функ­ци­ју од­бор­ни­ка у скуп­шти­ни је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве“. Сам на­чин и по­сту­пак вра­ћа­ња од­у­зе­тих ман­да­та тре­ба­ло би да бу­де јед­но­ста­ван. По ре­чи­ма Ра­до­сла­ва Је­вре­мо­ви­ћа, пред­сед­ни­ка Окру­жног од­бо­ра СНС, већ на сле­де­ћој сед­ни­ци Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца ман­да­ти би тре­ба­ло да бу­ду вра­ћа­ни од­бор­ни­ци­ма СНС. - Од­у­зе­то нам је 14 ман­да­та. У ме­ђу­вре­ме­ну јед­на од­бор­ни­ца је на жа­лост пре­ми­ну­ла, та­ко да тре­ба да нам бу­де вра­ће­но 13 ман­да­та. Оче­ку­јем да ће се све то до­го­ди­ти на сле­де­ћој сед­ни­ци Скуп­шти­не гра­да, ве­ро­ват­но не­где у сеп­тем­бру. Ман­дат­но иму­ни­тет­на ко­ми­си­ја тре­ба да до­не­се за­кљу­чак о вра­ћа­њу ман­да­та, и то би тре­ба­ло да бу­де кон­ста­то­ва­но на сед­ни­ци Скуп­шти­не гра­да као пр­ва тач­ка, без гла­са­ња. Уко­ли­ко се то не до­го­ди ми ће­мо упу­ти­ти жал­бу Управ­ном су­ду у Но­вом Са­ду, ко­ји у ро­ку од 48 са­ти тре­ба да на­ло­жи Скуп­шти­ни гра­да из­ме­ни пр­во­бит­на ре­ше­ња и да нам вра­ти ман­да­те. И ту не­ма ни­ка­кве фи­ло­зо­фи­је. Та­ко би тре­ба­ло да бу­де, али ви­де­ће­мо шта ће би­ти – ка­же Је­вре­мо­вић. На­кон од­лу­ке скуп­шти­на оп­шти­на да се на осно­ву блан­ко остав­ке оду­зму од­бор­нич­ки ман­да­ти, у јед­ном тре­нут­ку је чак 612 од­бор­ни­ка у Ср­би­ји оста­ло без ман­да­та и то сви из он­да но­во­фор­ми­ра­не Срп­ске на­пред­не стран­ке. - Срп­ска на­пред­на стран­ка је од­лу­чи­ла да Управ­ном су­ду под­не­се зах­тев за вра­ћа­ње од­бор­нич­ких ман­да­та ко­ји су од­у­зе­ти на осно­ву блан­ко остав­ки, по­зи­ва­ју­ћи се на од­лу­ку Устав­ног су­да Ср­би­је од 21. апри­ла 2010. го­ди­не ка­да је он оце­нио да су блан­ко остав­ке од­бор­ни­ка не­у­став­не. Но, и по­ред та­кве од­лу­ке УСС-а, Управ­ни суд је по­је­ди­нач­но оба­ве­шта­вао бив­ше од­бор­ни­ке да је не­нан­дле­жан по пи­та­њу ман­да­та – ка­же Је­вре­мо­вић. На­кон та­кве од­лу­ке Управ­ног су­да од­бор­ни­ци су се по­но­во по­је­ди­нач­но обра­ти­ли Устав­ном су­ду Ср­би­је ко­ји са­да до­но­си но­ве од­лу­ке ко­јим се управ­ним су­до­ви­ма по гра­до­ви­ма над­ле­жно­сти на­ла­же да по­ни­ште пр­во ре­ше­ње и ува­же став да су блан­ко остав­ке не­у­став­не и са­мим тим вра­те од­у­зе­те ман­да­те. То би зна­чи­ло да ће би­ти вра­ће­но 612 од­бор­нич­ких ман­да­та у Ср­би­ји. Тре­ба до­да­ти да има и слу­ча­је­ва где су ман­да­ти од­у­зи­ма­ни од скуп­шти­на оп­шти­на па су оне те ко­је ће до­би­ти „на­лог” Устав­ног су­да Ср­би­је от­кло­не не­у­став­не блан­ко остав­ке и вра­те ман­да­те. По­ред вра­ћа­ња не­у­став­но од­у­зе­тих ман­да­та, од­бор­ни­ци СНС оче­ку­ју да им се на­док­на­ди и ште­те ко­ју су пре­тр­пе­ли због од­у­зи­ма­ња ман­да­та. - Сва­ки од­бор­ник је по­је­ди­нач­но од­у­чи­ти да ли ће под­не­ти зах­тев за на­кна­ду ште­те или не. Чи­ње­ни­ца је да су сви оште­ће­ни, али као што је ман­дат вла­сни­штво од­бор­ни­ка, та­ко је од­лу­ка о по­кре­та­њу по­ступ­ка за на­кна­ду ште­те у ње­го­вим ру­ка­ма - ка­же Ра­до­слав Је­вре­мо­вић. С. Цу­ца­нић Датум: 24.08.2011. ХА­ОС У ГРАД­СКОЈ УПРА­ВИ ЗА ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ, КУЛ­ТУ­РУ И СПОРТ - Зо­ри­ца Га­шпар од­би­ја да по­ло­жи ра­чун о тро­ше­њу бу­џе­та? Др­жав­на слу­жбе­ни­ца Зо­ри­ца Га­шпар од­би­ја да се по­ви­ну­је за­ко­ни­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Као на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Га­шпар се Зо­ри­ца по­на­ша као је до­тич­на упра­ва ње­на при­ват­на пр­ћи­ја. Она, иако је на то оба­ве­зу­је За­кон о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја, од­би­ја да М НО­ВИ­НА­МА до­ста­ви ин­фор­ма­ци­ју о рас­по­де­ли 3,5 ми­ли­о­на ди­на­ра удру­же­њи­ма гра­ђа­на из сво­је упра­ве за 2011. го­ди­ну. М НО­ВИ­НЕ има­ју осно­ва­ног раз­ло­га да сум­ња­ју да је у то­ме спре­ча­ва Не­над Ле­ма­јић, ко­ји је вла­сник, од­но­сно „су­вла­сник“ не­ко­ли­ко тих „удру­же­ња“, ко­ја че­ру­па­ју град­ски бу­џет у зна­чај­ној ме­ри, а да о то­ме не по­ла­жу од­го­ва­ра­ју­ће ра­чу­не. Про­це­на је да сва­ки тре­ћи ди­нар из бу­џе­та, на­ме­њен за удру­же­ња гра­ђа­на из упра­ве Зо­ри­це Га­шпар, узи­ма­ју Ле­ма­јић и пар­тиј­ски при­ја­те­љи, чи­ме на нај­гру­бљи на­чин зло­у­по­тре­бља­ва­ју свој стра­нач­ки и по­ло­жај у ор­га­ни­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Због ба­ха­тог од­но­са но­си­о­ца јав­не функ­ци­је Зо­ри­це Га­шпар пре­ма јав­но­сти, М НО­ВИ­НЕ су се обра­ти­ле Ро­до­љу­бу Ша­би­ћу, ре­пу­блич­ком по­ве­ре­ни­ку за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја. И по­ред ин­тер­вен­ци­је Ша­би­ће­ве кан­це­ла­ри­је, Зо­ри­ца Га­шпар и да­ље од­би­ја да пру­жи ин­фор­ма­ци­ју, због че­га има­мо раз­ло­га да сум­ња­мо да се ту не­што ве­о­ма ве­ли­ко кри­је од очи­ју јав­но­сти. Шта се кри­је од очи­ју јав­но­сти, то нај­бо­ље зна­ју фор­мал­на на­чел­ни­ца упра­ве Га­шпар Зо­ри­ца и њен шеф Ле­ма­јић Не­над, ко­ји је за­пра­во пра­ви шеф упра­ве пре­ко ко­је ве­ли­ке ко­ли­чи­не па­ра од­ла­зе за под­ми­ре­ње пар­тиј­ских и лич­них по­тре­ба чла­но­ва ДСС и МЕР (Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), ко­је су уства­ри јед­но те исто. Датум: 03.08.2011. ДА ЛИ ЈЕ КО­НАЧ­НО И МИ­ТРО­ВАЧ­КИ ЛДП ПО­КРЕ­НУО ПИ­ТА­ЊЕ БА­ХА­ТОГ И НЕ­КОН­ТРО­ЛИ­СА­НОГ ТРО­ШЕ­ЊА СРЕД­СТА­ВА СА­МО­ДО­ПРИ­НО­СА ОД СТРА­НЕ НЕ­НА­ДА ЛЕ­МА­ЈИ­ЋА? - Му­ке с пру­жним пре­ла­зом и ло­кал­ним по­ли­тич­ким под­зе­мљем У уто­рак, 26. ју­ла на пру­жном пре­ла­зу пре­ма Ка-пе до­му у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Град­ски од­бор Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ске пар­ти­је ор­га­ни­зо­вао је ак­ци­ју „Под­во­жњак“, бу­ду­ћи да су ста­нов­ни­ци три ве­ли­ка на­се­ља пре­ко пру­ге, се­вер­но од Пла­нин­ске ули­це и На­се­ља Ма­ла Бо­сна, као и окол­них се­ла, већ де­це­ни­ја­ма та­о­ци пру­жног пре­ла­за. Пре­ма ре­чи­ма пред­став­ни­ка ми­тро­вач­ког ЛДП-а, ста­нов­ни­ци овог де­ла гра­да су дис­кри­ми­ни­са­ни, че­сто нео­бја­шњи­во ду­гим че­ка­њем, и по ви­со­ким тем­пе­ра­ту­ра­ма, ко­ло­не се про­те­жу и ви­ше сто­ти­на ме­та­ра, да би се рам­па по­ди­гла а да воз и не про­дје. Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ска пар­ти­ја сма­тра да се овај про­блем мо­же јед­но­став­но ре­ши­ти из­град­њом под­во­жња­ка. Но­вац при­ку­пљан са­мо­до­при­но­сом за из­град­њу Срем­ске Ми­тро­ви­це, ре­ша­вао је раз­не про­бле­ме, па је вре­ме да се гра­ђа­ни на пе­ри­фе­ри­ји гра­да и окол­них се­ла, осе­те рав­но­прав­ним са оста­лим гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це, сма­тра ми­тро­вач­ки ЛДП, из че­га се мо­же на­зре­ти алу­зи­ја на про­блем зло­у­по­тре­бе не­дав­но ис­те­клог са­мо­до­при­но­са од стра­не нај­ве­ће по­ли­тич­ке ште­то­чи­не по суд­би­ну Срем­ске Ми­тро­ви­це, Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. Пре­ци­зни­је, Ле­ма­јић Не­над је по функ­ци­ји пред­сед­ник од­бо­ра за са­мод­при­нос у пе­ри­о­ду од 2006. до 2011. го­ди­не. Са­мо­до­при­нос је ис­те­као још 31. мар­та ове го­ди­не, ни­је ура­ђе­но ни по­ла оно­га за шта су гра­ђа­ни да­ли па­ре, а Ле­ма­јић Не­над се и да­ље по­на­ша ба­ха­то, не же­ле­ћи да под­не­се из­ве­штај о то­ме ка­ко су тро­ше­на сред­ства са­мо­до­при­но­са. Пред­сед­ник од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са Не­над Ле­ма­јић не са­мо да ни­по­да­шта­ва гра­ђа­не Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји­ма од­би­ја да под­не­се из­ве­штај о ре­а­ли­за­ци­ји и утро­шку сред­ста­ва, већ се на исти на­чин по­на­ша и пре­ма од­бор­ни­ци­ма Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. На сед­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та, ко­ја је одр­жа­на 4. ју­на, Не­над Ле­ма­јић је, на оп­ште згра­жа­ва­ње, под­нео из­ве­штај са­мо за 2010. го­ди­ну. Ово де­лу­је још сме­шни­је кад се има у ви­ду да ни­је под­нет ни из­ве­штај за 2009. го­ди­ну, као и чи­ње­ни­ца да је пе­то­го­ди­шњи са­мо­до­при­нос ис­те­као још 31. мар­та и да Ле­ма­јић по све­му су­де­ћи као да не­ма на­ме­ру да по­ло­жи ра­чун гра­ђа­ни­ма о тро­ше­њу њи­хо­вих па­ра. Пр­ви је ре­а­го­вао шеф од­бор­нич­ке гру­пе СРС Ду­шко Ни­ко­лић, ко­ји је ис­ка­зао отво­ре­ну сум­њу у Ле­ма­ји­ће­ве ча­сне на­ме­ре, за­пи­тав­ши се шта је са из­ве­шта­јем о утро­шку сред­ста­ва за прет­ход­них пет го­ди­на. Мно­ге ства­ри су ту не­ја­сне, ис­та­као је Ни­ко­лић: кре­ди­ти, ка­ма­те, шта је ура­ђе­но, ко­ли­ко је по­тро­ше­но, шта и за­што ни­је ура­ђе­но. Са зах­те­вом да се под­не­се из­ве­штај за свих пет го­ди­на тра­ја­ња са­мо­до­при­но­са, сло­жио се и пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Он је ре­као да је ште­та што ви­ше не­ма ко­а­ли­ци­о­ног до­го­во­ра о из­гла­са­ва­њу но­вог са­мо­до­при­но­са, јер су за­хва­љу­ју­ћи са­мод­при­но­су у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ура­ђе­ни ве­о­ма ва­жни објек­ти, као што су Ме­ди­цин­ска шко­ла, Хи­рур­шки блок, пе­шач­ки мост, ра­до­ви на пу­ту Р–103 и дру­ги. Ме­ђу­тим, „нај­за­слу­жни­ји“ за чи­ње­ни­цу да Срем­ска Ми­тро­ви­ца у на­ред­ном пе­ри­о­ду не­ће има­ти са­мо­до­при­нос, по­што за то не по­сто­ји рас­по­ло­же­ње гра­ђа­на, је­сте Не­над Ле­ма­јић, ко­га мно­ги Ми­тров­ча­ни до­жи­вља­ва­ју као пљач­ка­ша њи­хо­вих џе­по­ва. По­што им ни до да­нас ни­је об­ја­снио ка­ко је тро­шио њи­хо­ве па­ре. Да би из­бе­гао не­згод­на пи­та­ња, на ко­ја ве­ро­ват­но не­ма пра­ви од­го­вор, Ле­ма­јић Не­над се ни­је ни по­ја­вио у скуп­штин­ској са­ли, иако је ви­ђен ка­ко ужур­ба­но трч­ка пре­ко сте­пе­ни­шта уну­тар Град­ске ку­ће. Као да се за­ву­као у па­цов­ску ру­пу?! Сра­мо­та! Ми­тро­вач­ки са­мо­до­при­нос је ис­те­као 31. мар­та 2011. го­ди­не. У по­след­њих пет го­ди­на, ко­ли­ко је тра­јао, на име са­мо­до­при­но­са у град­ски бу­џет се сва­ке го­ди­не сли­ва­ло пре­ко 50 ми­ли­о­на. На со­ли­дар­ни ди­нар од 31. мар­та град­ска ка­са ви­ше не ра­чу­на јер но­вог са­мо­до­при­но­са очи­то не­ће ни би­ти. Ка­да је уво­ђен овај ко­ји је ис­те­као пре не­што ви­ше од два ме­се­ца, обе­ћа­ва­не су ку­ле и гра­до­ви, а на­ро­чи­то је обе­ћа­ва­на јав­ност у тро­ше­њу ''на­шег'' нов­ца. Ка­ко је ко­ја го­ди­на про­ла­зи­ла од јав­но­сти ни­је оста­ло ни ''ј'', а што се ти­че ку­ла и гра­до­ва, тја, шта ре­ћи? Да не бе­ше град­ског тр­га, за­и­ста не би­смо зна­ли где је слу­па­но око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра. Кад смо већ код те број­ке, тре­ба под­се­ти­ти на то да јав­ност Срем­ске Ми­тро­ви­це још увек не зна ко­ли­ко нов­ца је, под је­дан - са­ку­пље­но, а под два - где је тај но­вац и ка­ко по­тро­шен. По­да­ци ко­је смо об­ја­вљи­ва­ли у М НО­ВИ­НА­МА до­би­је­ни су од ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, а не од оног ко је фор­мал­но за­ду­жен за оба­ве­шта­ва­ње јав­но­сти, не­ка­да­шњег пр­вог чо­ве­ка ДСС у Ми­тро­ви­ци и још увек пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са од 2006. до 2011. го­ди­не, Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. Од на­чел­ни­ка град­ске упра­ве за бу­џет Ду­шка Ша­ро­шко­вић са­зна­ли са­мо да је за про­те­клих пет го­ди­на (не ра­чу­на­ју­ћи пр­ви квар­тал ове го­ди­не) са­ку­пље­но 275 ми­ли­о­на ди­на­ра. Исти по­да­так смо до­би­ли и од гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа. Ме­ђу­тим, ни­ко од њих ни­је по­ме­нуо кре­дит Бан­ке Ин­те­за. То се по­ми­ње тек у из­ве­шта­ју ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, у ком сто­ји да је укуп­на рас­по­ло­жи­ва су­ма са­мо­до­при­но­са не 275 не­го 335 ми­ли­о­на ди­на­ра, ра­чу­на­ју­ћи и 60 ми­ли­о­на ди­на­ра кре­ди­та ко­ји је по­диг­нут ка­ко би што пре би­ла за­вр­ше­на ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не у цен­тру гра­да, за­пра­во да би се фи­нан­си­ра­ла чи­ста стра­нач­ка про­па­ган­да ДСС-а. На име ка­ма­те на кре­дит из сред­ста­ва со­ли­дар­ног ди­на­ра до да­нас је пла­ће­но без­ма­ло 12 ми­ли­о­на. Дру­га, у мо­ру не­ја­сно­ћа, је то ко­ли­ко и ода­кле је пла­ће­на кру­жна рас­кр­сни­ца Рум­ска мал­та. Тре­ће, ко­ли­ко је за­и­ста ко­шта­ла ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не, јер од 119 ми­ли­о­на ко­је је Не­над Ле­ма­јић по­ми­њао на све­ча­ном отва­ра­њу до­ђо­смо до 160 ми­ли­о­на ко­је у свом из­ве­шта­ју по­ми­ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић. Че­твр­то, где је тих 70 ми­ли­о­на ви­шка ко­је по­ми­ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић и ко­ји ће се утро­ши­ти у ре­а­ли­за­ци­ју два обе­ћа­на про­јек­та, про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју оби­ла­зни­це око Срем­ске Ми­тро­ви­це и из­град­њу фи­скул­тур­не са­ле За пет го­ди­на тра­ја­ња са­мо­до­при­но­са Не­над Ле­ма­јић ни јед­ном ни­је под­нео из­ве­штај о то­ме ка­ко су тро­ше­на при­ку­пље­на сред­ства. У пи­та­њу је око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра, или три ми­ли­о­на евра. Ра­ди се за­пра­во о бру­тал­ној зло­у­по­тре­би ко­ја би мо­ра­ла до­би­ти сем по­ли­тич­ких и за­кон­ске кон­се­квен­це. Мно­ги у Срем­ској Ми­тро­ви­ци се пи­та­ју за­што се Ту­жи­ла­штво устру­ча­ва да пре­ду­зме по­треб­не рад­ње ра­ди утвр­ђи­ва­ња чи­ње­нич­ног ста­ња у ве­зи са тро­ше­њем сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са и кри­вич­не од­го­вор­но­сти Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. Ни­је ваљ­да да је­ди­но до Ту­жи­ла­штва ни­је до­про глас о оно­ме шта ра­ди Ле­ма­јић Не­над? Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 20.07.2011. 21. РО­ЂЕН­ДАН СО­ЦИ­ЈА­ЛИ­СТИЧ­КЕ ПАР­ТИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ - До­ла­зе бо­љи да­ни Ши­ром Сре­ма, про­шлог ви­кен­да обе­ле­же­на је 21. го­ди­шњи­ца од осни­ва­ња Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је (СПС). У Срем­ској Ми­тро­ви­ци, све­ча­ност је одр­жа­на у су­бо­ту, 16. ју­ла, уз при­су­ство број­них чла­но­ва стран­ке и го­сти­ју. Све при­сут­не је по­здра­вио пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СПС, др Ми­лан Лат­ко­вић, ко­ји је под­се­тио на пут ко­јим је про­шла ова стран­ка од свог осни­ва­ња до да­нас. – Не мо­гу да се не се­тим ве­ли­чан­стве­них по­че­та­ка Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и вре­ма­на ка­да је Срем­ска Ми­тро­ви­ца у Скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је има­ла чак два на­род­на по­сла­ни­ка. Би­ли су то Сте­ва Шу­ла­ја и др Ми­та Стој­шић. Освр­ћу­ћи се на ре­зул­та­те ко­је је за вре­ме сво­је вла­да­ви­не по­сти­гла Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, др Ми­лан Лат­ко­вић је са по­но­сом под­се­тио да је у то вре­ме, то­ком де­ве­де­се­тих, ка­да је зе­мља би­ла под санк­ци­ја­ма, из­гра­ђен мост из­ме­ђу Срем­ске и Ма­чван­ске Ми­тро­ви­це, Хи­рур­шки блок, Ме­ди­цин­ска шко­ла, а за­по­че­ти су и дру­ги по­сло­ви, као га­си­фи­ка­ци­ја и тра­са бу­ле­ва­ра Ар­се­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа, ко­ји је са успе­хом на­ста­ви­ла ак­ту­ел­на ло­кал­на са­мо­у­пра­ва из пе­ри­о­да вр­ше­ња вла­сти Де­мо­крат­ске стран­ке. На­рав­но, др Лат­ко­вић ни­је мо­гао да се не освр­не и на те­жак пе­риод за СПС, на­кон пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на и му­ко­тр­пан пут ко­ји је ова пар­ти­ја пре­шла од та­да до прет­ход­них из­бо­ра, да би по­но­во пре­у­зе­ла од­го­вор­ност у вр­ше­њу вла­сти на ре­пу­блич­ком ни­воу. – На­кон на­ред­них из­бо­ра, оче­ку­јем да до­би­је­мо зна­ча­јан број од­бор­ни­ка у Скуп­шти­ни гра­да, од­но­сно да уче­ству­је­мо у фор­ми­ра­њу ло­кал­не вла­сти са стран­ка­ма ко­ји­ма је ста­ло до раз­во­ја Срем­ске Ми­тро­ви­це и да­љег на­прет­ка овог гра­да. Уве­рен сам да за овај град до­ла­зе бо­љи да­ни – ре­као је др Ми­лан Лат­ко­вић. В. Ћ. Датум: 13.07.2011. ПО­КРЕТ ЗА РУ­МУ ИЛИ: ЈОШ ЈЕД­НА ПРЕ­ВА­РА ПА­ЉАН­СКОГ ИН­ТЕ­ЛЕК­ТУ­АЛ­ЦА НЕ­НА­ДА ЛЕ­МА­ЈИ­ЋА? - Да ли чо­век ко­ји је упро­па­стио Ми­тро­ви­цу по­ку­ша­ва да упро­па­сти и Ру­му? Са­мо у по­чет­ку је из­гле­да­ло да се де­ша­ва не­што озбиљ­но са рум­ским ДСС-ом, то јест да се ова фи­ли­ја­ла Ко­шту­ни­чи­не стран­ке на­ла­зи у фа­зи то­бо­жњег рас­ко­ла. Пред Но­ву го­ди­ну, пре­ци­зни­је 28. де­цем­бра, уочи по­чет­ка сед­ни­це Скуп­шти­не оп­шти­не Ру­ма, фор­ми­ра­на је но­ва од­бор­нич­ка гру­па у рум­ском пар­ла­мен­ту. Пр­ви рум­ски де­е­се­со­вац, Дра­ган Бо­жић, ди­рек­тор апо­те­ке из Срем­ске Ми­тро­ви­це, име­но­ван на ту функ­ци­ју по на­ло­гу ми­тро­вач­ког ДСС-а, не­што се кан­да на­љу­тио на сво­ју пар­тиј­ску дру­га­ри­цу, док­тор­ку Сне­жа­ну Бо­ја­нић Сто­јић, фор­мал­но пред­сед­ни­цу Оп­штин­ског од­бо­ра ДСС Ру­ма, те осно­вао гру­пу не­за­ви­сних од­бор­ни­ка. У тој „не­за­ви­сној“ од­бор­нич­кој гру­пи на­шли су се че­ти­ри чла­на ДСС-а и је­дан члан Но­ве Ср­би­је, од­но­сно њих пет од укуп­но шест чла­но­ва од­бор­нич­ке гру­пе ко­ју је са Рум­ским ДСС-ом чи­ни­ла НС. На дру­гој стра­ни, оста­ла је уса­мље­на др Сне­жа­на Бо­ја­нић Сто­јић, ло­јал­ни члан Ко­шту­ни­чи­не стран­ке и же­на без чи­јег „цр­нач­ког“ пар­тиј­ског ра­да Дра­ган Бо­жић мо­жда ни­ка­да не би на­ку­пио до­вољ­но гла­со­ва да пре­ђе цен­зус и уђе у рум­ски пар­ла­мент. Ама, све те­че и све се ме­ња. Али, не­ке ства­ри оста­ју исте. По­ла го­ди­не ка­сни­је, по све­му су­де­ћи под буд­ним оком ма­што­ви­тог па­љан­ског ин­те­лек­ту­ал­ца Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, на рум­ској по­ли­тич­кој сце­ни де­ша­ва се не­што слич­но као пре пар го­ди­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Та при­ча се у Ми­тро­ви­ци ода­зи­ва на МЕР (Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), у Ру­ми се не зо­ве РЕР, већ ПУР (По­крет за Ру­му). Да под­се­тим. Ка­да је ви­део да су ак­ци­је ДСС-а на по­ли­тич­кој бер­зи дра­стич­но па­ле, Не­над Ле­ма­јић је по­чео да се по­на­ша као онај вук из при­че, ко­ји се огр­нуо јаг­ње­ћом ко­жом. До­тич­ни је, Ле­ма­јић то јест, осно­вао по­крет МЕР, као сво­ју дру­гу ко­ло­ну, рас­по­ре­див­ши чла­но­ве ла­по-ла­по (по­ла-по­ла у зе­мун­ско-сур­чин­ском жар­го­ну), што у ДСС, што у МЕР. За­што? Па да про­ба не би ли са обе ко­ло­не пре­шао цен­зус, од ко­јих је МЕР за­ми­шљен, евен­ту­ал­но, као пе­та ко­ло­на Де­мо­крат­ске стран­ке, тј. ако Ле­ма­јић успе да Жу­ти­ма про­да рог за све­ћу. Е, ако са обе ко­ло­не про­ђе цен­зус, он­да Ле­ма­јић по­но­во спа­ја док­то­ра Џе­ки­ла и ми­стер Хај­да у је­дин­стве­ну на­ка­зу, у јед­ном ко­ма­ду. Ако не, он­дак јој. Уз­гред је то што ми­тро­вач­ки МЕР (Ле­ма­ји­ће­ва та­ко­ре­ћи при­ват­на фир­ма), уред­но пе­ље­ши ми­тро­вач­ки бу­џет, од­но­сно део ло­ци­ран у Град­ској упра­ви за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт. То (и ка­ко већ го­ди­на­ма, кроз сво­ју „по­ли­ти­ку“, пер­ма­нент­но упро­па­шта­ва Срем­ску Ми­тро­ви­цу) је при­ча за не­ку дру­гу при­ли­ку. Но, ма­ни­мо се Ми­тро­ви­це, ов­де је о Ру­ми реч. И о Ле­ма­ји­ће­вом По­кре­ту за Г(л)уму. А у Ру­ми. Елем... По МЕР-ов­ском ле­ма­ји­ћев­ском ре­цеп­ту се не­дав­но осни­ва удру­же­ње гра­ђа­на „По­крет за Ру­му“, ко­ји сво­ју пр­ву зва­нич­ну кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу одр­жа­ва­ју 16. ју­на. „По­крет...“ се по­ја­вљу­је као но­ви вла­сник пет од­бор­ни­ка то­бо­же пре­о­те­тих од ДСС-а. На че­лу „По­кре­та“ је Дра­ган Бо­жић, ди­рек­тор ми­тро­вач­ке апо­те­ке, ко­ја уред­но за­по­шља­ва Ле­ма­ји­ће­ве МЕР-ов­це. На кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу се из­но­си да је „По­крет за Ру­му“ на­кло­њен Ру­ми и Ру­мља­ни­ма(!?). Опа! А ми ми­сли­ли да би „По­крет за Ру­му“ тре­бао да се ба­ви кр­ште­њем ја­ри­ћа у Ку­ку­јев­ци­ма, или на Мар­су? Ај­те, мо­лим вас! За раз­ли­ку од ми­тро­вач­ких, рум­ски „ме­ров­ци“, пар­дон чла­но­ви „по­кре­та“, су на Ко­шту­ни­чи­ну жа­лост, ка­ко ве­ли др Сне­жа­на Бо­ја­нић Сто­лић, ствар­но из­бри­са­ни из стра­нач­ког ре­ги­стра. Али, то су са­мо ни­јан­се. „По­крет“ је пре­у­зео стра­нач­ке про­сто­ри­је ДСС-а, а да због то­га ни­је би­ло не­ког на­ро­чи­тог от­по­ра. Кра­јем про­шлог ме­се­ца, тач­ни­је 23. ју­на, одр­жа­на је и три­би­на у ор­га­ни­за­ци­ји „По­кре­та за Ру­му“, на ко­јој Ру­мља­ни­ма ва­ке­лу др­жи ни­ко дру­ги до па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац Ле­ма­јић Не­над. Да ли то чо­век ко­ји је упро­па­стио Срем­ску Ми­тро­ви­цу по­ку­ша­ва да упро­па­сти и Ру­му? Прин­цип је исти, све су оста­ло ни­јан­се? То је увек та­ко кад Ле­ма­јић Не­на­да при­пу­сте би­ло че­му што би би­ло нор­мал­но да је да­ле­ко од ње­го­вог апе­ти­та. И шта ре­ћи на кра­ју? Да ли је раз­дор у рум­ском ДСС-у и осни­ва­ње не­ка­квог „По­кре­та за Ру­му“, на чи­јем се че­лу на­ла­зи до­ју­че­ра­шњи пр­ви рум­ски де­е­се­со­вац, апо­те­кар Дра­ган Бо­жић, са­мо „пре­пи­са­на“ фар­са из срем­ско­ми­тро­вач­ког слу­ча­ја, где је Не­над Ле­ма­јић „по­ла ри­ба, по­ла де­вој­ка“: по­ла члан ДСС-а, по­ла члан тзв. по­кре­та „Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја“? Би­ће да је та­ко, јер шта би ина­че Ле­ма­јић тра­жио на ску­пу чи­ја кон­цеп­циј­ска ал­хе­ми­ја пре­ва­зи­ла­зи до­ме­те чак и нај­ма­што­ви­ти­јег фар­ма­це­ут­ског ла­бо­ран­та. Дра­ган Бо­жић мо­жда има пле­ме­ни­ту иде­ју: ре­ци­мо да до­жи­вот­но оста­не ди­рек­тор ми­тро­вач­ке апо­те­ке и за­по­шља­ва Ле­ма­ји­ће­ве пу­ле­не. Чи­ме ће мо­жда на по­сре­дан на­чин да по­мог­не и Ру­ми? Али, ако је ми­слио да искре­но пра­ви не­ка­кав „по­крет за Ру­му“, он­да му за то ни­је тре­бао ин­те­лек­ту­а­лац са Па­ла, ко­ји мр­зи све што је аутох­то­но, би­ло да је у пи­та­њу Ру­ма, Срем, Вој­во­ди­на. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 06.07.2011. ЗА­ДРУ­ГАР­СТВО ЗА­НАТ НАЈ­СТА­РИ­ЈИ (ДРУ­ГИ ДЕО) - Са­ми се­би пре­ко ДСС-а на­ме­шта­ли ми­ли­он­ске за­ра­де Ка­ко су већ пи­са­ле М НО­ВИ­НЕ у бро­ју од 8. ју­на – про­шло је већ не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­ко се оде­ле­ље за при­вред­ни кри­ми­нал ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је по­че­ло ин­те­ре­со­ва­ти за рад Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да, у пе­ри­о­ду од 2003. до 2008. го­ди­не. У том пе­ри­о­ду, на­и­ме, нај­ви­ше је скло­пље­них по­сло­ва на те­ри­то­ри­ји Срем­ске Ми­тро­ви­це у ко­ји­ма уче­ству­је из­ве­сна стам­бе­на за­дру­га ег­зо­тич­ног име­на: ПРО­ГРЕС – СМ. До­тич­на се, на­и­ме, За­дру­га по­ја­вљу­је и као ди­рект­ни из­во­ђач од­ре­ђе­них ра­до­ва, за град­ске па­ре ко­је ни­су ма­ле, а по­зна­ва­о­ци при­ли­ка ве­ле, још ви­ше као по­ди­зво­ђач, за ве­ли­ке нов­це. За­дру­га ко за­дру­га, по­сло­ви ко по­сло­ви, не би ни јав­но­сти, а ка­мо ли по­ли­ци­ји, ту би­ло не­што по­себ­но ин­те­ре­сант­но да ни­су ин­те­ре­сант­не не­ке ко­ин­ци­ден­ци­је, тј. па­ра­ле­ле. А ни­је не­би­тан ни вре­ме­плов свих до­га­ђа­ја ве­за­них за до­тич­ну стам­бе­ну за­дру­гу. Јер, сво­је­вре­ме­но, Ми­тров­ча­ни­ма су на уши иза­шле број­не све гла­сни­је при­ту­жбе да на­вод­но све по­сло­ве у гра­ду до­би­ја не­ка­кав „Ва­син зет“, од­но­сно ње­го­ва фир­ма. До­тич­ни „Ва­син зет“ је за­пра­во Па­нић Ђор­ђе, „ње­го­ва фир­ма“ је за­пра­во стам­бе­на за­дру­га, ко­ја не при­па­да са­мо ње­му, већ и Ва­си­ној мно­го­број­ној фа­ми­ли­ји и стра­нач­ким ка­ма­ра­ди­ма, док је Ва­са за­пра­во Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић, је­дан од осни­ва­ча до­тич­не за­дру­ге. Е, сад све то не би би­ло за­ни­мљи­во да ту ни­је и го­спо­дин Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић, нај­бли­жи стра­нач­ки са­рад­ник Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, си­ве еми­нен­ци­је ми­тро­вач­ког ДСС-а (од­не­дав­но и МЕР – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), ко­ји у Ва­си­ли­ју ви­ди не­при­ко­сно­ве­ног струч­ња­ка за фи­нан­си­је у стра­нач­ким ре­до­ви­ма. Го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић је, за­пра­во, у вре­ме ка­да се осни­ва Стам­бе­на за­дру­га ПРО­ГРЕС – СМ, чи­ји је и сам осни­вач, исто­вре­ме­но и по­моћ­ник ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Фор­мал­но „по­моћ­ник“, а у прак­си онај ко­ји ди­рек­то­ру на­ту­ра сво­ју и во­љу пар­ти­је ко­јој при­па­да. Та­ко до­ла­зи до јед­ног за­ни­мљи­вог за­тво­ре­ног кру­га у ко­ме се исти љу­ди по­ја­вљу­ју и као осни­ва­чи За­дру­ге, а та­ко­ђе и на ме­сти­ма где се од­лу­чу­је о по­сло­ви­ма на ко­ји­ма ће се та иста За­дру­га и ан­га­жо­ва­ти. Да­кле – сам свој мај­стор! Исти љу­ди од­лу­чу­ју о то­ме ка­ко ће са­ми се­би да­ти по­сао; чла­но­ви За­дру­ге, ру­ко­во­ди­о­ци Ди­рек­ци­је ко­ја За­дру­гу ан­га­жу­је као из­во­ђа­ча, а да ствар бу­де до­бро упа­ко­ва­на, ту су и лин­ко­ви са управ­ним од­бо­ром Ди­рек­ци­је. Хар­мо­нич­но, не­ма шта. За­хва­љу­ју­ћи хар­мо­нич­но­сти, у пе­ри­о­ду од 2003. до 2008. го­ди­не, у ка­су Стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС – СМ сли­ло се не­ких бли­зу 25 ми­ли­о­на ди­на­ра. Што пре­ко Ди­рек­ци­је, што ди­рект­но пре­ко оп­штин­ског бу­џе­та. Ме­ђу­тим, по­зна­ва­о­ци ка­жу да је то са­мо ма­ли део па­ра ко­је су сти­гле овој За­дру­зи из сред­ста­ва по­ре­ских об­ве­зни­ка. На­и­ме, нај­ве­ћи део нов­ца је на­вод­но сти­гао пре­ко дру­гих фир­ми, ко­ји­ма је ПРО­ГРЕС – СМ био екс­клу­зив­ни по­ди­зво­ђач. Ка­ко? Ла­ко. Ако си хтео да до­би­јеш по­сао у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, мо­рао си као по­ди­зво­ђа­ча да ан­га­жу­јеш Стам­бе­ну за­дру­гу ПРО­ГРЕС – СМ фа­ми­ли­је Ра­до­са­вље­вић, оста­ле род­би­не и при­ја­те­ља. Го­спо­дин Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић од­би­ја да за М НО­ВИ­НЕ ко­мен­та­ри­ше би­ло шта у ве­зи са Стам­бе­ном за­дру­гом чи­ји је осни­вач. Ре­као је да је он члан и дру­гих за­дру­га и удру­же­ња, те да у овом слу­ча­ју не ви­ди ни­ка­кав су­коб ин­те­ре­са, јер ни­је био ди­рек­тор, већ фор­мал­но са­мо по­моћ­ник ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 29.06.2011. ЛДП СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Дин­ки­ће­ве пре­ва­ре Алек­сан­дар Га­ври­ло­вић, ме­на­џер ЛДП Срем­ска Ми­тро­ви­ца је одр­жао кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу 23. ју­на у про­сто­ри­ја­ма ЛДП, по­во­дом За­ко­на о де­цен­тра­ли­за­ци­ји и ад­ми­ни­стра­тив­ној ре­ги­о­на­ли­за­ци­ји. Ја­сно је из­нео став стран­ке да ЛДП је­сте за де­цен­тра­ли­за­ци­ју, што је на­по­ми­ња­но ви­ше пу­та у Пар­ла­мен­ту, али не на ова­кав на­чин. Пред­лог Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­би­је је пре­ва­ра би­рач­ког те­ла. По­тре­ба за до­но­ше­њем За­ко­на ко­ји ће ди­рект­но иза­зва­ти ма­њак од 40 ми­ли­јар­ди у бу­џе­ту, на шта ука­зу­ју и упо­зо­ра­ва­ју ММФ и Фи­скал­ни са­вет, је не­до­пу­сти­во. ЛДП, као је­ди­на пра­ва опо­зи­ци­ја има оба­ве­зу да се ус­про­ти­ви из­гла­са­ва­њу ова­квог За­ко­на и ука­же на по­ли­ти­кант­ско по­на­ша­ње Вла­де, ре­као је Га­ври­ло­вић Датум: 22.06.2011. НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРЕ­ВА­РЕ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-а: „Кул­ту­ра“ са пар­тиј­ском књи­жи­цом - Кул­тур­ни кре­те­ни­зам од 1,000.000 евра Не­дав­но одр­жа­ни, ју­би­лар­ни, 20. по ре­ду Фе­сти­вал бе­сед­ни­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­ка­зао је сву бе­ду у ко­јој се на­ла­зи та­ко­зва­на ми­тро­вач­ка кул­ту­ра, за­ро­бље­на у, мо­же се сло­бод­но ре­ћи, фе­у­дал­ном по­се­ду јед­не стран­ке. Од­но­сно Град­ске упра­ве за кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње. Је­два пе­де­се­так по­се­ти­ла­ца на ју­би­лар­ном Фе­сти­ва­лу бе­сед­ни­штва, од ко­јих кад се оду­зму они ко­ји су мо­ра­ли би­ти при­сут­ни због стро­гог над­зо­ра стра­нач­ко­про­па­ган­ди­стич­ког кул­тур­тре­ге­ра Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, ко­ме би на упор­но­сти по­за­ви­део и сам Ге­белс, и ње­го­вих пар­тиј­ских по­ли­ца­ја­ца. Ко­ји во­де ра­чу­на о пар­тиј­ској при­сут­но­сти ДСС–МЕР–ов­ских ак­ти­ви­ста при­ли­ком сва­ког стра­нач­ког пер­фор­ман­са. А Фе­сти­вал бе­сед­ни­штва, от­кад га је ДСС отео од Гра­да то и је­сте – нај­о­бич­ни­ји ого­ље­ни стра­нач­ки „пер­фор­манс“ про­па­ганд­ног ти­па. О тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка, раз­у­ме се. И та­ко то тра­је већ ви­ше од јед­не де­це­ни­је, од­но­сно од кад је ми­тро­вач­ка фи­ли­ја­ла ДСС-а од јед­не ле­по за­ми­шље­не град­ске кул­тур­не ма­ни­фе­ста­ци­је, на­пра­ви­ла сво­ју стра­нач­ку жур­ку. По­што ју је прет­ход­но пре­о­те­ла од гра­да и про­гла­си­ла за стра­нач­ки по­сед. На жа­лост, би­ло би под­но­шљи­во да је Фе­сти­вал бе­сед­ни­штва је­ди­ни кул­тур­ни до­га­ђај ко­га су Ле­ма­ји­ће­ви про­фе­си­о­нал­ни ди­ле­тан­ти у кул­ту­ри (за ко­ју Град из­два­ја ми­ли­он евра го­ди­шње – бро­јем 1.000.000 евра!) де­ва­сти­ра­ли у по­след­њој де­це­ни­ји. Сем Фе­сти­ва­ла бе­сед­ни­штва, ту је бед­но ста­ње По­зо­ри­шта, ко­је не­ма ни јед­ног за­по­сле­ног глум­ца и, иако се во­ди као про­фе­си­о­нал­но, ни­је у ста­њу да на­пра­ви ни јед­ну пред­ста­ву ко­ја за­слу­жу­је да бу­де при­мље­на на Фе­сти­вал про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта Вој­во­ди­не. Чи­ме је све­де­но на функ­ци­ју се­о­ског до­ма кул­ту­ре, ко­ји из­ма­мљу­је са­лу за пар­тиј­ски по­доб­не. Да не по­ми­ње­мо Би­бли­о­те­ку ко­ја има ви­ше би­бли­о­те­кар­ки (чла­но­ва стран­ке) не­го но­вих на­сло­ва књи­га. Да не го­во­ри­мо о Цар­ској па­ла­ти, чи­ји је про­стор пре­тво­рен у ка­фан­ски и из­дат у за­куп, јер Ле­ма­ји­ће­ва упра­ва не­ће да пла­ти тро­шко­ве одр­жа­ва­ња ко­ји је­два да до­сти­жу сто­ти­нак хи­ља­да ди­на­ра. И да не го­во­ри­мо у ка­квом су очај­ном ста­њу Га­ле­ри­ја и у ка­квој бес­па­ри­ци ра­ди Му­зеј Сре­ма. Иако се из бу­џе­та из­два­ја ми­ли­он евра, нов­ца за кул­тур­не про­гра­ме не­ма, јер све иде на стра­нач­ке ак­тив­но­сти и ак­ти­ви­сте. Уки­нут је чак и Фе­сти­вал Ми­тро­вач­ка пе­сма, ваљ­да јер мен­та­ли­тет па­љан­ског ин­те­лек­ту­ал­ца не тр­пи му­зи­ку ов­да­шњег под­не­бља. Под­не­бља у ком су се мно­ги та­кви пр­ви пут по­ште­но нај­е­ли хле­ба. Али је за­то би­ло па­ра да се у уста­но­ва­ма кул­ту­ре за­по­сле чак и де­ца ло­кал­них функ­ци­о­не­ра ДСС-а. Иако та де­ца у исто вре­ме сту­ди­ра­ју на бу­џе­ту и при­ма­ју сти­пен­ди­је из град­ског бу­џе­та, што је сво­је­вр­стан кри­ми­нал и пред­ста­вља са­мо мо­рал­но дно. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 15.06.2011. МАЈ­СТОР­СКА РА­ДИ­О­НИ­ЦА ДСС-а У ГРАД­СКОЈ УПРА­ВИ ЗА ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ, КУЛ­ТУ­РУ И СПОРТ - Удру­же­ње гра­ђа­на љу­би­те­ља бу­џе­та На­род­на из­ре­ка ка­же ко уми­је ње­му дви­је. И још твр­ди да су ов­це оно­га чи­ја је и пла­ни­на. Веч­на је на­род­на му­дрост. И уни­вер­зал­на. Ево ре­ци­мо на при­мер по­сто­је по­је­дин­ци у са­да­шњој ло­кал­ној вла­сти ко­ји због свог уме­ћа по­сти­жу из­ван­ред­не ре­зул­та­те у пе­ље­ше­њу град­ског бу­џе­та. С дру­ге стра­не исти ти по­је­дин­ци су вла­сни­ци пла­ни­не, тј. вла­сти, па са­мим тим и ова­ца, тј. бу­џе­та. Да ви­ше не за­пе­тља­вам, по­сто­ји у овом гра­ду ма­ла, али ода­бра­на гру­па љу­ди ко­ја је се­бе до­жи­вља­ва као екс­клу­зив­не ко­ри­сни­ке бу­џе­та Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ри и спорт. Том упра­вом фор­мал­но ко­ман­ду­је на­чел­ни­ца Зо­ри­ца Га­шпар. До­тич­на се­ди на том ме­сту већ ду­жи низ го­ди­на, а по­зна­та је по из­ре­ци „Не пи­тај­те ме­не, о то­ме од­лу­чу­ју по­ли­ти­ча­ри“. По­јам по­ли­ти­ча­ри за Зо­ри­цу Га­шпар ни­је ни­ка­ква ап­страк­ци­ја, под тим пој­мом она под­ра­зу­ме­ва тач­но од­ре­ђе­ног чо­ве­ка, оног ко­ји ами­ну­је све што се у упра­ви де­ша­ва. Јав­на је тај­на да Не­над Ле­ма­јић, не­ка­да­шњи пр­ви чо­век ДСС упра­ву за обра­зо­ва­ње во­ди из сен­ке. Ова упра­ва сва­ке го­ди­не рас­пи­су­је кон­курс за до­де­лу сред­ста­ва удру­же­њи­ма гра­ђа­на за афир­ма­ци­ју ал­тер­на­тив­не кул­тур­не сце­не и оста­лих обла­сти. По­ми­слио би чо­век да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­сто­ји не­ки БИ­ТЕФ или не­што слич­но, али за­пра­во ни­је та­ко. На том кон­кур­су до­де­љу­ју се сред­ста­ва дру­штви­ма за не­го­ва­ње кул­ту­ре и тра­ди­ци­је ма­њин­ских на­ро­да, ло­вач­ким и кул­тур­но умет­нич­ким дру­штви­ма, али и ра­зним удру­же­њи­ма пен­зи­о­не­ра, но­ви­на­ра и оста­лих љу­би­те­ља пи­ти­ца и ри­би­ца, са ак­цен­том на оне фру­шко­гор­ске. Ре­ци­мо 2009. го­ди­не 53 ра­зна удру­же­ња су до­би­ла но­вац. По­ред већ по­зна­тих кул­тур­но умет­нич­ких дру­шта­ва ко­ја де­лу­ју у гра­ду и се­ли­ма ми­тро­вач­ке оп­шти­не, до­бит­ни­ци су и удру­же­ња гра­ђа­на са­свим оп­скур­них на­зи­ва, а не­ка од њих су у ме­ђу­вре­ме­ну и уга­ше­на. Про­у­ча­ва­ју­ћи тај по­ду­жи спи­сак па­да у очи да су до­де­ље­на сред­ства скром­на. Шта се мо­же, гло­бал­на кри­за уда­ри­ла и на ал­тер­на­тив­ну кул­тур­ну сце­ну. Од 20 до 50 хи­ља­да ди­на­ра. Рет­ко ко­је удру­же­ње је до­би­ло ви­ше. Са­мо она по­зна­ти­ја и ак­тив­ни­ја. Ме­ђу тим рет­ким удру­же­њи­ма ко­ја су до­би­ла ви­ше, на­ла­зе се и не­ка са­свим не­по­зна­та, а ве­ћи­ну су осно­ва­ли Не­над Ле­ма­јић и Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић. Па та­ко има­мо Удру­же­ње гра­ђа­на Ила­рион Ру­ва­рац, Дру­штво за за­шти­ту срп­ског кул­тур­ног на­сле­ђа, Цен­тар за уна­пре­ђе­ње обра­зо­ва­ња сим­па­тич­ног на­зи­ва „На­ша де­ца“, па Фор­му пе­да­го­га Сир­ми­јум и оста­ла. Има их по­при­ли­чан број. Су­ме ко­је су до­де­ље­не тим дру­штви­ма вр­те се око сто хи­ља­да ди­на­ра. Да­кле, тан­дем Ле­ма­јић – Ра­до­са­вље­вић ра­ди по си­сте­му сам свој мај­стор. Као пр­ви чо­век ДСС Не­над Ле­ма­јић је ко­ри­сте­ћи пар­тиј­ски по­ло­жај у ко­а­ли­ци­о­ној по­де­ли вла­сти сво­је пар­тиј­ске дру­го­ве по­ста­вљао на раз­не функ­ци­је. Зо­ри­цу Га­шпар за на­чел­ни­ка упра­ве за обра­зо­ва­ње, Ва­си­ли­ја Ра­до­са­вље­ви­ћа за по­моћ­ни­ка ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу, по­моћ­ни­ка пред­сед­ни­ка Оп­шти­не, или по­моћ­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка. Или је мо­жда Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић сам се­бе по­ста­вљао на та ме­ста, по­што се го­вор­ка­ло да у цен­тра­ли ДСС-а има ве­ћи углед од Н. Ле­ма­ји­ћа. То и не би би­ло чуд­но с об­зи­ром да је В. Ра­до­са­вље­вић из­вор­ни ДСС-овац а Ле­ма­јић тек пре­бег из Гра­ђан­ског са­ве­за. Али то ни­је ва­жно за ову при­чу. За ову при­чу је ва­жно да по­ста­вље­на пар­тиј­ска дру­га­ри­ца Зо­ри­ца Га­шпар они­ма ко­ји су је по­ста­ви­ли оде­љу­ју сред­ства из бу­џе­та. А ти ко­ји су је по­ста­ви­ли (Не­над Ле­ма­јић и Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић) и са­ми су на ва­жним и до­бро пла­ће­ним функ­ци­ја­ма, али им је та пла­та ма­ла, а жи­вот скуп. За­то су се они се­ти­ли да на­пра­ве по не­ко­ли­ко удру­же­ња и да из бу­џе­та до­би­ју још ко­ји ди­на­ра. Тај ди­нар им уред­но, из го­ди­не у го­ди­ну на по­ме­ну­тим кон­кур­си­ма одо­бра­ва њи­хо­ва дру­га­ри­ца на­чел­ни­ца Зо­ри­ца. За­уз­врат би они мо­ра­ли да под­не­су из­ве­штај о то­ме ка­ко су и где по­тро­ши­ли до­де­љен но­вац. Ти из­ве­шта­ји су тек при­ча за се­бе. Шту­ри, уоп­ште­ни, без кон­крет­них фи­нан­сиј­ских по­ка­за­те­ља. Али, то је ствар за не­ке дру­ге ор­га­не, бу­џет­ску ин­спек­ци­ју пре све­га. Ов­де је у пи­та­њу прин­цип, а не ни­јан­се. Да ни­је стра­шно, би­ло би сме­шно. Јер кад се бо­ље по­гле­да, су­штин­ски Не­над Ле­ма­јић и Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић са­ми се­би де­ле но­вац из бу­џе­та. Се­би и сво­јим пар­тиј­ским дру­го­ви­ма из ДСС-а и ра­зним „при­ја­те­љи­ма ку­ће“, ка­ко би се ту у жар­го­ну ре­кло. Све ре­гу­лар­но и по про­то­ко­лу. Због та­квог „про­то­ко­ла“ и чи­ње­ни­це да је на кон­кур­су до­би­ло са­мо сим­бо­лич­ну су­му, кул­тур­но умет­нич­ко дру­штво из не­ког се­ла не мо­же де­ци ко­ја игра­ју у фол­кло­ру да ку­пи но­шње. Та­ко је то кад су од де­це из не­ког се­ла Зо­ри­ци Га­шпар пре­ча „на­ша де­ца“ Ва­се Ра­до­са­вље­ви­ћа. Уз то Ра­до­са­вље­вић је (као и чла­но­ви ње­го­ве уже по­ро­ди­це, што се ви­ди на сај­ту Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре) ве­ли­ки љу­би­тељ Фру­шке го­ре, а то та­ко­ђе има сво­ју це­ну и по­зи­ци­ју у бу­џе­ту. На овај на­чин оште­ће­на су ра­зна удру­же­ња пен­зи­о­не­ра, во­за­ча, же­на, а нај­ту­жни­ји је слу­чај ло­кал­ног удру­же­ња но­ви­на­ра од чи­јих се чла­но­ва оче­ку­је да „пи­шу ле­по“ о Н. Ле­ма­ји­ћу и оста­лој ДСС-ов­ској бра­ти­ји. Док но­ви­на­ри­ма за њи­хо­во удру­же­ње Ле­ма­јић сва­ке го­ди­не уде­љу­је по­не­ку цр­ка­ви­цу, за удру­же­ња чи­ји су осни­ва­чи он, В. Ра­до­са­вље­вић и њи­хо­ви ка­ма­ра­ди узме се 20 пу­та ви­ше. Та­ко ра­ди Не­над Ле­ма­јић. Не ка­же на­род за џа­бе, ко уми­је ње­му дви­је. А Ле­ма­јић баш уми­је. А тек Ва­си­ли­је ... Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 08.06.2011. СПС СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - ПО­ВРА­ТАК ДОК­ТО­РА МИ­ЛА­НА ЛАТ­КО­ВИ­ЋА Јед­но­гла­сном од­лу­ком, на 8. из­бор­ној кон­фе­рен­ци­ји Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, одр­жа­ној у су­бо­ту 4. ју­на, за пред­сед­ни­ка је иза­бран др Ми­лан Лат­ко­вић. Ње­гов прет­ход­ник Ва­са Дам­ња­но­вић, ко­ји је пре­шао на но­ву функ­ци­ју у Глав­ни од­бор СПС, ре­као је да је, из­бо­ром док­то­ра Лат­ко­ви­ћа на че­ло ми­тро­вач­ких со­ци­ја­ли­ста, озна­чен и не­за­др­жи­ви по­ход на ми­тро­вач­ки ло­кал­ни пар­ла­мент. Ми­тро­вач­ки СПС ра­чу­на да ће на­кон на­ред­них из­бо­ра би­ти не­за­о­би­ла­зан фак­тор у фор­ми­ра­њу но­ве ло­кал­не вла­сти. Пред пре­пу­ном ве­ли­ком са­лом у Град­ској ку­ћи, при­сут­не, ме­ђу ко­ји­ма и број­не го­сте из Сре­ма, По­кра­ји­не и Ре­пу­бли­ке је по­здра­вио Ва­са Дам­ња­но­вић. Од­лу­ку да се на че­ло ми­тро­вач­ког СПС из­бе­ре др Ми­лан Лат­ко­вић по­себ­но је по­здра­вио др Ди­ми­три­је Стој­шић, не­ка­да­шњи на­род­ни по­сла­ник са ли­сте СПС ис­пред Срем­ске Ми­тро­ви­це. Иако фор­мал­но ни­је члан, др Стој­шић је и да­ље остао не­скри­ве­ни сим­па­ти­зер Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је и ре­као да је СПС до са­да је­ди­на пар­ти­ја ко­ја је вра­ти­ла део на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не, и да, ако то и убу­ду­ће бу­де ра­ди­ла, не­ће има­ти про­бле­ма са из­бор­ним гла­со­ви­ма. Што се др Ми­ла­на Лат­ко­ви­ћа ти­че, ми­тро­вач­ки СПС ни­је мо­гао на­ћи бо­љи из­бор, би­ло да је реч о чо­ве­ку од мо­ра­ла, би­ло да је реч о струч­ња­ку, ис­та­као је др Ди­ми­три­је Стој­шић, жи­ва ле­ген­да ми­тро­вач­ке хи­рур­ги­је. При­сут­ни­ма су се обра­ти­ли шеф по­кра­јин­ских со­ци­ја­ли­ста Ду­шан Ба­ја­то­вић и за­ме­ник пред­сед­ни­ка СПС др Жар­ко Об­ра­до­вић, ко­ји је Ми­тров­ча­ни­ма пре­нео по­здра­ве пред­сед­ни­ка Иви­це Да­чи­ћа. Они су ис­та­кли да се од ми­тро­вач­ких со­ци­ја­ли­ста у на­ред­ном пе­ри­о­ду оче­ку­је до­бар ре­зул­тат, што ће се мо­жда про­ве­ри­ти већ у де­цем­бру, за ка­да, по не­ким не­зва­нич­ним са­зна­њи­ма, мо­гу би­ти рас­пи­са­ни ло­кал­ни и по­кра­јин­ски из­бо­ри, ко­ји би се мо­гли одр­жа­ти пре ре­пу­блич­ких из­бо­ра. При­сут­ни на из­бор­ној кон­фе­рен­ци­ји су гро­мо­гла­сним апла­у­зом по­здра­ви­ли по­вра­так др Ми­ла­на Лат­ко­ви­ћа у пр­ве ре­до­ве и ње­гов из­бор за пр­вог со­ци­ја­ли­сту у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На­кон што се сло­жио са пи­сцем ових ре­до­ва да је СПС са­чу­ван за­хва­љу­ју­ћи љу­ди­ма као што су Ва­са Дам­ња­но­вић, Или­ја Ја­ко­вље­вић и дру­ги, др Ми­лан Лат­ко­вић је за М НО­ВИ­НЕ ре­као да ће СПС у на­ред­ном пе­ри­о­ду си­гур­но ја­ча­ти и да су вра­та у ње­му отво­ре­на свим љу­ди­ма ко­ји же­ле бо­љи­так за све гра­ђа­не Срем­ске Ми­тро­ви­це и Сре­ма. – Нео­п­ход­но је што ви­ше за­јед­нич­ких при­ја­те­ља и што ви­ше уза­јам­ног по­ве­ре­ња, ка­ко би по­сти­гли пот­пу­но је­дин­ство на­ше пар­ти­је, јер та­ко ће­мо ча­сно оба­ви­ти по­сао и из­бо­ри­ти се за бо­љу бу­дућ­ност – ре­као је др Ми­лан Лат­ко­вић. В. Ћо­сић Датум: 01.06.2011. ФАР­СА ОКО МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ СА­МО­ДО­ПРИ­НО­СА СЕ НА­СТА­ВЉА - Не­на­де Ле­ма­ји­ћу зар те ни­је сра­мо­та?! Ствар око ми­тро­вач­ког са­мо­до­при­но­са до­би­ја еле­мен­те фар­се. Да ни­су у пи­та­њу три ми­ли­о­на евра, ко­ли­ко је за пет го­ди­на са­ку­пље­но, мо­гла бих ре­ћи да до­би­ја еле­мен­те ко­ме­ди­је, али су­ви­ше нов­ца је у игри да би ствар би­ла сме­шна. Не­дав­но је у јед­ном днев­ном ли­сту та­бло­ид­не про­ве­ни­јен­ци­је осва­нуо текст о то­ме ка­ко ће без но­вог са­мо­до­при­но­са мно­ги упо­сле­ни­ци у град­ским ме­сним за­јед­ни­ца­ма оста­ти без по­сла. Скан­да­ло­зни текст је увре­да за здрав ра­зум, што ни­је чуд­но јер из ње­га из­би­ја ми­рис по­зна­те ме­диј­ске и по­ли­тич­ке куј­не. Е, у том тек­сту у ко­ме не­ма ни сло­ва о од­го­вор­но­сти Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са од 2006. до 2011. го­ди­не, у пр­ви план су ста­вље­ни они ко­ји су тро­ши­ли но­вац, они су на­вод­не жр­тве, а уоп­ште се не по­ми­њу они ко­ји су го­ди­на­ма пла­ћа­ли са­мо­до­при­нос и фи­нан­си­ра­ли њи­хо­ве пла­те. Не­што се не се­ћам да је при­ли­ком кам­па­ње за из­гла­са­ва­ње са­мо­до­при­но­са би­ло ре­чи о но­вим рад­ним ме­сти­ма по ме­сним за­јед­ни­ца­ма. Је­сте да су но­ва рад­на ме­ста оп­се­си­ја Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, али ни­је их на­ја­вљи­вао у про­ле­ће 2006. го­ди­не. Сад смо од­јед­ном са­зна­ли да се нов­цем са­мо­до­при­но­са фи­нан­си­ра­ло два­де­се­так пла­та, што укуп­но узев­ши ни­је ни де­се­ти део при­ку­пље­них сред­ста­ва. Дру­ги део фар­се од­но­си се на из­ве­штај о утро­ше­ним сред­стви­ма са­мо­до­при­но­са у 2010. го­ди­ни ко­ји је Не­над Ле­ма­јић про­сле­дио Скуп­шти­ни гра­да. Тај из­ве­штај ће се на­ћи у пе­так 3. ју­на пред ми­тро­вач­ким од­бор­ни­ци­ма иако га они фор­мал­но уоп­ште не тре­ба да усва­ја­ју. Мо­жда са­мо као ин­фор­ма­ци­ју. Из­ве­штај мо­ра би­ти под­нет они­ма од ко­јих је но­вац узет, од­но­сно гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це. И то не са­мо за про­шлу го­ди­ну, не­го за свих пет го­ди­на уна­зад. Го­спо­дин пред­сед­ник Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са, Не­над Ле­ма­јић се про­бу­дио по­сле ду­го­го­ди­шњег сна. Спа­вао је тим пред­сед­нич­ким сном све ове го­ди­не и са­да од­бор­ни­ци­ма ну­ди не­што што он на­зи­ва из­ве­шта­јем. Ка­ко му је ус­пе­ло да га са­ста­ви? Ка­кви су то по­ри­ви на­гна­ли пред­сед­ни­ка Од­бо­ра да се огла­си? Да ли се мо­жда се­тио да му је то ду­жност? Ка­ко би­ло, од­бор­ни­ци ће са­зна­ти ка­ко је по­тро­шен но­вац из са­мо­до­при­но­са у то­ку 2010. го­ди­не, али не­ће са­зна­ти ка­ко је тро­шен 2009. или 2008. го­ди­не. А тек гра­ђан­ство. Ње­га пред­сед­ник Од­бо­ра не пре­по­зна­је као ва­жан фак­тор у ре­а­ли­за­ци­ји за­јед­нич­ког по­ду­хва­та зва­ног град­ски са­мо­до­при­нос. Пред­сед­ник Од­бо­ра је тај по­ду­хват сма­трао за­јед­нич­ким са­мо у оном де­лу где се да­је но­вац. За­јед­нич­ки пла­ћа­мо по три по­сто. И ту је крај за­јед­ни­штву. Мо­ја ма­лен­кост је у про­те­клих пет го­ди­на пред­сед­ни­ку Од­бо­ра Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу по­ве­ри­ла око 100.000 ди­на­ра. Да њи­ма рас­по­ла­же она­ко ка­ко је обе­ћао и да ме оба­ве­шта­ва о то­ме. За про­те­клих пет го­ди­на ни­сам до­би­ла ни­ка­кав из­ве­штај о то­ме ка­ко је пред­сед­ник Од­бо­ра тим нов­цем рас­по­ла­гао. Пред­сед­ник и ње­го­ва ДСС-ов­ска кли­ка су ме пер­ма­нент­но збу­њи­ва­ли и ја ни­сам до да­на да­на­шњег ус­пе­ла да схва­тим ре­ци­мо, од чи­јег нов­ца је на­пра­вље­на кру­жна рас­кр­сни­ца Рум­ска мал­та? Са­мо­до­при­но­са или ЈП Пу­те­ви Ср­би­је? Од чи­јег нов­ца је на­пра­вље­на згра­да у Бло­ку Б? Ко­ли­ко је ко­штао град­ски трг? За­што се нов­цем са­мо­до­при­но­са ре­кон­стру­и­ше фа­са­да Срп­ског до­ма, ка­да то ни­је би­ло пред­ви­ђе­но пр­во­бит­ним пла­ном? И та­ко да­ље, да не по­ми­њем кре­дит Ин­те­за бан­ке. И шта сад зна­чи ша­ра­да око из­ве­шта­ја за 2010. го­ди­ну? Ка­кво је то не­до­ра­сло и не­ин­те­ли­гент­но ба­ца­ње пра­ши­не у очи од­бор­ни­ци­ма Скуп­шти­не гра­да? За­што не­ма ком­плет­ног из­ве­шта­ја за це­ло­ку­пан пе­риод тра­ја­ња са­мо­до­при­но­са ко­ји је ис­те­као пре два ме­се­ца? Пред­сед­ни­че Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са, Не­на­де Ле­ма­ји­ћу, ка­ко те ни­је сра­мо­та? Тре­бао си ући у сва­ку ми­тро­вач­ку ку­ћу и сва­ког Ми­тров­ча­на и Ми­тров­чан­ку, ко­ји су пет го­ди­на уна­зад пла­ћа­ли са­мо­до­при­нос, лич­но оба­ве­сти­ти где си по­тро­шио њи­хо­ве па­ре. Сва­ком по­на­о­соб си мо­рао об­ја­сни­ти шта си ура­дио, а шта ни­си и за­што. А не да два ме­се­ца на­кон ис­те­ка са­мо­до­при­но­са Скуп­шти­ни гра­да ша­љеш срам­ни из­ве­штај са­мо за про­шлу го­ди­ну. Шта ће од­бор­ни­ци од­лу­чи­ти по­во­дом то­га оста­је да се ви­ди. Мо­жда ни­је на­од­мет под­се­ти­ти их ко­га за­сту­па­ју у Скуп­шти­ни гра­да. Ако су за­бо­ра­ви­ли, то су гра­ђа­ни Срем­ске Ми­тро­ви­це. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 25.05.2011. НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРЕ­ВА­РЕ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-а: Ка­ко су Ле­ма­јић Не­над и Не­ди­мо­вић Бра­ни­слав без­у­спе­шно про­да­ва­ли ци­глу пред­сед­ни­ку вој­во­ђан­ске вла­де др Бо­ја­ну Пај­ти­ћу - Об­ма­на и по­след­њи да­ни ла­жног де­мо­кра­те Не­ди­мо­ви­ћа Што бли­же зо­ри, го­сти све го­ри. Та­ко би се от­при­ли­ке мо­гла ока­рак­те­ри­са­ти по­след­ња го­ди­на вла­сти ми­тро­вач­ког ДСС-а, оли­че­на у „пр­вом чо­ве­ку“ из­вр­шне вла­сти, гра­до­на­чел­ни­ку Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа. На­рав­но, Не­ди­мо­вић је са­мо фор­мал­но гра­до­на­чел­ник, не са­мо за­то што је иза­бран уз по­моћ ра­ди­ка­ла, не­го пре све­га за­то што је ње­го­во име­но­ва­ње би­ло пра­ће­но не­ви­ђе­ним по­ли­тич­ким на­си­љем. То на­си­ље је лу­ка­во, али упор­но и нео­ме­та­но, спро­во­дио па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац, про­фе­сор Ле­ма­јић Не­над, чо­век ко­ји је нај­за­слу­жни­ји за уру­ша­ва­ње и про­паст Срем­ске Ми­тро­ви­це. Прав­ник из Бло­ка Б, скром­ног фор­ма­та и не­скром­них ам­би­ци­ја, од­не­го­ван у чу­де­сној ка­дров­ској ла­бо­ра­то­ри­ји још чу­де­сни­јег Про­фе­со­ра Ле­ма­ји­ћа, ко­ји се по­след­њих го­ди­ну да­на ла­жно пред­ста­вља као де­мо­кра­та и члан Де­мо­крат­ске стран­ке, ко­нач­но је и јав­но рас­крин­кан у по­ли­тич­ком сми­слу. Ни­ко ни­је био из­не­на­ђен што се гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић ни­је по­ја­вио про­шлог пет­ка на ма­ту­рант­ској па­ра­ди, под на­зи­вом Плес са Евро­пом, одр­жа­ној на ми­тро­вач­ком град­ском тр­гу. Чак шта ви­ше, ве­ро­ват­но би се мно­ги на­шли у чу­ду да се гра­до­на­чел­ник по­ја­вио на овој све­ча­но­сти ми­тро­вач­ких ма­ту­ра­на­та. Али, ма­ту­рант­ском па­ра­дом је, ве­ро­ват­но, за ње­гов укус, од­већ до­ми­ни­ра­ла жу­та у ком­би­на­ци­ји са ве­се­лим бо­ја­ма, док гра­до­на­чел­ник по све­му су­де­ћи пре­фе­ри­ра ко­шту­ња­ви „дун­кли“ де­зен. Али, о уку­си­ма не вре­ди рас­пра­вља­ти. Под усло­вом да се не ла­же­мо. Но, у то­ме и је­сте ствар, јер гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић већ ско­ро чи­та­ву го­ди­ну јед­но при­ча а дру­го ра­ди. И ни­је да се то не ви­ди из ави­о­на. Али по­ли­тич­ко ђа­че Про­фе­со­ра Ле­ма­ји­ћа, као и ње­гов учи­тељ, убе­дљи­во вре­ђа људ­ску ин­те­ли­ген­ци­ју, због че­га ње­гов „де­мо­крат­ски слу­чај слу­жбе­ни­ка ДСС-а“ иза­зи­ва оп­шти смех у чар­ши­ји ко­ју во­де ли­ко­ви чи­ја је глав­на ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја ка­фа­на у Цар­ској па­ла­ти. Или Цар­ска па­ла­та у ка­фа­ни, ка­ко вам дра­го. Елем, по­што је раз­бу­цао ко­а­ли­ци­ју са ра­ди­ка­ли­ма, шеф ми­тро­вач­ких де­се­со­ва­ца Ле­ма­јић Не­над је на­пра­сно ак­ти­ви­рао не­ка­кав по­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (ДСС-ов­ског ла­жног кро­ко­ди­ла ве­ге­та­ри­јан­ца) и по­чео да сми­шља но­ву пре­ва­ру. По­што је као ма­ли ве­ро­ват­но чи­тао Или­ја­ду и Оди­се­ју, би­ће да му је на ум па­ла под­ва­ла са Тро­јан­ским ко­њем, на­рав­но са­да не пред зи­ди­на­ма Тро­је, већ пред бе­де­мом Де­мо­крат­ске стран­ке. Не, ни­је Ле­ма­јић од­јед­ном про­ме­нио иде­о­ло­ги­ју. Би­ће да је у пи­та­њу би­ла чи­ста ко­рист. Пре све­га ма­те­ри­јал­на. Не­ко је, при­ча се, до­шап­нуо Не­ком да би се мо­гли скло­пи­ти ле­пи по­сло­ви, као у нај­леп­ше до­ба по­ро­дич­но-стра­нач­ке стам­бе­не за­дру­ге Про­грес СМ. Тај Не­ко је на­вод­но обе­ћао Не­ком ле­пе по­сло­ве, али под јед­ним усло­вом: ако до­тич­ни уде­си да се ра­ди­кал­ски гра­до­на­чел­ник уба­ци у ре­до­ве Де­мо­крат­ске стран­ке. Као Тро­јан­ски коњ ме­ђу зи­ди­не Тро­је. Тај Не­ко је то без­ре­зер­вно обе­ћао. На­кон што је Не­ди­мо­вић не­ис­кре­но рас­кр­стио са ДСС-ом, као фол иза­шав­ши из Ле­ма­ји­ће­вог ши­ње­ла, од­глу­мље­но је пот­пи­си­ва­ње спо­ра­зу­ма о са­рад­њи Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је (МЕР) и Де­мо­крат­ске стран­ке у Но­вом Са­ду. На­рав­но, под буд­ним оком Ле­ма­јић Не­на­да, ко­ји је исто­вре­ме­но био и ДСС-овац и МЕР-овац. Пред­сед­ник по­кра­јин­ске вла­де др Бо­јан Пај­тић и шеф по­кра­јин­ских де­мо­кра­та Ду­шан Еле­зо­вић су зна­ли за Ле­ма­ји­ће­ву и Не­ди­мо­ви­ће­ву под­ва­лу, али су их пу­сти­ли да се крч­ка­ју у соп­стве­ном саф­ту. Јер, де­мо­кра­та­ма мо­же ићи са­мо у при­лог ка­да се ДСС-ов­ци јав­но по­си­па­ју пе­пе­лом и глу­ме „евро­пља­не“. Не­ди­мо­вић је јав­но про­гу­тао оно што му је Ле­ма­јић сер­ви­рао, и Ле­ма­јић и Не­ди­мо­вић су би­ли си­ти и за­до­вољ­ни кад су се из Но­вог Са­да вра­ти­ли у Срем­ску Ми­тро­ви­цу, али ства­ри ни­су ишле она­ко ка­ко их је за­ми­слио па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац. Чу­де­сни про­фе­сор је ра­чу­нао да ће се ми­тро­вач­ки де­мо­кра­ти оду­ше­ви­ти ла­жним по­кло­ном у ви­ду не­ис­кре­ног Не­ди­мо­ви­ћа, ко­ји ина­че ни­је у ста­њу да го­спо­да­ри сво­јом во­љом, већ је пот­пу­но у вла­сти Ле­ма­ји­ћа. Чла­но­ви ДС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци су се јед­но­гла­сно од­ре­ди­ли про­тив при­је­ма Не­ди­мо­ви­ћа у сво­је ре­до­ве, што пред­ста­вља нео­че­ки­ва­ни шок за ДСС и јав­ни ша­мар Ле­ма­ји­ће­вој под­му­клој на­ме­ри да Не­ди­мо­вић кад уђе у ДС ши­ром отво­ри вра­та из­ну­тра за це­ло­куп­ну ДСС–МЕР–ов­ску бра­ти­ју, ка­ко би се из­вр­шио пуч у пар­ти­ји Бо­ри­са Та­ди­ћа. По­што је Не­ди­мо­вић био по­ну­да ко­ја се мо­же од­би­ти, по­што је на­ме­ра о пу­чу про­па­ла, Не­ди­мо­вић се на­шао у чу­ду. Он тр­чи од Срем­ске Ми­тро­ви­це до Но­вог Са­да и на­траг, ви­чу­ћи: „Ја сам члан! Ја сам члан!“. Са ка­ли­ме­ров­ским из­ра­зом ли­ца, чак те­а­трал­но око Но­ве го­ди­не пот­пи­су­је при­ступ­ни­цу пред те-ве ка­ма­е­ра­ма и аро­гант­но на­ја­вљу­је да ће га у стран­ку при­ми­ти лич­но Бо­рис Та­дић. Бо­рис Та­дић очи­глед­но ни­је имао пој­ма о Не­ди­мо­ви­ће­вим при­ча­ма, јер ево од Но­ве го­ди­не па до да­нас ми­тро­вач­ки гра­до­на­чел­ник је још увек са­мо Ле­ма­ји­ће­ва по­ли­тич­ка ма­ри­о­не­та, ка­кве у ДС-у оба­шка не во­ле. Не­ди­мо­вић очи­глед­но гу­би жив­це. По­след­ња ла­кр­ди­ја ко­ја иде у јав­ност из стра­нач­ке куј­не чи­ји је, по­ре­де Ле­ма­ји­ћа, је­дан од ку­ва­ра и Не­ди­мо­вић Бра­ни­слав, је­сте та ка­ко ДС же­ли да сме­ни ми­тро­вач­ког гра­до­на­чел­ни­ка. Ах, ка­ко би гра­до­на­чел­ни­ку сад пред из­бо­ре би­ло фи­но да из­и­гра­ва стра­дал­ни­ка и ве­ли­ко­му­че­ни­ка. А баш се тру­дио и за­по­шља­вао сва­ке го­ди­не по 1.000 рад­ни­ка нај­ма­ње. Ал, стра­нач­ка куј­на је стра­нач­ка куј­на. Ку­ва­ри­це ма­ње збо­ри, да ти ру­чак не за­го­ри! Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 18.05.2011. НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРЕ­ВА­РЕ ДСС-а: КА­КО СЕ КО­ШТУ­НИ­ЧИ­НА ПАР­ТИ­ЈА ПРЕ­РУ­ШИ­ЛА У МИ­ТРО­ВИ­ЦУ ЕВРОП­СКУ РЕ­ГИ­ЈУ - Ка­ко је ле­га­ли­ста Н. Ле­ма­јић не­за­ко­ни­то отео од­бор­нич­ке ман­да­те Чу­ве­ни ле­га­ли­ста Ле­ма­јић Не­над је са тзв. по­кре­том Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја ушао у Скуп­шти­ну Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, чак са 7 (се­дам) од­бор­ни­ка. Про­блем је у то­ме што до­тич­ни „по­крет“ уоп­ште ни­је ни уче­ство­вао на из­бо­ри­ма, а ни­је ни мо­гао да уче­ству­је, јер га је Ле­ма­јић као сво­ју „при­ват­ну фир­му“ осно­вао тек 22. ок­то­бра 2008., по­ла го­ди­не по­сле одр­жа­них ло­кал­них из­бо­ра Ме­ђу нај­ве­ће пре­ва­ре, ко­је чи­не исто­ри­ју беш­ча­шћа ми­тро­вач­ке фи­ли­ја­ле Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је (ДСС), јед­на од нај­бе­зоб­зир­ни­јих је сва­ка­ко кра­ђа од­бор­нич­ких ман­да­та. Чу­ве­ни ле­га­ли­ста Ле­ма­јић Не­над је са тзв. по­кре­том Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја ушао у Скуп­шти­ну Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца чак са 7 (се­дам) од­бор­ни­ка. Про­блем је у то­ме што до­тич­ни „по­крет“ уоп­ште ни­је ни уче­ство­вао на из­бо­ри­ма, а ни­је ни мо­гао да уче­ству­је, јер га је Ле­ма­јић као сво­ју „при­ват­ну фир­му“ осно­вао тек 22. ок­то­бра 2008., по­ла го­ди­не по­сле одр­жа­них ло­кал­них из­бо­ра Та­ко је па­љан­ски про­фе­сор и ин­те­лек­ту­а­лац оп­ште прак­се свом во­ље­ном ше­фу Ко­шту­ни­ци др Во­ји­сла­ву на­пла­тио ви­ше­го­ди­шњи му­ко­тр­пан рад на те­ре­ну – део ман­да­та ко­је је на из­бо­ри­ма осво­јио ДСС (чак 7 од укуп­но 16), Ле­ма­јић је укњи­жио као сво­ју „при­ват­ну имо­ви­ну“. Да још бу­де за­ни­мљи­ви­је, Ле­ма­јић се Не­над од тог до­ба по­ја­вљу­је као шеф чак две по­ли­тич­ке оп­ци­је – ДСС, чи­ји је шеф, са 9 (де­вет) и Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (МЕР), чи­ји је та­ко­ђе шеф и вла­сник, са 7 (се­дам) оте­тих ман­да­та. Ова сво­је­вр­сна по­ли­тич­ка би­га­ми­ја до­во­ди до фор­ми­ра­ња јед­не на­ка­зне фран­ке­штај­нов­ско-ин­це­сту­о­зне тво­ре­ви­не ко­ја и да­нас функ­ци­о­ни­ше као ДСС–МЕР. На че­лу То­га је опет Ле­ма­јић Не­над. Као др Џе­кил и ми­стер Хајд – пре под­не у јед­ној, по­сле под­не у дру­гој ма­скир­ној оде­ћи. Ето ти га сад! Ле­ма­јић ни­је мо­рао да му­ко­трп­но за­ра­ђе­не нов­це, то­ком го­ди­на бо­рав­ка на тзв. од­го­вор­ним функ­ци­ја­ма, тро­ши на ку­по­ви­ну од­бор­нич­ких ман­да­та, као ка­кав тај­кун. За­што би се тро­шио због то­га. Он је ман­да­те ле­га­ли­стич­ки пре­о­тео од Ко­шту­ни­це, а за­ра­ђе­не нов­це је мо­гао да тро­ши дру­га­чи­је. Ре­ци­мо за ку­по­ви­ну ста­на у До­си­те­је­вој 15 у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, адре­са на ко­јој ће ка­сни­је осно­ва­ти по­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ка­ко би имао вла­снич­ки лист за ман­да­те ко­је је пре­о­тео Ко­шту­ни­ци. Би­ло је то ова­ко: Не­над Ле­ма­јић, ко­ји код по­лу­ин­те­ли­ге­на­та ва­жи за „па­мет­на чо­ве­ка“, ко­ји на­вод­но „увек ми­сли уна­пред“ (што ваљ­да зна­чи да увек не ми­сли и уна­зад?), клео се пи­сцу ових ре­до­ва пред из­бо­ре 2008. го­ди­не, да ће но­ву власт фор­ми­ра­ти ДСС и ра­ди­ка­ли. По­што се та­ко не­што, на ње­го­ву жа­лост, ни­је де­си­ло при­ли­ком фор­ми­ра­ња ре­пу­блич­ке вла­де, ваљ­да у же­љи да убла­жи соп­стве­ни ду­шев­ни бол, он је на ло­ка­лу на­пра­вио дил са ра­ди­ка­ли­ма. Био је то и је­ди­ни на­чин да сво­ју по­ли­тич­ку ма­ри­о­не­ту, Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа из­гла­са за гра­до­на­чел­ни­ка. За­хва­љу­ју­ћи че­му је овај (Не­ди­мо­вић, као та­кав) је­ди­ни срем­ски гра­до­на­чел­ник ко­га су од ср­ца иза­бра­ли срп­ски ра­ди­ка­ли. За уз­врат, он је ра­ди­ка­ли­ма, уз по­др­шку ДСС-а, омо­гу­ћио да на не­ко­ли­ко да­на има­ју ме­сто пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. За оне ко­ји се не се­ћа­ју, био је то Ра­до­слав Је­вре­мо­вић, та­да­шњи шеф ра­ди­ка­ла, а да­на­шњи пр­ви чо­век срем­ских на­пред­ња­ка. Ме­ђу­тим, ако Ле­ма­јић баш и ни­је то­ли­ко па­ме­тан ко­ли­ко ми­сли го­ми­ла по­лу­ин­те­ли­ге­на­та око ње­га, то не зна­чи да је глуп. Ви­дев­ши да је ђа­во од­нео ша­лу и да ће Ми­тро­ви­ца оста­ти, као остр­во мај­му­на, оп­ко­ље­на про­е­вроп­ским пар­ти­ја­ма, он на­пу­шта ко­а­ли­ци­ју са ра­ди­ка­ли­ма, али се не од­ри­че ман­да­та ко­ји су ра­ди­ка­ли да­ли Не­ди­мо­ви­ћу. Дру­жба је дру­жба, а слу­жба је слу­жба. Бр­љо­ти­ну иза­зва­ну из­да­јом, Ле­ма­јић по­ку­ша­ва да убла­жи та­ко што ра­ди­кал­ске ка­дро­ве за­по­шља­ва у Во­до­во­ду и дру­гим фир­ма­ма ко­је кон­тро­ли­ше. А да би од­глу­мио по­ли­тич­ког „кро­ко­ди­ла ве­ге­та­ри­јан­ца“ пред Де­мо­крат­ском стран­ком, уво­ди у игру Ми­тро­ви­цу европ­ску ре­ги­ју, са се­дам не­за­ко­ни­то оте­тих ман­да­та. Де­мо­кра­те при­ста­ју на ком­про­мис не за­то што не ви­де шта Ле­ма­јић ра­ди, већ из чи­сто праг­ма­тич­них раз­ло­га ка­ко, иона­ко упро­па­шће­ну Ми­тро­ви­цу за вре­ме ДСС-ове вла­сти, не би до­ве­ли у још не­за­вид­ни­ји по­ло­жај у од­но­су на ре­пу­блич­ку и по­кра­јин­ску власт. Та­ко Алек­сан­дар Про­да­но­вић, по­ли­тич­ки од­го­вор­но, при­хва­та функ­ци­ју пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не гра­да, ма­да ни­кад ни­је при­хва­тио „по­ту­рич­ку“ (на­рав­но у по­ли­тич­ком сми­слу) пре­вр­тљи­вост ра­ди­кал­ско–де­се­сов­ског гра­до­на­чел­ни­ка Б. Не­ди­мо­ви­ћа. Од та­да па до да­нас, МЕР по­слу­је као „при­ват­но пред­у­зе­ће“ Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, зло­у­по­тре­бља­ва свој по­ло­жај и не­за­ко­ни­то пе­ље­ши град­ски бу­џет, што пре­ко сво­јих при­ват­них ме­ди­ја, што пре­ко сво­јих по­лу­при­ват­них јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва. Нај­ви­ше сред­ста­ва се од­ли­ва пре­ко Упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, од­но­сно пре­ко са­те­лит­ских фир­ми ко­је се из ове упра­ве фи­нан­си­ра­ју, по­себ­но пре­ко Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић итд. Бу­џет­ске па­ре сли­ва­ју се у при­ват­не џе­по­ве чла­но­ва ДСС–МЕР, уз оп­шту не­за­ин­те­ре­со­ва­ност над­ле­жних ин­сти­ту­ци­ја, чи­ји пра­вил­ни­ци ваљ­да на­ла­жу да се не ди­ра­ју они ко­ји су на вла­сти. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 11.05.2011. НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРЕ­ВА­РЕ ДСС-А: МИ­ТРО­ВАЧ­КИ СА­МО­ДО­ПРИ­НОС РА­ЧУН БЕЗ КРЧ­МА­РА - Да ли Не­над Ле­ма­јић кри­је зло­у­по­тре­бу те­шку три ми­ли­о­на евра? Ми­тро­вач­ки са­мо­до­при­нос је ис­те­као 31. мар­та 2011. го­ди­не. У по­след­њих пет го­ди­на, ко­ли­ко је тра­јао, на име са­мо­до­при­но­са у град­ски бу­џет се сва­ке го­ди­не сли­ва­ло око 50 ми­ли­о­на. И не­ки ди­нар ви­ше. На со­ли­дар­ни ди­нар од 31. мар­та град­ска ка­са ви­ше не­ће мо­ћи да ра­чу­на јер но­вог са­мо­до­при­но­са очи­то не­ће ни би­ти. Ка­да је уво­ђен овај ко­ји је ис­те­као пре не­што ви­ше од ме­сец да­на, обе­ћа­ва­не су ку­ле и гра­до­ви, а на­ро­чи­то је обе­ћа­ва­на јав­ност у тро­ше­њу ''на­шег'' нов­ца. Ка­ко је ко­ја го­ди­на про­ла­зи­ла од јав­но­сти ни­је оста­ло ни ''ј'', а што се ти­че ку­ла и гра­до­ва, тја, шта ре­ћи? Да не бе­ше град­ског тр­га, за­и­ста не би­смо зна­ли где је слу­па­но две­ста и ви­ше ми­ли­о­на ди­на­ра. Кад смо већ код те број­ке, тре­ба под­се­ти­ти на то да јав­ност Срем­ске Ми­тро­ви­це још увек не зна ко­ли­ко нов­ца је, под је­дан - са­ку­пље­но, а под два - где је тај но­вац и ка­ко по­тро­шен. По­да­ци ко­је смо об­ја­вљи­ва­ли у М НО­ВИ­НА­МА до­би­је­ни су од ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, а не од оног ко је фор­мал­но за­ду­жен за оба­ве­шта­ва­ње јав­но­сти, не­ка­да­шњег пр­вог чо­ве­ка ДСС у Ми­тро­ви­ци и још увек пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са од 2006. до 2011. го­ди­не, Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. Он упор­но ћу­ти и не огла­ша­ва се. Од на­чел­ни­ка град­ске упра­ве за бу­џет Ду­шка Ша­ро­шко­вић са­зна­ли са­мо да је за про­те­клих пет го­ди­на са­ку­пље­но 275 ми­ли­о­на ди­на­ра. Исти по­да­так смо до­би­ли и од гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа. Ме­ђу­тим, ни­ко од њих ни­је по­ме­нуо кре­дит Бан­ке Ин­те­за. То се по­ми­ње тек у из­ве­шта­ју ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, у ком сто­ји да је укуп­на рас­по­ло­жи­ва су­ма са­мо­до­при­но­са не 275 не­го 335 ми­ли­о­на ди­на­ра, ра­чу­на­ју­ћи и 60 ми­ли­о­на ди­на­ра кре­ди­та ко­ји је по­диг­нут ка­ко би што пре би­ла за­вр­ше­на ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не у цен­тру гра­да, за­пра­во да би се фи­нан­си­ра­ла чи­ста стра­нач­ка про­па­ган­да ДСС-а. На име ка­ма­те на кре­дит из сред­ста­ва со­ли­дар­ног ди­на­ра до да­нас је пла­ће­но без­ма­ло 12 ми­ли­о­на. Дру­га, у мо­ру не­ја­сно­ћа, је то ко­ли­ко и ода­кле је пла­ће­на кру­жна рас­кр­сни­ца Рун­ска мал­та. Ту се по­да­ци гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа не по­кла­па­ју са по­да­ци­ма ЈП Пу­те­ви Ср­би­је. Тре­ће, ко­ли­ко је за­и­ста ко­шта­ла ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не, јер од 119 ми­ли­о­на ко­је је Не­над Ле­ма­јић по­ми­њао на све­ча­ном отва­ра­њу до­ђо­смо до 160 ми­ли­о­на ко­је у свом из­ве­шта­ју по­ми­ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић. Че­твр­то, где је тих 70 ми­ли­о­на ви­шка ко­је по­ми­ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић и ко­ји ће се утро­ши­ти у ре­а­ли­за­ци­ју два обе­ћа­на про­јек­та, про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју оби­ла­зни­це око Срем­ске Ми­тро­ви­це и из­град­њу фи­скул­тур­не са­ле Гим­на­зи­је? Да ли гра­до­на­чел­ник хо­ће да ка­же да у град­ској ка­си има 70 ми­ли­о­на ви­шка? Да­ле­ко би­смо сти­гли на­бра­ја­ју­ћи не­ја­сне си­ту­а­ци­је ве­за­не за овај не­срећ­ни са­мо­до­при­нос. Пет го­ди­на је сва­ки за­по­сле­ни гра­ђа­нин Срем­ске Ми­тро­ви­це, сва­ки пред­у­зет­ник и сва­ки по­љо­при­вред­ник ме­сеч­но од сво­је за­ра­де одва­јао и упла­ћи­вао три од­сто на име со­ли­дар­ног ди­на­ра. Од­бор за са­мо­до­при­нос на че­лу са Не­на­дом Ле­ма­ји­ћем је сва­ком за­по­сле­ном гра­ђа­ни­ну ди­рект­но ста­вио ру­ку у џеп и сва­ког ме­се­ца узео му од 500 до хи­ља­ду ди­на­ра (ре­ци­мо да се пла­те кре­ћу од 15 до 30 хи­ља­да ди­на­ра, а има и мно­го ве­ћих). Ми­тров­ча­ни се и ни­су бу­ни­ли, уоста­лом, са­ми су из­гла­са­ли тај са­мо­до­при­нос, као и мно­ге, мно­ге са­мо­до­при­но­се ра­ни­јих го­ди­на из ко­јих су гра­ђе­не шко­ле, бол­ни­це, мо­сто­ви, спорт­ски објек­ти ... И увек је по ис­те­ку јед­ног из­гла­са­ван но­ви, за­то што су Ми­тров­ча­ни уисти­ну со­ли­дар­ни. Али, ако су со­ли­дар­ни ни­су глу­пи, и има­ју пра­во да зна­ју где је по­тро­шен њи­хов ди­на­ра. Њи­хов ди­нар је и сва­ки бу­џет­ски ди­нар, али са­мо­до­при­нос је не­што још ви­ше њи­хо­во. Ди­нар ко­ји ни­су мо­ра­ли да да­ју, а ипак су да­ли. И за­то је из­ве­штај о тро­ше­њу са­мо­до­при­но­са не са­мо ствар по­ли­ти­ке и за­кон­ске нор­ме, већ и до­ма­ћег вас­пи­та­ња. За пет го­ди­на тра­ја­ња са­мо­до­при­но­са Не­над Ле­ма­јић ни јед­ном ни­је под­нео из­ве­штај о то­ме ка­ко су тро­ше­на сред­ства са­мо­до­при­но­са. У пи­та­њу је ско­ро 300 ми­ли­о­на ди­на­ра, или три ми­ли­о­на евра, ра­чу­на­ју­ћи по са­да­шњем кур­су. Ра­ди се за­пра­во о бру­тал­ној зло­у­по­тре­би ко­ја би мо­ра­ла до­би­ти сем по­ли­тич­ких и за­кон­ске кон­се­квен­це. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 13.04.2011. РАМ ЗА СЛИ­КУ: КА­КО ЈЕ ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ О­СТАО НЕО­БА­ВЕ­ШТЕН И ЗА­ШТО ЋЕ МИ­ТРО­ВАЧ­КО ТР­ЖИ­ШТЕ РА­ДА МО­РА­ТИ ДА УВО­ЗИ РАД­НУ СНА­ГУ? - Европ­ска по­сла Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа Про­шло је не­што ви­ше од го­ди­ну да­на од ка­да је ди­пло­ми­ра­ни прав­ник и гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић на­пу­стио ДСС. То је та­да био пр­во­ра­зред­ни до­га­ђај на ми­тро­вач­кој по­ли­тич­кој сце­ни. Сви су се пи­та­ли за­што, а Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је при­знао да ни­је мо­гао ви­ше да бу­де члан пар­ти­је ко­ја је же­ле­ла да га по­сва­ђа са це­лим све­том. Иако му је та пар­ти­ја сво­је­вре­ме­но омо­гу­ћи­ла по­сла­нич­ки ман­дат у Скуп­шти­ни Ср­би­је, ства­ри су се окре­ну­ле и ди­пло­ми­ра­ном прав­ни­ку и гра­до­на­чел­ни­ку су европ­ске ин­те­гра­ци­је и до­бри од­но­си са све­том по­ста­ле ми­ли­је и ва­жни­је од пар­тиј­ског члан­ства. Би­ло је оних ко­ји су сум­ња­ли у на­ме­ре Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа по­себ­но за­то што је на­ја­вио укљу­че­ње у по­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. У то вре­ме тај по­крет ни­је био ја­сно про­фи­ли­сан, а ве­ро­ва­ло се и да је он ре­зер­вна ко­ло­на ДСС-а. По­тез Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа ни­је до­жи­вљен као искре­но дис­тан­ци­ра­ње од ДСС-а већ је схва­ћен као ма­не­вар да се спа­се шта се спа­сти мо­же, у си­ту­а­ци­ји ка­да је реј­тинг ДСС-а вр­то­гла­во па­дао. Не­ду­го по­том Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је по­но­во из­не­на­дио јав­ност Срем­ске Ми­тро­ви­це и у ле­то про­шле го­ди­не ка­да ис­пред по­кре­та у ко­ји се ни­је ни учла­нио, бар не јав­но, пот­пи­сао спо­ра­зум о са­рад­њи са Де­мо­крат­ском стран­ком. Већ је би­ло ја­сни­је ка­кве су би­ле ам­би­ци­је Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа, али још увек је би­ло спо­ран ње­гов лич­ни по­ли­тич­ки ан­га­жман. Јер, не­ка­ко је оста­ло не­ја­сно ка­ква са­рад­ња је уго­во­ре­на и да ли је гра­до­на­чел­ник и сам по­стао члан ДС. Пи­та­ње учла­ње­ња Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа у Де­мо­крат­ску стран­ку је ко­нач­но раз­ја­шње­но пред са­му но­ву 2011. го­ди­ну ка­да смо са­зна­ли да ће ми­тро­вач­ког гра­до­на­чел­ни­ка у стран­ку при­ми­ти лич­но пред­сед­ник ДС и пред­сед­ник Ср­би­је Бо­рис Та­дић. Од та­да, ево већ че­ти­ри ме­се­ца, це­ла ми­тро­вач­ка јав­ност је као на игла­ма и че­ка да се то де­си. Ка­ко би­ло, гра­до­на­чел­ник се до­бро­вољ­но свр­стао на стра­ну тзв. про­е­вроп­ских сна­га, а кон­тра сво­јих не­ка­да­шњих пар­тиј­ских дру­го­ва, са иде­јом ко­ју је про­мо­ви­сао, да од Срем­ске Ми­тро­ви­це за­и­ста на­пра­ви европ­ску ре­ги­ју. Је­ди­но је би­ло пи­та­ње с ким је имао на­ме­ру то да на­пра­ви, да ли са Де­мо­крат­ском стран­ком или са сво­јим бив­шим пар­тиј­ским ду­го­ви­ма ДСС-ов­ци­ма ко­ји су ли­стом пре­шли у по­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. То­ли­ко их је би­ло у том По­кре­ту да га је би­ло не­мо­гу­ће раз­ли­ко­ва­ти од ДСС-а. Европ­ска по­сла ди­пло­ми­ра­ног прав­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа бар фор­мал­но ви­ше ни­су би­ла под зна­ком пи­та­ња. Под тим зна­ком, зна­ком пи­та­ња, остао је ње­гов По­крет, за ко­ји се ка­сни­је уста­но­ви­ло да га је осно­вао по­кра­јин­ски по­сла­ник ДСС-а Не­над Ле­ма­јић. Ис­по­ста­ви­ло се да­кле, да је ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Не­ди­мо­вић хо­мо ду­плекс. До по­ла члан Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја - ДСС, од по­ла де­мо­кра­та и евро­пе­јац. Ка­да је де­мо­кра­та и евро­пе­јац Бра­ни­слав Нед­мо­вић до­шао у при­ли­ку да по­ка­же ко­ли­ко му је ста­ло до европ­ских вред­но­сти, по­ка­за­ло се да жу­те зве­зди­це ко­ји­ма је оки­ћен ло­го­тип Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је ни­су на ње­га оста­ви­ле го­то­во ни­ка­кав ути­сак. Елем, је­дан од европ­ских за­ко­на ко­ји је усво­ји­ла срп­ска Скуп­шти­на сва­ка­ко је био За­кон о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја. По­зи­ва­ју­ћи се упра­во на тај за­кон 25. мар­та ове го­ди­не М НО­ВИ­НЕ су се обра­ти­ле ди­пло­ми­ра­ном прав­ни­ку и гра­до­на­чел­ни­ку Не­ди­мо­вић и тра­жи­ле од ње­га да од­го­во­ри на пи­та­ње на осно­ву че­га је у 2010. го­ди­ни ис­пла­ће­но 1,68 ми­ли­о­на фир­ми Њу­вижн бајтс са по­зи­ци­је услу­ге по уго­во­ру – ра­дио и те­ле­ви­зи­ја. Пре­ма по­у­зда­ним са­зна­њи­ма М НО­ВИ­НА та фир­ма је уче­ство­ва­ла у из­ра­ди и одр­жа­ва­њу сај­та Сир­ми­ју­мин­фо, па смо од гра­до­на­чел­ни­ка и ди­пло­ми­ра­ног прав­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа хте­ли да до­зна­мо за­што је зло­у­по­тре­бљен но­вац по­ре­ских об­ве­зни­ка. Ја­сно нам је би­ло да је сајт вла­сни­штво по­кре­та Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, као и чи­ње­ни­ца да је ре­дак­ци­ја сај­та сме­ште­на у про­сто­ри­ја­ма Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић. Исти зах­тев је по­слат и на адре­су Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт. У за­ко­ну о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја сто­ји да је рок за до­ста­вља­ње од­го­во­ра 15 да­на. Ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Не­ди­мо­вић, као гра­до­на­чел­ник је ре­дак­ци­ји М НО­ВИ­НА, по­след­њег да­на пре ис­ти­ца­ња тог ро­ка од­го­во­рио да је наш зах­тев про­сле­дио упра­во Град­ској упра­ви за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, ко­ја је по ње­го­вим ре­чи­ма над­ле­жна за да­ва­ње од­го­во­ра. Ко­ли­ко је над­ле­жна и са­ми смо се уве­ри­ли по­што нам та упра­ва ни­шта ни­је од­го­во­ри­ла. Да­кле, ди­пло­ми­ра­ни прав­ник и гра­до­на­чел­ник пој­ма не­ма шта се до­га­ђа у град­ским упра­ва­ма. И не са­мо што не­ма пој­ма не­го га и не ин­те­ре­су­је. Јер, да је хтео, он је за пет ми­ну­та мо­гао да са­зна ка­ко се тро­ше па­ре из град­ског бу­џе­та. Али ни­је. Остао је нео­ба­ве­штен. Као што је био нео­ба­ве­штен и о то­ме шта се оно­мад де­ша­ва­ло у град­ској упра­ви за по­љо­при­вре­ду, ка­да су се у днев­ној штам­пи по­ја­ви­ли тек­сто­ви о на­вод­ним зло­у­по­тре­ба­ма нов­ца за под­сти­цај сто­чар­ској про­из­вод­њи. Гра­до­на­чел­ник ни­шта о то­ме ни­је знао, са­мо је ре­као да га не ин­те­ре­су­ју те ''пр­ља­ве ра­бо­те''. Ка­сни­је се ис­по­ста­ви­ло да ни­ка­квих ''пр­ља­вих ра­бо­та'' у упра­ви за по­љо­при­вре­ду ни­је би­ло. Бла­го Ми­тров­ча­ни­ма са та­ко не­за­ин­те­ре­со­ва­ним гра­до­на­чел­ни­ком. Шта год чо­век да га пи­та, он пој­ма не­ма. А и не за­ни­ма га. Све су то спо­ред­не ства­ри у од­но­су на отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ко­ји­ма је гра­до­на­чел­ник по­све­тио цео свој жи­вот. Од ка­да је гла­со­ви­ма од­бор­ни­ка Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке у ле­то 2008. го­ди­не иза­бран на то ме­сто, од да­но­ноћ­но ми­сли са­мо о то­ме ка­ко сва­ке го­ди­не да отво­ри по хи­ља­ду рад­них ме­ста. И то но­вих. На кра­ју сва­ке го­ди­не за на­ред­ну на­ја­ви још јед­ну хи­ља­ду. И та­ко из го­ди­не у го­ди­ну. Кад се са­бе­ру све гра­до­на­чел­ни­ко­ве на­ја­ве о но­вим рад­ним ме­сти­ма, као и на­ја­ве ње­го­вог не­ка­да­шњег пар­тиј­ског ше­фа Не­на­да Ле­ма­ји­ћа ко­ји је у апри­лу 2008. го­ди­не на­ја­вио че­ти­ри хи­ља­де но­вих рад­них ме­ста, до­ђе се до ле­пе ци­фре. То­ли­ке да би се ми­тро­вач­ки за­вод за за­по­шља­ва­ње пот­пу­но ис­пра­знио. Ми­тро­ви­ца би мо­ра­ла да уво­зи рад­ну сна­гу да по­пу­ни­мо сва рад­на ме­ста ко­ја су Не­ди­мо­вић и Ле­ма­јић отво­ри­ли у сво­јим из­ја­ва­ма. Ме­ђу­тим, ре­ал­на еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ни­је ни бли­зу тих на­ја­ва и сно­ва. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 06.04.2011. УЈЕ­ДИ­ЊЕ­НИ РЕ­ГИ­О­НИ СР­БИ­ЈЕ - СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Ини­ци­ја­ти­ва за фор­ми­ра­ње три град­ске оп­шти­не У че­твр­так, 31. мар­та у про­сто­ри­ја­ма Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре, на ко­јој су по пр­ви пут пред­ста­вље­не ак­тив­но­сти Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­би­је у гра­ду. Кон­фе­рен­ци­ји су при­су­ство­ва­ли чла­но­ви УРС – Срем­ска Ми­тро­ви­ца: пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра Г17 плус То­дор Ку­зман­че­вић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра На­род­не пар­ти­је др Дра­ган Шо­јић и адво­кат Мо­мир Ђу­ри­чић. По­вод за оку­пља­ње био је по­кре­та­ње две ве­ли­ке ак­ци­је при­ку­пља­ња пот­пи­са за две пе­ти­ци­је. Пр­ва пе­ти­ци­ја се од­но­си на при­ку­пља­ње пот­пи­са за де­цен­тра­ли­за­ци­ју Ср­би­је и она ће се ре­а­ли­зо­ва­ти на те­ри­то­ри­ји це­ле др­жа­ве, а би­ће пре­да­та Скуп­шти­ни Ср­би­је, а дру­га се од­но­си на де­цен­тра­ли­за­ци­ју Срем­ске Ми­тро­ви­це и фор­ми­ра­ње три град­ске оп­шти­не. Не­ки од зах­те­ва УРС, ко­ји су фор­му­ли­са­ни у пе­ти­ци­ји за де­цен­тра­ли­за­ци­ју Ср­би­је, су да се про­ме­ни за­кон о фи­нан­си­ра­њу ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, да се про­ме­ни за­кон о ло­кал­ним из­бо­ри­ма ка­ко би гра­ђа­ни ди­рект­но би­ра­ли и сме­њи­ва­ли сво­је гра­до­на­чел­ни­ке, као и да се вра­ти од­у­зе­та имо­ви­на ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма. Ак­ци­ја при­ку­пља­ња пот­пи­са за де­цен­тра­ли­за­ци­ју Срем­ске Ми­тро­ви­це је дру­га пе­ти­ци­ја УРС – Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ре­а­ли­за­ци­ја ове ак­ци­је је већ по­че­ла у по­не­де­љак, 4. апри­ла ка­да су гра­ђа­ни на штан­ду Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­би­је у цен­тру гра­да би­ли у при­ли­ци да пот­пи­шу пе­ти­ци­ју, а ак­тив­но­сти око при­ку­пља­ња пот­пи­са ће тра­ја­ти два ме­се­ца. Пе­ти­ци­ја ће би­ти пре­да­та Скуп­шти­ни Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца са зах­те­вом да се по­кре­не про­це­ду­ра за фор­ми­ра­ње три град­ске оп­шти­не. Зах­те­ви УРС су да по­ред Срем­ске Ми­тро­ви­це, оп­шти­не по­ста­ну Ла­ћа­рак и Ма­чван­ска Ми­тро­ви­ца. - Наш пред­лог је да се Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца де­цен­тра­ли­зу­је и фор­ми­ра из три град­ске оп­шти­не. Цен­трал­на град­ска оп­шти­на би би­ла Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца за­јед­но са се­ли­ма ко­ја су ис­точ­но и се­вер­но од гра­да, за­тим Оп­шти­на Ла­ћа­рак са се­ли­ма се­вер­но (Ди­вош, Чал­ма, Ста­ра Бин­гу­ла) и за­пад­но од Ла­ћар­ка (Мар­тин­ци, Ку­змин, Бо­сут, Срем­ска Ра­ча), а тре­ћа оп­шти­на би би­ла Ма­чван­ска Ми­тро­ви­ца са се­ли­ма у ма­чван­ском де­лу гра­да – из­ја­вио је То­дор Ку­зман­че­вић. Он је ис­такао да Ла­ћа­рак, као ме­сто са ве­ћим бро­јем ста­нов­ни­ка од це­ле оп­шти­не Ириг, за­слу­жу­је да по­ста­не оп­шти­на. То­дор Ку­зман­че­вић на­гла­ша­ва да је гра­ђа­ни­ма Ла­ћар­ка и Ма­чван­ске Ми­тро­ви­це по­треб­но да по­ста­ну оп­шти­не ка­ко би мо­гли сна­жни­је да ути­чу на ре­ша­ва­ње соп­стве­них про­бле­ма и до­но­се од­лу­ке ко­је су у њи­хо­вом ин­те­ре­су ка­ко би има­ли бо­љи жи­вот. Чла­но­ви УРС – Срем­ска Ми­тро­ви­ца оче­ку­ју да ће за два ме­се­ца при­ку­пи­ти 500.000 пот­пи­са за децентрализацију Србије. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 30.03.2011. ЛА­ЖИ И ПРЕ­ВА­РЕ ДСС-а - Фран­ке­штај­нов­ска тво­ре­ви­на Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја: при­ват­на „фир­ма“ Не­на­да Ле­ма­ји­ћа Мо­жеш ла­га­ти ко­ли­ко хо­ћеш, али не и до­ве­ка. Ова из­ре­ка сва­ка­ко се од­но­си на „тај­ну ве­зу“ фан­том­ског сај­та Сир­ми­у­мин­фо, ко­ји се не­за­ко­ни­то фи­нан­си­ра из бу­џет­ских сред­ста­ва и По­кре­та Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ко­ји је при­ват­на кре­а­ци­ја Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, не­зва­нич­ног „па­три­јар­ха“ (до­ју­че­ра­шњег и фор­мал­ног ше­фа ми­тро­вач­ког ДСС-а) нај­ве­ћих по­ли­тич­ких га­до­сти на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ка­ко су М НО­ВИ­НЕ у бро­ју од 23. мар­та об­ја­ви­ле, на­кон де­таљ­ног ис­тра­жи­ва­ња, ин­тер­нет пор­тал Сир­ми­у­мин­фо, сме­штен не­за­ко­ни­то на адре­си Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић, ко­ји за­по­шља­ва из­ме­ђу де­сет и пет­на­ест осо­ба, по це­ни од 25.000 до 30.000 ди­на­ра по јед­ној осо­би, за­пра­во је стра­нач­ки ме­диј По­кре­та Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја и ДСС-а. Осим пор­та­ла, Сир­ми­у­мин­фо се ба­ви и те­ле­ви­зиј­ском про­дук­ци­јом, ко­ју ан­га­жу­је Град­ска упра­ва за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, а за пар­тиј­ске по­тре­бе фран­кен­штај­нов­ске тво­ре­ви­не ДСС-Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја од­не­дав­но функ­ци­о­ни­ше и јед­на штам­па­на ствар, ко­ја се оста­вља у по­штан­ским са­ду­чи­ћи­ма и пре­ко та­ра­ба уба­цу­је у кућ­на дво­ри­шта. Та три „ме­ди­ја“ (Сир­ми­у­мин­фо, сајт и ТВ, као и до­тич­на Штам­па­на Ствар), за­пра­во тре­ба да убе­де Ми­тров­ча­не да је жи­вот ве­сео као Ди­зни­ленд, са­мо ако се при­кљу­че По­кре­ту, ко­ји је у сво­јој лу­цид­ној за­ми­сли кре­и­рао ни­ко дру­ги до Не­над Ле­ма­јић. По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја осно­ван је 22. ок­то­бра 2008. го­ди­не, да­кле ско­ро по­ла го­ди­не од мо­мен­та ка­да се ла­жно пред­ста­вљао у ми­тро­вач­ком пар­ла­мен­ту, као на­вод­на от­пад­нич­ка гру­па ко­ја се то­бо­же из­вла­чи из Ко­шту­ни­чи­ног и Ле­ма­ји­ће­вог пар­тиј­ског ши­ње­ла. Ми­тров­ча­ни се до­бро се­ћа­ју. Ја­сно је да По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја ни­је уче­ство­вао на из­бо­ри­ма за Скуп­шти­ну Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и да је у град­ском пар­ла­мен­ту на не­ле­га­лан на­чин. Али, шта да се ра­ди кад ства­ри сми­сли осве­до­че­ни ле­га­ли­ста Ле­ма­јић Не­над. Уз­гред, у мо­мен­ту ка­да се осни­ва „при­ват­на фир­ма“ Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, зва­на Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, до­тич­ни се на­ла­зи на че­лу ми­тро­вач­ког ДСС-а, по­кра­јин­ски је по­сла­ник Ко­шту­ни­чи­не стран­ке у Скуп­шти­ни АПВ (што је и да­нас), та­ко да при­ча ка­ко се до­тич­ни По­крет су­прот­ста­вља ДСС-у, хи­та­ју­ћи ка (Ј)евро­пи и европ­ским вред­но­сти­ма, чи­ста бе­срам­на лаж, рав­на ор­га­ни­зо­ва­ном по­ли­тич­ком кри­ми­на­лу. Тај исти По­крет се про­шле го­ди­не ла­жно пред­ста­вио и ше­фу вој­во­ђан­ске вла­де др Бо­ја­ну Пај­ти­ћу, као и пред­сед­ни­ку По­кра­јин­ског од­бо­ра Де­мо­крат­ске стран­ке, пот­пи­сав­ши са њи­ма про­то­кол о стра­те­шкој са­рад­њи. Пот­пи­си­ва­њу је, да­ка­ко, при­су­ство­вао и Ле­ма­јић Не­над, идеј­ни тво­рац ове ла­кр­ди­је. Од та­да ће још ма­ло па го­ди­на да­на, али ни­ка­ква са­рад­ња, а по­себ­но не стра­те­шка, ни­је по­ка­за­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци од стра­не Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је. А и ка­ко би, кад је Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја са­мо ре­зер­вна ко­ло­на ДСС-а. По све­му су­де­ћи, схва­ти­ли су то и др Бо­јан Пај­тић, и Ду­шан Еле­зо­вић, па се о фа­мо­зном спо­ра­зу­му о по­ли­тич­кој са­рад­њи ви­ше и не при­ча. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 23.03.2011. ВО­ДО­ВОД, КА­НА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ПАР­ТИЈ­СКЕ ПО­МИ­ЈЕ - Ми­тров­ча­ни у це­ни во­де пла­ћа­ју стра­нач­ку про­па­ган­ду ДСС- Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја Ди­рек­тор ми­тро­вач­ког Во­до­во­да, Са­ша Бу­га­џи­ја од­би­ја да јав­но­сти об­ја­сни у ко­јој ме­ри је у це­ни во­да угра­ђе­на пар­тиј­ска про­па­ган­да стран­ке чи­ји је он члан Ми­тро­вач­ко Јав­но ко­му­нал­но пред­у­зе­ће Во­до­вод пла­ни­ра­ло је да ове го­ди­не за ре­кла­му по­тро­ши бли­зу три и по ми­ли­о­на (тач­ни­је 3,400.000.00) ди­на­ра за ре­кла­му и про­па­ган­ду. За­ни­мљи­во је да је то дво­стру­ко ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не, иако су ре­ци­мо тро­шко­ви одр­жа­ва­ња за­др­жа­ни на ни­воу прет­ход­не го­ди­не. Да­кле, про­па­ган­да и ре­кла­ма су ди­рек­то­ру Во­до­во­да и ру­ко­во­де­ћем ка­дру у овом пред­у­зе­ће­ту (што би ре­као пр­по­шни Срећ­ко Шо­јић) ва­жни­ји од ква­ли­те­та во­де!? Шта ће мо­но­пол­ском јав­ном пред­у­зе­ћу, ко­је це­ном во­де де­ре ко­жу гра­ђа­ни­ма с ле­ћа, ре­кла­ма и про­па­ган­да, дру­га је ствар. То је ја­сно, уско­ро ће из­бо­ри, а по­зна­то је да стран­ке на вла­сти па­ре за про­па­ган­ду, из­ме­ђу оста­лог, осим из бу­џе­та, узи­ма­ју из јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва, од ко­јих су не­ке (уста­но­ве, да­ка­ко) са­мо за по­тре­бе пар­тиј­ског че­ру­па­ња и фор­ми­ра­не. (Као ре­ци­мо Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, Фонд Ата­на­си­је Стој­ко­вић итд.) Пре­ма не­ким ра­чу­ни­ца­ма, због ста­рих це­во­во­да, ко­ји­ма је у до­број ме­ри про­шао рок тра­ја­ња, го­ди­шње ис­цу­ри и прак­тич­но се „про­спе“ око ми­ли­он ку­би­ка во­де. Ум­не­сто да тро­ши па­ре на са­на­ци­ју ста­рих це­во­во­да, као ње­го­ви прет­ход­ни­ци, ди­рек­тор Бу­га­џи­ја се из све сна­ге – ре­кла­ми­ра, од­но­сно ре­кла­ми­ра сво­ју стран­ку ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. Илу­стра­ци­је ра­ди, тро­шко­ви ре­кла­ме и про­па­ган­де ми­тро­вач­ког Во­до­во­да за ову го­ди­ну по­кри­ва­ју це­ну 136.000 ку­би­ка во­де од го­то­во јед­не сед­ми­не во­де ко­ја ис­цу­ри у зе­мљу за го­ди­ну да­на. На­рав­но, ја­сно је да се и во­да ко­ја ис­цу­ри, и тро­шко­ви ре­кла­ме и про­па­ган­де угра­ђу­ју у це­ну во­де, те да крај­њи цех пла­ћа­ју по­тро­ша­чи. Сем сво­је­вр­сне пљач­ке гра­ђа­на пре­ви­со­ком це­ном во­де, у ко­ју је угра­ђе­на и пар­тиј­ска про­па­ган­да ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ди­рек­то­ру Во­до­во­да Са­ши Бу­га­џи­ји не па­да на па­мет да, као ње­го­ви прет­ход­ни­ци, ре­дов­но оба­ве­шта­ва јав­ност о ква­ли­те­ту во­де ко­ју пи­ју Ми­тров­ча­ни. И по­ред ви­ше по­ку­ша­ја да до­би­ју из­ве­штај о ква­ли­те­ту во­де из ми­тро­вач­ког Во­до­во­да, чи­та­о­ци М НО­ВИ­НА су оста­ли ус­кра­ће­ни за ову ин­фор­ма­ци­ју. Ме­ђу­тим, ка­да су се, не­где то­ком ја­ну­а­ра, на вра­ти­ма мно­гих гра­ђа­на по­че­ли по­ја­вљи­ва­ти не­ка­кви тр­го­вач­ки пут­ни­ци, од­но­сно про­дав­ци фил­те­ра за во­ду, мо­ра­ли смо се и пи­сме­ним пу­тем обра­ти­ти ди­рек­то­ру Во­до­во­да Са­ши Бу­га­џи­ји, тра­же­ћи да нам од­го­во­ри на пи­та­ња ве­за­на за ква­ли­тет ми­тро­вач­ке во­де. На­рав­но, М НО­ВИ­НЕ ве­ру­ју да је ква­ли­тет во­де за пи­ће у гра­ни­ца­ма до­зво­ље­них стан­дар­да, али са­мо по­на­ша­ње ди­рек­то­ра ко­ји од­би­ја да о то­ме оба­ве­сти јав­ност, у нај­ма­њу ру­ку је чуд­но. Сем пи­та­ња ве­за­них за ква­ли­тет во­де, Са­ши Бу­га­џи­ји смо по­ста­ви­ли и пи­та­ње ко­ли­ко тро­шко­ви про­па­ган­де ути­чу на це­ну во­де. На­рав­но, ни­је од­го­во­рио ни на ово пи­та­ње. В. Ћо­сић Датум: 16.03.2011. ЈЕ­ДИН­СТВЕ­НА СР­БИ­ЈА - Да Срем бу­де ис­пред Ја­го­ди­не Про­шле су­бо­те, 12. мар­та, у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је ма­ла све­ча­ност омла­дин­ске ор­га­ни­за­ци­је Је­дин­стве­не Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Све­ча­но­сти су при­су­ство­ва­ли пред­сед­ник По­кра­јин­ског од­бо­ра ЈС Ср­ђан Кру­же­вић. пред­став­ни­ци ЈС из дру­гих срем­ских оп­шти­на и, као гост, Ва­са Дам­ња­но­вић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СПС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. При­сут­не је нај­пре пред­ста­вио пред­сед­ник ГО ЈС Зо­ран Ве­се­ли­но­вић, да би се за­тим мла­ди­ма Је­дин­стве­не Ср­би­је обра­тио Ми­лош Је­вре­мо­вић, пред­сед­ник омла­дин­ске ор­га­ни­за­ци­је. Том при­ли­ком иза­бра­ни су за­ме­ник и пот­пред­сед­ник омла­ди­не, Бо­јан Ћи­рић и Ани­та Је­здић. По­здра­вља­ју­ћи скуп, пред­сед­ник ПО ЈС Ср­ђан Кру­же­вић је ре­као да му је дра­го што ова стран­ка има до­ста мла­дих љу­ди, док је Дра­га­на Кан­тар, го­шћа из Ста­ре Па­зо­ве из­ра­зи­ла же­љу да Срем до­стиг­не ви­ши ни­во раз­во­ја од Ја­го­ди­не, где се на че­лу на­ла­зи њи­хов стра­нач­ки ли­дер Дра­ган Мар­ко­вић Пал­ма. Шеф ми­тро­вач­ког СПС-а, Ва­са Дам­ња­но­вић је, по­здра­вља­ју­ћи овај скуп, ре­као да је пред ЈС и СПС ве­лик за­јед­нич­ки по­сао у на­ред­ном пе­ри­о­ду, на­ро­чи­то у дру­гој по­ло­ви­ни го­ди­не, ка­да пред­сто­је пред­из­бор­не ак­тив­но­сти. Ж. П. Датум: 02.03.2011. ДСС-ОВ­СКО „ПРО­ДА­ВА­ЊЕ ЦИ­ГЛЕ“ Иако је твр­ди­ла да ће се из сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са ура­ди­ти се­дам ка­пи­тал­них обје­ка­та у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ми­тро­вач­ка ДСС-ов­ска власт је гра­ђа­не ко­ји су из­гла­са­ли са­мо­до­при­нос до­ве­ла у за­блу­ду. Осим пе­шач­ке зо­не у цен­тру гра­да и де­ли­мич­но кру­жне рас­кр­сни­це на Рум­ској мал­ти, сви оста­ли објек­ти су гра­ђе­ни из дру­гих сред­ста­ва, на­ци­о­нал­ног ин­ве­сти­ци­о­ног пла­на, оп­штин­ског бу­џе­та или сред­ста­ва ре­пу­блич­ких јав­них пред­у­зе­ћа, што су са­ми ДСС-ов­ски функ­ци­о­не­ри по­твр­ди­ли у сво­јим из­ја­ва­ма. Ако вр­тић у Ка­ме­ња­ру, кру­жна рас­кр­сни­ца Во­јар­на, пут Р 103, ни­су гра­ђе­ни из са­мо­до­при­но­са, на че­га је он он­да по­тро­шен? Из ар­хи­ве М НО­ВИ­НА до­но­си­мо по­је­ди­но­сти са све­ча­них отва­ра­ња обје­ка­та ко­ји су тре­ба­ли би­ти гра­ђе­ни сред­стви­ма са­мо­до­при­но­са, као и из­ја­ве та­да­шњих град­ских функ­ци­о­не­ра. Пу­ште­на у рад тра­фо ста­ни­ца у Ин­ду­стриј­ској зо­ни Је­зе­ро. - На­кон са­мо шест ме­се­ци од при­сту­па­ња ре­а­ли­за­ци­ји Ин­ду­стриј­ска зо­на је­зе­ро је при­ве­де­на функ­ци­ји. По­што је из­гра­ђе­на фе­кал­на ка­на­ли­за­ци­ја, по­ста­вље­на во­до­вод­на мре­жа, цео си­стем је за­о­кру­жен и овим пу­шта­њем елек­трич­не енер­ги­је за ин­ду­стриј­ску зо­ну. Ин­ве­сти­ци­ја ко­ја из­но­си 16 ми­ли­о­на ди­на­ра оства­ре­на је уз за­јед­нич­ко уче­шће Елек­тро­вој­во­ди­не и Оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца, из­ја­вио на­род­ни по­сла­ни­ка Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. (М НО­ВИ­НЕ, 14. но­вем­бар 2006.) Отво­ре­на кру­жна рас­кр­сни­ца код Рум­ске мал­те ко­ја је ко­шта­ла 30 ми­ли­о­на ди­на­ра. - Ово је је­дан од се­дам цен­трал­них про­је­ка­та ко­ји се ре­а­ли­зу­ју из сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са ко­ји је рас­пи­сан про­шле го­ди­не. У овој го­ди­ни, од се­дам про­је­ка­та би­ће за­вр­ше­но пет. Из­град­ња кру­жне рас­кр­сни­це на Рум­ској мал­ти је био ве­лик и оби­ман по­сао, ко­ји је ура­ђен у крат­ком ро­ку, за­хва­љу­ју­ћи чи­ње­ни­ци да смо ус­пе­ли успе­шно да удру­жи­мо сред­ства са­мо­до­при­но­са и у овом слу­ча­ју сред­ства ЈП Пу­те­ви Ср­би­је, из­ме­ђу оста­лог из­ја­вио др Не­над Ле­ма­јић. (М НО­ВИ­НЕ 13. март 2007.) Отво­рен стам­бе­но – по­слов­ни обје­кат у на­се­љу Бло­ку Б Вред­ност објек­та је 22 ми­ли­о­на ди­на­ра, сред­ства је обез­бе­ди­ла Оп­шти­на Срем­ска Ми­тро­ви­ца, а ин­ве­сти­ци­јом ру­ко­во­ди­ло ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу. (М НО­ВИ­НЕ 20. март 2007.) Отва­ра­ње ре­кон­стру­и­са­не пе­шач­ке зо­не - Пре го­ди­ну да­на рас­пи­сан је са­мо­до­при­нос ко­ји су гра­ђа­ни по­др­жа­ли за­и­ста ве­ли­ком ве­ћи­ном. Та­да ни ми ни­смо ве­ро­ва­ли да ће­мо за све­га го­ди­ну да­на има­ти за­вр­ше­ну пе­шач­ку зо­ну. Од­лич­на са­рад­ња ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, гра­ђа­на и из­во­ђа­ча да­ла је ова­ко сја­јан ре­зул­тат. И ево, го­ди­на да­на је про­шла и нај­ве­ћи про­је­кат са­мо­до­при­но­са, пе­шач­ка зо­на, је за­вр­шен. Све је у љу­ди­ма. Овај про­је­кат су ра­ди­ли од­лич­ни љу­ди, из­ме­ђу оста­лог из­ја­вио Не­над Ле­ма­јић (М НО­ВИ­НЕ 10. април 2007.) По­че­так из­град­ње кру­жне рас­кр­сни­це на Ста­ром мо­сту - Оп­шти­на Срем­ска Ми­тро­ви­ца ула­же зна­чај­на сред­ства у ин­фра­струк­ту­ру, а јед­на од ве­ли­ких ин­ве­сти­ци­ја је и из­град­ња кру­жне рас­кр­сни­це Во­јар­на, чи­ја укуп­на вред­ност из­но­си 66 ми­ли­о­на ди­на­ра, од ко­јих је по­ред сред­ста­ва из НИП-а и дру­гих из­во­ра, нај­ве­ћи део бру­то сред­ста­ва из­дво­јен из бу­џе­та Оп­шти­не, а ре­а­ли­зу­је се пре­ко ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу, за­ме­ник пред­сед­ни­ка СО Срем­ска Ми­тро­ви­ца др Не­над Ле­ма­јић. (М НО­ВИ­НЕ 17. јул 2007.) Кру­жна рас­кр­сни­ца Во­јар­на пу­ште­на у са­о­бра­ћај При­су­ство­ва­ли пред­сед­ник Оп­шти­не Зо­ран Ми­шче­вић, на­род­ни по­сла­ник ДСС у Скуп­шти­ни Ср­би­је и ко­ор­ди­на­тор за ин­фра­струк­ту­ру Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. За но­ви­не су из­ја­ви­ли да је кру­жна рас­кр­сни­ца код Во­јар­не ко­шта­ла 55 ми­ли­о­на, а да су сред­ства обез­бе­ђе­на из бу­џе­та Оп­шти­не и НИП-а. (М НО­ВИ­НЕ 25. сеп­тем­бар 2007.) Пу­штен у са­о­бра­ћај део пу­та Р 103 Пред­сед­ник оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца Зо­ран Ми­шче­вић пу­стио у са­о­бра­ћај део пу­та Р 103 од Во­јар­не до Ули­це 16. ди­ви­зи­је. Но­ви­на­ри­ма ре­че­но да су сред­ства обез­бе­ђе­на из НИП-а и ре­пу­блич­ких јав­них пред­у­зе­ћа. Ни­ко ни­је по­ме­нуо са­мо­до­при­нос (М НО­ВИ­НЕ, 11. де­цем­бар 2007.) Отво­рен вр­тић у на­се­љу Ка­ме­њар Пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Алек­сан­дар Про­да­но­вић на све­ча­ном отва­ра­њу из­ри­чи­то на­гла­сио да је из­град­ња обје­кат ко­шта­ла 80 ми­ли­о­на, а да су сред­ства у пот­пу­но­сти обез­бе­ђе­на из Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не (М НО­ВИ­НЕ 14. мај 2008.) Датум: 23.02.2011. ПРЕД­ИЗ­БОР­НА НЕР­ВО­ЗА - ДСС пук’о и у Ма­чви! Иако ри­зи­ку­ју да бу­ду и фи­зич­ки на­пад­ну­ти, мно­ги ма­сов­но на­пу­шта­ју ДСС, јер ру­ко­вод­ство ове стран­ке ни­је ис­пу­ни­ло обе­ћа­ња – да ће их за­по­сли­ти! По­ло­ви­ном овог ме­се­ца на адре­су М НО­ВИ­НА сти­гао је до­пис Град­ског од­бо­ра Је­дин­стве­не Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у ко­ме се упо­зо­ра­ва на те­шке прет­ње ак­ти­ви­сти­ма Је­дин­стве­не Ср­би­је од стра­не ДСС-а. У са­оп­ште­њу ко­је је пот­пи­сао пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра ЈС Зо­ран Ве­се­ли­но­вић, под на­сло­вом ДСС пре­ти ак­ти­ви­сти­ма Је­дин­стве­не Ср­би­је, из­ме­ђу оста­лог се ка­же: У прет­ход­них не­ко­ли­ко да­на у се­лу Ра­ден­ко­вић до­шло је до же­сто­ког вер­бал­ног, а за­ма­ло и фи­зич­ког су­ко­ба ак­ти­ви­ста ДСС-а и ак­ти­ви­ста Је­дин­стве­не Ср­би­је. Не­за­до­вољ­ни што им је за са­мо не­ко­ли­ко да­на ве­ли­ки број чла­но­ва пре­шао у Је­дин­стве­ну Ср­би­ју по­је­дин­ци су по­же­ле­ли и фи­зич­ки да се об­ра­чу­на­ју. На са­стан­ку Град­ског од­бо­ра ЈС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­ног 02.02.2011. ГО је же­сто­ко осу­дио овај ин­ци­дент и од­лу­чио да се обра­ти јав­но­сти са овим са­оп­ште­њем. Тим по­во­дом обра­ти­ли смо се Си­ни­ши Ђор­ђи­ћу, пред­сед­ни­ку Ме­сног од­бо­ра Је­дин­стве­не Ср­би­је у Ра­ден­ко­ви­ћу, ко­ји је по­твр­дио да се од стра­не ДСС-а упу­ћу­ју прет­ње ак­ти­ви­сти­ма ње­го­ве стран­ке, а на­ро­чи­то они­ма ко­ји су на­пу­сти­ли ДСС, не­за­до­вољ­ни јер им је од стра­не ру­ко­во­ди­ла­ца Ко­шту­ни­чи­не пар­ти­је да­ва­но ла­жно пред­из­бор­но обе­ћа­ње да ће до­би­ти за­по­сле­ње, ко­је ни­ка­да ни­је ис­пу­ње­но. – За 15 да­на, у Ме­сни од­бор Је­дин­стве­не Ср­би­је у Ра­ден­ко­ви­ћу је упи­са­но чак 46 чла­но­ва. Ме­ђу њи­ма је и ве­ли­ки број бив­ших, раз­о­ча­ра­них чла­но­ва ДСС-а, ко­ји су на­пу­сти­ли стран­ку по­што су пре­ва­ре­ни да ће до­би­ти по­сао од­мах по­сле прет­ход­них из­бо­ра. Од та­да је про­шло три го­ди­не, а од по­сла ни тра­га ни гла­са, па је нор­мал­но да су не­за­до­вољ­ни и да од­ла­зе из ДСС-а. Ак­ти­ви­сти ДСС-а су се, за­те­че­ни оп­штом бе­жа­ни­јом њи­хо­вих бив­ших чла­но­ва, око­ми­ли на нас из Је­дин­стве­не Ср­би­је, уз нај­го­ре мо­гу­ће вер­бал­не прет­ње, а ма­ло је фа­ли­ло да оне пре­ра­сту и у фи­зич­ко на­си­ље. Као да сам ја крив што су их њи­хо­ви функ­ци­о­не­ри из ДСС-а ла­га­ли да ће их за­по­сли­ти чим про­ђу из­бо­ри. Ђор­ђић ка­же да су ме­шта­ни Ра­ден­ко­ви­ћа по­ве­ро­ва­ли да ће Зо­ран Ми­шче­вић не­што ура­ди­ти за њи­хо­во се­ло, јер је и сам Ма­чва­нин. Али, џа­ба. Је­ди­но што је ура­ђе­но – уз­ра­ђе­но је од стра­не Де­мо­крат­ске стран­ке и Алек­сан­дра Про­да­но­ви­ћа, пред­сед­ни­ка град­ске скуп­шти­не. За­хва­љу­ју­ћи њи­ма уре­ђе­на је згра­да ме­сне за­јед­ни­це, сре­ђе­но је фуд­бал­ско игра­ли­ште, спро­ве­де­на стру­ја кроз се­ло, ура­ђен пут... Да је та­ко све­до­чи и Дра­ган Ве­се­ли­но­вић, ко­ји је на­пу­стио ДСС да би пре­шао у Је­дин­стве­ну Ср­би­ју: – Обе­ћа­ли су ми пред по­след­ње из­бо­ре да ће ме за­по­сли­ти, али ни­шта од то­га. Осе­ћам се на­са­ма­ре­но и пре­ва­ре­но – ка­же он. СА­ОП­ШТЕ­ЊЕ ЗА ЈАВ­НОСТ ГРАД­СКОГ ОД­БО­РА ЈЕ­ДИН­СТВЕ­НА СР­БИ­ЈА, СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - ДСС пре­ти ак­ти­ви­сти­ма Је­дин­стве­не Ср­би­је У прет­ход­них не­ко­ли­ко да­на у се­лу Ра­ден­ко­вић до­шло је до же­сто­ког вер­бал­ног, а за­ма­ло и фи­зич­ког су­ко­ба ак­ти­ви­ста ДСС-а и ак­ти­ви­ста Је­дин­стве­не Ср­би­је. Не­за­до­вољ­ни што им је за са­мо не­ко­ли­ко да­на ве­ли­ки број чла­но­ва пре­шао у Је­дин­стве­ну Ср­би­ју по­је­дин­ци су по­же­ле­ли и фи­зич­ки да се об­ра­чу­на­ју. На са­стан­ку Град­ског од­бо­ра ЈС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­ног 02.02.2011. ГО је же­сто­ко осу­дио овај ин­ци­дент и од­лу­чио да се обра­ти јав­но­сти са овим са­оп­ште­њем. Је­дин­стве­на Ср­би­ја и њен ли­дер Дра­ган Мар­ко­вић - Пал­ма ни­су кри­ви што има­ју нај­бо­љи со­ци­јал­ни про­грам, и што га спро­во­де у свим Оп­шти­на­ма у ко­ји­ма уче­ству­ју у вла­сти. Не ну­ди­мо ла­жна обе­ћа­ња за­рад лич­них ин­те­ре­са и гра­ђа­ни су то пре­по­зна­ли. Нас не чу­ди што нам број чла­но­ва ра­сте из да­на у дан, али нас чу­ди да још по­сто­је сна­ге ко­је се ку­ну у де­мо­кра­ти­ју, а спрем­не су и на линч, са­мо да за­у­ста­ве оси­па­ње члан­ства ко­је је раз­о­ча­ра­но и пре­ва­ре­но пре­шло у ЈС. Ми смо спрем­ни на са­рад­њу са свим пар­ти­ја­ма ко­је за­и­ста же­ле да по­бољ­ша­ју жи­вот у на­шем гра­ду и ни­кад не­ће­мо при­бе­ћи ова­квим ме­то­да­ма, те сто­га мо­ли­мо све по­ли­тич­ке пар­ти­је ко­је по­сто­је на овој те­ри­то­ри­ји да се исто оп­хо­де и пре­ма Је­дин­стве­ној Ср­би­ји. У слу­ча­ју по­ку­ша­ја де­ман­ти­ја огла­си­ће­мо се по­но­во са име­ни­ма ак­те­ра, као и са тач­ним да­ту­мом и ме­стом где су се де­си­ли су­ко­би. Пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра Је­дин­стве­не Ср­би­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца Зо­ран Ве­се­ли­но­вић Датум: 02.02.2011. ТРИ­БИ­НА ЛДП О НА­СИ­ЉУ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ-Ко су на­ци­сти из на­шег со­ка­ка? У Срем­ској Ми­тро­ви­ци је у су­бо­ту 30. ја­ну­а­ра одр­жа­на три­би­на о на­си­љу. Три­би­ни је прет­хо­ди­ла про­јек­ци­ја фил­ма Сте­ва­на Фи­ли­по­ви­ћа Ши­ша­ње ко­ја је одр­жа­на дан ра­ни­је. Филм до­но­си при­чу о бе­о­град­ском сред­њо­школ­цу, шам­пи­о­ну у зна­њу ма­те­ма­ти­ке ко­ји је уву­чен у свет скин­хе­да. Филм је не­по­гре­ши­во ука­зао на оне де­ло­ве дру­штва и по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је ко­је сво­јим чи­ње­ње, или не­чи­ње­њем, пот­пи­ру­ју на­си­ље ме­ђу мла­ди­ма. О фил­му и на­си­љу уоп­ште на три­би­ну су го­во­ри­ли про­ду­цент фил­ма На­та­ша Вра­њеш, ко­ме­сар за људ­ска пра­ва ЛДП Мар­ко Ка­ра­џић и Го­ран Ми­ле­тић. По­вод за три­би­ну је пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Град­ског од­бо­ра ЛДП у Срем­ској Ми­тро­ви­ци би­ло и обе­ле­жа­ва­ње 30. ја­ну­а­ра Ме­ђу­на­род­ног да­на не­на­си­ља - Сма­тра­мо да је ова те­ма ве­о­ма ак­ту­ел­на. До­каз за то су и по­ру­ке ко­је су сти­за­ле на наш феј­сбук про­фил на ком смо 27. ја­ну­а­ра об­ја­ви­ли на­ја­ву три­би­не. Тог да­на је сти­гло на де­се­ти­не увре­дљи­вих по­ру­ка, на­ци­стич­ких по­ру­ка, на­ци­стич­ких ко­рач­ни­ца, Хи­тле­ро­вих фо­то­гра­фи­ја. За­ми­сли­те ап­сур­да, све се то до­га­ђа 27. ја­ну­а­ра на дан ка­да је осло­бо­ђен ло­гор Аушвиц у Дру­гом свет­ском ра­ту у Срем­ској Ми­тро­ви­ци? То је пот­пу­но не­ве­ро­ват­но, али нај­стра­шни­је је што иза то­га сто­је углав­ном мла­ди љу­ди, де­ца, уче­ни­ци тре­ћих и че­твр­тих раз­ре­да сред­њих шко­ла. Ни­су они кри­ви. Пи­там шта дру­штво ра­ди? Што им не по­мог­не да се не иден­ти­фи­ку­ју са та­ко де­ви­јант­ним по­ја­ва­ма? Шта ра­ди Кан­це­ла­ри­ја за мла­де? Шта ра­де про­свет­ни рад­ни­ци, шта се де­ша­ва у шко­ла­ма. Шта ра­ди цр­ква. Чи­ме се она ба­ви? Шта де­ца уче на ве­ро­на­у­ци. Чим се ба­ве по­по­ви, сем што се ба­ве но­вим џи­по­ви­ма? Ово дру­штво се на ба­ви мла­ди­ма на аде­ква­тан на­чин. Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ска пар­ти­ја сма­тра да је то ва­жно те­ма и у на­шем по­ли­тич­ком про­гра­му људ­ска пра­ва и сло­бо­де у на до­ми­нант­ном ме­сту, из­ја­вио је Алек­сан­дар Га­ври­ло­вић. Мар­ко Ка­ра­џић је ука­зао на оба­ве­зу др­жа­ве да се ухва­ти у ко­штац са овим ве­ли­ким про­бле­мом, али и по­тре­би да сва­ко по­је­ди­нач­но да свој до­при­нос ис­ко­ре­њи­ва­њу овог дру­штве­ног зла. - На­ша на­ме­ра је да про­блем на­си­ља не гу­ра­мо под те­пих. Же­ли­мо да раз­го­ва­ра­мо о про­бле­му и мо­би­ли­ше­мо све оне ко­ји же­ле да уче­ству­ју у ње­го­вом ре­ша­ва­њу. Као и у мно­гим дру­гим ства­ри­ма и ка­да је спре­ча­ва­ње на­си­ља у пи­та­њу има­мо сим­бо­ли­ку, а ма­ло су­шти­не. То мо­же­мо да ви­ди­мо кроз обра­зов­ни си­стем, кроз оно што нам се ну­ди кроз ме­ди­је, али и у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. Ми­слим да нам је по­треб­но мно­го ви­ше ра­да искре­ног при­сту­па овом про­бле­му. Пре­вен­ци­ја је нај­ва­жни­ја, али и по­треб­но је оја­ча­ти и пра­во­суд­ни си­стем ка­ко би санк­ци­о­ни­са­ње на­си­ља би­ло аде­кват­но, ре­као је Мар­ко Ка­ра­џић, до­не­дав­но др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва. Уче­сни­ци три­би­не су ука­за­ли на нај­о­се­тљи­ви­је гру­пе, ко­је су нај­ви­ше из­ло­же­не на­си­љу, Ро­ми, де­ца, же­не, ма­њин­ске ет­нич­ке гру­пе. За­јед­нич­ки је став да др­жа­ва, пре све­га вла­да, али и пра­во­суд­ни си­стем но­си нај­ве­ћу од­го­вор­ност у бор­би про­тив на­си­ља. Сле­де све дру­ге ин­сти­ту­ци­је, шко­ла, цр­ква, али и ме­ди­ји. С. Цу­ца­нић Датум: 26.01.2011. (ЗЛО)УПО­ТРЕ­БА БУ­ЏЕ­ТА ОД СТРА­НЕ ДСС-а?! (2)-МЕ­ДИЈ­СКИ КРИ­МИ­НАЛ?!-Фан­том­ски сајт Сир­ми­у­мин­фо из „Али­ба­би­не пе­ћи­не“ ДСС-а? Већ ду­же вре­ме се ме­ђу гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це по­ста­вља пи­та­ња ко сто­ји иза фа­мо­зног сај­та, од­но­сно ин­тер­нет пор­та­ла ко­ји се у јав­но­сти пред­ста­вља као Сир­ми­у­мин­фо. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од свих оста­лих ин­фор­ма­тив­них сај­то­ва, од­но­сно ин­тер­нет пор­та­ла, овај не­ма ни зва­нич­ну адре­су, ни зва­ни­чан те­ле­фон, а сва­ки по­ку­шај да се сту­пи у кон­такт са осни­ва­чем, од­но­сно глав­ним и од­го­вор­ним уред­ни­ком ре­дак­ци­је, у ко­јој се на­ла­зи до­бар део ДСС-ове но­ви­нар­ске еки­пе из не­ка­да­шње Ра­ди­о­те­ле­ви­зи­је М, оста­је без­у­спе­шан. Ка­да смо по­сле ду­же по­тра­ге, пре не­ких ме­сец да­на на­ба­са­ли на број мо­бил­ног те­ле­фо­на јед­ног од чла­но­ва ре­дак­ци­је фан­том­ског ин­фор­ма­тив­ног гла­си­ла у елек­трон­ском об­ли­ку, раз­го­вор ко­ји је во­ђен из­гле­дао је ова­ко: – Ха­ло, је ли то Сир­ми­у­мин­фо, хте­ли би­смо да да­мо ре­кла­му, по­што ви­ди­мо да об­ја­вљу­је­те ре­кла­ме, али хо­ће­мо да кон­так­ти­ра­мо са глав­ним уред­ни­ком, у ве­зи са це­нов­ни­ком и та­ко то. Глас не­ког мом­ка, по­ма­ло за­те­чен, од­го­ва­ра нам: – Не знам, ево вам не­ког од но­ви­на­ра. Пре­ко те­ле­фо­на чу­је­мо жен­ски глас но­ви­нар­ке ко­ја се пред­ста­вља као Љ. Ћ. (име и пре­зи­ме по­зна­то Ре­дак­ци­ји М НО­ВИ­НА). Пи­та­мо за глав­ног уред­ни­ка: – Па, Ле­ма­јић, он је уред­ник – ка­же без раз­ми­шља­ња но­ви­нар­ка. На­рав­но, ми­сли на др Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, про­фе­со­ра исто­ри­је на Па­ла­ма и у Но­вом Са­ду, али и до­не­дав­но пр­вог чо­ве­ка ДСС-а за Срем­ску Ми­тро­ви­цу, по­кра­јин­ског по­сла­ни­ка Ко­шту­ни­чи­не стран­ке итд. Пи­та­мо за адре­су и те­ле­фон ре­дак­ци­је ин­фор­ма­тив­ног сај­та. – Их, као да не знаш. Па ту смо, у про­сто­ри­ја­ма Ата­на­си­ја Стој­ко­ви­ћа, а те­ле­фон је 629 – 122. То је те­ле­фон Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић, али и те­ле­фон Сир­ми­у­мин­фа. Ле­ма­јић ни­је сад ту, али зо­ви­те га на мо­бил­ни. Го­спо­дин Ле­ма­јић се не ја­вља на мо­бил­ни те­ле­фон. Као да прет­по­ста­вља због че­га га зо­ве­мо. И уоп­ште, „си­ва еми­нен­ци­ја“ ДСС-а као да се по­ву­кла у „иле­га­лу“, у де­бе­лу сен­ку. Уочи Но­ве го­ди­не, от­ка­ко је пред­сед­нич­ко ме­сто у Град­ском од­бо­ру ДСС-а пре­пу­стио Зо­ра­ну Ми­шче­ви­ћу, као да је у зе­мљу про­пао. Не­ке на­ше ко­ле­ге отво­ре­но за­ви­де др Ле­ма­ји­ћу, уко­ли­ко је он глав­ни уред­ник до­тич­ног ин­фор­ма­тив­ног сај­та. Мно­ги би да се и њи­ма де­си да уз свој но­ви­нар­ски по­сао до­би­ју ка­те­дру. Ако мо­же про­фе­сор да бу­де уред­ник, за­што не би уред­ник мо­гао да бу­де про­фе­сор. Па ма­кар и на не­ком по­лу­и­ле­гал­ном фа­кул­те­ту. Као што је и сајт по­лу­и­ле­га­лан. Ипак, не­ма зва­нич­них по­твр­да да је др Ле­ма­јић глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ин­фо сај­та. Ко­ри­сти­мо при­ли­ку да упи­та­мо по­не­што и Сла­ђа­ну Ми­лен­ко­вић, ди­рек­то­ри­цу ми­тро­вач­ке ви­со­ке шко­ле за вас­пи­та­че и про­ве­ре­ног ка­дра ДСС-а, ина­че по­зна­ту као те-ве но­ви­нар­ку кул­тур­не ру­бри­ке РТВ М у сло­бод­но вре­ме. Сла­ђа­на Ми­лен­ко­вић, ко­ја је ина­че по по­ли­тич­ком на­ло­гу ДСС-а по­ста­вље­на на ме­сто пред­сед­ни­це Управ­ног од­бо­ра Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић, не­ги­ра да се би­ло ка­ква ре­дак­ци­ја ин­фо сај­та на­ла­зи на адре­си Фон­да. Као ста­ри до­бри ка­дар ДСС-а, она је фан­та­стич­но нео­ба­ве­ште­на о би­ло ка­квом по­сто­ја­њу ове ре­дак­ци­је и не­ма пој­ма ко је глав­ни уред­ник, и не­ма пој­ма да ли је то ка­ко твр­де не­ки но­ви­на­ри др Ле­ма­јић Не­над. Не­ма­мо пој­ма, што би ре­као Ра­до­ван Тре­ћи. Ни да ли је тач­но да се у овој ре­дак­ци­ји на­ла­зи бар де­се­так ДСС-ов­ских но­ви­нар­ских ка­дро­ва, ко­ји има­ју ме­сеч­на при­ма­ња од око 30.000 ди­на­ра (ода­кле па­ре, ако не из бу­џе­та)? Ових да­на, по­но­во зо­ве­мо на број 629 – 122, те­ле­фон­ски број про­сто­ри­ја Фон­да Ата­на­си­ја Стој­ко­вић, као и др Ле­ма­ји­ћа, по­кра­јин­ског по­сла­ни­ка ДСС-а, на ње­гов слу­жбе­ни број. Опет „мр­ка ка­па“. Ни­ко не же­ли да раз­го­ва­ра о ства­ри ко­ја је на са­мој иви­ци кри­ми­на­ла и о ко­јој би мо­жда тре­ба­ло да се за­ин­те­ре­су­је и јав­ни ту­жи­лац. Јер, ни­је про­блем што да­нас сва­ко хо­ће да се ба­ви не­ка­квим ме­ди­ји­ма. По­сто­ји ми­ли­он на­чи­на за јав­но огла­ша­ва­ње, из­ме­ђу оста­лог и пу­тем ин­тер­не­та. Про­блем је што у слу­ча­ју Сир­ми­у­мин­фа по­сто­је бар две ства­ри ко­је су на са­мој иви­ци кри­ми­на­ла. Пр­ва ствар је што сајт за ко­га се отво­ре­но при­ча да пред­ста­вља ДСС-ов­ски ме­диј ко­ји се при­пре­ма за пред­из­бор­ну кам­па­њу (о тро­шку гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це) ниг­де ни­је зва­нич­но ре­ги­стро­ван, у скла­ду са За­ко­ном о јав­ном ин­фор­ми­са­њу. Сајт не­ма ин­ден­ти­фи­ка­ци­ју, не­ма адре­су ре­дак­ци­је, не­ма број те­ле­фо­на и фак­са. У пи­та­њу је да­кле фан­том­ски сајт, чи­ме се кр­ши За­кон о јав­ном ин­фор­ми­са­њу. Као да се на­ла­зи у са­мој Али­ба­би­ној пе­ћи­ни. Дру­га ствар, ко­ја про­из­и­ла­зи из пр­ве, је­сте на­чин фи­нан­си­ра­ња сај­та. Као што смо већ ре­кли, сва­ко има пра­во да се ба­ви ме­ди­ји­ма у окви­ру за­ко­на, и о свом ру­ву и кру­ву. То што по све­му су­де­ћи ДСС пра­ви свом ми­шку ве­се­ље о тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка, зло­у­по­тре­бља­ва­ју­ћи бу­џет Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, већ мо­же да бу­де ствар не са­мо за над­зор­ну бу­џет­ску ин­спек­ци­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ода­кле па­ре за фи­нан­си­ра­ње јед­ног уско пар­тиј­ског сај­та? ДСС очи­глед­но не­ма па­ра да пла­ти ни сво­је пар­тиј­ске огла­се од пре го­ди­ну да­на, па он­да ни­је те­шко за­кљу­чи­ти чи­ја сред­ства ар­чи за соп­стве­ну про­мо­ци­ју. Датум: 19.01.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА: МЕ­ДИ­ЈИ И СТРАН­КЕ-(Зло)упо­тре­ба бу­џе­та од стра­не ДСС-а?! Че­ти­ри и по ми­ли­о­на ди­на­ра ви­ше за ин­фор­ми­са­ње не­го ла­не, у про­јек­то­ва­ном бу­џе­ту Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца за 2011. го­ди­ну, на­и­шла су на раз­ли­чи­та по­је­ди­нач­на ре­а­го­ва­ња ме­ђу од­бор­ни­ци­ма. Са по­ме­ну­та 4,5 ми­ли­о­на ви­ше, укуп­на су­ма за ин­фор­ми­са­ње у овој го­ди­ни, на­кон усва­ја­ња бу­џе­та за 2011., тре­ба да из­но­си 22,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ре­а­го­ва­ња од стра­не по­је­ди­них од­бор­ни­ка би­ла су у сми­слу да ли је ова­мо тре­ба­ло ма­ње, а та­мо ви­ше, али та­ко је увек кад је па­ра то­ли­ко, а же­ља и по­тре­ба мно­го ви­ше. Зна­чај ин­фор­ми­са­ња, да­ка­ко ни­ко не до­во­ди у пи­та­ње (оба­шка што опо­зи­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­но сма­тра да је ма­ње за­сту­пље­на у ме­ди­ји­ма од вла­сти, те при­че по­сто­је још од ка­ко је у Ср­би­ји уве­де­но ви­ше­стра­нач­је), али ни­је ма­ли број оних ко­је за­ни­ма на ко­ји на­чин ће се та сред­ства тро­ши­ти. Ту је сва­ка­ко ни­шта ма­ње за­ни­мљи­ва чи­ње­ни­ца да се сред­ства на­ме­ње­на за тро­шко­ве ин­фор­ми­са­ња на­ла­зе у стра­нач­ком „по­се­ду“ Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је, од­но­сно Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру ко­ју ве­о­ма очи­глед­но и на нај­ри­гид­ни­ји на­чин кон­тро­ли­ше ДСС. То је уоста­лом ви­ше пу­та при­зна­ла и са­ма на­чел­ни­ца упра­ве Зо­ри­ца Га­шпар, ко­ја је у не­ко­ли­ко на­вра­та аутор­ки ових ре­до­ва по­твр­ди­ла да не мо­же ни­шта да ура­ди без до­зво­ле „по­ли­ти­ча­ра“. Под на­зи­вом „по­ли­ти­ча­ри“ под­ра­зу­ме­ва­ла је са­свим из­ве­сну де­се­сов­ску го­спо­ду са кон­крет­ним име­ном и пре­зи­ме­ном, али они у овом мо­мен­ту ни­су бит­ни за ток на­ше при­че. Оно што је бит­но је­сте чи­ње­ни­ца да у овом мо­мен­ту уоп­ште ни­је по­зна­та струк­ту­ра тро­ше­ња свих 22,5 ми­ли­о­на ди­на­ра, од­но­сно ко­ли­ко ће се да­ти за ко­ји од ме­ди­ја. Тек не­зна­тан део од укуп­них сред­ста­ва дат је за­ин­те­ре­со­ва­ним уче­сни­ци­ма за тзв. јав­не на­бав­ке ма­ле вред­но­сти, док ни­ко из ДСС-ове упра­ве не же­ли да об­ја­сни ка­ко ће се тро­ши­ти нај­ве­ћи део ових сред­ста­ва. Ако бу­де као и про­шле го­ди­не, он­да ће се па­ре по­ре­ских об­ве­зни­ка тро­ши­ти ван кон­тро­ле јав­но­сти. Ма­да, од по­је­ди­на­ца упо­зна­тих са тен­де­ри­ма ко­је кон­тро­ли­ше ДСС, а ко­ји у стра­ху због од­ма­зде од стра­не ДСС-ових „по­ли­ти­ча­ра“ же­ле да оста­ну ано­ним­ни, мо­же се ових да­на чу­ти да по­сто­је на­ме­ре од­ре­ђе­них „струк­ту­ра“ да се про­цес јав­них на­бав­ки до кра­ја ком­про­ми­ту­је. У том сми­слу по­сто­је и из­ве­сни пред­ло­зи тзв. уго­во­ра за огла­ша­ва­ње по на­ло­гу Гра­да, где ДСС же­ли да као и про­шле го­ди­не зло­у­по­тре­бља­ва од­ре­ђе­не ме­ди­је, об­ја­вљу­ју­ћи ства­ри ко­је су од лич­ног и стра­нач­ког ин­те­ре­са за ра­чун сред­ста­ва гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це. „Уго­вор“ је де­фи­ни­сан на кор­ле­о­не­ов­ски на­чин по си­сте­му по­ну­де ко­ја се не мо­же од­би­ти, а њи­ме се спро­во­ди чи­сто пра­во на­си­ље, по ко­ме ДСС-ов­ска упра­ва мо­же да на­ру­чи би­ло шта, без об­зи­ра на ко­декс ин­фор­ми­са­ња. Ка­да је аутор­ка ових ре­до­ва про­шле го­ди­не упи­та­ла до­не­дав­но пр­вог чо­ве­ка ми­тро­вач­ког ДСС-а др Не­на­да Ле­ма­ји­ћа че­му ова­кви уце­њи­вач­ки уго­во­ри, до­би­ла је од­го­вор у сти­лу за­то да об­ја­вљу­је­мо оно што ми хо­ће­мо. На­жа­лост, ре­чи ко­је су јој би­ле упу­ће­не од стра­не „си­ве еми­нен­ци­је“ Ко­шту­ни­чи­ног огран­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ни­су из­го­во­ре­не у ни­ма­ло ша­љи­вом то­ну, па је та­ко и би­ло. Тра­же­но је да се об­ја­вљу­је оно што ми хо­ће­мо. Из­ме­ђу оста­лог је тра­же­но да се о тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка ре­кла­ми­ра­ју при­ват­не фир­ме. За­што? Је ли не­ко од то­га имао лич­не ко­ри­сти? Тре­ба на­по­ме­ну­ти и то да ни јед­на срем­ска оп­шти­на не ко­ри­сти та­кво прав­но на­си­ље као ми­тро­вач­ки ДСС пре­ко упра­ве ко­ју је по­ли­тич­ки оку­пи­рао, при­ли­ком скла­па­ња уго­во­ра за ин­фор­ми­са­ње. Ствар је по­себ­но од­не­ла ша­лу от­ка­ко је ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић на­пу­стио сво­ју бив­шу стран­ку и ис­ту­пио из ДСС-а, по­чет­ком про­шле го­ди­не. Од та­да, ДСС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, по­ла­ко али си­гур­но, гу­би тло под но­га­ма. То се по­ка­за­ло и на по­след­њој из­бор­ној скуп­шти­ни, кра­јем про­шле го­ди­не, на­кон ко­је је ис­фин­ги­ра­но то­бо­жње од­су­ство од­ре­ђе­них љу­ди са вр­ха стран­ке, ка­ко би на­ста­ви­ли ка­ри­је­ру у по­ли­тич­ком под­зе­мљу. Сво­је пли­ва­ње на по­вр­ши­ни ДСС за са­да успе­ва да оства­ри ис­кљу­чи­во ко­ме­сар­ском кон­тро­лом ме­ди­ја. За­то се гр­че­ви­то у пар­тиј­ском по­се­ду чу­ва упра­ва за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, из ко­је се фи­нан­си­ра ин­фор­ми­са­ње, углав­ном ван кон­тро­ле дру­гих стра­на­ка из ми­тро­вач­ког пар­ла­мен­та. Крај­ње је вре­ме да се да на увид гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це ка­ко ДСС тро­ши њи­хо­ве па­ре за сво­ју по­ли­тич­ку про­па­ган­ду, а не за објек­тив­но ин­фор­ми­са­ње о ра­ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Пи­ше: Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 12.01.2011. ЖЕЉ­КО БРЕ­СТО­ВАЧ­КИ, ПР­ВИ ЧО­ВЕК ШИД­СКИХ ДЕ­МО­КРА­ТА-Шид ви­ше не­ће би­ти по­знат са­мо по хап­ше­њу рат­них зло­чи­на­ца По­след­њег да­на про­те­кле го­ди­не, 31. де­цем­бра, у Оп­штин­ском од­бо­ру Де­мо­крат­ске стран­ке у Ши­ду одр­жа­на је ре­дов­на кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре на ко­јој је би­ло ре­чи о ре­зул­та­ти­ма ра­да у 2010. го­ди­ни. Ка­ко је ре­као пред­сед­ник шид­ских де­мо­кра­та и на­род­ни по­сла­ник, Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, са ко­јим смо на­пра­ви­ли кра­ћи ин­тер­вју, то је би­ла при­ли­ка да се су­ми­ра­ју ре­зул­та­ти, шта је обе­ћа­но, а шта ура­ђе­но. - За­до­вољ­ни смо као по­ли­тич­ка стран­ка ко­ја у шид­ској оп­шти­ни вр­ши власт за­јед­но са на­шим ко­а­ли­ци­о­ним парт­не­ри­ма. За­до­вољ­ни смо и као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, и на овај на­чин же­ли­мо да пи­та­мо гра­ђа­не да ли су они за­до­вољ­ни? Да ли смо на пра­ви на­чин упра­вља­ли њи­хо­вим сред­стви­ма? Да ли смо у до­вољ­ној ме­ри обез­бе­ди­ли сред­ства са дру­гих ни­воа вла­сти, Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не, Фон­да за раз­вој АП Вој­во­ди­не, се­кре­та­ри­ја­та за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој и дру­гих по­кра­јин­ских и ре­пу­блич­ких ин­сти­ту­ци­ја? Да ли су та сред­ства у до­вољ­ној ме­ри пла­си­ра­на на те­ри­то­ри­ји на­ше оп­шти­не, али и це­лог Сре­ма? Мо­је ми­шље­ње је да је­су. С об­зи­ром да је 2010. би­ла кри­зна го­ди­на Оп­штин­ски од­бор Де­мо­крат­ске стран­ке је про­шао кроз мно­ге по­ли­тич­ке тур­бу­лен­ци­је као и це­ло дру­штво, али кад под­ву­че­мо цр­ту, ја сам лич­но за­до­во­љан. Пред­из­бор­на обе­ћа­ња ко­ја смо да­ли 2008. го­ди­не су лак­мус ка­ко тре­ба да се по­на­ша­мо у кри­зним вре­ме­ни­ма. Мно­ге ства­ри смо обе­ћа­ли и мно­го то­га смо ис­пу­ни­ли. До 2012. го­ди­не ка­да ће би­ти одр­жа­ни ре­дов­ни из­бо­ри за­вр­ши­ће­мо још мно­ге ства­ри. Ка то­ме стре­ми­мо и мо­гу са си­гур­но­шћу да твр­дим да ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ра­ди у ци­љу мак­си­мал­не за­шти­те и за­сту­пље­но­сти ин­те­ре­са гра­ђа­на на­ше оп­шти­не. Ми­слим да мо­же­мо да кон­ста­ту­је­мо да је оп­шти­на Шид на до­бром пу­ту и да ће­мо 2012. го­ди­не мо­ћи ре­ћи да смо спрем­ни за европ­ске ин­те­гра­ци­је и све оно што нас че­ка ка­да кре­не ре­а­ли­за­ци­ја про­је­ка­та за пред­при­ступ­не фон­до­ве ЕУ, што ће нам омо­гу­ћи­ти мно­го ве­ћи еко­ном­ски раз­вој. Да би све то функ­ци­о­ни­са­ло, то не ра­ди са­мо је­дан чо­век. Ра­ди­мо на мно­го фрон­то­ва у ДС. Укљу­чен је Фо­рум же­на, Де­мо­крат­ска омла­ди­на, за­тим син­ди­ка­ти, не­вла­дин сек­тор. По­треб­но је укљу­чи­ти и мо­би­ли­са­ти све ин­сти­ту­ци­је си­сте­ма, што смо и ура­ди­ли - ка­же Жељ­ко Бре­сто­вач­ки. У ова­квим при­ли­ка­ма углав­ном су сви по­ли­ти­ча­ри за­до­вољ­ни. Чи­ме Ви ни­сте за­до­вољ­ни? Се­ћа­мо се пред­из­бор­них обе­ћа­ња, две хи­ља­де но­вих рад­них ме­ста, ко­је је обе­ћао Ваш ко­а­ли­ци­о­ни парт­нер, га­си­фи­ка­ци­ја, раз­вој ту­ри­зма ... У пра­ву сте. Мно­ги ка­жу за­до­вољ­ни смо, да­ли смо све од се­бе. Ја ни­сам тај тип ни по­ли­ти­ча­ра ни чо­ве­ка. Ни­кад ни­сам за­до­во­љан са по­стиг­ну­тим. Али тре­ба се при­се­ти­ти вре­ме­на пре 11. ма­ја 2008. го­ди­не, са­свим дру­ги еко­ном­ски то­ко­ви су би­ли у све­ту. Ни­је кре­ну­ла та ла­ви­на гло­бал­не кри­зе од Аме­ри­ке до Ја­па­на, ни­је се де­ша­ва­ло то што се да­нас де­ша­ва. А мо­жда ни ми ни­смо би­ли све­сни то­га шта се де­ша­ва, па ни­смо би­ли спрем­ни да се су­прот­ста­ви­мо еко­ном­ској кри­зи? То је еви­дент­но. Да ли смо до­вољ­но по­сти­гли? У нај­ве­ћем де­лу је­смо. Али ни­сам за­до­во­љан ни­во­ом ин­ве­сти­ци­ја на овом под­руч­ју. Ми и да­ље има­мо 3.000 не­за­по­сле­них у Ши­ду. Има их до­ста у це­лом Сре­му, ма­да је Срем на­пра­вио по­зи­тив­не по­ма­ке у од­но­су на оста­так Ср­би­је. На те­ри­то­ри­ји шид­ске оп­шти­не по­слу­је Вик­то­ри­ја оил, нај­ве­ћи из­во­зник, и ми­слим да су то по­зи­тив­ни трен­до­ви. Али оно што ми ни­смо учи­ни­ли у прет­ход­них 5-6 го­ди­на, ни­смо до­не­ли прав­на и ур­ба­ни­стич­ка ак­та. То је ова ло­кал­на са­мо­у­пра­ва са­да ура­ди­ла. Усво­ји­ли смо Про­стор­ни план Оп­шти­не Шид ко­јим је све уре­ђе­но, од ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла на Фру­шкој го­ри до ин­ду­стриј­ске зо­не код Ада­ше­ва­ца. То је кљу­на ствар за но­ве ин­ве­сти­ци­је. Има­мо обе­ћа­ња од др­жа­ве да ће нам по­мо­ћи у ре­ша­ва­њу ин­фра­струк­тур­них про­бле­ма у ин­ду­стриј­ским зо­на­ма. И да под­се­тим, ова власт функ­ци­о­ни­ше на ко­а­ли­ци­о­ном прин­ци­пу. Две хи­ља­де рад­них ме­ста ДС ни­кад ни­је обе­ћа­ла. Обе­ћа­ли смо да ће­мо ра­ди­ти на то­ме да се по­ве­ћа број за­по­сле­них и ту смо оства­ри­ли на­пре­дак. Што се ти­че га­си­фи­ка­ци­је, сва­ко има сво­је за­дат­ке у ко­а­ли­ци­ји, ко­је ма­ње или ви­ше ис­пу­ња­ва. На­дам се да ће ко­а­ли­ци­о­ни парт­не­ри уз сву од­го­вор­ност ко­ју ДС при­хва­та на сво­ја пле­ћа, да ће да­кле и они ура­ди­ти оно што је њи­хов по­сао. Под­се­ти­ћу да је ре­ви­та­ли­зо­ва­но и ас­фал­ти­ра­но 70 ки­ло­ме­та­ра ло­кал­них и не­ка­те­го­ри­са­них пу­те­ва, чи­је одр­жа­ва­ње је у над­ле­жно­сти оп­шти­не. А у исто вре­ме ни­је ура­ђен ни је­дан ки­ло­ме­тар ре­ги­о­нал­них и ма­ги­страл­них са­о­бра­ћај­ни­ца, ко­је су у над­ле­жно­сти ре­пу­бли­ке. Та­ко да од­го­вор­ност мо­ра би­ти про­пор­ци­о­нал­на уче­шћу у вла­сти. Не бе­жи­мо од од­го­вор­но­сти, али у прет­ход­не две го­ди­не смо сме­њи­ва­ли ка­дро­ве ко­је смо ми по­ста­вља­ли на ру­ко­во­де­ћа ме­ста у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма. Ру­ко­во­ди­ли смо се прин­ци­пом, ако не­ко из Де­мо­крат­ске стран­ке за­бо­ра­ви пред­из­бор­на обе­ћа­ња, он је за­вр­шио са том функ­ци­јом. Био то Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, као на­род­ни по­сла­ник, или би­ло ко­је по­ста­вље­но ли­це ко­је не ра­ди у ин­те­ре­су гра­ђа­на, би­ће сме­њен. То по­ка­зу­је да је Де­мо­крат­ска стран­ка од­го­вор­на по­ли­тич­ка стран­ка. Не­ма мно­го та­квих при­ме­ра у по­ли­тич­ком жи­во­ту. Не знам ко­ли­ко Вас то чи­ни ја­чим, а ко­ли­ко до­во­ди до уну­тар стра­нач­ких ги­ба­ња. Је­дан од ва­ших ви­ђе­ни­јих ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра је обе­ћао да ће до кра­ја 2010. го­ди­не по­пи­ти ка­фу ску­ва­ну на пли­ну. То Вас под­се­ћам за­то што кад до­ђу из­бо­ри сви ће гле­да­ти у ДС, а не у не­ког ко­а­ли­ци­о­ног парт­не­ра ко­ји мо­же да ка­же да је имао ма­ли ути­цај. Ви ће­те као пар­ти­ја оста­ти на ве­тро­ме­ти­ни и од­го­ва­ра­ти и за ту­ђа обе­ћа­ња. Ме­ни и Де­мо­крат­ској стран­ци основ­ни циљ је би­љи жи­вот гра­ђа­на оп­шти­не Шид. Да ли ће то ура­ди­ти Мра­ко, Јан­ко, ни­је ва­жно. Ва­жно је да се по­сао за­вр­ши. Уоп­ште не же­лим да пот­це­њу­јем или пре­це­њу­јем ни­чи­ји рад. Искре­но се на­дам да ће­мо про­блем га­си­фи­ка­ци­је ре­ши­ти. Да ли ће то ре­ши­ти Ма­ле­ше­вић, Бре­сто­вач­ки, или Шо­ла­ја, ма­ње је бит­но и не­ка 2012. сви при­сва­ја­ју ре­зул­та­те. Циљ је да Шид до­би­је гас, да гра­ђа­ни има­ју мо­гућ­ност из­бо­ра за гре­ја­ње и да на­ши при­вред­ни­ци има­ју јеф­ти­ни­ји и еко­ло­шки при­хва­тљи­ви­ји енер­гент. Ни­је ствар у то­ме да се ми хва­ли­мо као по­ли­тич­ка стран­ка да смо обез­бе­ди­ли про­стор да Вик­то­ри­ја оил са­гра­ди енер­га­ну за гре­ја­ње мно­гих до­ма­ћин­ста­ва. То ни­је ва­жно, ва­жан је крај­њи ис­ход. Али, то су ко­а­ли­ци­је. Ја то раз­у­мем и по­шту­јем парт­не­ре ко­ји по­др­жа­ва­ју ре­форм­ски курс са­да­шње ло­кал­не вла­сти, ко­ји су схва­ти­ли и мо­гу да упо­ре­де ка­ко је би­ло до 2008. и ка­ко је од 2008. до да­нас. То се мо­же из­ме­ри­ти, и те раз­ли­ке су очи­глед­не, а то ви­де и гра­ђа­ни. По­ђи­мо са­мо од ин­ве­сти­ци­ја из Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња. У вре­ме ка­да је Срем­ска Ми­тро­ви­ца до­би­ја­ла сред­ства за ка­на­ли­за­ци­ју у Ма­чван­ску Ми­тро­ви­цу и Ла­ћа­рак, за ре­кон­струк­ци­ју ули­це Кра­ља Пе­тра, ка­да је Ру­ма до­би­ја­ла сред­ства за опре­ма­ње ин­ду­стриј­ске зо­не у Ши­ду то ни­је био слу­чај. И на­ша ми­си­ја ни­је са­мо ре­ша­ва­ње ко­му­нал­них про­бле­ма гра­ђа­на већ и да по­ли­тич­ке стран­ке убе­ди­мо у но­ве трен­до­ве ко­ји вла­да­ју. То се нај­бо­ље по­ка­зу­је на ре­пу­блич­ком ни­воу и при­ме­ру СПС. То је пар­ти­ја ко­ја се тран­сфор­ми­са­ла и са­да је члан Со­ци­ја­ли­стич­ке ин­тер­на­ци­о­на­ле у ко­јој је и ДС. И кад се све са­бе­ре да ли ће­те би­ра­чи­ма мо­ћи да ка­же­те да сте ура­ди­ли до­бар део од оног што сте обе­ћа­ли? Ко­ли­ко ти ре­зул­та­ти мо­гу про­ме­ни­ти сли­ку Ши­да и жи­вот у ње­му? Ова гру­па љу­ди из ДС ни­је до­шла на по­зи­ци­је вла­сти ра­ди пу­ког вла­да­ња, већ да би не­што про­ме­ни­ли, уре­ди­ли и по­пра­ви­ли. Ако то успе­мо да ура­ди­мо власт као власт ни­је бит­на. Наш циљ је да се обез­бе­ди ве­ћи број ме­ста у вр­ти­ћи­ма, да ас­фал­ти­ра­мо оне ули­це и пу­те­ве ко­ји ни­кад ни­су би­ли ас­фал­ти­ра­ни, да до­ве­де­мо во­ду та­мо где је ни­је би­ло, да ре­ши­мо про­блем во­до­снаб­де­ва­ња, да уре­ди­мо цен­тар Ши­да. Да ура­ди­мо не­ке ства­ри ко­је де­це­ни­ја­ма ни­су мо­гле би­ти за­вр­ше­не за­то што је Шид ''сле­по цре­во'', за­то што смо би­ли гра­нич­но ме­сто, због на­сле­ђа де­ве­де­се­тих го­ди­на. Да пре­ки­не­мо прак­су да је Шид по­знат по хап­ше­њи­ма рат­них зло­чи­на­ца. Да овај град бу­де пре­по­зна­тљив по ле­пим ства­ри­ма, као што је на при­мер из­ло­жба ''Пут до сли­ке'' у До­му вој­ске у Бе­о­гра­ду ко­ју је упри­ли­чи­ла Га­ле­ри­ја Са­ва Шу­ма­но­вић. Да ко­нач­но на­пра­ви­мо по­зи­тив­не по­ма­ке. То је мо­жда ни­је до­вољ­но за гра­ђа­не, али то се ипак вид и пре­по­зна­је, јер мно­ге ства­ри се по­ме­ра­ју на бо­ље. Си­гу­ран сам да у кул­ту­ри, у спор­ту, па чак и при­вре­ди Шид је у од­но­су на ком­шиј­ске оп­шти­не на­пра­вио од­ре­ђе­не, вр­ло ви­дљи­ве по­ма­ке. На­рав­но, ја ве­о­ма це­ним љу­де ко­ји во­де дру­ге срем­ске оп­шти­не и мо­рам да ка­жем, па­ме­тан чо­век се учи од бо­љих. Датум: 29.12.2010. ИЗ­БОР­НА СКУП­ШТИ­НА ДСС РУ­МА-Раскол у ДСС-у? По­сле пре­ки­да у ра­ду, ак­тив­но­сти Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је у Ру­ми су об­но­вље­не 2001. го­ди­не, ка­да је одр­жа­на и но­ва осни­вач­ка скуп­шти­на. Пе­та ре­дов­на из­бор­на скуп­шти­на, одр­жа­на је 18. де­цем­бра, а би­ра­ни су пред­сед­ник и се­дам чла­но­ва Оп­штин­ског од­бо­ра, док пред­сед­ник, по стра­нач­ком Ста­ту­ту, име­ну­је свог за­ме­ни­ка. Кан­ди­дат за пред­сед­ни­ка ОО ДСС Ру­ма је би­ла др Сне­жа­на Бо­ја­нић Сто­јић, док је за се­дам чла­но­ва ОО би­ло де­вет кан­ди­да­та о ко­ји­ма је члан­ство од­лу­чи­ва­ло тај­ним гла­са­њем. Пре по­чет­ка из­бо­ра, оку­пље­не чла­но­ве ДСС је по­здра­вио Зо­ран Се­ме­но­вић, члан Из­вр­шног од­бо­ра стран­ке, као и њен ко­ор­ди­на­тор за Срем, а по­том се обра­тио и до­ско­ра­шњи пред­сед­ник ОО ДСС и ини­ци­ја­тор об­на­вља­ња ње­ног ра­да у Ру­ми, Дра­ган Бо­жић. Кроз ње­го­во обра­ћа­ње члан­ству и су­ми­ра­ње де­се­то­го­ди­шњег ра­да је, на не­ки на­чин, про­ве­ја­ва­ло и ње­го­во лич­но раз­о­ча­ре­ње ве­за­но за од­нос ОО ДСС Ру­ма са цен­тра­лом стран­ке и Из­вр­шним од­бо­ром. По Бо­жи­ће­вим ре­чи­ма, иако је ДСС у Ру­ми на сва­ким из­бо­ри­ма од 2000. го­ди­не имао све ве­ћи број од­бор­ни­ка (у но­вем­бру 2008. шест и ко­а­ли­ци­ја са ДС и СПС), он ка­же да та­кве ре­зул­та­те ни­је пра­ти­ла аде­кват­на по­моћ и по­др­шка цен­тра­ле, па им је и на­мет­ну­та ко­а­ли­ци­ја са СРС ко­ја је има­ла ло­ше ефек­те на Оп­штин­ски од­бор. Он је ука­зао и да је по­сле ре­ви­зи­је члан­ства утвр­ђе­но да је број чла­но­ва 398, док се око 130 чла­но­ва из­ја­сни­ло да ви­ше не же­ле да бу­ду чла­но­ви ДСС или су већ би­ли пре­шли у не­ку дру­гу стран­ку. Ме­ђу­тим, Из­вр­шни од­бор стран­ке је ин­си­сти­рао да се у об­зир за при­пре­му ове из­бор­не скуп­шти­не узме тај број чла­но­ва пре­ко 500 (по њи­ма тре­ба ва­лид­на пи­сме­на из­ја­ва о исту­па­њу из члан­ства), што је до­ве­ло до раз­ли­чи­тог ста­ва у са­мом Оп­штин­ском од­бо­ру, па је сво­ју кан­ди­да­ту­ру за пред­сед­ни­ка по­ву­као Дра­го­слав Пе­тро­вић, као и се­дам кан­ди­да­та за чла­но­ве Оп­штин­ског од­бо­ра ДСС Ру­ма. - Без ве­ро­до­стој­ног пи­сме­ног из­ја­шња­ва­ња ми ни­смо мо­гли да се од­рек­не­мо тих чла­но­ва и за­то је наш став био да се тај број чла­но­ва ко­ји је ва­жан и за ову из­бор­ну скуп­шти­ну во­ди као 398 плус 134. Што се ти­че при­мед­би на ко­а­ли­ци­је, Из­вр­шни од­бор се ви­ше не­ће ме­ша­ти у ства­ра­ње ко­а­ли­ци­ја на ло­кал­ном ни­воу, да­кле, оп­штин­ски од­бо­ри ће има­ти ауто­но­ми­ју у то­ме, јер сва­ка­ко нај­бо­ље зна­ју си­ту­а­ци­ју на те­ре­ну - ре­као је Зо­ран Се­ме­но­вић. По­том су усле­ди­ли из­бо­ри ко­ји су тра­ја­ли шест са­ти. По окон­ча­њу из­бо­ра утвр­ђе­но је да је гла­са­ло пре­ко 40 од­сто чла­но­ва (по стра­нач­ком Ста­ту­ту по­треб­но је 30 про­це­на­та) од бро­ја на спи­ску ко­ји ува­жа­ва Из­вр­шни од­бор стран­ке, а за но­вог пред­сед­ни­ка ОО ДСС у Ру­ми иза­бра­на је др Сне­жа­на Бо­ја­нић Сто­јић. - Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је ће оста­ти прин­ци­пи­јел­на у спро­во­ђе­њу сво­јих по­ли­тич­ких ци­ље­ва, као и до са­да. На­рав­но, це­не­ћи на­по­ре и дру­гих стра­на­ка и нео­д­би­ја­ју­ћи са­рад­њу ни ру­ку по­ми­ре­ња са свим стран­ка­ма - ре­кла је др Сне­жа­на Бо­ја­нић Сто­јић, но­во­и­за­бра­на пред­сед­ни­ца ОО ДСС Ру­ма. Датум: 08.12.2010. ЧЕ­ДО­МИР ЈО­ВА­НО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ЛДП-Вој­во­ди­на је по­ста­ла та­лац тран­ге - фран­ге по­ли­ти­ке Пред­сед­ник ЛДП Че­до­мир Јо­ва­но­вић је у су­бо­ту 27. но­вем­бра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци при­су­ство­вао обе­ле­жа­ва­њу пе­те го­ди­шњи­це град­ског од­бра ове пар­ти­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. То је би­ла при­ли­ка да са њим по­раз­го­ва­ра­мо о не­ким те­ма­ма, пре све­га ауто­но­ми­ји Вој­во­ди­не, кон­цеп­ту ре­ги­о­на­ли­за­ци­је Ср­би­је ко­ји про­па­ги­ра ми­ни­стар Мла­ђан Дин­кић и ста­њу у срп­ском агра­ру. ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ЖИ­ВОТ У ВОЈ­ВО­ДИ­НИ НЕ ПО­СТО­ЈИ: Вој­во­ди­ни је по­тре­бан по­ли­тич­ки за­о­крет јер ви­ше не­ма про­сто­ра за ону вр­сту ве­ро­ва­ња ко­је је та­ко ду­го би­ло при­сут­но ко­је је про­из­и­ла­зи­ло из оче­ки­ва­ња да ће јед­ног да­на ка­да „на­ши“ до­ђу на власт у Бе­о­гра­ду ко­нач­но за­по­че­ти по­зи­тив­ни про­це­си ко­ји су би­ли све­де­ни на ре­а­ли­за­ци­ји по­ли­тич­ке па­ро­ле где су на­ши нов­ци. Де­мо­крат­ска стран­ка је на вла­сти у Вој­во­ди­ни, Де­мо­крат­ска стран­ка је на вла­сти у Бе­о­гра­ду. У Вој­во­ди­ни су прак­тич­но 10 го­ди­на вла­сти исте по­ли­тич­ке сна­ге и не мо­же­мо ре­ћи да се би­ло шта од оних фун­да­мен­тал­ни по­ли­тич­ких по­тре­ба за­до­во­ље­но. Ми­слим на ства­ра­ње јед­не здра­ве по­ли­тич­ке кли­ме и фор­ми­ра­ње ди­на­мич­ног пол жи­во­та. Да­нас је основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка вој­во­ђан­ске по­ли­тич­ке сце­не да она оп­ста­је је­ди­но кроз др­жав­не струк­ту­ре. Без об­зи­ра да ли се ра­ди о ре­пу­бли­ци, по­кра­ји­ни или ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви. По­ли­тич­ки жи­вот у Вој­во­ди­ни не по­сто­ји, он је уни­штен и на­ма је по­тре­бан озби­љан за­о­крет ка­ко би­смо до­шли до све­жих иде­ја, до но­ве по­ли­тич­ке ин­фра­струк­ту­ре ко­ја би би­ла спо­соб­на да де­фи­ни­ше по­сло­ве ко­ји се Вој­во­ди­ни мо­ра­ју ура­ди­ти. Да­нас не­ма ни­ка­кве раз­ли­ке из­ме­ђу Вој­во­ди­не и пре­о­ста­лог де­ла Ср­би­је. И Ср­би­ја исто та­ко по­ли­тич­ки та­во­ри, са те бу­ље пи­ја­це у ко­јој је све би­ло мо­гу­ће ми смо за­ко­ра­чи­ли у бу­вљи жи­вот од да­нас до су­тра. То је оно што сме­та ЛДП. Тра­жи­мо љу­де ко­ји су по­ли­ти­ци по­треб­ни, у Вој­во­ди­ни, али и у Ср­би­ји. По­ли­ти­ка је у нај­ве­ћој ме­ри све­де­на на стра­нач­ки жи­вот и пар­тиј­ске вој­ни­ке. А то не сме та­ко да бу­де у дру­штву ка­кво смо ми. Мо­ра се раз­би­ти та хер­ме­тич­ност и отво­ри­ти пут кон­ку­рен­ци­ји и но­вим иде­ја­ма. РЕ­ГИ­О­НА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА НЕ МО­ЖЕ БИ­ТИ КАМ­ПА­ЊА ЈЕД­НОГ МИ­НИ­СТРА: Ап­со­лут­но нам се не до­па­да иде­ја да не­ко због угро­же­не по­ли­тич­ке бу­дућ­но­сти и чи­ње­ни­це да се бо­ри за оп­ста­нак мо­же да окре­не зе­мљу на гла­ву. А то је оно што је ура­дио ми­ни­стар Дни­кић, уз пре­ћут­ну по­др­шку Бо­ри­са Та­ди­ћа ко­ји је и пред­сед­ник др­жа­ве и пре­ми­јер, и ми­ни­стар у сва­ком ми­ни­стар­ству и по­сла­ник. Ако го­во­ри­мо о кон­цеп­ту ре­ги­о­на­ли­за­ци­је на­ше зе­мље и афир­ми­са­њу ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, он­да то не мо­же би­ти све­де­но на јед­ну кам­па­њу у ко­јој ће Дин­кић уме­сто од­бо­ра ко­је не­ма по Ср­би­ји отва­ра­ти фа­бри­ке ко­је се фи­нан­си­ра­ју из бу­џет ко­ји пу­не гра­ђа­ни ове зе­мље, и за­по­шља­ва­ти рад­ни­ке од ко­јих се оче­ку­је да за­јед­но са сво­јим по­ро­ди­ца­ма гла­са­ју за ње­го­ву па­ри­ју. То је гро­теск­но и ми та­ко не­што осу­ђу­је­мо. Око то­га не мо­же би­ти ап­со­лут­но ни­ка­квог ком­про­ми­са. За­пра­во је по­ли­ти­ка Мла­ђа­на Дин­ки­ћа по­ли­ти­ка нај­гру­бље цен­тра­ли­за­ци­је, а ње­гов об­лик де­цен­тра­ли­за­ци­је је за­пра­во ства­ра­ње там­ног ви­ла­је­та од овог дру­штва у ко­ме раз­не „пла­ме“, ра­зни „вер­ци“ ра­зни „ни­чи­ћи“ мо­гу да ра­де шта год им пад­не на па­мет. По­ста­ју ло­кал­ни го­спо­да­ри жи­во­та и смр­ти. То је оно што нам се не до­па­да. Дин­кић још увек мо­же да учи­ни до­ста то­га до­брог јер се на­ла­зи на ва­жној по­зи­ци­ји на вла­сти. Мо­же да пред­ло­жи за­кон о вра­ћа­њу сво­ји­не ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва. Као што је ин­си­сти­рао на за­ко­ну о ин­фор­ми­са­њу мо­же да ин­си­сти­ра и на том за­ко­ну, као и на за­ко­ну о фи­скал­ној де­цен­тра­ли­за­ци­ји. Мо­же да ин­си­сти­ра и на по­ли­тич­ком за­о­кре­ту у еко­ном­ским ре­фор­ма­ма, јер без но­вог тр­жи­шта и раз­у­ме­ва­ња у све­ту и ре­ги­о­ну ми не мо­же­мо да ра­чу­на­мо ни на шта до­бро. НЕ­СПО­СОБ­НОСТ И НЕ­ЗНА­ЊЕ У СРП­СКОМ АГРА­РУ: Пот­пу­но је не при­хва­тљи­во ка­ко функ­ци­о­ни­ше ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де. То је ка­та­стро­фал­но. За то је од­го­вор­на Де­мо­крат­ска стран­ка ко­ја три го­ди­не има то ми­ни­стар­ство, а пре то­га Г17. И јед­на и дру­га стран­ка су то ми­ни­стар­ство пре­тво­ри­ле у пар­тиј­ску фи­ли­ја­лу за ку­по­ви­ну гла­со­ва по­љо­при­вред­них про­из­во­ђа­ча. Срп­ски аграр не сме да бу­де со­ци­јал­на ка­те­го­ри­ја. Ви­ди­мо да се све то сво­ди на пре­жи­вља­ва­ње од да­нас до су­тра, и у Вој­во­ди­ни али и у би­ло ком де­лу Ср­би­је. По­ли­ти­ка суб­вен­ци­ја је по­гре­шно кон­ци­пи­ра­на и ЛДП је на то ука­зи­ва­ла. Ни­је би­ла по­тре­бан ова кри­за у про­из­вод­њи мле­ка да би то по­ста­ло очи­глед­но. Основ­ни про­блем је у то­ме што суб­вен­ци­је да­ју они ко­ји то не ра­де ниг­де у Евро­пи. Не мо­гу суб­вен­ци­је да да­ју ми­ни­стри, јер ако то ра­де ми­ни­стри он­да ће па­ре до­би­ја­ти њи­хо­ви пар­тиј­ски чла­но­ви, сим­па­ти­зе­ри и бу­ду­ћи гла­са­чи. Та­ко је по­че­ла да ра­ди стран­ка Г17 плус 2004. го­ди­не кроз про­цес ре­ги­стро­ва­ња до­ма­ћин­ста­ва што је био пред­у­слов за до­би­ја­ње суб­вен­ци­ја. Та­ко смо ми до­шли да по­ра­жа­ва­ју­ће чи­ње­ни­це да је 80 од­сто суб­вен­ци­ја у агра­ра не­на­мен­ски по­тро­ше­но. А да­нас ми­ни­стар Дра­гин ка­же ка­ко нов­ца не­ма. Аграр је нај­про­фи­та­бил­ни­ји сек­тор у Ср­би­ји, не­мо­гу­ће је да нов­ца за аграр не­ма. Ако је та­ко, он­да је то по­сле­ди­ца не­спо­соб­но­сти и не­зна­ња. Сва­ко од нас ви­ди у ка­квом ста­њу нам је по­љо­при­вре­да, али ни­је за то од­го­во­ран ни Ша­рић ни Јер­ко­вић, не­го они ко­ји се ни­су ба­ви­ли ти­ме. Ко­ји­ма ни­је би­ло пот­пу­но не­нор­мал­но да про­да­ју агро­ин­ду­стриј­ски ком­плекс као лу­бе­ни­це. Сад са тим има­мо озбиљ­не про­бле­ме. ЛДП ра­ди озбиљ­но за за­кон­ским ре­ше­њи­ма ко­ја ће до­ве­сти до ре­струк­ту­и­ра­ња агро­ин­ду­стриј­ског ком­плек­са. Уме­сто ре­ша­ва круп­на пи­та­ња ми­ни­стар Дра­гин ви­ше во­ли да но­си џа­ко­ве и да „ло­ви ве­шти­це“ по Ср­би­ји. Па су от­кри­ли да не­ма мле­ка због Бе­ка и Ми­шко­ви­ћа, иако је очи­глед­но да не­ма кра­ва. Ова зе­мља је пре 15 го­ди­на има­ла 800.000 кра­ва, да­нас има 150.000. И има­мо нај­ма­њу по­тро­шњу мле­ка су Евро­пи. На та­ко не­што мо­ра се си­стем­ски ре­а­го­ва­ти, а за то нам је по­треб­на озбиљ­на по­ли­ти­ка. То је те­ма и за Вој­во­ди­ну. Ако не­ма раз­у­ме­ва­ња у Бе­о­гра­ду, он­да се ов­де мо­ра ак­ти­ви­ра­ти кре­а­тив­на енер­ги­ја. Вој­во­ди­на је по­ста­ла та­лац тран­ге фран­ге по­ли­ти­ке, ко­јој је та­ко скло­на ДС ко­ја је и узрок и ре­ше­ње ових про­бле­ма. Датум: 01.12.2010. ЛДП У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ-Про­сла­вљен пе­ти ро­ђен­дан Пе­та го­ди­шњи­ца осни­ва­ња Оп­штин­ског од­бо­ра Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ске пар­ти­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци обе­ле­же­на је у су­бо­ту 27. но­вем­бра. Све­ча­но­сти је при­су­ство­вао Че­до­мир Јо­ва­но­вић пред­сед­ник ЛДП као и пред­став­ни­ци по­је­ди­них по­ли­тич­ких пар­ти­ја из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Ску­пу је при­су­ство­вао и гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. Че­до­мир Јо­ва­но­вић се у свом обра­ћа­њу освр­нуо на ак­ту­ел­не про­бле­ме срп­ског дру­штва, пи­та­ње ауто­но­ми­је Вој­во­ди­не, и ре­као су не­ки по­ма­ци на­пра­вље­ни, али да то ипак, ни­је до­вољ­но јер љу­ди у Ср­би­ји ја­ко те­шко жи­ве, мно­го је не­за­по­сле­них и не­за­до­вољ­них. Пред­ста­вље­ни су чла­но­ви но­вог Град­ског од­бо­ра ЛДП. Пред­сед­ник ГО ЛДП Алек­сан­дар Га­ври­ло­вић је го­во­ре­ћи о ра­ду пар­ти­је у про­те­клих пет го­ди­на ис­та­као да је ЛДП по­ста­ла озбиљ­на по­ли­тич­ка сна­га и да је вре­ме по­твр­ди­ло ис­прав­ност иде­је и по­ли­ти­ке стран­ке. Датум: 20.10.2010. АК­ЦИ­ЈА ЛИ­ГЕ СО­ЦИ­ЈАЛ­ДЕ­МО­КРА­ТА У РУ­МИ-Вој­во­ђан­ска за­ста­ва на Град­ској ку­ћи Оп­штин­ски од­бор Ли­ге со­ци­ја­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не у Ру­ми ор­га­ни­зо­вао је 12. ок­то­бра ак­ци­ју при­ку­пља­ња пот­пи­са за по­ста­вља­ње за­ста­ве АП Вој­во­ди­не на Град­ску ку­ћу. По­сле то­га ак­ти­ви­сти ове стран­ке су про­ше­та­ли цен­тром гра­да, од се­ди­шта стран­ке до Град­ске ку­ће, са за­ста­вом Вој­во­ди­не. Пред­сед­ни­ца ОО ЛСВ Ру­ма Мир­ја­на Ми­тро­вић и Вла­ди­мир Рац­ко­вић, од­бор­ник у СО Ру­ма су по­том јед­ну за­ста­ву уне­ли у Град­ску ку­ћу, а за­тим је са пред­сед­ни­ком рум­ске оп­шти­не Го­ра­ном Ву­ко­ви­ћем, по­ста­ви­ли по­ред за­ста­ве Ср­би­је. У овој ак­ци­ји, по­ред ак­ти­ви­ста стран­ке из Ру­ме, уче­ство­ва­ли су Ма­ја Се­дла­ре­вић, пот­пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не АП Вој­во­ди­не, Ма­ри­ја Ра­дој­чић, по­кра­јин­ска по­сла­ни­ца, Вла­ди­мир Ил­кић, члан Пред­сед­ни­штва ЛСВ, као и пред­став­ни­ци оп­штин­ских од­бо­ра стран­ке из Сре­ма. - 27. фе­бру­а­ра 2004. го­ди­не Скуп­шти­на Вој­во­ди­не је до­не­ла од­лу­ку о за­ста­ви, а то је по­твр­ђе­но и од­лу­ком од 14. де­цем­бра 2009. го­ди­не по усва­ја­њу Ста­ту­та, с об­зи­ром да је и Уста­вом Ср­би­је, члан 183. а и Ста­ту­том Вој­во­ди­не члан 9. утвр­ђе­но да Вој­во­ди­на има пра­во на грб и за­ста­ву. Ре­гу­ли­са­но је и ка­ко она тре­ба да из­гле­да и где тре­ба да се ис­ти­че. За­што се ми за то за­ла­же­мо? Све оно што не­ма сим­бол и не по­сто­ји. Европ­ска је тра­ди­ци­ја да гра­до­ви, ре­ги­је, др­жа­ве, има­ју сво­је за­ста­ве. За­ста­ва је у бо­ја­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за­то што је Вој­во­ди­на са­став­ни део РС, а три зве­зди­це на нај­ве­ћем пла­вом по­љу пред­ста­вља­ју Срем, Ба­нат и Бач­ку. То је и те­жња Вој­во­ди­не, да не бу­де са­мо де­цен­тра­ли­зо­ва­на Ср­би­ја, не­го и Вој­во­ди­на. Ми смо се за за­ста­ву за­ла­га­ли за­то што Вој­во­ди­на мо­ра да има свој сим­бол, али и за­то што мо­ра­мо да не­гу­је­мо сво­је раз­ли­чи­то­сти. У све ви­ше ло­кал­них са­мо­у­пра­ва се ис­ти­че вој­во­ђан­ска за­ста­ва, а Ру­ма ни­је би­ла јед­на од њих, као ни Срем­ска Ми­тро­ви­ца. У Ру­ми смо при­ку­пи­ли ви­ше сто­ти­на пот­пи­са гра­ђа­на за по­ста­вља­ње за­ста­ве и ми­слим да ће чел­ни­ци мо­ра­ти по­зи­тив­но да ре­а­гу­ју на то. За­то ЛСВ ор­га­ни­зу­је ова­кве ак­ци­је у свим оп­шти­на­ма где за­ста­ва ни­је ис­так­ну­та. Ми­слим да са­да го­то­во све ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Вој­во­ди­ни, по­ред др­жав­не има­ју ис­так­ну­те и град­ску и вој­во­ђан­ску за­ста­ву - из­ја­ви­ла је Ма­ја Се­дла­ре­вић, пот­пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не АП Вој­во­ди­не. Док је Ма­ја Се­дла­ре­вић раз­го­ва­ра­ла са но­ви­на­ри­ма, за­ста­ва Вој­во­ди­не је ис­так­ну­та на Град­ској ку­ћи у Ру­ми. Датум: 13.10.2010. ГРАДОНАЧЕЛНИК СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ НА САСТАНКУ СТАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГРАДОВА И ОПШТИНА-Вратити новац општинама и градовима Градоначелници и председници општина у Србији, њих 151, су прошлог четвртка премијеру Мирку Цветковићу предали петицију којом захтевају да се трансфери локалним самоуправама врате на ниво предвиђен Законом о локалној самоуправи. Одредбе о висини трансфера су због економске кризе пре две године стављене ван снаге, а општине и градови су добили 35 милијарди динара мање него што им је припадало. Они сматрају да се сав терет беспарице пребацио на локални ниво. Састанку Сталне конференције градова и општини (СКГО) у Београду одржаном прошлог четвртка присуствовао је и Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице. - Сматрам да је наш захтев легитиман. Према закону о финансирању локалних самоуправа 1,7 посто бруто друштвеног производа треба да припадне локалним самоуправама. Ми смо свесни кризе која је захватила Србију, али сматрамо да није нормално да се укида порез на мобилну телефонију, а остају одредбе о укидању трансфера. Град Сремска Митровица је за ове две године остао ускраћен за око 300 милиона динара, и за толико смо смањили инвестициона улагања. Истина је да због смањења трансфера ми у Сремској Митровици нисмо имали проблема у поштовању обавеза за текуће пословање, али би нам тај новац добро дошао да појачамо инвестициона улагања, рекао је Бранислав Недимовић. Ово је био покушај да се скрене пажња на тешку ситуацију у, пре свега малим општинама, које грцају у проблемима. Како кажу у СКГО последице смањења трансфера су веома тешке. Рачуни многих општина и тридесетак градова су блокирани, тек сада се отплаћују кредити за енергенте потрошене прошле зиме, док републичка јавна предузећа грцају зато што нису наплатила своја потраживања. Први људи српских локалних самоуправа траже од владе да се трансфери увећају бар за ниво двогодишње инфлације. Потом да се до 2012. године одложи најављено укидање антикризних мера које грађане погађају мање од смањења трансфера. Ту се пре свега мисли на порез на мобилне телефоне, јер скупље телефонирање не може да се пореди са хладним радијаторима који ће у многим општинама постати реалност.

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved