Датум: 16.05.2012. ПО­НО­ВО У РУ­МИ - Да­ни сло­вен­ске пи­сме­но­сти По­во­дом пред­сто­је­ће ма­ни­фе­ста­ци­је Да­ни сло­вен­ске пи­сме­но­сти - пр­ви пут ор­га­ни­зо­ва­на про­шле го­ди­не - у Град­ској би­бли­о­те­ци „Ата­на­си­је Стој­ко­вић“ у Ру­ми одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре. О про­гра­му ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ја по­чи­ње 18. и за­тва­ра се 25. ма­ја го­во­рио је Жељ­ко Сто­ја­но­вић, ди­рек­тор Град­ске би­бли­о­те­ке. Да­не сло­вен­ске пи­сме­но­сти ор­га­ни­зу­ју још За­ви­чај­ни му­зеј, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја и Кул­тур­ни цен­тар, под по­кро­ви­тељ­ством рум­ске оп­шти­не. Све­ча­но отва­ра­ње је 18. ма­ја у ве­ли­кој дво­ра­ни Кул­тур­ног цен­тра у 20 ча­со­ва. Го­сте ће по­здра­ви­ти Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не и ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник рум­ски Рат­ко Го­лу­бић, док ће ма­ни­фе­ста­ци­ју све­ча­но отво­ри­ти ам­ба­са­дор Бу­гар­ске Ан­гел Ди­ми­тров. О сло­вен­ској пи­сме­но­сти том при­ли­ком ће го­во­ри­ти Мир­ја­на Миљ­ко­вић и Дра­га­на Ра­ки­та, а у кул­тур­но-умет­нич­ком про­гра­му на­сту­па­ју „Пла­ви чу­пе­рак“, „Бра­ко Рда­и­че­вић“, „Ан­де­си­ла“ и још не­ко­ли­ко кул­тур­но-умет­нич­ких дру­шта­ва. На­ред­ног да­на би­ће одр­жа­на три­би­на о ру­ском фил­му о че­му го­во­ре ре­жи­сер Пу­ри­ша Ђор­ђе­вић и филм­ски кри­ти­чар Ми­лан Влај­чић. За 21. мај у чи­та­о­ни­ци Град­ске би­бли­о­те­ке о сло­вен­ском ду­ху ће го­во­ри­ти ака­де­мик Вла­де­та Је­ро­тић и Вла­ди­мир Ме­де­ни­ца, сле­де­ћег да­на би­ће пред­ста­вље­не књи­ге Мен­та­ли­те­ти све­та Ге­ор­ги­ја Га­че­ва, 23. ма­ја би­ће пред­ста­вље­на еди­ци­ја Мо­ја Ср­би­ја из­да­вач­ке ку­ће Слу­жбе­ни гла­сник, док ће се 24. ма­ја одр­жа­ти ака­де­ми­ја у част Све­тих Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја. Сле­де­ћег да­на би­ће пред­ста­вље­на књи­га Од про­ле­ћа до про­ле­ћа Еми­ли­ја­на Гло­це­ра у Град­ској би­бли­о­те­ци, а по­том ће у 21 сат на Град­ском тр­гу би­ти одр­жан кон­церт гру­пе Га­ли­ја. Као по­клон пу­бли­ци 26. ма­ја би­ће еми­то­ван за­и­ста из­у­зе­тан ру­ски филм Ле­те ждра­ло­ви чи­ме ће би­ти окон­ча­на 2. ма­ни­фе­ста­ци­ја Да­ни сло­вен­ске пи­сме­но­сти ко­је је про­шле го­ди­не, под­се­ти­мо, отво­рио ру­ски ам­ба­са­дор Aлександар Ва­си­ље­вич Ко­ну­зин. Та­ко­ђе ва­ља ис­та­ћи да ће то­ком ове ма­ни­фе­ста­ци­је сва­ки дан љу­би­те­љи фил­ма од 16 ча­со­ва и 30 ми­ну­та у рум­ском би­о­ско­пу мо­ћи да гле­да­ју ру­ске фил­мо­ве - Ан­дреј Ру­бљов, Ус­пе­ће, Си­би­ри­ја­да, Бек­ство, Обло­мов, Ци­га­ни ле­те у не­бо, Аго­ни­ја и већ по­ми­ња­ни, као по­след­њи, Ле­те ждра­ло­ви. С. Џа­ку­ла Датум: 09.05.2012. КЊИ­ГА „РУ­СКИ ЦА­РЕ­ВИ“, АУТО­РА ДР ЖЕЉ­КА ФАЈ­ФРИ­ЋА - Исто­риј­ска гра­ђа на је­зи­ку бе­ле­три­сти­ке У књи­зи „Ру­ски ца­ре­ви“, ауто­ра др Жељ­ка Фај­фри­ћа, об­у­хва­ће­на је исто­ри­ја Ру­си­је од до­се­ља­ва­ња Сло­ве­на, па све до про­па­сти ди­на­сти­је Ро­ма­нов. Књи­га пру­жа де­та­љан опис вре­ме­на и по­ли­тич­ких при­ли­ка то­ком вла­да­ви­не свих ру­ских ца­ре­ва. Иако се ба­ви исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма и по­да­ци­ма, књи­га „Ру­ски ца­ре­ви“ пи­са­на је је­зи­ком бе­ле­три­сти­ке ко­ји је ра­зу­мљив свим чи­та­о­ци­ма. Са­др­жа­на из 34 по­гла­вља, књи­га пра­ти по­ста­нак Ру­ске др­жа­ве још од вре­ме­на 6. и 7. ве­ка и пле­ме­на ко­ји су се на­се­ља­ва­ли ис­пр­ва на ма­лом про­сто­ру. Жи­ве­ћи из­ме­ђу за­пад­не Дви­не, Гор­њег Дње­пра, Иљ­ме­на и Дње­стра, аутор је слу­же­ћи се исто­риј­ским по­да­ци­ма осли­као пле­мен­ски на­чин жи­во­та, ме­ђу­соб­не су­ко­бе и бор­бу за осва­ја­ње но­вих те­ри­то­ри­ја. На­да­ље, књи­га пра­ти по­ста­нак Ки­јев­ске др­жа­ве, при­ма­ње хри­шћан­ства, вла­да­ви­ну кне­за Вла­ди­ми­ра, Ја­ро­сла­ва Му­дрог. У књи­зи је дат опис ли­ка и де­ла Вла­ди­ми­ра Мо­но­ма­ха ко­ји је сво­је пра­во на на­след­ство ру­ског пре­сто­ла усту­пио Свја­то­пол­ку Из­ја­сла­ви­чу, као и пе­ри­од кри­зе Ки­јев­ске кне­же­ви­не од 1054. до 1132. го­ди­не и на­ста­нак пра­о­таџ­би­не Сло­ве­на, Га­лич­ке кне­же­ви­не ко­ју је обе­ле­жи­ла вла­да­ви­на Да­ни­ла Мсти­сла­ви­ча. У опи­су на­стан­ка Ро­сто­во – Су­здаљ­ске кне­же­ви­не 1096. го­ди­не ко­ја је до­би­ла име по гра­ду Су­зда­љу, по пр­ви пут се по­ми­ње и реч Мо­сква. Књи­га да­ље пра­ти на­ста­нак гра­да Нов­го­ро­да и оста­лих кне­же­ви­на ко­је су ка­сни­је са­чи­ни­ле Ру­ску др­жа­ву. Аутор опи­су­је и ста­ње у Ру­си­ји по­чет­ком 18. ве­ка, где су осно­ва­не кне­же­ви­не, вој­но и по­ли­тич­ки осла­би­ле и би­ле су угро­же­не од стра­не Мон­го­ла, Ли­тва­на­ца и Не­ма­ца, као и о ути­ца­ју Та­та­ра на да­љи раз­вој др­жа­ве. Јед­но од по­гла­вља у књи­зи по­све­ће­но је и вла­да­ви­ни Алек­сан­дра Нев­ског у пе­ри­о­ду од 1252. до 1263. го­ди­не ко­ји је у Ру­си­ји ужи­вао ве­ли­ки углед за­хва­љу­ју­ћи по­бе­да­ма у ра­ту са Нем­ци­ма и Шве­ђа­ни­ма. Опи­сан је и на­ста­нак гра­да Мо­скве на тр­го­вач­ком пу­ту код ре­ке Мо­скве, по ко­јој је и до­био име, као и вла­да­ви­ну Ди­ми­три­ја Дон­ског, Ива­на Тре­ћег, па све до осва­ја­ња се­ве­ра. По­се­бан ак­це­нат дат је на вла­да­ви­ну кне­за Ва­си­ли­ја Тре­ћег, ца­ра Ива­на Гро­зног, Бо­ри­са Го­ду­но­ва, ца­ра Фјо­до­ра, ла­жног ца­ра Ди­ми­три­ја и Ва­си­ли­ја Шуј­ског све до 1610. го­ди­не. Нај­ду­же по­гла­вље у књи­зи „Ру­ски ца­ре­ви“ по­све­ћен је вла­да­ви­ни ди­на­сти­је Ро­ма­нов, од до­ла­ска на пре­сто ца­ра Ми­хај­ла Фјо­до­ро­ви­ча Ро­ма­но­ва 1613. го­ди­не, па све до про­па­сти ове ди­на­сти­је 1917. го­ди­не. У овом по­гла­вљу, из­ме­ђу оста­лог, опи­са­ни су су­ко­би са Со­фи­јом и Швед­ском, вла­да­ви­на ца­ри­це Ка­та­ри­не, ца­ра Пе­тра Ве­ли­ког, ца­ри­це Ка­та­ри­не Ве­ли­ке, на­пад На­по­ле­о­на на Ру­си­ју, ве­ли­ки по­жар у Мо­скви, Крим­ски рат, као и до­га­ђа­ји ко­ји су обе­ле­жи­ли вла­да­ви­ну ца­ра Алек­сан­дра Тре­ћег и ца­ра Ни­ко­ла­ја Дру­гог. Крај књи­ге по­све­ћен је до­ла­ску бољ­ше­ви­зма и пре­стан­ку вла­да­ви­не мо­нар­хи­је у Ру­си­ји. Ј. Јо­ви­чић Датум: 04.04.2012. ХР­ВАТ­СКО КУЛ­ТУР­НО ДРУ­ШТВО ШИД - Књи­жев­но ве­че у Жуп­ној ку­ћи У ор­га­ни­за­ци­ји Хр­ват­ског кул­тур­ног дру­штва Шид у Жуп­ној ку­ћи у Ши­ду про­шлог че­тврт­ка, 29. мар­та одр­жа­но је књи­жев­но ве­че по­све­ће­но по­зна­том хр­ват­ском књи­жев­ни­ку Иси Ве­ли­ка­но­ви­ћу, ро­ђе­ном Ши­ђа­ну, ко­ји је део свог жи­во­та про­вео у Сре­му. У свом књи­жев­ном ра­ду Иса Ве­ли­ка­но­вић оста­вио је књи­жев­ној ба­шти­ни и део кул­тур­не исто­ри­је сво­га кра­ја, а сво­јим пре­во­ди­лач­ким ра­дом от­крио је и део свет­ске књи­жев­но­сти и био по­сред­ник из­ме­ђу ве­ли­ких кул­ту­ра и хр­ват­ског на­ро­да. Ро­ђен је 29. мар­та 1869. го­ди­не, па је ово би­ла при­ли­ка да се обе­ле­жи и го­ди­шњи­ца ње­го­вог ро­ђе­ња. По­ред шид­ских пе­сни­ка при­сут­ни на књи­жев­ној ве­че­ри би­ли су и го­сти из Оси­је­ка, про­фе­сор­ка Оси­јеч­ког све­у­чи­ли­шта Ве­ра Ерл и но­ви­нар и пу­бли­ци­ста, ко­ји је по­ре­клом из Ги­бар­ца Слав­ко Же­бић, ко­ји пред­ста­ви­ли сво­је ра­до­ве о Иси Ве­ли­ка­но­ви­ћу. Проф. Ве­ра Ерл ис­та­кла је да Иса Ве­ли­ка­но­вић ве­ћи део свог жи­во­та, све до пред Пр­ви свет­ски рат, про­вео у Ми­тро­ви­ци. По­во­дом сво­је 70. го­ди­шњи­це жи­во­та и 50. го­ди­шњи­це књи­жев­ног и но­ви­нар­ског ра­да Ве­ли­ка­но­вић је оно­мад ре­као: - Ја сам Ши­ђа­нин. Да­бо­ме има нас из Ши­да мно­го зна­ме­ни­тих љу­ди, Ми­лић Гај­даш, бир­таш Оре­шко­вић, Иси­дор Цан­кар, али нај­слав­ни­ји је за­си­гур­но онај чу­ве­ни ша­ров, ко­је­га су Ши­ђа­ни из­је­ли, па је од он­да сла­вом сво­јом пре­крио све нас – ци­ти­ра­ла је про­фе­сор­ка овог књи­жев­ни­ка. Сво­је пе­сме пред­ста­ви­ли су и го­сти из Но­вог Са­да, чла­но­ви ХКУПД „Ста­ни­слав Пре­прек“, пред­сед­ник Ма­ри­јан Са­бљак и Мла­ден Ник­шић, као и пе­сни­ци из Ши­да Сне­жа­на Ми­хај­ло­вић, Бо­жо Вла­шић, Ани­ца Пин­те­ро­вић и Дар­ко Ко­лар. Је­дан од сва­ка­ко нај­за­ни­мљи­вих и нај­ста­ри­јих пе­сни­ка те ве­че­ри, ко­ји је про­бу­дио ин­те­ре­со­ва­ња мно­гих по­се­ти­ла­ца био је 82. го­ди­шњи Мла­ден Фра­њо Ник­шић. Иако у по­од­ма­клим го­ди­на­ма, пун је ела­на и жи­вот­не енер­ги­је, а по­ред пи­са­ња ба­ви се и сли­ка­њем. - Мој нај­бо­љи друг био је Ми­ка Ан­тић, за­јед­но смо би­ли у по­зо­ри­шту и он ме је и на­те­рао да из­дам сво­је пе­сме. Ин­спи­ра­ци­ја ми је жи­вот и пи­са­ћу и да­ље, јер и у тре­ћем до­бу, још ра­до­сти има, јер ср­це за­дрх­ти и љу­бав се ја­ви, ни­је по­ку­ца­ла још са вра­та зи­ма иако се иње ра­су­ло по гла­ви“, ка­же у сти­хо­ви­ма бар­ба Фра­њо. Ка­ко је ис­та­као пред­сед­ник ХКД „Шид“ Јо­сип Хо­дак, же­ља пред­сед­ни­штва овог дру­штва је да се са­чу­ва тра­ди­ци­ја хр­ват­ске на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це. Ве­чер је про­те­кла у при­јат­ном дру­же­њу, а там­бу­ра­шки ор­ке­стар ХКД-а „Шид“, упот­пу­нио је сво­јом му­зи­ком ат­мос­фе­ру те ве­че­ри. С. Д. Датум: 28.03.2012. МУ­ЗЕЈ НА­ИВ­НЕ УМЕТ­НО­СТИ „ИЛИ­ЈА­НУМ“ - Из­ло­жба 29 сли­ка стал­не по­став­ке У шид­ском Му­зе­ју на­ив­не умет­но­сти „Или­ја­нум“, на­кон из­ло­жбе „Или­ји­на Или­ја­да“ вра­ће­на је стал­на по­став­ка сли­ка, где су из­ло­же­не сли­ке из свих ци­клу­са Или­је Ба­ши­че­ви­ћа Бо­си­ља. Но­ва по­став­ка бро­ји 29 сли­ка, ко­је се мо­гу по­гле­да­ти рад­ним да­ном од 8 до 18 ча­со­ва и су­бо­том од 9 до 15 ча­со­ва. Ка­ко је ди­рек­то­ри­ца „Или­ја­ну­ма“ Љу­бин­ка Пан­тић из­ја­ви­ла, по­што су сли­ке ве­ћег фор­ма­та, од­лу­че­но је да бу­де из­ло­же­но све­га 29 Бо­си­ље­вих ра­до­ва, а по­се­ти­о­ци ће има­ти при­ли­ке да ви­де не­ке од сли­ка ко­је ду­го ни­су би­ле из­ло­же­не. Му­зе­ју на­ив­не умет­но­сти „Или­ја­нум“ су од Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре, ин­фор­ми­са­ња и ин­фор­ма­ци­о­ног дру­штва одо­бре­на сред­ства за об­ра­ду још јед­ног Бо­си­ље­вог ци­клу­са, та­ко да ће то­ком ове го­ди­не би­ти ор­га­ни­зо­ва­на из­ло­жба „Апо­ка­лип­са“. У апри­лу ће би­ти на­ста­вље­ни ра­до­ви на осли­ка­ва­њу му­ра­ла у дво­ри­шту. Че­ка се и од­го­вор По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за кул­ту­ру и јав­но ин­фор­ми­са­ње, у ве­зи са одо­бра­ва­њем сред­ста­ва за уре­ђе­ње дво­ри­шта „Или­ја­ну­ма“, у ко­јем би то­ком про­лећ­них и лет­њих ме­се­ци мо­гле да се одр­жа­ва­ју ра­зни кул­тур­ни до­га­ђа­ји. Б. С. Датум: 07.03.2012. ПРЕД­СТА­ВА „ХИ­ПЕР­БО­ЛИЧ­НИ ПА­РА­БО­ЛО­ИД“ У МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Сли­ка жи­во­та у про­вин­ци­ји Кра­ље­вач­ко по­зо­ри­ште са пред­ста­вом ми­тров­чан­ке Ми­ли­це Кон­стан­ти­но­вић „Хи­пер­бо­лич­ни па­ра­бо­ло­ид“, у адап­та­ци­ји и ре­жи­ји Бо­ри­са То­до­ро­ви­ћа Тан­до­ра го­сто­ва­ло је у не­де­љу, 4. мар­та у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Са­вре­ме­ни драм­ски текст мла­де аутор­ке из Срем­ске Ми­тро­ви­це, дра­ма­тур­га Ми­ли­це Кон­стан­ти­но­вић је­сте при­ча о про­то­ку вре­ме­на, жи­во­ту у про­вин­ци­ји, људ­ским не­сре­ћа­ма, као и о се­бич­но­сти, за­тво­ре­но­сти и усме­ре­но­сти љу­ди на соп­стве­не про­бле­ме. Текст дра­ме „Хи­пер­бо­лич­ни па­ра­бо­ло­ид“ на­гра­ђен је 2007. го­ди­не на Ме­ђу­на­род­ном драм­ском так­ми­че­њу „Го­во­ри­ти о гра­ни­ца­ма“. У по­де­ли су Го­ри­ца Ди­ну­ло­вић, Ли­ди­ја Цве­тић, Зо­ран Це­ро­ви­на, Пе­тар Лу­кић, Би­ља­на Кон­стан­ти­но­вић и Вла­дан Слав­ко­вић. Пре­ми­је­ра ове дра­ме би­ла је 22. де­цем­бра про­шле го­ди­не у Кру­шев­цу, јер је Кра­ље­вач­ко по­зо­ри­ште по­сле зе­мљо­тре­са у но­вем­бру 2010. го­ди­не и знат­ног оште­ће­ња згра­де при­ну­ђе­но да игра пред­ста­ве ван ма­тич­не сце­не. Ка­ко нам је Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић ре­кла, по­ло­ви­ном мар­та је оче­ку­је пре­ми­је­ра и ко­ме­ди­је „Со­кин и Бо­син“, у ре­жи­ји Ју­га Ра­ди­во­је­ви­ћа, у ко­јој ће глу­ми­ти Љи­ља­на Бла­го­је­вић, Ка­ли­на Ко­ва­че­вић, Со­ња Кне­же­вић и Вик­тор Са­вић. Пред­ста­ва ће се игра­ти на сце­ни Кул­тур­ног цен­тра на Чу­ка­ри­ци у Бе­о­гра­ду. Го­сто­ва­ње Кра­ље­вач­ког по­зо­ри­шта са дра­мом „Хи­пер­бо­лич­ни па­ра­бо­ло­ид“ у Ми­тро­ви­ци пред­ста­вља по­клон Град­ске упра­ве за омла­ди­ну и Кан­це­ла­ри­је за мла­де нај­у­спе­шни­јим мла­дим Ми­тров­ча­ни­ма. Б. С. Датум: 29.02.2012. ДЕ­ЛЕ­ГА­ЦИ­ЈА РУ­МЕ НА 40. ФЕСТУ У БЕ­О­ГРА­ДУ - Ру­мља­нин Пи­тер Бог­да­но­вић Ово­го­ди­шњи, ју­би­лар­ни, 40. ФЕСТ отво­ри­ли су 24. фе­бру­а­ра два чу­ве­на ре­жи­се­ра Јир­жи Менцл и Пи­тер Бог­да­но­вић. За Пи­те­ра Бог­да­но­ви­ћа ве­ро­ват­но мно­ги на­ши чи­та­о­ци зна­ју да сво­је ко­ре­не ву­че упра­во из Ру­ме, као и да, на не­ки на­чин об­је­ди­њу­је две по­зна­те рум­ске по­ро­ди­це - Бог­да­но­вић и Со­ре­тић. На­и­ме, Пи­тер је син Ру­мља­ни­на Бо­ри­сла­ва Бог­да­но­ви­ћа, сли­ка­ра и пи­ја­ни­сте. Бо­ри­слав по­ти­че из бо­га­те и углед­не по­ро­ди­це и у Ру­ми је ро­ђен, ов­де је по­ха­ђао основ­ну шко­лу и жи­вео до 1929. го­ди­не. Ку­ћа у ко­јој је жи­вео ви­ше не по­сто­ји, али се на­ла­зи­ла у са­мом цен­тру, на ме­сту где је ста­ра фон­та­на, пре­ко пу­та Град­ског тр­га. Пре­ко се­стре Бо­ја­не, по­ро­ди­ца Бог­да­но­вић је по­ве­за­на са дру­гом рум­ском по­зна­том по­ро­ди­цом Со­ре­тић. Под­се­ти­мо, у За­ви­чај­ном му­зе­ју има­мо ле­гат Ро­ма­на Со­ре­ти­ћа, а ње­гов син Фе­ђа је, та­ко­ђе, по­зна­ти сли­кар ко­ји жи­ви у Аме­ри­ци. Отва­ра­ње ФЕСТ-а и кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре би­ла је и при­ли­ка да рум­ски хро­ни­ча­ри Бо­жи­дар Па­у­ко­вић и Рат­ко Рац­ко­вић слав­ном ре­ди­те­љу Пи­те­ру Бог­да­но­ви­ћу уру­че ал­бум са фо­то­гра­фи­ја­ма ве­за­ним за по­ро­ди­цу Бог­да­но­вић. Та­ко са­зна­је­мо да пр­ви по­да­ци о по­ро­ди­ци Бог­да­но­вић у Ру­ми да­ти­ра­ју из 1789. го­ди­не. Пи­тер Бог­да­но­вић је ре­као да пам­ти да су при­ча­ли да му је по­ро­ди­ца жи­ве­ла у Ру­ми, а да о по­ро­дич­ним ве­за­ма и по­ре­клу мно­го ви­ше ра­чу­на во­ди ње­го­ва мла­ђа се­стра Ана. На ФЕСТ-у је би­ла и Ана Бог­да­но­вић ко­ја је, та­ко­ђе, у умет­нич­ким во­да­ма и ба­ви се му­зи­ком, тек­сто­пи­сац је и пе­сник. У сво­је­вр­сној рум­ској де­ла­га­ци­ји био је и Дра­ган Ца­кић, али и Бе­о­гра­ђа­нин Ко­ља Ми­лу­но­вић. Ко­ља Ми­лу­но­вић је ва­јар, а Пи­те­ру је брат од тет­ке. Ово је био њи­хов пр­ви су­срет. С. Џ. Датум: 22.02.2012. ИЗ­ЛО­ЖБА У КУЛ­ТУР­НОМ ЦЕН­ТРУ - Сли­ка­на пи­сма У рум­ском Кул­тур­ном цен­тру је до 19. фе­бру­а­ра би­ла отво­ре­на из­ло­жба сли­ка и ин­ста­ла­ци­ја под на­зи­вом „Сли­ка­на пи­сма“ ака­дем­ске сли­кар­ке Не­ве­не Дра­го­са­вац. Из­ло­жбу је отво­ри­ла исто­ри­чар­ка умет­но­сти Ми­ли­ја­на Ју­ца Јо­ва­но­вић ко­ја је ис­та­кла да су Не­ве­ни­не сли­ке пу­не енер­ги­је, те да иако де­лу­ју ап­стракт­но, у њи­ма је при­сут­на и фи­гу­ра­ци­ја. Има­ју­ћи у ви­ду да је аутор­ка, иако мла­да, че­сто пу­то­ва­ла и ме­ња­ла сре­ди­не у ко­ји­ма је жи­ве­ла, те се та­ко и упо­зна­ва­ла и ра­ста­ја­ла од број­них при­ја­те­ља и по­зна­ни­ка, ова из­ло­жба за­то и но­си на­зив „Сли­ка­на пи­сма“. - Ово су мо­ја сли­ка­на, не­по­сла­та пи­сма ко­ја су мно­го ку­да про­шла да би сти­гла до оба­ла Ду­на­ва. Осим пу­та ко­ја су пре­ва­ли­ла од ју­га Шпа­ни­је до Бал­ка­на, пу­то­ва­ла су и кроз вре­ме. Да­нас жи­ви­мо у вре­ме бр­зе хра­не, бр­зих ве­за, бр­зих ства­ри на­ста­лих по прин­ци­пу што бр­же и јеф­ти­ни­је - то бо­ље. Исто ва­жи и за ко­му­ни­ка­ци­ју - ни­је по­тре­бан па­пир, са­мо те­ле­фон на­пра­вљен у Ки­ни, и у де­ли­ћу се­кун­де ша­љу се по­ру­ке, сли­ке и ви­део за­пи­си, ка­же аутор­ка Не­ве­на Дра­го­са­вац. На овој из­ло­жби по­се­ти­о­ци су има­ли при­ли­ке да ви­де и две ха­љи­не - пр­ва је на­ста­ла од па­пи­ра, тач­ни­је до­ку­ме­на­та ко­ја су Не­ве­ни би­ла по­треб­на да би мо­гла пу­то­ва­ти по све­ту. Дру­га је ха­љи­на на­ста­ла од ети­ке­та, а би­ла је из­ло­же­на на Фе­сти­ва­лу умет­нич­ке ре­ци­кла­же у Бар­се­ло­ни, у де­цем­бру про­шле го­ди­не. Ха­љи­на је иза­зва­ла до­ста па­жње и на фе­сти­ва­лу, а и у на­шим ме­ди­ји­ма. Пра­ве­ћи алу­зи­ју на ује­ди­ње­не бо­је фир­ме Бе­не­тон сли­кар­ка је овај свој про­је­кат на­зи­ва­ла Uni­ted co­lors of che­ap la­bor или ује­ди­ње­не бо­је јеф­ти­ног ра­да. С. Џ. Датум: 15.02.2012. КЊИ­ГЕ - Ро­ман о Ми­тро­ви­ци И по­ред ве­ли­ког бро­ја тзв. за­ви­чај­них пи­са­ца, још од вре­ме­на ка­да је све­тлост да­на угле­да­ла књи­га Мир­ка Пе­тро­ви­ћа „Де­ча­ци с тро­у­гла­стог тр­га“ (по­чет­ком ше­зде­се­тих про­шлог ве­ка), Срем­ска Ми­тро­ви­ца го­то­во по­ла ве­ка не­ма пи­сца ко­ји уме да на­пи­ше ро­ман о свом гра­ду. Та­ко је би­ло све до про­шле го­ди­не ка­да је све­тлост да­на угле­дао ро­ман „Кром­пи­ров цват“ Дра­го­ра­да Дра­ги­че­ви­ћа. Све до са­да на­мер­но смо оду­го­вла­чи­ли са об­ја­вљи­ва­њем тек­ста у ве­зи ове књи­ге, да­ју­ћи шан­су град­ској Би­бли­о­те­ци да се ча­сно ис­ко­бе­ља из пар­тиј­ско-је­зу­ит­ског ши­ка­ни­ра­ња ове књи­ге, та­ко што ће јој при­ре­ди­ти при­стој­ну про­мо­ци­ју. Ми­тро­вач­ка кул­тур­на власт, до­след­на у не­го­ва­њу кул­тур­ног кре­те­ни­зма и пет­па­рач­ког ама­те­ри­зма, ни­је има­ла ни ма­ло до­бре во­ље да ову књи­гу пре­зен­ту­је јав­ности. Ипак, да­нас се књи­ге, као ни но­ви­не, не мо­гу за­бра­ни­ти или спа­ли­ти на тр­гу. Ро­ман Дра­го­ра­да Дра­ги­че­ви­ћа „Кром­пи­ров цват“ на­шао је пут до чи­та­ла­ца, а бог­ме и чи­та­о­ци до ње­га. На сре­ћу пи­сме­них и нор­мал­них, вла­да­ју­ћа ДСС-МЕР гар­ни­ту­ра у кул­ту­ри, за ко­ју гра­ђа­ни Срем­ске Ми­тро­ви­це из­два­ја­ју пре­ко ми­ли­он евра го­ди­шње, још увек ни­је ус­пе­ла да од гра­да на Са­ви на­пра­ви свој кул­ту­ро­ло­шки Го­ли оток. Књи­ге се ипак чи­та­ју. КРОМ­ПИ­РОВ ЦВАТ Вре­ме љу­ба­ви, си­ро­ма­штва и од­ра­ста­ња „Кром­пи­ров цват” је еро­тич­но-ху­мор­на при­ча о од­ра­ста­њу адо­ле­сцен­та ра­них ше­зде­се­тих го­ди­на у па­три­јар­хал­ној по­ро­ди­ци ко­ја се опи­ре са­хра­њи­ва­њу Бо­га и с то­га ка­сни у ужи­ва­њу бла­го­де­ти про­ле­тер­ске вла­сти. Не­ви­ној чи­сто­ти по­ро­ди­це за­пре­ти­ће на бол­но-ху­мо­ран на­чин ерот­ске му­ке глав­ног ју­на­ка, још не­из­ле­че­ног од сом­на­бу­ли­зма, као и ње­но хри­шћан­ско не­ми­ре­ње са од­ба­ци­ва­њем по­врат­ни­ка са Го­лог ото­ка. По­ро­ди­ца још не­ма ку­па­ти­ло, па од­ра­сле ша­ље у јав­но ку­па­ти­ло, а де­цу ку­па у ко­ри­ту све док не по­ста­ну не­по­де­сна за ку­па­ње ма­ми­ним ру­ка­ма. Тре­ну­так из­го­на глав­ног ју­на­ка из по­ро­дич­ног ко­ри­та у град­ско јав­но ку­па­ти­ло од­ла­ган је нео­пре­зно све до дра­ма­тич­но бол­ног и ко­мич­ног бу­ђе­ња ње­го­ве де­чач­ке му­шко­сти на не­дељ­ном ку­па­њу у ко­ри­ту. По­ла­ском у град­ско јав­но ку­па­ти­ло глав­ни ју­нак, на­ра­тор у овој при­чи, упа­да у при­кри­ве­ни со­ци­јал­ни кон­фликт при­вид­но срећ­ног ко­му­ни­стич­ког дру­штва. Власт жу­ри да сру­ши јав­но ку­па­ти­ло из вре­ме­на Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, да би се на ње­го­вом ме­сту гра­дио дом кул­ту­ре, а то­ме се про­ти­ве не­ки гра­ђа­ни во­ђе­ни бри­гом за оне ко­ји не­ће уско­ро има­ти ку­па­ти­ло у ку­ћи. Обе стра­не кри­ју пра­ве мо­ти­ве: власт у јав­ном ку­па­ти­лу ви­ди ре­ци­див про­шло­сти, а опо­нен­ти же­ле да по­сто­ја­ње јав­ног ку­па­ти­ла све­до­чи о со­ци­јал­ним раз­ли­ка­ма ко­је ко­му­ни­зам не­ће да ви­ди и при­зна. У овом ам­би­јен­ту јав­но не­при­зна­тог со­ци­јал­ног кон­флик­та Вла­ди­мир Ра­ше­вић пре­ла­зи из де­ча­штва у ра­ну мла­дост. Сна­жно за­хва­ћен пу­бер­те­том, спу­та­ван сти­дљи­во­шћу,  под­сти­цан буј­ном ма­штом, огра­ни­чен иде­о­ло­шком увре­ђе­но­шћу, пре­у­зе­том од обо­жа­ва­ног де­де Бу­ди­ми­ра, Влад­мир ће бол­но и ко­мич­но да се спо­ти­че у свом жа­ло­сном ерот­ском жи­во­ту. У сом­на­бу­ли­стич­кој и еро­ти­зо­ва­ној сме­ши сна и ја­ве, де­чак не мо­же да раз­лу­чи шта му се до­го­ди­ло, а шта је са­њао. Не­при­јат­не по­сле­ди­це по­лу­ци­ја, је­ди­ног до­ка­за да се не­што до­га­ђа­ло би­ло у сну би­ло на ја­ви,  от­кла­ња у јав­ном ку­па­ти­лу, јер у ње­го­ву ку­ћу још ни­је сти­гао во­до­вод. У стал­ном по­се­за­њу за нео­ства­ри­вим, не­до­сти­жним и не­мо­гу­ћим, спо­зна­ће сна­жно осе­ћа­ње пре­ма од­ра­слој де­вој­ци, ко­ју „де­ли” са пи­сцем што је упра­во при­спео са Го­лог ото­ка по­сле из­др­жа­не ка­зне због пре­во­ђе­ња ру­ских пе­сни­ка. Ње­на игра др­жа­ће га у не­мо­ћи да раз­лу­чи  да ли му је љу­бав уз­вра­ће­на или ни­је, да ли је оства­ри­ва или не­мо­гу­ћа. Вла­ди­мир ће за­ко­ра­чи­ти у ра­ну мла­дост баш ка­да су град­ске вла­сти лу­ка­во сло­ми­ле от­пор бра­ни­ла­ца јав­ног ку­па­ти­ла и од ње­го­вог ру­ше­ња на­чи­ни­ле по­же­љан по­ду­хват. При­ча се од­ви­ја у пр­вом ли­цу јед­ни­не, због че­га је уче­шће ди­ја­ло­га све­де­но на нај­ну­жни­ју ме­ру. Су­здр­жа­на еро­ти­ка, су­здр­жа­ни ху­мор, гор­ка ре­со­ци­ја­ли­за­ци­ја го­ло­о­то­ча­на, бо­ја­жљи­во ку­ша­ње сло­бо­де,  а со­ци­јал­не и по­ли­тич­ке раз­ли­ке уну­тар ко­му­ни­зма ко­мич­но ре­ду­ко­ва­не кроз по­глед де­ча­ка на­ра­то­ра и сна­гу чи­сто­те и је­дин­ства по­ро­ди­це. Рад­ња је вре­мен­ски оме­ђе­на по­ла­ском глав­ног ју­на­ка у јав­но ку­па­ти­ло и ру­ше­њем јав­ног ку­па­ти­ла, што се по­ду­да­ра  са ње­го­вим из­го­ном из де­тињ­ства у де­ча­штво и, по­том, из де­ча­штва у ра­ну мла­дост. При­ча на­гра­ђу­је чи­та­о­ца рас­по­зна­ва­њем чу­де­сне ле­по­те де­ча­штва и мла­до­сти и нај­ве­ћих вред­но­сти је­дин­ства по­ро­ди­це. При­пре­мио: Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 08.02.2012. РУ­МА - „Пре­шер­нов дан“ У ве­ли­кој дво­ра­ни Кул­тур­ног цен­тра у Ру­ми одр­жа­ће се 10. фе­бру­а­ра цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја у Ср­би­ји по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња пра­зни­ка по­све­ће­ног сло­ве­нач­ком по­е­ти, Фран­цу Пре­шер­ну, под сим­бо­лич­ним на­зи­вом „Пре­шер­нов дан“. За ту при­ли­ку при­пре­мљен је бо­гат и ра­зно­вр­стан кул­тур­но-умет­нич­ки про­грам, у ко­ме ће уче­ство­ва­ти, хо­ро­ви, ор­ке­стри, там­бу­ра­ши, ре­ци­та­то­ри, ба­лет­ске, играч­ке из­вед­бе а уче­ство­ва­ће и ин­ва­лид­на де­ца. Све при­сут­не ће по­здра­ви­ти и ње­го­ва ек­се­лен­ци­ја ам­ба­са­дор Сло­ве­ни­је у Бе­о­гра­ду Франц Бут. На­кон то­га одр­жа­ће се кок­тел у ве­ли­ком хо­лу Кул­тур­ног цен­тра. Ма­ни­фе­ста­ци­ју ор­га­ни­зу­ју Дру­штво Сло­ве­на­ца "Емо­на" из Ру­ме, Дру­штво Сло­ве­на­ца „Кре­да­ри­ца“ из Но­вог Са­да и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Ру­ма, под по­кро­ви­тељ­ством Ам­ба­са­де Сло­ве­ни­је и рум­ске оп­шти­не. Тим по­во­дом је 3. фе­бру­а­ра, у про­сто­ри­ја­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је у Бе­о­гра­ду, одр­жа­на кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре на ко­јој је на­ја­вље­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Пре­шер­нов дан“, али су пред­ста­вље­ни и ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли рум­ске оп­шти­не. Ми­лан Пре­дан, за­ме­ник ам­ба­са­до­ра Сло­ве­ни­је је ука­зао да је Сло­ве­ни­ја јед­на од рет­ких зе­ма­ља ко­ја има др­жав­ни пра­зник по­све­ћен јед­ном пе­сни­ку. - Кул­ту­ра је би­ла та ко­ја је омо­гу­ћи­ла Сло­вен­ци­ма, ко­ји су ве­ко­ви­ма жи­ве­ли у са­ста­ву дру­гих др­жа­ва, да оп­ста­ну и очу­ва­ју свој иден­ти­тет. Про­шле го­ди­не сла­ви­ли смо у Су­бо­ти­ци, а Удру­же­ње „Емо­на“ и пред­сед­ник Зо­ран Јо­ви­чић је из­у­зет­но ак­тив­но и дра­го ми је да ће ове го­ди­не Ру­ма би­ти до­ма­ћин. За ову при­ли­ку ми смо до­ни­ра­ли и ве­ли­ки број књи­га на сло­ве­нач­ком је­зи­ку у вред­но­сти 20.000 евра ко­је ће­мо по­де­ли­ти на­шим удру­же­њи­ма у Ср­би­ји, ре­као је Ми­лан Пре­дан. Пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић је под­се­тио да је Ру­ма и ра­ни­је има­ла раз­ви­је­ну при­вред­ну са­рад­њу са Сло­ве­ни­јом, као и да су про­шле го­ди­не на фе­сти­ва­ли­ма у Ру­ми уче­ство­ва­ли и хор из Кра­ња, као и Там­бу­ра­шки ор­ке­стар из Ви­па­ве, те из­ра­зио за­до­вољ­ство због то­га што се "Пре­шер­нов дан" одр­жа­ва у Ру­ми. На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре го­во­ри­ли су и пред­сед­ник "Емо­не" Зо­ран Јо­ви­чић, као и Ми­ле­на По­ли­мац, пред­сед­ни­ца СО Ру­ма. Ујед­но, то је би­ла и при­ли­ка да се про­го­во­ри о ту­ри­стич­ким по­тен­ци­ја­ли­ма рум­ске оп­шти­не и по­себ­но, Ба­ри "Тр­ско­ва­чи", као за­шти­ће­ном при­род­ном до­бру ИИ и ИИИ ка­те­го­ри­је. С. Џ. Датум: 01.02.2012. ИЗ­ЛО­ЖБА У КУ­ПИ­НО­ВУ - 15 до­брих на­чи­на за очу­ва­ње при­ро­де Три ме­се­ца на­кон бе­о­град­ске пре­ми­је­ре, у хо­лу основ­не шко­ле „Ду­шан Ву­ка­со­вић-Ди­о­ген“ у Ку­пи­но­ву, 26. ја­ну­а­ра, отво­ре­на је из­ло­жба под на­зи­вом "15 до­брих на­чи­на за очу­ва­ње при­ро­де". Из­ло­жба је ор­га­ни­зо­ва­на по­во­дом 26. ја­ну­а­ра, Свет­ског да­на обра­зо­ва­ња о за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не, а про­из­вод је са­рад­ње Мла­дих ис­тра­жи­ва­ча Ср­би­је, оп­шти­не Пе­ћин­ци, упра­вља­ча ре­зер­ва­том Обед­ска ба­ра и ло­кал­ног ста­нов­ни­штва. Ка­ко нам је ре­као је­дан од ор­га­ни­за­то­ра из­ло­жбе, ко­ор­ди­на­тор раз­ме­не во­лон­те­ра Мла­дих ис­тра­жи­ва­ча Ср­би­је, Бо­јан Бе­ро­ња, из­ло­жба са­др­жи упра­во сли­ко­ви­те на­чи­не на ко­је обич­ни гра­ђа­ни мо­гу да ути­чу на про­ме­ну ста­ња у обла­сти за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. – Из­ло­жба го­во­ри о на­из­глед ма­лим ства­ри­ма по­пут уште­де енер­ги­је, уште­де па­пи­ра, ба­ца­ња сме­ћа и свих дру­гих ства­ри ко­је сва­ко­днев­но мо­же­мо да ра­ди­мо, а ко­је ди­рект­но ути­чу на по­тен­ци­јал­но ре­ша­ва­ње не­ких про­бле­ма. У шко­ли у Ку­пи­но­ву смо, јер смо са овом уста­но­вом већ са­ра­ђи­ва­ли на про­јек­ту енер­гет­ске ефи­ка­сно­сти, ко­ја ди­рект­но ути­че на ква­ли­тет ва­зду­ха у ло­кал­ној сре­ди­ни, а са­мим тим и у ре­зер­ва­ту Обед­ска ба­ра. На­рав­но, у шко­ли смо и за­то што се Мла­ди ис­тра­жи­ва­чи Ср­би­је ба­ве и еду­ка­ци­јом мла­дих, тру­де­ћи са да код њих ство­ри­мо на­ви­ке у по­но­ша­њу ко­је до­при­но­се очу­ва­њу жи­вот­не сре­ди­не – из­ја­вио је Бо­јан Бе­ро­ња. По ре­чи­ма Пе­тра Одо­ба­ши­ћа из Аген­ци­је за раз­вој оп­шти­не Пе­ћин­ци, Мла­ди ис­тра­жи­ва­чи Ср­би­је већ су 20 го­ди­на при­сут­ни на Обед­ској Ба­ри, где вр­ше ис­тра­жи­ва­ња и спро­во­де раз­не за­штит­не ак­тив­но­сти, а ово­го­ди­шњи Во­лон­тер­ски камп би­ће пет­на­е­сти по ре­ду. У ду­ху ове успе­шне ви­ше­де­це­ниј­ске са­рад­ње, то­ком 2012. го­ди­не је пла­ни­ра­но ви­ше јед­но­днев­них ак­ци­ја рад­ног, еду­ка­тив­ног и про­мо­тив­ног ка­ра­ке­ра, а пр­ва од њих је упра­во да­на­шња из­ло­жба. –То што је из­ло­жба отво­ре­на у јед­ној обра­зов­ној уста­но­ви у Ку­пи­но­ву, го­во­ри о зна­ча­ју Обед­ске Ба­ре, не са­мо на ло­кал­ном и ре­ги­о­нал­ном већ и на свет­ском ни­воу. По­тре­ба за ње­ним очу­ва­њем је кон­стант­на, а ко ће бо­ље чу­ва­ти је­дан ова­кав при­род­ни ре­сурс од љу­ди ко­ји сва­ко­днев­но жи­ве око Обед­ске Ба­ре и са њом – ка­же Пе­тар Одо­ба­шић. У ку­пин­ској шко­ли из­ло­жба ће би­ти отво­ре­на до 2. фе­бру­а­ра, ка­да ће би­ти пре­се­ље­на у Кул­тур­ни цен­тар Пе­ћин­ци. Ду­шан Срећ­ков Датум: 25.01.2012. ИЗ­ЛО­ЖБА СЛИ­КА У КЦ ПЕ­ЋИН­ЦИ - Се­ћа­ња бри­шу за­бо­рав У Кул­тур­ном цен­тар Пе­ћин­ци, 16. ја­ну­а­ра, отво­ре­на је пр­ва са­мо­стал­на из­ло­жба гра­фи­ке и аква­ре­ла пе­ћи­нач­ке сли­кар­ке Све­тла­не По­по­вић. Све­тла­на се го­ди­на­ма ба­ви сли­кар­ством, али ка­же да су се тек сад ство­ри­ли сви усло­ви да свој рад пре­зен­ту­је ши­рој јав­но­сти. – Од­у­век сам се ба­ви­ла умет­но­шћу, али су ме про­фе­си­о­нал­не и по­ро­дич­не оба­ве­зе до са­да спу­та­ва­ле у то­ме да јој се у пот­пу­но­сти по­све­тим. Са­да ко­нач­но имам при­ли­ку да свој рад по­де­лим са јав­но­шћу, јер то ми је дав­на­шња же­ља. Сва­ка умет­ност но­си по­ру­ку ле­по­те и ја ту по­ру­ку же­лим да пре­не­сем љу­ди­ма. Лик на па­пи­ру оста­је за­у­век и док се не­ко­га се­ћа­мо, он и да­ље жи­ви – ре­кла је на отва­ра­њу из­ло­жбе Све­тла­на По­по­вић. Осим ле­по­та при­ро­де пред­ста­вље­них кроз аква­ре­ле, по­кло­ни­ци ли­ков­не умет­но­сти мо­гу да ви­де и пор­тре­те, углав­ном де­чи­је, што не чу­ди с об­зи­ром да је Све­тла­на По­по­вић вас­пи­тач и го­ди­на­ма ра­ди са нај­мла­ђи­ма. О ра­ду Све­тла­не По­по­вић го­во­рио је Ду­шко Иг­ња­то­вић, сли­кар из Кар­лов­чи­ћа. – Био сам све­док по­че­та­ка Све­тла­ни­ног опу­са, нај­пре са цве­ћем, а по­том у јед­ној зре­ли­јој фа­зи и са пор­тре­ти­ма. Пор­трет је јед­на од нај­ком­плек­си­ни­јих те­ма ли­ков­ног из­ра­жа­ва­ња, а у окви­ру те те­ме да­ле­ко нај­те­жи об­лик из­ра­жа­ва­ња је сли­ка­ње деч­јих пор­тре­та. Од­ра­сле је лак­ше сли­ка­ти, јер има­ју већ фор­ми­ра­но ли­це, док де­ца осим очи­ју не­ма­ју то­ли­ко ка­рак­те­ри­стич­них цр­та, а Све­тла­на се опре­де­ли­ла упра­во да ра­ди деч­је пор­тре­те – ре­као је Ду­шко Иг­ња­то­вић. Из­ло­жба има сим­бо­ли­чан на­зив „Се­ћа­ња бри­шу за­бо­рав“, про­дај­ног је ка­рак­те­ра, а би­ће отво­ре­на до 15. фе­бру­а­ра у хо­лу Кул­тур­ног цен­тра Пе­ћин­ци. Д. Срећ­ков Датум: 28.12.2011. МИ­ЛИ­ЦА КОН­СТАН­ТИ­НО­ВИЋ, ЈЕД­НА ПРЕ­МИ­ЈЕ­РА - Ка­ко пре­жи­ве­ти па­лан­ку Ако ми­тро­вач­ко По­зо­ри­ште „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ баш и не мо­же да се по­хва­ли не­ким озбиљ­ни­јим про­јек­ти­ма, то не зна­чи да Срем­ска Ми­тро­ви­ца не­ма по­зо­ри­шне ства­ра­о­це. Јед­на од њих, ко­ја је сва­ка­ко скре­ну­ла на се­бе па­жњу по­зо­ри­шне јав­но­сти на се­бе је Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић, чи­ја је дра­ма „Хи­пер­бо­лич­ни па­ра­бо­лоид“ до­жи­ве­ла сво­ју пре­ми­је­ру про­шлог че­тврт­ка, 22. де­цем­бра на сце­ни по­зо­ри­шта у Кру­шев­цу. Дра­му у из­во­ђе­њу Кра­ље­вач­ког по­зо­ри­шта је ре­жи­рао њен ге­не­ра­циј­ски ко­ле­га са Ака­де­ми­је драм­ских умет­но­сти Бо­рис То­до­ро­вић, а пре­ми­је­ра је из­ве­де­на у Кру­шев­цу из раз­ло­га јер је и кра­ље­вач­ко по­зо­ри­ште оште­ће­но у зе­мљо­тре­су. Пре­ми­је­ра је, ка­ко ја­вља­ју из Кру­шев­ца, до­жи­ве­ла за­па­жен успех и са­да јој пред­сто­ји ре­ла­тив­но са­мо­ста­лан жи­вот пред по­зо­ри­шном пу­бли­ком Ср­би­је. До­го­ди­не, тре­ба­ло би да го­сту­је и на сце­ни Ју­го­сло­вен­ског драм­ског по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, где ће пред про­бир­љи­вом пре­сто­нич­ком пу­бли­ком има­ти при­ли­ке да се пред­ста­ви у свом нај­бо­љем из­да­њу. Шта се на­ла­зи иза по­ма­ло ин­три­гант­ног на­сло­ва „Хи­пер­бо­лич­ни па­ра­бо­лоид“, од­но­сно тек­ста ко­ји је 2007. го­ди­не на­гра­ђен европ­ском на­гра­дом, ко­ју до­де­љу­је Ге­те Ин­сти­тут у са­рад­њи са Би­те­фом? Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић ка­же да је осно­ва за овај њен текст про­паст про­вин­ци­је, од­но­сно ма­лих гра­до­ва, а као ре­пер јој је по­слу­жио њен род­ни и град у ко­ме још увек жи­ви, Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Та­ква сре­ди­на мо­же да де­лу­је пре­те­ћи на по­је­дин­ца, ка­же она, об­ја­шња­ва­ју­ћи да је текст пи­сан за че­ти­ри ли­ка, ко­ји го­во­ре у мо­но­ло­гу, али исто­вре­ме­но и ко­му­ни­ци­ра­ју ме­ђу­соб­но, чи­ме се на­гла­ша­ва про­блем оту­ђе­но­сти оних ко­ји су осу­ђе­ни да жи­ве у па­лан­ци. Ре­ди­тељ Бо­рис То­до­ро­вић је текст при­ла­го­дио свом ви­ђе­њу, па је текст по­де­лио на шест уло­га, али то је већ ствар умет­нич­ке кре­а­тив­но­сти и ви­ђе­ња. Ина­че, Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић, ко­ја ће јед­но­га да­на, ве­ру­је­мо, по­ста­ти по­зна­та бар ко­ли­ко и њен ујак, по­зна­ти драм­ски пи­сац Си­ни­ша Ко­ва­че­вић, ро­ђе­на је 1982. го­ди­не, у по­ро­ди­ци ко­ја ге­не ви­ше­стру­ке кре­а­тив­но­сти ис­ка­зу­је на све стра­на. Иако је ујак по­зна­ти дра­ма­тург, ба­ка по мај­ци оста­ла за­па­же­на по лир­ској пе­снич­кој но­ти, Ми­ли­ца ће ипак ре­ћи да је сво­ју во­ка­ци­ју нај­ви­ше по­ву­кла на оца и де­ду по мај­ци, ко­ји је био жи­ви при­мер срп­ске усме­не књи­жев­но­сти. Пре­лом­ни тре­ну­так, ко­ји ће мо­жда има­ти нај­ви­ше ути­ца­ја на то да се Ми­ли­ца од­лу­чи за по­зив дра­ма­тур­га, је ве­зан за је­дан до­га­ђај, ко­ји се де­сио још у осмом раз­ре­ду основ­не шко­ле. За раз­ли­ку од оста­лих уче­ни­ка, ко­ји су до­би­ли за­да­так од на­став­ни­це срп­ског да на­пи­шу есеј о Мар­ку Кра­ље­ви­ћу, Ми­ли­ца је свој рад сме­сти­ла у фор­му ди­ја­ло­га две осо­бе ко­је во­де рас­пра­ву о то­ме да ли је нај­по­зна­ти­ји срп­ски ју­нак из еп­ских пе­са­ма за­и­ста по­сто­јао, да ли је за­и­ста био хе­рој, или са­мо тур­ски ва­зал чи­ји је лик по­слу­жио за пра­вље­ње на­ци­о­нал­ног ми­та. На­став­ни­ца, пра­ви ре­пре­зент срп­ског не­кре­а­тив­ног школ­ског си­сте­ма, ни­је има­ла раз­у­ме­ва­ња за Ми­ли­чи­но сло­бод­но раз­ми­шља­ње, па је ова­кав рад са гну­ша­њем од­би­ла. То је мо­жда и учи­ни­ло да се Ми­ли­ца, ко­ја је у ку­ћи би­ла вас­пи­та­на да се бо­ри за свој на­чин раз­ми­шља­ња, опре­де­ли да на­ста­ви да раз­ми­шља сво­јом гла­вом и по­ста­не још кре­а­тив­ни­ја. Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић је дра­ма­тур­ги­ју ди­пло­ми­ра­ла на Фа­кул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бе­о­гра­ду 2005. го­ди­не, док је про­шле го­ди­не док­то­ри­ра­ла. До­цент је на Фа­кул­те­ту Сло­бо­мир у Би­је­љи­ни, где као до­цент пре­да­је исто­ри­ју дра­ме. До са­да су ње­не дра­ма­ти­за­ци­је из­во­ђе­не на ви­ше сце­на, од ма­њих сце­на до сце­не На­род­ног по­зо­ри­шта. Ко­мад „Хи­пер­бо­лич­ни па­ра­бо­лоид“ је ње­но пр­во ком­плет­но аутор­ско де­ло. Че­сти­та­ју­ћи јој на успе­шној пре­ми­је­ри, не мо­же­мо а да је не за­пи­та­мо да ли и ко­ли­ко по­ли­ти­ка ути­че на њен жи­вот, с об­зи­ром да су јој ро­ди­те­љи углед­ни чла­но­ви Де­мо­крат­ске стран­ке, а мај­ка Ве­сна је сво­је­вре­ме­но чак би­ла кан­ди­дат за гра­до­на­чел­ни­цу Срем­ске Ми­тро­ви­це. – По­ли­ти­ка на овим про­сто­ри­ма је, на жа­лост, на­чин пре­жи­вља­ва­ња, али у мо­јој ку­ћи ни­ка­да ни­је до­шло до то­га да се по­сва­ђа­мо због то­га што раз­ли­чи­то раз­ми­шља­мо. Мо­ји ро­ди­те­љи су чла­но­ви ДС-а, мој ујак је на раз­ли­чи­тој стра­ни, ме­не не за­ни­ма по­ли­тич­ко ан­га­жо­ва­ње, али сви ми по­шту­је­мо ту­ђе ми­шље­ње – ка­же Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић. В. Ћо­сић Датум: 21.12.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Ча­ри ба­ле­та У су­бо­ту, 17. де­цем­бра, у ми­тро­вач­ком по­зо­ри­шту мно­го­број­на пу­бли­ка је има­ла при­ли­ку да ужи­ва у ча­ри­ма ба­лет­ске умет­но­сти. По­сле до­ста вре­ме­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци игран је ба­лет а пу­бли­ци су се пред­ста­ви­ли пр­ва­ци Ба­ле­та На­род­ног по­зо­ри­шта из Бе­о­гра­да Та­ма­ра Ива­но­вић Пин­го­вић, Бо­ја­на Же­га­рац, Ми­лан Рус и Јо­ви­ца Бе­го­јев. Ба­лет­ске фи­гу­ре ве­ли­ких умет­ни­ка из­ма­ми­ле су апла­у­зе пу­бли­ке, а за­ди­вље­ни су би­ли и по­ла­зни­ци ба­лет­ског сту­ди­ја Пи­ко­ло из Срем­ске Ми­тро­ви­це ко­ји су ове ве­че­ри на­сту­пи­ли као го­сти. Ини­ци­ја­тор и ор­га­ни­за­тор ба­лет­ске ве­че­ри је Удру­же­ње гра­ђа­на Мо­зар­те­ум из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Датум: 14.12.2011. БРИ­ГА О СПО­МЕ­НИЧ­КОЈ БА­ШТИ­НИ - Ре­но­ви­ран спо­ме­ник ку­ги Ра­до­ви на ре­но­ви­ра­њу по­зна­тих Ки­по­ва - спо­ме­ни­ка из­ме­ђу рум­ске и ири­шке оп­шти­не су окон­ча­ни, а све­ча­но обе­ле­жа­ва­ње тог за­вр­шет­ка је би­ло 6. де­цем­бра. При­су­ство­вао му је Ми­ло­рад Ђу­рић, по­кра­јин­ски се­кре­тар за кул­ту­ру и јав­но ин­фор­ми­са­ње, као и Вла­ди­мир Пе­тро­вић, пред­сед­ник ири­шке оп­шти­не, Дра­ган Кар­даш, за­ме­ник пред­сед­ни­ка рум­ске оп­шти­не и пред­став­ни­ци "Ро­та­ри клу­ба" Ру­ма ко­ји су би­ли и ини­ци­ја­то­ри об­но­ве "Ки­по­ва". Цео про­је­кат је био вре­дан два ми­ли­о­на ди­на­ра. По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње обез­бе­дио је 1,2 ми­ли­о­на ди­на­ра, а оста­так Ро­та­ри клуб и обе оп­шти­не. - Спо­ме­ник "Ки­по­ви" све­до­чи о епи­де­ми­ји ку­ге ко­ја је 1795. го­ди­не за­хва­ти­ла ири­шку оп­шти­ну и ко­ја је ути­ца­ла и на бу­дућ­ност ове оп­шти­не, с об­зи­ром да је го­то­во по­ло­ви­на ста­нов­ни­ка умр­ла од ку­ге. На ме­сту где је био ка­ран­тин и где је ку­га ло­ка­ли­зо­ва­на за­хвал­ни жи­те­љи рум­ске оп­шти­не по­ди­гли су ове спо­ме­ни­ке. Они су зна­чај­ни и за рум­ску и ири­шку оп­шти­ну, али и за кул­тур­ну ба­шти­ну и на­дам се да ће би­ти увр­ште­ни и у ту­ри­стич­ку по­ну­ду. Ко­ли­ко знам сли­чан спо­ме­ник по­сто­ји још са­мо у Бе­чу, ре­као је Ми­ло­рад Ђу­рић. Ре­ци­мо да је на вр­ху спо­ме­ни­ка фи­гу­ра Ису­са Хри­ста, а ис­под се на­ла­зи жен­ска и фи­гу­ра рим­ског вој­ни­ка у кле­че­ћем по­ло­жа­ју. "Ки­по­ви" су по­диг­ну­ти 1796. го­ди­не, и ка­ко ре­ко­смо, гра­ди­ли су га Ру­мља­ни у знак за­хвал­но­сти што је ку­га на овом ме­сту за­у­ста­вље­на. Дав­ног 20. ав­гу­ста 1796. го­ди­не ли­ти­је са гра­ђа­ни­ма рум­ске и ири­шке оп­шти­не, са пра­во­слав­ним и ка­то­лич­ким све­ште­ни­ци­ма са­ста­ле су се ког Ки­по­ва и осве­шта­ле спо­ме­ник. По­след­њи пут Ки­по­ви су ре­но­ви­ра­ни 1937. го­ди­не до­на­ци­јом рум­ске по­ро­ди­це Волф, а иде­ја за ком­плет­ним ре­но­ви­ра­њем за­и­ста ру­и­ни­ра­них Ки­по­ва ста­ра пре­ко 25 го­ди­на је ко­нач­но, ових да­на, до­би­ла и сво­ју фи­на­ли­за­ци­ју. Датум: 07.12.2011. 14. ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ СО­ЛО ПЕ­ВА­ЧА "НИ­КО­ЛА ЦВЕ­ЈИЋ" У РУ­МИ - Иван Да­јић по­бед­ник У све­ча­ној са­ли ОШ "Ду­шан Јер­ко­вић" у Ру­ми 25. и 26. но­вем­бра је одр­жа­но 14. так­ми­че­ње со­ло пе­ва­ча "Ни­ко­ла Цве­јић". Ово­го­ди­шње так­ми­че­ње је отво­рио пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић, а по­том је одр­жан и све­ча­ни кон­церт на ко­јем су на­сту­пи­ли про­шло­го­ди­шњи нај­у­спе­шни­ји так­ми­ча­ри - Јо­ван Ко­шчи­ца, Ти­бор Хе­ве­ши, Ру­мљан­ка Ана Ко­ва­че­вић и про­шло­го­ди­шњи ла­у­ре­ат Ев­ге­ни­ја Је­ре­мић. За раз­ли­ку од про­шле го­ди­не ка­да је би­ло 46 так­ми­ча­ра, а у не­ким го­ди­на­ма и пре­ко 80, ове су се у пет ка­те­го­ри­ја над­ме­та­ла 32 мла­да со­ло пе­ва­ча. На жа­лост, кри­за је учи­ни­ла сво­је, па су и сви ово­го­ди­шњи так­ми­ча­ри до­ма­ћи и до­ла­зе из Не­го­ти­на, Су­бо­ти­це, Бе­о­гра­да, Срем­ске Ми­тро­ви­це, Зре­ња­ни­на, Тр­сте­ни­ка, Уба, Чач­ка, Зе­му­на, По­жа­рев­ца, Ни­ша, Но­вог Са­да, Кра­гу­јев­ца и Ру­ме. Има­ју­ћи у ви­ду број уче­сни­ка, ово­го­ди­шње так­ми­че­ње је тра­ја­ло два да­на - дан ма­ње не­го ра­ни­јих го­ди­на. По­ред так­ми­че­ња, и ове го­ди­не су мла­ди пе­ва­чи, као и ра­ни­јих, об­и­шли и гроб по­зна­тог опер­ског пе­ва­ча Ни­ко­ле Цве­ји­ћа, а у су­бо­ту у 20 ча­со­ва, одр­жан је и све­ча­ни кон­церт на ко­јем су до­де­ље­не на­гра­де нај­у­спе­шни­јим так­ми­ча­ри­ма. О то­ме је од­лу­чи­вао за­и­ста ви­со­ко струч­ни жи­ри ко­ји су чи­ни­ли опер­ска при­ма­до­на Рад­ми­ла Ба­ко­че­вић, ко­ја је би­ла и пред­сед­ни­ца жи­ри­ја, пр­ва­ки­ња но­во­сад­ске опе­ре Ми­ли­ца Сто­ја­ди­но­вић, ван­ред­ни про­фе­сор ФМУ у Бе­о­гра­ду Ви­о­ле­та Пан­че­то­вић Ра­да­ко­вић и ди­ри­гент Ге­ор­ги Ми­нов. Пре до­де­ле на­гра­да и све­ча­ног кон­цер­та нај­у­спе­шни­јих так­ми­ча­ра све при­сут­не је по­здра­ви­ла Рад­ми­ла Ба­ко­че­вић ко­ја је ис­та­кла да је и ово так­ми­че­ње по­ка­за­ло да смо јед­на из­у­зет­но та­лен­то­ва­на зе­мља. По­го­то­во ако се има у ви­ду у ка­квим усло­ви­ма ови мла­ди, та­лен­то­ва­ни љу­ди ра­де - у оној "ве­ли­кој" СФРЈ је би­ло 11 опер­ских ку­ћа, а са­да са­мо две - у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду, ипак и на сре­ћу, има ви­ше кон­церт­них дво­ра­на. - На­ма, чла­но­ви­ма жи­ри­ја за ср­це је при­ра­сла Ру­ма ко­ја нас увек ср­дач­но при­ма, ре­кла је Рад­ми­ла Ба­ко­че­вић и ука­за­ла и на из­у­зет­не усло­ве у све­ча­ној са­ли Основ­не шко­ле "Ду­шан Јер­ко­вић" ко­ја је из­у­зет­но аку­стич­на, а по­том се за­хва­ли­ла и чел­ни­ци­ма рум­ске оп­шти­не ко­ји по­др­жа­ва­ју ово так­ми­че­ње. Нај­пер­спек­тив­ни­ји со­пран је на­гра­да ко­ју до­де­љу­је Рад­ми­ла Ба­ко­че­вић и она је оти­шла у ру­ке Је­ле­не Бан­ко­вић, док је нај­пер­спек­тив­ни­ји глас у прет­ка­те­го­ри­ји на­гра­да ко­ју до­де­љу­је рум­ска оп­шти­на и при­па­ла је Хри­сти­ни Дра­го­вић. Нај­зна­чај­ни­ја на­гра­да све­у­куп­ни по­бед­ник - ла­у­ре­ат 14. так­ми­че­ња со­ло пе­ва­ча "Ни­ко­ла Цве­јић" при­па­ла је Ива­ну Да­ји­ћу, у кла­си про­фе­со­ра Ми­ли­це Сто­ја­ди­но­вић са Ака­де­ми­је умет­но­сти у Но­вом Са­ду. Ива­ну Да­ји­ћу је на­гра­ду уру­чио Пе­тар Ди­ми­три­је­вић, у име Ро­та­ри клу­ба ко­ји је и обез­бе­ђу­је, а за­тим је усле­дио и кон­церт нај­у­спе­шни­јих у ко­јем су по­се­ти­о­ци у све­ча­ној са­ли сво­јим ду­го­трај­ним апла­у­зи­ма по­др­жа­ли од­лу­ке струч­ног жи­ри­ја. Датум: 30.11.2011. МИ­ТРО­ВАЧ­КИ ТЕ­А­ТАР „ИРЕ­НА КО­ЛЕ­САР“ ГО­СТО­ВАО У РУ­СИ­ЈИ - Успех ми­тро­вач­ких глу­ма­ца Сва­ке го­ди­не, у ма­лом ме­сту Ста­ра­ја Ру­са (Нов­го­род­ска област, Ру­си­ја) одр­жа­ва се По­зо­ри­шни фе­сти­вал ма­лих фор­ми по де­лу До­сто­јев­ског. У ме­сту Ста­ра­ја Ру­са на­ла­зи се ку­ћа у ко­јој је До­сто­јев­ски жи­вео на­кон про­гон­ства у Си­бир. И ове го­ди­не се у Ста­рој Ру­си одр­жао 15. ју­би­лар­ни ме­ђу­на­род­ни по­зо­ри­шни фе­сти­вал ма­лих фор­ми по де­лу До­сто­јев­ског. Го­спо­дин На­за­ров, се­лек­тор ово­го­ди­шњег фе­сти­ва­ла је оце­нио да пред­ста­ва “Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча” ми­тро­вач­ког Те­а­тра „Ире­на Ко­ле­сар“ за­до­во­ља­ва од­го­ва­ра­ју­ће кри­те­ри­ју­ме, и увр­стио је ову пред­ста­ву у про­грам фе­сти­ва­ла, где се на­шла у дру­штву ве­ли­ких, свет­ских по­зо­ри­шних умет­ни­ка. Пред­ста­ва “Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча” ура­ђе­на је у про­дук­ци­ји Те­а­тра „Ире­на Ко­ле­сар“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Дра­ма­ти­за­ци­ју је ура­дио Вла­ди­мир Ба­ла­шћак, ре­жи­ја је по­ве­ре­на Дра­га­ну Јо­ви­чи­ћу Јо­ви­ћу, а у пред­ста­ви игра­ју Вла­ди­мир Ба­ла­шћак и Је­ле­на Јан­ко­вић. У днев­ној со­би ку­ће До­сто­јев­ског, 12. но­вем­бра, ми­тро­вач­ки умет­ни­ци има­ли су част да игра­ју пред пу­бли­ком ко­ју су чи­ни­ли вр­хов­ни свет­ски струч­ња­ци из обла­сти по­зо­ри­шне умет­но­сти, ре­ди­те­љи, глум­ци, кри­ти­ча­ри…Пред­ста­ва „Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча“ до­би­ла је на­гра­ду за ши­ре­ње де­ла До­сто­јев­ског по Бал­ка­ну, ко­ја је и ве­ли­ка са­тис­фак­ци­ја за да­љи рад ми­тро­вач­ких умет­ни­ка и нај­зна­чај­ни­ја у њи­хо­вој до­са­да­шњој ка­ри­је­ри. Усле­дио је и по­зив да са истом пред­ста­вом го­сту­ју у Др­жав­ном те­а­тру у Че­ља­бин­ску (Урал­ска област). Ми­тров­ча­ни су има­ли при­ли­ку да по­гле­да­ју и дру­ге пред­ста­ве фе­сти­ва­ла и обо­га­те сво­је про­фе­си­о­нал­но и жи­вот­но ис­ку­ство кроз су­сре­те са љу­ди­ма ко­ји су пра­ви по­сла­ни­ци по­зо­ри­шне умет­но­сти. – За­хва­љу­је­мо се љу­ди­ма ко­ји су по­мо­гли да ре­а­ли­зу­је­мо на­шу тур­не­ју: гра­до­на­чел­ни­ку Бра­ни­сла­ву Не­ди­мо­ви­ћу, На­ци­о­нал­ном са­ве­ту Ру­си­на, Мал­ком Ин­жи­ње­ринг тј. Вељ­ку Мал­ба­ши­ћу и ДОО Те­ам Срем­ска Ми­тро­ви­ца – ре­кла је Је­ле­на Јан­ко­вић, глу­ми­ца Те­а­тра „Ире­на Ко­ле­сар“. За­ни­мљи­во је да су глум­ци Је­ле­на Јан­ко­вић и Вла­ди­мир Ба­ла­шћак због „по­ли­тич­ке не­по­доб­но­сти“ го­то­во про­те­ра­ни из ми­тро­вач­ког По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ ко­је под кон­тро­лом др­жи ло­кал­на по­ли­тич­ка гру­па­ци­ја ДСС–МЕР (Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је и Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја). М.Н. Датум: 23.11.2011. МУ­ЗИЧ­КА ШКО­ЛА „ПЕ­ТАР КРАН­ЧЕ­ВИЋ“ - Кон­церт при­ја­тељ­ства У че­твр­так, 17. но­вем­бра у све­ча­ној са­ли Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жан је кон­церт при­ја­тељ­ства. На кон­цер­ту су по­ред уче­ни­ка ми­тро­вач­ке Му­зич­ке шко­ле уче­ство­ва­ли и ђа­ци Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Ко­њо­вић“ из Сом­бо­ра, а при­ка­за­на је и кра­ћа пре­зен­та­ци­ја ове шко­ле. Ж. П. Датум: 16.11.2011. МУ­ЗЕЈ НА­ИВ­НЕ УМЕТ­НО­СТИ „ИЛИ­ЈА­НУМ“ ШИД - Осли­ка­ва­ње му­ра­ла У Му­зе­ју на­ив­не умет­но­сти „Или­ја­нум“ у Ши­ду прет­ход­не не­де­ље за­по­че­ти су ра­до­ви на осли­ка­ва­њу му­ра­ла на дво­ри­шном бе­де­му Му­зе­ја. Умет­ни­ку из Ши­да Алек­сан­дру Бо­жи­ћу при­па­ла је част да осли­ка му­ра­ле по мо­ти­ви­ма са Бо­си­ље­вих сли­ка. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ри­це „Или­ја­ну­ма“ Љу­би­це Пан­тић, за­вр­ше­так ра­до­ва на осли­ка­ва­њу бе­де­ма оче­ку­је се за не­ко­ли­ко да­на, у за­ви­сно­сти од вре­мен­ских усло­ва. Ти­ме ће про­стор дво­ри­шта Му­зе­ја опле­ме­ни­ти и уре­ди­ти та­ко да у лет­њим ме­се­ци­ма оно по­ста­не из­ло­жбе­ни про­стор и ме­сто оку­пља­ња умет­ни­ка. Б. С. Датум: 09.11.2011. ИЗ­ЛО­ЖБА У ГА­ЛЕ­РИ­ЈИ - Аустра­ли­ја на плат­ну У пе­так, 4. но­вем­бра у Га­ле­ри­ји „Ла­зар Во­за­ре­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци отво­ре­на је из­ло­жба сли­ка Ли­лиан Кар­ланд Мал­ба­шић. Ова аутор­ка то­ком сво­је 35 го­ди­на ду­ге сли­кар­ске ка­ри­је­ре пр­вен­стве­но се ба­ви те­ма­ма ко­је од­ра­жа­ва­ју лик, дух и кул­ту­ру Аустра­ли­је, те су та­ко у ми­тро­вач­кој Га­ле­ри­ји из­ло­же­не сли­ке аустра­лиј­ским мо­ти­ви­ма ра­ђе­не тех­ни­ком уље на плат­ну. Ж. П. Датум: 02.11.2011. ПО­КРА­ЈИ­НА ФИ­НАН­СИ­РА КОН­ЗЕР­ВИ­РА­ЊЕ РИМ­СКИХ МО­ЗА­И­КА - По­че­так ра­до­ва у но­вем­бру У но­вем­бру по­чи­њу кон­зер­ва­тор­ски ра­до­ви на мо­за­и­ци­ма Цар­ске па­ла­те у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, а по­че­так ра­до­ва омо­гу­ћио је По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за кул­ту­ру ко­ји је у ту свр­ху обез­бе­дио ми­лион ди­на­ра. Реч је о кон­зер­ва­ци­ји 350 ква­драт­них ме­та­ра мо­за­и­ка. У са­мој па­ла­ти се на­ла­зи 250 ква­драт­них ме­та­ра, мо­за­и­ка, са­да пре­кри­ве­ног пе­ском, док је дру­ги део скло­њен. По бо­гат­ству ор­на­мен­ти­ке, ово је је­дан од нај­вред­ни­јих мо­за­и­ка до са­да от­кри­ве­них из тог пе­ри­о­да Рим­ског цар­ства и има му тек не­ко­ли­ко слич­них. Датум: 26.10.2011. МУ­ЗЕЈ НА­ИВ­НЕ УМЕТ­НО­СТИ „ИЛИ­ЈА­НУМ“ ШИД - Жен­ске та­шне са Босиљевим мотивима У Му­зе­ју на­ив­не умет­но­сти „Или­ја­нум“ у Ши­ду у уто­рак, 18. ок­то­бра све­ча­но је отво­ре­на из­ло­жба руч­но сли­ка­них уни­кат­них та­шни са мо­ти­ви­ма ства­ра­ла­штва Или­је Ба­ши­че­ви­ћа Бо­си­ља. Част да отво­ри из­ло­жбу при­па­ла је Бо­си­ље­вој уну­ци Ива­ни Ба­ши­че­вић. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ри­це „Или­ја­ну­ма“ Љу­би­це Пан­тић чла­ни­це Умет­нич­ке ра­ди­о­ни­це „Ри­ди­кла“ из Но­вог Са­да Јо­ван­ка Ле­кић и Ма­ја Чур­чић за по­тре­бе ове из­ло­жбе ура­ди­ле су ко­лек­ци­ју од 33 та­шне на ко­ји­ма су исли­ка­ни мо­ти­ви, љу­ди и жи­во­ти­ње, са Бо­си­ље­вих сли­ка. Из­ло­жба је би­ла отво­ре­на до 25. ок­то­бра, а део из­ло­жбе био је про­дај­ног ка­рак­те­ра. Ка­ко су нам умет­ни­це ре­кле, ни­је ла­ко ра­ди­ти по мо­ти­ви­ма шид­ског сли­ка­ра на­ив­ца, али је би­ло ве­о­ма ин­спи­ра­тив­но. У пи­та­њу је сло­је­ви­то сли­кар­ство, ко­је је ура­ђе­но из јед­ног да­ха, а сва­ком де­та­љу при­сту­пао је при­лич­но озбиљ­но. Ве­ли­ку по­др­шку чла­ни­ца­ма Умет­нич­ке ра­ди­о­ни­це „Ри­ди­кла“ пру­жи­ла је и уну­ка Или­је Ба­ши­че­ви­ћа Бо­си­ља Ива­на Бо­сиљ. Раз­лог за то је што су се Ма­ја и Јо­ван­ка окре­ну­ле руч­ном ра­ду, ко­ји је код нас за­бо­ра­вљен, а ве­о­ма је дра­го­цен. Или­јин ко­ло­рит, ње­го­ве фи­гу­ре и сим­бо­ле су ја­ко ле­по ис­ко­ри­сти­ле и њи­ма руч­но осли­ка­ле ове та­шне и за ме­не је сва­ка њи­хо­ва та­шна као јед­на но­ва Или­ји­на сли­ка, ре­кла је Ива­на Ба­ши­че­вић. На пи­та­ње ка­ква су ње­на се­ћа­ња на де­да Бо­си­ља и шта су јој ро­ди­те­љи при­ча­ли, она од­го­ва­ра: - Де­ду на­жа­лост ни­сам упо­зна­ла, за­то што је че­ти­ри го­ди­не пре мог ро­ђе­ња он умро, али сам од­ра­ста­ла са при­ча­мо о ње­му. Ов­де у ње­го­вој ку­ћи у Ши­ду сам про­во­ди­ла рас­пу­сте, а и да­ље ра­до до­ла­зим. Ја­ко сам по­но­сна на сво­ју по­ро­ди­цу, а по­себ­но на де­ди­но ства­ра­ла­штво и на чи­ње­ни­цу да ње­го­ве сли­ке оду­ше­вља­ва­ју љу­де – ре­кла нам је Ива­на, која тре­нут­но жи­ви и ра­ди у Но­вом Са­ду. За­вр­ша­ва док­то­рат из те­о­ри­је умет­но­сти и ме­ди­ја, а по­све­ће­на је и ра­ду у Фон­да­ци­ји „Или­ја и Ман­ге­лос“ ко­ја се ба­ви ства­ра­ла­штвом Или­је и ње­го­вог си­на Ди­ми­три­ја Ба­ши­че­ви­ћа Ман­ге­ло­са. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 19.10.2011. ВЕ­ЛИ­КИ УСПЕХ МИ­ТРО­ВАЧ­КИХ ГЛУ­МА­ЦА - Не­по­доб­ни у Ми­тро­ви­ци, а при­зна­ти у Ру­си­ји Ру­син­ском те­а­тру „Ире­на Ко­ле­сар“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це при­па­ла је част да сво­ју пред­ста­ву „Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча“ при­ка­же 12. но­вем­бра на пре­сти­жном 15. ме­ђу­на­род­ном по­зо­ри­шном фе­сти­ва­лу у Ста­рој Ру­си крај Санкт Пе­терс­бур­га у Ру­си­ји. Глум­ци Је­ле­на Јан­ко­вић и Вла­ди­мир Ба­ла­шћак при­ка­за­ће сво­је уме­ће ру­ској пу­бли­ци и ко­ле­га­ма из це­лог све­та на овом зна­чај­ном Фе­сти­ва­лу ко­ји се ове го­ди­не од­и­гра­ва у окви­ру обе­ле­жа­ва­ња 190 го­ди­на од ро­ђе­ња и 130 го­ди­на од смр­ти чу­ве­ног ру­ског пи­сца Фјо­до­ра Ми­хај­ло­ви­ча До­сто­јев­ског. На Фе­сти­ва­лу у Ста­рој Ру­си при­ка­зу­ју се ис­кљу­чи­во пред­ста­ве ко­је су на­ста­ле по де­ли­ма До­сто­јев­ског и то са­мо оне ко­је су про­шле стро­гу се­лек­ци­ју, што и чи­ни ве­ли­ким успех ми­тро­вач­ког Те­а­тра „Ире­на Ко­ле­сар“. Пред­ста­ва „Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча“ на­ста­ла је по мо­ти­ви­ма ро­ма­на „Зло­чин и ка­зна“ Ф. М. До­сто­јев­ског, дра­ма­ти­за­ци­ју је ура­дио Вла­ди­мир Ба­ла­шћак, а ре­жи­ја је по­ве­ре­на Дра­га­ну Јо­ви­чи­ћу Јо­ви­ћу. Са овом пред­ста­вом Те­а­тар „Ире­на Ко­ле­сар“ до са­да је на­сту­пао у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­ду, Ру­ском Кр­сту­ру и Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Оце­ње­на као ком­плет­на, са ви­со­ким по­зо­ри­шним кри­те­ри­ју­ми­ма и ма­е­страл­ном глу­мом Је­ле­не Јан­ко­вић и Вла­ди­ми­ра Ба­ла­шћа­ка, пред­ста­ва „Ко­шмар Ро­ди­о­на Ро­ма­но­ви­ча“ ус­пе­ла је да се, као је­ди­на из Ср­би­је, пла­си­ра на Ме­ђу­на­род­ни по­зо­ри­шни фе­сти­вал у Ста­рој Ру­си. Пред­ста­ва ми­тро­вач­ког Те­а­тра би­ће из­ве­де­на у ку­ћи До­сто­јев­ског ко­ји је ту бо­ра­вио по­след­њих го­ди­на свог жи­во­та. По­сле на­сту­па на Фе­сти­ва­лу, Те­а­тар „Ире­на Ко­ле­сар“ на­сту­пи­ће у још не­ко­ли­ко ру­ских по­зо­ри­шта. За­ни­мљи­во је да су глум­ци Је­ле­на Јан­ко­вић и Вла­ди­мир Ба­ла­шћак због по­ли­тич­ке не­по­доб­но­сти, у ег­зи­стен­ци­јал­ном сми­слу, го­то­во про­те­ра­ни из ми­тро­вач­ког по­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“, ко­је под кон­тро­лом др­жи ло­кал­на по­ли­тич­ка гру­па­ци­ја ДСС-МЕР (Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је и Ми­троф­ви­ца европ­ска ре­ги­ја). Ј. Јо­ви­чић Датум: 12.10.2011. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА СЛИ­КА „СА­ВА ШУ­МА­НО­ВИЋ“ ШИД - Отво­ре­на из­ло­жба „По­след­ња де­це­ни­ја“ У Га­ле­ри­ји сли­ка „Са­ва Шу­ма­но­вић“ у Ши­ду у пе­так, 7. ок­то­бра отво­ре­на је из­ло­жба сли­ка „По­след­ња де­це­ни­ја“. Из­ло­жбу је зва­нич­но отво­ри­ла пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић. Пре­ма ре­чи­ма вр­ши­о­ца ду­жно­сти ове уста­но­ве Ра­до­ва­на Срем­ца из­ло­жба је ор­га­ни­зо­ва­на по­во­дом 15. ме­мо­ри­ја­ла Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа, а из­ло­же­не су нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­ји и нај­зна­чај­ни­ји ра­до­ви Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа на­ста­ли у пе­ри­о­ду од 1932. до 1942. го­ди­не, а на­ла­зе се у умет­нич­ком фон­ду шид­ске га­ле­ри­је. Из­ло­же­но је 60 уља на плат­ну, а за по­тре­бе ове из­ло­жбе све сли­ке су до­би­ле но­ве ра­мо­ве. Ауто­ри из­ло­жбе су Љу­би­ца Ју­кић и Ве­сна Бу­ро­је­вић, ко­ја је ујед­но и аутор тек­ста ка­та­ло­га ко­ји пра­ти из­ло­жбу. Сви за­ин­те­ре­со­ва­ни су у при­ли­ци да по­гле­да­ју из­ло­жбу „По­след­ња де­це­ни­ја“ до 15. де­цем­бра. Б. С. Датум: 05.10.2011. КОН­ЦЕРТ У МУ­ЗЕ­ЈУ СРЕ­МА - Му­зи­ка спо­ји­ла на­ро­де Са­рад­ња из­ме­ђу ам­ба­са­де Ја­па­на и ми­тро­вач­ке Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ у окви­ру про­јек­та Ја­пан у Сре­му, на­ста­вљен је кон­цер­том ко­ји је у Му­зе­ју Сре­ма одр­жан у че­твр­так, 29. сеп­тем­бра. Кон­церт је обе­ле­жио за­вр­ше­так по­се­те Аки­хи­ко Ја­ма­но­беа, твор­ца ста­рих кла­ви­ја­тур­них ин­стру­ме­на­та ко­ји је то­ком две не­де­ље бо­рав­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци сво­ју ра­ди­о­ни­цу пред­ста­вио ђа­ци­ма Му­зич­ке шко­ле. Све­ча­ном кон­цер­ту у Му­зе­ју Сре­ма при­су­ство­ва­ли су ам­ба­са­дор Ја­па­на То­шио Цу­но­за­ки и за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на. Том при­ли­ком, ам­ба­са­дор Ја­па­на ис­та­као је при­ја­тељ­ске од­но­се из­ме­ђу на­ро­да Ја­па­на и Ср­би­је. До­на­ци­ја му­зич­ких ин­стру­ме­на­та од стра­не на­ро­да Ја­па­на ми­тро­вач­кој Му­зич­кој шко­ли, ре­као је Цу­но­за­ки, про­ду­би­ће при­ја­тељ­ске од­но­се из­ме­ђу Ја­па­на и Срем­ске Ми­тро­ви­це. Ове го­ди­не, Му­зич­ка шко­ла „Пе­тар Кран­че­вић“ до­би­ла је на по­клон две ви­о­ли­не, ви­о­лон­че­ло, при­бор за гу­дач­ке ин­стру­мен­те и школ­ски при­бор, а уче­ни­ца тре­ће го­ди­не Сред­ње му­зич­ке шко­ле Ми­ли­ца Па­ли­ја до­би­ла је на по­клон де­се­то­днев­ни бо­ра­вак у Ја­па­ну. Пред мно­го­број­ном пу­бли­ком на кон­цер­ту пред­ста­ви­ли су се уче­ни­ци Му­зич­ке шко­ле, а за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на и ди­рек­тор­ка Му­зич­ке шко­ле Јо­ван­ка Ива­нић за­хва­ли­ли су се на уру­че­ној до­на­ци­ји. Ј. Јо­ви­чић Датум: 28.09.2011. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА „СА­ВА ШУ­МА­НО­ВИЋ“ - Про­мо­ци­ја мо­но­гра­фи­је „Гра­ди­на на Бо­су­ту“ У среду, 21. септембра у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду одржана је промоција монографије „Градина на Босуту“, аутора Предрага и Илдике Медовић. О књизи је, поред аутора, говорио и др Растко Васић са Археолошког института Српске академије наука и уметности. Монографија „Градина на Босуту“ обрађује грађу старијег гвозденог доба, а аутори су приказали сав материјал, цртеже и предмете који су у то време коришћени. На овом обимном делу рађено је годину дана, а овим издањем Завод за заштиту споменика културе Војводине обележио је 60 година постојања. Издавачи монографије су Завод за заштиту споменика културе Војводине и Издавачка кућа Платенеум. Према речима коаутора монографије Илдике Медовић, археолошко налазиште Градина на Босуту код Шида представља једно од најзначајнијих налазишта не само на подручју Срема. Градина је репер за многа једнослојна налазишта. На њој се културе и варијанте старијег гвозденог доба развијају у континуитету, у трајању од близу једног миленијума, остављајући у насеобинским објектима, јамама, и надземним кућама трагове своје материјалне културе. Археолошко налазиште Градина се налази у западном Срему, између села Батровци и Вашица, на левој обали Босута, у залеђу великих шума. У питању је праисторијско насеље на којој су биле заступљене културе неолита, енеолита, бронзаног и гвозденог доба. Организатор промоције била је Галерија слика „Сава Шумановић“ Шид, а иницијатор вршилац дужности Галерије Радован Сремац. - Надам се да ће овај догађај у Галерији допринети да се овом локалитету удахне један нов живот и да се код археолога поново подстакне жеља за нова истраживања – рекао је Сремац. Б. С. Датум: 21.09.2011. ПО­ЗО­РИ­ШНА ПРЕ­МИ­ЈЕ­РА МУ­ЛЕН РУ­ЖА У ШИ­ДУ - Сви жи­ви­мо у истом ку­пле­ра­ју По­ли­ти­ка и кур­ве не­ка­ко увек иду за­јед­но, па је и на­ма су­ђе­но да жи­ви­мо са њи­ма у истом ку­пле­ра­ју. То му не­ка­ко до­ђе као по­ру­ка упри­ли­че­не пред­ста­ве Му­лен ру­жа у кре­а­ци­ји Цве­ти­на Ани­чи­ћа. На сце­ни Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду, у су­бо­ту 17. сеп­тем­бра, од­и­гра­на је пре­ми­је­ра пред­ста­ве Му­лен руж по мо­ти­ви­ма ро­ма­на Пје­ра Ла Ми­ра. Пред­ста­ву је ре­жи­рао Цве­тин Ани­чић, а ве­ли­ку глу­мач­ку еки­пу са­чи­ња­ва­ли су Ми­лан Ча­вић, Алек­сан­дра Ка­шчак, Игор Грек­са, Јо­ван Ру­дић, Је­ле­на Чер­ве­њак, Са­ра Ха­рам­ба­шић, Ва­ња Сте­ва­но­вић, Ма­ри­ја Ту­бић, Та­ња Ва­ље­вац, Јо­ва­на Ви­дић, Алек­сан­дра Ста­ни­ву­ко­вић, Иван­чи­ца Ви­дић, Го­ра­на Пеј­ка­но­вић, Да­ја­на По­сав­чић, Ми­ли­ца Ча­вић, Је­ле­на Пеј­чић, Ва­ња Ко­ва­че­вић, Или­ја­на Оре­шча­нин, Да­вид Ро­мић, Пре­драг Тер­зић, Алек­са Пан­тић, Ти­ја­на Гњи­дић, Иван Су­шић, Го­ран Ба­њац, Со­фи­ја Илић, Ве­сна Мар­ти­но­вић, Те­о­до­ра Мер­да­но­вић, Ва­ња То­до­ро­вић, Јо­ва­на Пе­рић, На­та­ша Дра­гић, Лен­ка Бо­ро­је­вић, Ма­ри­ја Чи­ка­рић, Алек­сан­дра Ку­ђе­љић, Вла­ди­мир Џу­ња, Да­вор Грек­са, Бор­ко Ми­шље­но­вић, Го­ран Ђу­рук. Пред­ста­вом су по­себ­но би­ли оду­ше­вље­ни Ми­тров­ча­ни, ко­ји су у ве­ли­ком бро­ју до­шли у Шид јер „глав­ни град Сре­ма“ фак­тич­ки не­ма по­зо­ри­ште, али за­то има део ло­кал­не вла­сти као из нај­бо­ље тра­ги­ко­ме­ди­је. В. Ћ. Датум: 07.09.2011. ШИД - Об­на­вља­ње згра­де Га­ле­ри­је „Са­ва Шу­ма­но­вић“ У по­не­де­љак, 29. ав­гу­ста по­че­ли су ра­до­ви на об­на­вља­њу згра­де Га­ле­ри­је сли­ка „Са­ва Шу­ма­но­вић“ у Ши­ду. Вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра га­ле­ри­је Ра­до­ван Сре­мац је за­јед­но са пред­сед­ни­цом оп­шти­не Шид На­та­шом Цвјет­ко­вић об­и­шао ра­до­ве у уто­рак, 30. ав­гу­ста. Пре­ма ре­чи­ма Ра­до­ва­на Срем­ца сред­ства за овај про­је­кат обез­бе­ђе­на су пре­ко Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре у из­но­су од два ми­ли­о­на и 130 хи­ља­да ди­на­ра. По­ред за­ме­не про­зо­ра, ком­плет­не ка­пи­је и ре­кон­струк­ци­је укра­са на фа­са­ди, пла­ни­ра­но је и про­ши­ре­ње при­ла­за га­ле­ри­ји, као и обе­ле­жа­ва­ње га­ле­ри­је са за­ста­ва­ма и про­мо ма­те­ри­ја­лом. Ра­до­ви на фа­са­ди би тре­ба­ло да бу­ду го­то­ви око 15. сеп­тем­бра. Ре­кон­струк­ци­ја улич­не фа­са­де згра­де га­ле­ри­је пред­ста­вља увер­ти­ру пред 2012. го­ди­ну, ка­да Га­ле­ри­ја сли­ка обе­ле­жа­ва ју­би­леј од 60 го­ди­на свог по­сто­ја­ња и 70 го­ди­на од тра­гич­не смр­ти сли­ка­ра Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа. Б. С. Датум: 31.08.2011. ФЕ­СТИ­ВАЛ ВЕ­ЛИ­КА ТРЕ­МА У РУ­МИ - Пр­ва на­гра­да за пред­ста­ву из Вин­ко­ва­ца Ово­го­ди­шњи 14. фе­сти­вал Ве­ли­ка арт тре­ма је отво­рен у сре­ду, 24. ав­гу­ста на Град­ском тр­гу по­зо­ри­шном пред­ста­вом "Мре­же и зам­ке - умре­жа­ва­ње Ја, ти, ми, ви и ОНИ - Уби­дух" у из­во­ђе­њу Град­ског по­зо­ри­шта Ру­ма, а по­том и пред­ста­вом "По­се­ти­лац" у из­во­ђе­њу чла­но­ва "Плус те­а­тра" из Но­вог Са­да. У че­твр­так, 25. ав­гу­ста су по­се­ти­о­ци мо­гли да по­гле­да­ју пред­ста­ву „Пла­нин­ска не­ве­ста“ Те­а­тра По­тон из Сло­вач­ке ре­пу­бли­ке и пред­ста­ву "ТВ ма­ни­јак" тру­пе ТВ ма­ни­јак из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Арт тре­ма Фест је за­вр­шен у су­бо­ту, 27. ав­гу­ста са пред­ста­вом "Слу­шки­ње" Град­ског ка­за­ли­шта "Јо­зо Ива­кић" из Вин­ко­ва­ца, ра­ђе­не по Же­не­о­вом тек­сту. Злат­ну ма­ску за нај­бо­љу аутор­ску пред­ста­ву на фе­сти­ва­лу је до­би­ла пред­ста­ва "Слу­шки­ње" Град­ског ка­за­ли­шта "Јо­зо Ива­ко­вић" из Вин­ко­ва­ца, Сре­бр­ну ма­ску, "По­се­ти­лац", пред­ста­ва "Плус те­а­тра" из Но­вог Са­да и Брон­за­ну ма­ску су до­би­ли Те­а­тар По­тон из сло­вач­ког гра­да Ба­тов­ци за "Пла­нин­ску не­ве­сту". По­кро­ви­те­љи фе­сти­ва­ла Арт тре­ма су Скуп­шти­на оп­шти­не Ру­ма, Омла­дин­ски са­вет Ру­ма, Вла­да Вој­во­ди­не, као и Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре. С. Џа­ку­ла Датум: 24.08.2011. ШИД - За­вр­ше­но Кул­тур­но ле­то Кон­цер­том Ме­ри­ме Ње­го­мир, у пе­так, 19. ав­гу­ста зва­нич­но је за­вр­ше­на шид­ско Кул­тур­но ле­то. Пу­бли­ка је ужи­ва­ла у пе­сма­ма Ме­ри­ме Ње­го­мир, ко­ја је на­сту­пи­ла уз прат­њу ор­ке­стра Ми­ше Ми­ја­то­ви­ћа. Прет­ход­не ве­че­ри, 18. ав­гу­ста, на пре­пу­ном пла­тоу ис­пред Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра на­сту­пи­ла је гру­па Га­ли­ја. То­ком два и по са­та тра­ја­ња њи­хо­вог кон­цер­та, Не­ша и оста­ли чла­но­ви бен­да су ани­ми­ра­ли пу­бли­ку сво­јим по­зна­тим ну­ме­ра­ма. Ово­го­ди­шње, ше­сто Кул­тур­но ле­то, у ор­га­ни­за­ци­ји Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра Шид, а под по­кро­ви­тељ­ством оп­шти­не Шид по­че­ло је 1. ав­гу­ста и то­ком 19 да­на тра­ја­ња пу­бли­ци су се пред­ста­ви­ли афир­ми­са­ни умет­ни­ци, по­пут Ане Штај­до­хар, Бо­ри­са Ре­жа­ка, Ме­ри­ме Ње­го­мир, чла­но­ви гру­па Фрај­ле, Га­ли­ја и Сту­дио Алек­тик, и мла­ди бен­до­ви. На пре­пу­ном пла­тоу ис­пред КОЦ-а одр­жа­не су и ма­ни­фе­ста­ци­је Ет­но дан, на ко­јем је уче­ство­ва­ло 18 шид­ских удру­же­ња же­на и го­сти из Сте­ја­но­ва­ца, као и Дан ви­на Ви­вој, ка­да су по­се­ти­о­ци би­ли у мо­гућ­но­сти да де­гу­сти­ра­ју нај­у­ку­сни­ја вој­во­ђан­ска ви­на и ужи­ва­ју у зву­ци­ма там­бу­ра­шког ор­ке­стра Ро­ман­са. Про­грам шид­ског Кул­тур­ног ле­та био је кон­ци­пи­ран та­ко да за сва­ко­га бу­де по не­што, а ка­ко нам је ди­рек­то­ри­ца КОЦ-а Ја­сми­на Ла­тас ре­кла ор­га­ни­за­то­ри ће се по­тру­ди­ти да сле­де­ће Кул­тур­но ле­то бу­де још про­грам­ски са­др­жај­ни­је и да се за­до­во­ље уку­си свих ге­не­ра­ци­ја. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 17. 08.2011. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ФЕ­СТИ­ВАЛ ФОЛ­КЛО­РА „СРЕМ ФОЛК ФЕСТ“: Игра спо­ји­ла два кон­ти­нен­та Ду­гим ва­тро­ме­том из­над Жит­ног тр­га у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у уто­рак, 9. ав­гу­ста све­ча­но је отво­рен осми по ре­ду Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал фол­кло­ра „Срем фолк фест“. Мно­го­број­на пу­бли­ка је у ам­би­јен­ту ан­тич­ког Сир­ми­ју­ма то­ком че­ти­ри да­на пра­ти­ла на­сту­пе 14 фол­клор­них ан­сам­ба­ла из осам зе­ма­ља, а нај­ве­ћу па­жњу при­ву­кли су чла­но­ви Фол­клор­ног ан­сам­бла из Мек­си­ка. Пред сва­ки на­ступ на Жит­ном тр­гу, упри­ли­чен је де­фи­ле уче­сни­ка кроз цен­тар гра­да. Отва­ра­њу Срем фолк фе­ста, ко­је је упри­ли­че­но 9. ав­гу­ста, по­ред пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, при­су­ство­ва­ла је и ам­ба­са­дор­ка Мек­си­ка у Ср­би­ји Мер­це­дес Фе­ли­си­тас Ру­ис Са­па­та. Мек­сич­ка ам­ба­са­дор­ка ис­та­кла је ве­ли­ки зна­чај фол­кло­ра у Мек­си­ку, ко­ји пред­ста­вља ком­би­на­ци­ју раз­ли­чи­тих кул­ту­ра, те та­ко сва­ка по­кра­ји­на има не­ку сво­ју пле­сну тра­ди­ци­ју. Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал фол­кло­ра зва­нич­но је отво­рио за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на, а пу­бли­ци се ре­чи­ма до­бро­до­шли­це обра­тио и ди­рек­тор Цен­тра за кул­ту­ру Сир­ми­ју­март Дра­ган Јо­ва­но­вић. Ка­ко је за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на ре­као, Фе­сти­вал фол­кло­ра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је ин­тер­на­ци­о­нал­ног и ин­тер­кон­ти­нен­тал­ног ка­рак­те­ра, те наш град за­си­гур­но је­сте кул­тур­ни цен­тар Ср­би­је. Пр­во ве­че на­сту­пи­ли су ан­сам­бли из Пор­ту­га­ли­је, Ита­ли­је, Сло­вач­ке, Мек­си­ка, Сло­ве­ни­је, Бу­гар­ске, Цр­не Го­ре, као фол­клор­не гру­пе из Срем­ске Ми­тро­ви­це, КУД Бран­ко Ра­ди­че­вић, Ма­ђар­ско кул­тур­но умет­нич­ко дру­штво Срем, Укра­јин­ско дру­штво Ко­ло­меј­ка, и Хр­ват­ски кул­тур­ни цен­тар Сри­јем – Хр­ват­ски дом. Дру­го ве­че фе­сти­ва­ла, 10. ав­гу­ста ор­га­ни­зо­ван је на­ступ фол­клор­них ан­сам­ба­ла из Ита­ли­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Сло­вач­ке, Сло­ве­ни­је и Пор­ту­га­ли­је, док је че­твр­так, 11. ав­густ био ре­зер­ви­сан за Ве­че срп­ског фол­кло­ра. Та­да су на Жит­ном тр­гу сво­је играч­ко уме­ће при­ка­за­ли чла­но­ви КУД Абра­ше­вић из Шап­ца, КУД Гик Ба­нат – Пи­о­нир из Зре­ња­ни­на, КУД Мла­дост из Но­ве Па­зо­ве, КУД Бран­ко Ра­ди­че­вић из Срем­ске Ми­тро­ви­це, као и чла­но­ви Фол­клор­ног ан­сам­бла Цр­на Го­ра из Под­го­ри­це. Све­ча­но за­тва­ра­ње упри­ли­че­но је у пе­так, 12. ав­гу­ста, ка­да су се, на­кон де­фи­леа кроз цен­тар гра­да, пу­бли­ци пред­ста­вља­ли чла­но­ви фол­клор­них ан­сам­ба­ла свих зе­ма­ља уче­сни­ка осмог по ре­ду Срем фолк фе­ста. Гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је у сре­ду, 10. ав­гу­ста у Град­ској ку­ћи ор­га­ни­зо­вао све­ча­ни при­јем за уче­сни­ке Срем фолк фе­ста. Том при­ли­ком су пред­став­ни­ци сва­ке од осам зе­ма­ља уче­сни­ца фе­сти­ва­ла гра­до­на­чел­ни­ку уру­чи­ли сим­бо­лич­не по­кло­не, су­ве­ни­ре ка­рак­те­ри­стич­не за зе­мљу из ко­је до­ла­зе. Ор­га­ни­за­тор Ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ла фол­кло­ра „Срем фолк фест“ био је Цен­тар за кул­ту­ру Сир­ми­ју­март, а ге­не­рал­ни по­кро­ви­тељ фе­сти­ва­ла је Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ово­го­ди­шњи Фе­сти­вал фол­кло­ра по­се­ти­ло је не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди, те са раз­ло­гом се мо­же ре­ћи да је у пи­та­њу јед­на од нај­ве­ћих фол­клор­них ма­ни­фе­ста­ци­ја у на­шој зе­мљи. Б. Се­ла­ко­вић Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 10.08.2011. ПР­ВИ ПУТ У РУ­МИ - Рум­фест на Град­ском тр­гу Пр­ви Рум­фе­ст је одр­жан 3. ав­гу­ста на Град­ском тр­гу. Отво­рен је у 10 ча­со­ва ују­тро и тра­јао је до по­но­ћи. Исто­вре­ме­но, Ру­ма је би­ла и до­ма­ћин "вин­ског ка­ра­ва­на" ко­ји ће оби­ћи број­не гра­до­ве у Вој­во­ди­ни, а свој пут је за­по­чео из Ру­ме. Упо­ре­до са де­гу­ста­ци­јом ви­на и ку­ли­нар­ских спе­ци­ја­ли­те­та Вој­во­ди­не де­ша­вао се и Рум­ски ба­зар кре­а­тив­но­сти за чи­ју ре­а­ли­за­ци­ју су би­ли за­ду­же­ни Ре­ги­о­нал­на жен­ска ини­ци­ја­ти­ва "Па­нон­ка" и Град­ско по­зо­ри­ште. Број­ни из­ла­га­чи су се оку­пи­ли и у окви­ру "Рум­ског ба­за­ра кре­а­тив­но­сти" ко­ји је са­став­ни део Рум­фе­ста. За­ин­те­ре­со­ва­ни по­се­ти­о­ци на Град­ском тр­гу мо­гли су да ви­де раз­не ру­ком ра­ђе­не су­ве­ни­ре ко­ји пред­ста­вља­ју Ср­би­ју, уни­кат­ни на­кит, гар­де­ро­бу, та­шне, сли­ке чла­но­ва Удру­же­ња ли­ков­них ства­ра­ла­ца Ру­ме, као и дру­гих ауто­ра, мед, аро­ма­тич­не ра­ки­је и до­ма­ћа слат­ка и џе­мо­ве. Из­ла­га­чи хра­не и ви­на, као и кре­а­тив­них ру­ко­тво­ри­на би­ли су на Град­ском тр­гу до по­но­ћи. А од 21 сат на по­ста­вље­ној би­ни по­ред рум­ске фон­та­не на­сту­пи­ли су и рум­ски там­бу­ра­ши, КУД "Ма­ти­ја Гу­бец" и "Бран­ко Ра­ди­че­вић", док је пред по­ноћ одр­жа­на и про­мо­тив­на жур­ка ру. фо­ам­фест пе­на партy ко­ја ће се у Ру­ми одр­жа­ти 13 .ав­гу­ста. У окви­ру пр­вог Рум­фе­ста пре­зен­то­ван је и рад Драм­ског сту­ди­ја Град­ског по­зо­ри­шта Ру­ма, као и од­лом­ци из пред­ста­ве "Бе­ћар­ски ди­ва­ни". У овом де­лу су на­сту­пи­ли и чла­но­ви Удру­же­ња "Рим­ски да­ни" из Хрт­ко­ва­ца и Удру­же­ња "Злат­ни орао" из Бе­че­ја. У 20 ча­со­ва Рум­фест је зва­нич­но отво­рио пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић ко­ји је ис­та­као да је Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ру­ме до­бро ор­га­ни­зо­ва­ла пр­ви Рум­фест, као и да је опре­де­ље­ње да се он и убу­ду­ће ор­га­ни­зу­је. Ор­га­ни­за­то­ри Рум­фе­ста ко­ји ће убу­ду­ће би­ти тра­ди­ци­о­нал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја и део ту­ри­стич­ке по­ну­де Ру­ме су Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја и рум­ска оп­шти­на. С. Џа­ку­ла Датум: 03.08.2011. ШИД - По­че­ло Кул­тур­но ле­то Тра­ди­ци­о­нал­но Кул­тур­но ле­то, већ ше­сту го­ди­ну за ре­дом одр­жа­ва се у Ши­ду то­ком ав­гу­ста ме­се­ца. Ово­го­ди­шње Кул­тур­но ле­то, у ор­га­ни­за­ци­ји Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра Шид по­че­ло је у по­не­де­љак, 1. ав­гу­ста и тра­ја­ће до 18. ав­гу­ста. Ши­ђа­ни и оста­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни гра­ђа­ни мо­ћи ће да про­ве­ду при­јат­не лет­ње ве­че­ри на пла­тоу ис­пред КОЦ-а, до­бро по­зна­том ме­сту одр­жа­ва­ња лет­њих ма­ни­фе­ста­ци­ја. Ка­ко нам је ре­кла ди­рек­тор­ка Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра Шид Ја­сми­на Ла­тас ор­га­ни­за­ци­ја ово­го­ди­шњег Кул­тур­ног ле­та би­ла је не­што дру­га­чи­ја у од­но­су на прет­ход­не го­ди­не. Пред по­че­так Кул­тур­ног ле­та на зва­нич­ној веб стра­ни­ци оп­шти­не Шид и КОЦ-а по­ста­вље­на је ан­ке­та, те су се та­ко гра­ђа­ни мо­гли ак­тив­но укљу­чи­ти у ода­бир му­зич­ких гру­па ко­је ће на­сту­пи­ти у Ши­ду у окви­ру ове ма­ни­фе­ста­ци­је. Про­грам шид­ског Кул­тур­ног ле­та је кон­ци­пи­ран та­ко да за сва­ко­га бу­де по не­што. То­ком 18 да­на тра­ја­ња, шид­ској пу­бли­ци ће се пред­ста­ви­ти не­ко­ли­ко афир­ми­са­них му­зи­ча­ра, а ор­га­ни­за­то­ри су во­ди­ли ра­чу­на и о мла­дим, не­а­фир­ми­са­ним бен­до­ви­ма. Ши­ђа­не већ у пе­так, 5. ав­гу­ста оче­ку­је на­ступ Ане Штај­до­хар, а два да­на ка­сни­је, 7. ав­гу­ста кон­церт ће са сво­јим бен­дом одр­жа­ти и Бо­рис Ре­жак. Ме­ђу по­зна­тим име­ни­ма до­ма­ће му­зич­ке сце­не, на Кул­тур­ном ле­ту у Ши­ду на­сту­пи­ће и гру­пе Сту­дио алек­тик (16. ав­густ), гру­па Га­ји­ла (17. ав­густ), док ће шид­ско Кул­тур­но ле­то 18. ав­гу­ста би за­вр­ше­но ве­ли­ким кон­цер­том Ме­ри­ме Ње­го­мир уз прат­њу ор­ке­стра Ми­ше Ми­ја­то­ви­ћа. На Кул­тур­ном ле­ту од мла­дих не­а­фир­ми­са­них бен­до­ва на­сту­пи­ће бенд из Ши­да Ге­не­ра­ли, гру­па При­ме Ти­ме, као и чла­но­ви бен­да из Срем­ске Ми­тро­ви­це Хиг­хер Гро­унд, ко­ји сви­ра­ју сво­је аутор­ке ком­по­зи­ци­је. Ме­тал даy ре­зер­ви­сан је за 13. ав­густ, ка­да ће се пу­бли­ци пред­ста­ви­ти че­ти­ри хе­ви ме­тал бен­да: Тец­то­ниц Сторм из Бе­о­гра­да, Цо­ун­те­риг­ни­тион из Ко­ви­на, Пу­трид Блоод из Ши­да и Тхе Со­ут­херн Со­ци­етy из Су­бо­ти­це. Сви кон­цер­ти по­чи­њу у 21.30 час и тра­ја­ће до по­но­ћи. По­ред кон­це­ра­та, то­ком Кул­тур­ног ле­та у ор­га­ни­за­ци­ји Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Шид и Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра Шид, 14. ав­гу­ста би­ће одр­жа­ни Дан ви­на „Ви­вој“ на пла­тоу ис­пред КОЦ-а. Би­ће то при­ли­ка да нај­бо­љи ви­на­ри из Вој­во­ди­не из­ло­же сво­ја ви­на и по­се­ти­о­це по­ча­сте сво­јим про­из­во­ди­ма. То­ком из­ло­жбе ви­на, пу­бли­ку ће за­ба­вља­ти Там­бу­ра­шки ор­ке­стар Ро­ман­са, по­бед­ник ово­го­ди­шњег Там­бу­ри­ца фе­ста у Де­ро­ња­ма. Дан ка­сни­је, 15. ав­гу­ста би­ће ор­га­ни­зо­ван Ет­но дан, на ко­јем ће свој го­ди­шњи рад пред­ста­ви­ти чла­ни­це удру­же­ња же­на са те­ри­то­ри­је шид­ске оп­шти­не. Из Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра по­зи­ва­ју удру­же­ња же­на да се при­ја­ве и да да­ју свој до­при­нос Ет­но да­ну и Кул­тур­ном ле­ту. То­ком Ет­но да­на би­ће ор­га­ни­зо­ван и кон­церт на ко­јем ће на­сту­пи­ти чла­но­ви СКУД „Јед­но­та“, КПД „Ђу­ра Киш“ и Хр­ват­ско кул­тур­но дру­штво Шид, као и чла­но­ви КПД „Иван Ко­тља­рев­ски“ из Би­кић До­ла. У пе­ри­о­ду од 8. до 10. ав­гу­ста де­ша­ва­ња у окви­ру Кул­тур­ног ле­та би­ће пре­ме­ште­на на ба­зе­не Пој­се­дон ин у Ши­ду, где ће се одр­жа­ти Игре на во­ди у ор­га­ни­за­ци­ји Кан­це­ла­ри­је за мла­де оп­шти­не Шид и Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра. Пла­ни­ра­на сред­ства за одр­жа­ва­ње Кул­тур­ног ле­та у из­но­су од два ми­ли­о­на ди­на­ра из­дво­је­на су из бу­џе­та оп­шти­не Шид, ко­ја је и ге­не­рал­ни по­кро­ви­тељ ове ма­ни­фе­ста­ци­је, док ће део сред­ста­ва би­ти обез­бе­ђен и пре­ко спон­зо­ра. За­по­сле­не у Кул­тур­но обра­зов­ном цен­тру, на­кон за­вр­шет­ка Кул­тур­ног ле­та оче­ку­ју и при­пре­ме за ор­га­ни­за­ци­ју Ли­ков­не ко­ло­ни­је на пу­те­ви­ма Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 27.07.2011. РУ­МА - „Лет без кри­ла“ у Град­ској би­бли­о­те­ци Град­ска би­бли­о­те­ка "Ата­на­си­је Стој­ко­вић" ор­га­ни­зо­ва­ла је пред­ста­вља­ње књи­ге по­е­зи­је под на­зи­вом "Лет без кри­ла" ауто­ра Пре­дра­га Ба­ње­гла­ва. Ње­го­во по­след­ње де­ло ко­је је и пред­ста­вље­но у Ру­ми је по­но­во књи­га по­е­зи­је, а об­ја­вље­на је у ма­ју ове го­ди­не. За сво­је књи­жев­но ства­ра­ла­штво Пре­драг Ба­ње­глав је до­био ви­ше зна­чај­них при­зна­ња. Жи­ви и ства­ра у род­ним Но­вим Кар­лов­ци­ма, а по­ред пи­са­ња ба­ви се и ва­јар­ством. С. Џ. Датум: 20.07.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Ле­то без гра­ни­ца на пла­жи и у гра­ду За­хва­љу­ју­ћи Кан­це­ла­ри­ји за мла­де Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, до кра­ја ле­та у гра­ду ће се ор­га­ни­зо­ва­ти низ за­ни­мљи­вих ма­ни­фе­ста­ци­ја под за­јед­нич­ким на­зи­вом „Ле­то без гра­ни­ца“. Пре­ма ре­чи­ма ко­ор­ди­на­то­ра ло­кал­не Кан­це­ла­ри­је за мла­де Ми­ло­ра­да По­па­ди­ћа, сред­ства за ре­а­ли­за­ци­ју овог про­јек­та су одо­бре­на од стра­не Ми­ни­стар­ства омла­ди­не и спор­та у из­но­су од 350.000 ди­на­ра. „Ле­то без гра­ни­ца“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци отво­ре­но је у пе­так, 15. ју­ла тур­ни­ром у ко­шар­ци за основ­це, а на­ста­вље­но је то­ком ви­кен­да. У су­бо­ту, 16. ју­ла на град­ској пла­жи ор­га­ни­зо­ва­на је жур­ка на пе­ску, а у пла­ну су и одр­жа­ва­ње ро­ле­ри­ја­де и тр­ке би­ци­кло­ва на град­ском ке­ју, ра­ди­о­ни­ца Фо­рум те­а­тра, као и по­зо­ри­шне пред­ста­ве на отво­ре­ном. Же­ља ор­га­ни­за­то­ра је да се овим про­јек­том ми­тро­вач­ко ле­то упот­пу­ни раз­ли­чи­тим кул­тур­ним, спорт­ским и му­зич­ким ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма, као и да се сви они ко­ји ни­су у при­ли­ци да оду на ле­то­ва­ње до­бро про­ве­ду и на град­ској пла­жи. На­ја­вљу­је­мо и два до­га­ђа­ја ко­ја ће се одр­жа­ти до кра­ја ју­ла у окви­ру „Ле­та без гра­ни­ца“. У пи­та­њу је ро­ле­ри­ја­да на Град­ском ке­ју, од ма­ле пла­же у На­се­љу Ста­ри мост до град­ске пла­же, 23. ју­ла, као и кон­церт гру­пе Кри­ста­ли, 29. ју­ла на пла­жи. У пе­так и су­бо­ту, 15. и 16. ју­ла у ба­шти књи­жа­ре Бук бар у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жан је дру­ги Фе­сти­вал до­ку­мен­тар­ног рок фил­ма у ор­га­ни­за­ци­ји Не­фор­мал­ног удру­же­ња гра­ђа­на „Фа­бри­ка за ак­ци­ју“. То­ком два да­на тра­ја­ња фе­сти­ва­ла при­ка­за­но је де­вет фил­мо­ва из осам зе­ма­ља. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 13.07.2011. КУЛ­ТУР­НО - СПОРТ­СКО ЛЕ­ТО У РУ­МИ - За сва­ког по не­што У че­твр­так, 7. ју­ла на Град­ском тр­гу у Ру­ми у окви­ру Спорт­ско-кул­тур­ног ле­та, су на­сту­пи­ли фол­клор­ни ан­самбл "Чи­гра" из Љу­ко­ва и КУД "Сте­ван Пе­тро­вић Бри­ле" из Сте­ја­но­ва­ца, а у чи­та­о­ни­ци Град­ске би­бли­о­те­ке, дан ра­ни­је, пред­ста­вље­на је књи­га, Ру­ма - кра­так исто­риј­ски пре­глед, ауто­ра Ђор­ђа Бо­шко­ви­ћа. У За­ви­чај­ном му­зе­ју, 8. ју­ла отво­ре­на је из­ло­жба Ма­ли фор­ма­ти, а истог да­на у лет­њој ба­шти ХКУД „Ма­ти­ја Гу­бец“ кон­церт је одр­жао Там­бу­ра­шки ор­ке­стар „Пла­ви чу­пе­рак“. С. Џ. Датум: 06.07.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - До­бра жур­ка на Ен­тер фе­сти­ва­лу Омла­дин­ски клуб Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, у са­рад­њи са Кан­це­ла­ри­јом за мла­де и Еко­ло­шким клу­бом Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, прет­ход­ног ви­кен­да био је ор­га­ни­за­тор дру­гог по ре­ду Ен­тер фе­сти­ва­ла. На Град­ском тр­гу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци 1. и 2. ју­ла, љу­би­те­љи­ма „твр­ђег“ зву­ка пред­ста­ви­ла су се 22 мла­да не­а­фир­ми­са­на, бен­да из Ши­да, Ру­ме, Ло­зни­це, Но­вог Са­да, Бе­о­гра­да, Шап­ца, Ста­ре Па­зо­ве, Ири­га, Срем­ске Ми­тро­ви­це и Срп­ца (БиХ). Му­зич­ки фе­сти­вал не­а­фир­ми­са­них бен­до­ва ЕН­ТЕР МУ­СИЦ ФЕСТ у пе­так, 1. ју­ла отво­рио је пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић, ко­ји је том при­ли­ком ис­та­као да Град по­др­жа­ва овај фе­сти­вал и по­звао мла­де да ини­ци­ра­ју слич­не са­др­жа­је, а ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ће се по­тру­ди­ти да не­ке од тих иде­ја и ре­а­ли­зу­је. Пре­ма ре­чи­ма ор­га­ни­за­то­ра Ен­тер фе­сти­ва­ла, бен­до­ви су за­до­вољ­ни ор­га­ни­за­ци­јом фе­сти­ва­ла и сво­јим уче­шћем. Сва­ком од уче­сни­ка на рас­по­ла­га­њу су би­ли во­лон­те­ри Кан­це­ла­ри­је за мла­де, ко­ји су би­ли за­ду­же­ни да им вре­ме про­ве­де­но у Срем­ској Ми­тро­ви­ци оста­не у ле­пом се­ћа­њу. Циљ Ен­тер фе­сти­ва­ла, ко­ји је кул­тур­но – за­бав­ног ка­рак­те­ра, је­сте афир­ма­ци­ја мла­дих бен­до­ва, као и је­дан од на­чи­на да мла­ди Ми­тров­ча­ни на што бо­љи на­чин ис­ко­ри­сте сво­је сло­бод­но вре­ме и до­би­ју при­ли­ку да ужи­ва­ју у ква­ли­тет­ној му­зи­ци и од­лич­ној ат­мос­фе­ри. Ово­го­ди­шњи ЕН­ТЕР МУ­СИЦ ФЕСТ сва­ка­ко је ис­пу­нио сва оче­ки­ва­ња, а сред­ста­ва за ре­а­ли­за­ци­ју фе­сти­ва­ла обез­бе­ђе­на су од стра­не Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је за ми­гра­ци­је (ИОМ), Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и оп­шти­на Шид и Ириг. Б. С. Датум: 29.06.2011. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА „ЛА­ЗАР ВО­ЗА­РЕ­ВИЋ“ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - На сле­пом ко­ло­се­ку У че­твр­так, 23. ју­на у про­сто­ри­ја­ма Га­ле­ри­је „Ла­зар Во­за­ре­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, одр­жа­на је три­би­на и отво­ре­на је из­ло­жба по­во­дом 70. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња и се­дам го­ди­на од смр­ти Ђор­ђа Па­ни­ћа, јед­ног од осни­ва­ча и пр­вог ди­рек­то­ра ове зна­чај­не ми­тро­вач­ке кул­тур­не уста­но­ве. Ђор­ђе Па­нић је за­јед­но са проф, Ла­за­ром Три­фу­но­ви­ћем осми­слио кон­цеп­ци­ју и утвр­дио прав­це раз­во­ја Га­ле­ри­је ко­јом је ру­ко­во­дио од 1973. до 2003. го­ди­не, а ње­го­вим за­ла­га­њем она је по­ста­ла зна­чај­на кул­тур­но-умет­нич­ка ин­сти­ту­ци­ја, по­зна­та ши­ром бив­ше Ју­го­сла­ви­је. По­себ­ну вред­ност за кул­тур­ни и дру­штве­ни жи­вот Срем­ске Ми­тро­ви­це има и стал­на по­став­ка де­ла Ла­за­ра Во­за­ре­ви­ћа, ис­так­ну­тог пред­став­ни­ка на­ше мо­дер­не умет­но­сти чи­је име Га­ле­ри­ја но­си. По­ред ди­рек­то­ра ми­тро­вач­ке Га­ле­ри­је Ра­ду­ла Гли­го­ви­ћа, о ли­ку и де­лу Ђор­ђа Па­ни­ћа го­во­ри­ли су и Ми­лош Ма­рељ, ку­стос Га­ле­ри­је, Иван Гро­зда­нић, про­фе­сор Ли­ков­не ака­де­ми­је из Бе­о­гра­да, Сре­то Бо­шњак, ли­ков­ни кри­ти­чар и Иви­ца Ко­ва­чић Шти­фла, ми­тро­вач­ки сли­кар. Отва­ра­ју­ћи три­би­ну, ди­рек­тор Га­ле­ри­је Ра­ду­ле Гли­го­вић се за­др­жао на си­ту­а­ци­ји у ко­јој се да­нас на­ла­зи ова кул­тур­на уста­но­ва. Он је на­гла­сио да Га­ле­ри­ја про­ла­зи кроз те­шке тре­нут­ке ко­ји су, ка­ко је ре­као, по­сле­ди­ца не­ма­ра од стра­не над­ле­жних за кул­ту­ру на свим ни­во­и­ма вла­сти. По­ре­де­ћи Га­ле­ри­ју са „за­пу­ште­ном же­ле­знич­ком ста­ни­цом“, Гли­го­вић је на­по­ме­нуо да су уну­тра­шњост и спо­ља­шност згра­де у ко­јој је сме­ште­на ми­тро­вач­ка Га­ле­ри­ја у та­ко ло­шем ста­њу да је са­мо пи­та­ње да­на ка­да ће до­ћи до об­ру­ша­ва­ња пла­фо­на или кро­ва што мо­гло да има озбиљ­не по­сле­ди­це. Та­ко­ђе је до­дао и да је не­дав­но ис­пао је­дан од про­зо­ра у из­ло­жбе­ном про­сто­ру, па су га рад­ни­ци ове уста­но­ве за­гра­ди­ли ка­ко би спре­чи­ли по­нов­но ис­па­да­ње. Ди­рек­тор Га­ле­ри­је се освр­нуо и на чи­ње­ни­цу да се фонд сли­ка већ го­ди­на­ма не об­на­вља, а сли­ка­ри ко­ји же­ле да из­ла­жу су при­мо­ра­ни да са­ми фи­нан­си­ра­ју сво­је из­ло­жбе, па са­мим тим ни­су ни у при­ли­ци да сво­ју сли­ку оста­ве у де­поу Га­ле­ри­је и та­ко до­при­не­су бо­га­ће­њу фон­да. Не­а­де­кват­ни усло­ви у ко­ји­ма су сли­ке из­ло­же­не или се чу­ва­ју, про­зо­ри, по­до­ви, уну­тра­шњи зи­до­ви и фа­са­да ко­ји ду­ги низ го­ди­на ни­су об­на­вља­ни, са­мо не­ки су од по­во­да за не­за­до­вољ­ство за­по­сле­них у ми­тро­вач­кој Га­ле­ри­ји, уста­но­ви кул­ту­ре у ко­ју над­ле­жни у Гра­ду из­гле­да ни­су спрем­ни да ула­жу. О то­ме ко­ли­ки се зна­чај по­ла­же на ова­ко зна­ча­јан про­стор, са бо­га­том исто­ри­јом ко­ју је уте­ме­љио Ђор­ђе Па­нић го­во­ри и по­да­так да на три­би­ни и из­ло­жби при­пре­мље­ној ње­му у част ни­је се по­ја­вио ни­ко од пред­став­ни­ка град­ске вла­сти. Ј. Ј. Датум: 22.06.2011. ВА­ШИ­ЦА - Ја­стре­би­ће­ви књи­жев­ни су­сре­ти Као и сва­ке го­ди­не, у знак се­ћа­ња на шид­ског књи­жев­ни­ка Бла­го­ја Ја­стре­би­ћа, у Ва­ши­ци су у уто­рак, 14. ју­на одр­жа­ни ју­би­лар­ни, три­де­се­ти по ре­ду „Ја­стре­би­ће­ви књи­жев­ни су­сре­ти“. Про­грам, у ко­јем је уче­шће узе­ло ве­ли­ки број мла­дих, ре­а­ли­зо­ва­ли су Кул­тур­но обра­зов­ни цен­тар Шид, Ме­сна за­јед­ни­ца Ва­ши­ца и Књи­жев­ни клуб из Ва­ши­це, ко­ји но­си име овог пи­сца. Сва­ке го­ди­не се у Ва­ши­ци, ме­сту ро­ђе­ња Бла­го­ја Ја­стре­би­ћа, одр­жа­ва­ју су­сре­ти ка­ко би се на­ста­ви­ло не­го­ва­ње и очу­ва­ње ње­го­вог де­ла. Бла­го­је Ја­стре­бић је по­ги­нуо у са­о­бра­ћа­ној не­сре­ћи 14. Ју­на 1979. го­ди­не у Бе­о­гра­ду, а оку­пља­ње у ње­го­ву част пр­ви пут је ор­га­ни­зо­ва­но пре 30 го­ди­на. Књи­жев­ни клуб „Бла­го­је Ја­стре­бић“ из Ва­ши­це, ко­ји је на се­бе пре­у­зео од­го­вор­ност и оба­ве­зу да одр­жи се­ћа­ње на овог зна­чај­ног шид­ског пи­сца, оку­пља пи­сце и ства­ра­о­це свих књи­жев­них об­ли­ка, а са ци­љем ши­ре­ња пи­са­не ре­чи и књи­жев­не кул­ту­ре. Б. С. Датум: 15.06.2011. 48. ФЕ­СТИ­ВАЛ МУ­ЗИЧ­КИХ ДРУ­ШТА­ВА ВОЈ­ВО­ДИ­НЕ У РУ­МИ - До­де­ље­но пет злат­них пла­ке­та Про­те­клог ви­кен­да у рум­ском Кул­тур­ном цен­тру одр­жан је 48. Фе­сти­вал му­зич­ких дру­шта­ва Вој­во­ди­не, а ове го­ди­не су на­сту­па­ли хо­ро­ви и ор­ке­стри. На по­чет­ку Фе­сти­ва­ла уче­сни­ке и пу­бли­ку је по­здра­вио Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не и пред­сед­ник Са­ве­та Фе­сти­ва­ла ко­ји је под­се­тио да је Ру­ма град фе­сти­ва­ла, а по­том га је зва­нич­но отво­рио Са­во Му­чи­ба­бић, пред­сед­ник Са­ве­за ама­те­ра Вој­во­ди­не. На­сту­пе уче­сни­ка је оце­њи­вао струч­ни жи­ри у чи­јем са­ста­ву су би­ли ди­ри­ген­ти Бо­рис Чер­но­гу­бов, ко­ји је био и пред­сед­ник жи­ри­ја и се­лек­тор уче­сни­ка, као и Ју­рај Фе­рик и Та­ма­ра Па­ти­је­вић, а пре­ма њи­хо­вим оце­на­ма злат­не пла­ке­те су до­би­ли: ор­ке­стар хар­мо­ни­ка АКУД "Со­ња Ма­рин­ко­вић" Но­ви Сад, Гим­на­зиј­ско пе­вач­ко дру­штво "1838" из Но­вог Са­да, Цр­кве­ни хор "Све­ти Јо­ван Кр­сти­тељ" Бач­ка Па­лан­ка, Хор је­вреј­ске оп­шти­не Но­ви Сад "Ха­ши­ра" и Ме­шо­ви­ти хор КУД "Све­то­зар Мар­ко­вић" Но­ви Сад. Ор­га­ни­за­то­ри 48. Фе­сти­ва­ла му­зич­ких дру­шта­ва Вој­во­ди­не су Оп­шти­на Ру­ма, За­вод за кул­ту­ру Вој­во­ди­не, Са­вез ама­те­ра Вој­во­ди­не и Кул­тур­ни цен­тар Ру­ма, а Фе­сти­вал се од­ви­ја под по­кро­ви­тељ­ством рум­ске оп­шти­не. С. Џ. Датум: 08.06.2011. РУ­МА - Рај­ко Гр­лић у Кул­тур­ном цен­тру По­ред Бе­о­гра­ђа­на, Ру­мља­ни су је­ди­ни има­ли при­ли­ку да то­ком че­ти­ри да­на, од 5. до 8. ју­на у Кул­тур­ном цен­тру по­гле­да­ју нај­по­зна­ти­је фил­мо­ве чу­ве­ног ре­жи­се­ра са про­сто­ра бив­ше СФРЈ, али и при­ли­ку да га на отва­ра­њу ове ре­тро­спек­ти­ве ви­де и чу­ју у би­о­скоп­ској са­ли. Ре­тро­спек­ти­ва је за­по­че­ла из­бо­ром крат­ких фил­мо­ва, а по­сле то­га и раз­го­во­ром са Рај­ком Гр­ли­ћем ко­ји је во­дио но­ви­нар Ми­ро­слав Нин­ко­вић, а за­тим и про­јек­ци­јом фил­мо­ва "Са­мо јед­ном се љу­би" и нај­но­ви­јег фил­ма из 2010. го­ди­не "Не­ка оста­не ме­ђу на­ма". За­тим су усле­ди­ле про­јек­ци­је фил­мо­ва "Куд пу­кло да пу­кло", "У ра­ља­ма жи­во­та" и "Ка­ра­у­ла", у уто­рак су љу­би­те­љи фил­ма мо­гли по­гле­да­ти "Бра­во ма­е­стро", "Ље­то бје­лих ру­жа" и "За сре­ћу је по­треб­но тро­је", док се ре­тро­спек­ти­ва за­вр­ша­ва у сре­ду фил­мо­ви­ма "Но­во, но­во ври­је­ме" и "Ча­ру­га". На жа­лост, и на са­мом отва­ра­њу, чак ни при­су­ство по­зна­тог ре­жи­се­ра ни­је при­ву­кло ви­ше од де­се­так љу­би­те­ља фил­ма ко­ји су мо­гли да чу­ју ка­ко о ра­ду Рај­ка Гр­ли­ћа ду­гом че­ти­ри де­це­ни­је, та­ко и ње­го­вом жи­во­ту и ра­ду у Аме­ри­ци, као и оно­ме што тре­нут­но ра­ди. С. Џ. Датум: 01.06.2011. СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Међународни фестивал гудача Де­ве­ти о ре­ду Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал гу­да­ча одр­жан је у пе­ри­о­ду од 25. до 29. ма­ја у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у са­ли Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“, Ка­то­лич­кој пор­ти и у Му­зе­ју Сре­ма. Фе­сти­вал је у сре­ду, 25. ма­ја зва­нич­но отво­рио по­кра­јин­ски се­кре­тар за кул­ту­ру и јав­но ин­фор­ми­са­ње Ми­ло­рад Ђу­рић, на­кон че­га је одр­жан све­ча­ни кон­церт на ко­јем су на­сту­пи­ли про­шло­го­ди­шњи успе­шни так­ми­ча­ри. То­ком тра­ја­ња фе­сти­ва­ла, у Срем­ској Ми­тро­ви­ци оку­пи­ло се око 500 мла­дих му­зи­ча­ра и пе­да­го­га из број­них шко­ла и ака­де­ми­ја из Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ре, Ру­му­ни­је и Сло­ве­ни­је. Све­ча­но за­тва­ра­ње ове му­зич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је одр­жа­но је у не­де­љу, 29. ма­ја у Му­зе­ју Сре­ма, ка­да су нај­бо­љи­ма уру­че­на при­зна­ња. До­де­ље­но је пет на­гра­да сле­де­ћим так­ми­ча­ри­ма: ла­у­ре­а­ти у ди­сци­пли­ни ви­о­ли­не су Ман­ца Руп­ник, уче­ни­ца Кон­зер­ва­то­ри­ја за гла­збо и ба­лет у Љу­бља­ни; Не­ма­ња Бе­леј, уче­ник 4. раз­ре­да Сред­ње шко­ле „Ко­ста Ма­ној­ло­вић“ у Зе­му­ну и Ер­вин Лу­ка Се­шек, ко­ји по­ха­ђа Шко­лу за му­зич­ке та­лен­те у Ћу­при­ји. У ди­сци­пли­ни Ка­мер­не му­зи­ке ти­ту­лу ла­у­ре­ат од­не­ли су Ман­ца Руп­ник, Ан­же Руп­ник и Нејц Руп­ник, чла­но­ви кла­вир­ског триа из Врх­ни­ке, Сло­ве­ни­ја, док је у ди­сци­пли­ни ви­о­лон­че­ло, ви­о­ла, кон­тра­бас на­гра­да ла­у­ре­ат при­па­ла Ла­за­ру Ку­ба­то­ви­ћу, уче­ни­ку Му­зич­ке шко­ле „Иси­дор Ба­јић“ у Но­вом Са­ду. На за­вр­шном кон­цер­ту на­сту­пи­ли су ово­го­ди­шњи нај­у­спе­шни­ји так­ми­ча­ри, а до­де­ље­не су и на­гра­де пер­спек­тив­ним мла­дим пе­да­го­зи­ма. Б. С. Датум: 18.05.2011. НОЋ МУ­ЗЕ­ЈА У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ И РУ­МИ - Бо­га­та по­ну­да за­ни­мљи­вих са­др­жа­ја МУ­ЗЕЈ СРЕ­МА: Тра­ди­ци­о­нал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја Ноћ му­зе­ја одр­жа­на је прет­ход­не су­бо­ту, 14. ма­ја и у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На три ло­ка­ци­је у гра­ду на Са­ви љу­би­те­љи умет­но­сти и ар­хе­о­ло­ги­је би­ли су у при­ли­ци да ви­де из­ло­жбе фре­са­ка и тек­стил­ног ве­за, уче­ству­ју у ра­ди­о­ни­ца­ма и де­гу­сти­ра­ју рим­ски хлеб и нај­ква­ли­тет­ни­ја ви­на и све то пот­пу­но бес­плат­но. У згра­ди ла­пи­да­ри­ју­ма Му­зе­ја Сре­ма по­се­ти­о­ци су мо­гли да по­гле­да­ју стал­ну ар­хе­о­ло­шку по­став­ку и да, за­хва­љу­ју­ћи Ла­за­ру Кон­стан­ти­но­ви­ћу, на­у­че рим­ску тех­но­ло­ги­ју ду­ва­ња ста­кла уз по­моћ тан­ких це­ви. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње иза­зва­ле су и три из­ло­жбе у згра­ди Му­зе­ја Сре­ма у Ули­ци Ву­ка Ка­ра­џи­ћа 3. По­ред стал­не по­став­ке „Срем кроз ве­ко­ве“ за Ноћ му­зе­ја су при­ре­ђе­не и две но­ве из­ло­жбе, Из­ло­жба ан­тич­ких фре­са­ка и Из­ло­жба „Вез“. Нај­мла­ђи по­се­ти­о­ци Му­зе­ја Сре­ма уче­ство­ва­ли су у ра­ди­о­ни­ци за из­ра­ду фре­са­ка, а сви они ко­ји су по­се­ти­ли Му­зеј Сре­ма ужи­ва­ли су и у де­гу­ста­ци­ји рим­ског хле­ба. Део ма­ни­фе­ста­ци­је Ноћ му­зе­ја одр­жан је и у Цар­ској па­ла­ти. У окви­ру овог ар­хе­о­ло­шког на­ла­зи­шта, по­се­ти­о­ци су мо­гли да по­гле­да­ју гла­ди­ја­тор­ске бор­бе, де­гу­сти­ра­ју ви­на у знак се­ћа­ња на рим­ског ца­ра Про­ба, као и да уче­ству­ју у ра­ди­о­ни­ци за из­ра­ду су­ве­ни­ра. По­се­ће­ност на све три ло­ка­ци­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци би­ла је ви­ше не­го за­до­во­ља­ва­ју­ћа, што је знак да је и ово­го­ди­шња Ноћ му­зе­ја ус­пе­ла. Чла­ни­це Удру­же­ња гра­ђа­на „Ру­ко­тво­ри­не“ су по­во­дом пре­се­ље­ња у но­ве про­сто­ри­је, ко­је су до­би­ле на ко­ри­шће­ње за­хва­љу­ју­ћи ру­ко­вод­ству Ми­тро­сре­ма, Ноћ му­зе­ја ис­ко­ри­сти­ле да из­ло­же сво­је ра­до­ве. „Ру­ко­тво­ри­не“ не­гу­ју из­ра­ду су­ве­ни­ра, одев­них пред­ме­та и пред­ме­та за опре­ма­ње ен­те­ри­је­ра, ко­ји су из­ра­ђе­ни од при­род­них ма­те­ри­ја­ла са пу­но љу­ба­ви, уме­шно­сти и стр­пље­ња. У окви­ру про­дај­не из­ло­жбе чла­ни­це су пред­ста­ви­ле сво­је ра­до­ве на тка­њу, ве­зе­не пред­ме­те, аран­жма­не од су­вог ли­шћа и цве­ћа, об­ра­де су­вих ти­кви, фи­гу­ри­це од гип­са, уни­кат­не че­стит­ке и по­зив­ни­це, као и др­ве­не играч­ке. Сви за­ин­те­ре­со­ва­ни гра­ђа­ни мо­гу по­гле­да­ти из­ло­жбу сва­ког рад­ног да­на на адре­си Ста­ри шор 86, у дво­ри­шту ди­рек­ци­је Ми­тро­сре­ма. ЗА­ВИ­ЧАЈ­НИ МУ­ЗЕЈ РУ­МА: За­ви­чај­ни му­зеј у Ру­ми био је и ове го­ди­не ме­ђу они­ма ко­ји су сво­ја вра­та отво­ри­ли за све за­ин­те­ре­со­ва­не по­се­ти­о­це у тра­ди­ци­о­нал­ној Но­ћи му­зе­ја, про­ис­те­клој из же­ље да се за­ни­мљи­вим по­став­ка­ма при­ву­че што ве­ћи број по­се­ти­ла­ца, а код мла­дих ство­ри на­ви­ка да иду у му­зе­је. За­ви­чај­ни му­зеј тре­ћи пут се при­кљу­чу­је Но­ћи му­зе­ја и то са две из­ло­жбе, сли­ка­ра Са­ве Стој­ко­ва из Сом­бо­ра и сли­ка­ра Фе­ђе Со­ре­ти­ћа ко­ји је го­ди­на­ма жи­вео и ства­рао у Аме­ри­ци, а тре­ну­то је у Ср­би­ји - По­се­та овој ма­ни­фе­ста­ци­ји, као и прет­ход­них го­ди­на је би­ла до­бра, по­го­то­во по­сле 23 са­та. До по­но­ћи су нам ви­ше до­ла­зи­ли на­ши ста­ри­ји су­гра­ђа­ни, а по­сле по­но­ћи, па до за­тва­ра­ња би­ло је нај­ви­ше мла­дих - ка­же Ра­до­ван Ку­зма­но­вић, ди­рек­тор За­ви­чај­ног му­зе­ја у Ру­ми. Б. С. и С. Џ. Датум: 11.05.2011. ТРИ­ЈУМФ РУМ­СКИХ ТАМ­БУ­РА­ША - Пр­ва на­гра­да на фе­сти­ва­лу у Бел­ги­ји Град­ски там­бу­ра­шки ор­ке­стар "Бран­ко Ра­ди­че­вић" био је уче­сник 59. европ­ског му­зич­ког фе­сти­ва­ла мла­дих у бел­гиј­ском гра­ду Нер­пел­ту. ГТО "Бран­ко Ра­ди­че­вић" је уче­ство­вао у ка­те­го­ри­ји сло­бод­них ор­ке­стар­ских са­ста­ва и ор­ке­ста­ра на­род­ног му­зич­ког ства­ра­ла­штва са под­мла­ђе­ним са­ста­вом и осво­јио је пр­ву на­гра­ду. Рум­ски там­бу­ра­ши су по­ка­за­ли сво­је уме­ће та­ко што су у так­ми­чар­ском де­лу из­ве­ли "Вал­цер цве­ћа", "Ла­ку ко­њи­цу", "Ве­ли­ко бач­ко ко­ло" и "Игре из Вра­ња". На 59. европ­ском му­зич­ком фе­сти­ва­лу мла­дих уче­ство­ва­ло је 110 ор­ке­ста­ра из 17 европ­ских зе­ма­ља, као и Ко­лум­би­је, Ја­па­на и Мек­си­ка. Датум: 04.05.2011 РУ­СИН­СКО ДРУ­ШТВО СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Мај­ци Ру­син­ки У По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у су­бо­ту, 30. апри­ла одр­жа­на је све­ча­на ака­де­ми­ја „Мај­ци Ру­син­ки“ у ре­жи­ји Вла­ди­ми­ра Ба­ла­шћа­ка, а у ор­га­ни­за­ци­ји Ру­син­ске де­мо­крат­ске стран­ке Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Пу­бли­ци су се том при­ли­ком пред­ста­ви­ли Жен­ска пе­вач­ка гру­па „Би­ки­ћан­ке“ из Би­кић До­ла, Там­бу­ра­шки ор­ке­стар Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра Шид, глум­ци Је­ле­на Јан­ко­вић и Вла­ди­мир Ба­ла­шћак, као и дру­ги уче­сни­ци ове све­ча­но­сти. Ж. П. Датум: 20.04 2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Одр­жа­на пе­та Вив­ко­ви­зи­ја Пе­ти по ре­ду Му­зич­ки фе­сти­вал де­це пред­школ­ског уз­ра­ста Вив­ко­ви­зи­ја одр­жан је у не­де­љу, 17. апри­ла у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ор­га­ни­за­то­ри Фе­сти­ва­ла су Му­зич­ка шко­ла „Пе­тар Кран­че­вић“ и Му­зич­ко за­ба­ви­ште „Ви­вак“ уз по­др­шку Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Вив­ко­ви­зи­ју је све­ча­но отво­рио за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на, а сво­ју по­др­шку фе­сти­ва­лу да­ла је и на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за пред­школ­ско обра­зо­ва­ње На­та­ша Коп­чић. Мно­го­број­ној пу­бли­ци и струч­ном че­тво­ро­чла­ном жи­ри­ју пред­ста­ви­ло се 15 ма­ли­ша­на. Пред­школ­ци су пе­ва­ли аутор­ске тек­сто­ве уче­ни­ка Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“, Шко­ле за основ­но и сред­ње обра­зо­ва­ње „Ра­ди­вој По­по­вић“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це и Основ­не шко­ле „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ из Ши­да. Пу­бли­ка је ужи­ва­ла у ма­што­ви­тим тек­сто­ви­ма и у још бо­љем из­во­ђе­њу ма­ли­ша­на, а ка­ко је ре­кла на­чел­ни­ца На­та­ша Коп­чић, Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца ће на­ста­ви­ти и да­ље да по­др­жа­ва ова­кве ма­ни­фе­ста­ци­је. По­бед­ни­ца ово­го­ди­шње Вив­ко­ви­зи­је је На­ђа Ор­да­гић са пе­смом Ја сам чу­до ви­де­ла. На­гра­да за нај­бо­љу ком­по­зи­ци­ју при­па­ла је Не­на­ду Или­ћу за пе­сму Кла­вир, а нај­бо­љи текст по оце­ни жи­ри­ја на­пи­сао је Вук Ник­шић за ком­по­зи­ци­ју Љу­бав­ни оглас. Б. С. Датум: 13.04.2011. ПРЕД­СТА­ВА ПО­ЗО­РИ­ШТА МЛА­ДИХ ПЕ­ЋИН­ЦИ - „Кла­сни не­при­ја­тељ“ на зон­ској смо­три Пред­ста­ва По­зо­ри­шта мла­дих Кул­тур­ног цен­тра Пе­ћин­ци „Кла­сни не­при­ја­тељ“, ура­ђе­на по драм­ском тек­сту Нај­џе­ла Ви­ли­јам­са, а у ре­жи­ји Зол­та­на Фрид­ма­на, пла­си­ра­ла се на Зон­ску смо­тру ама­тер­ских по­зо­ри­шта Сре­ма, ко­ја ће би­ти одр­жа­на у Ири­гу од 9. до 17. апри­ла. Ова пред­ста­ва ус­пе­ла је да се из­бо­ри за пла­сман на Зон­ску смо­тру у кон­ку­рен­ци­ји два­на­ест пред­ста­ва ама­тер­ских по­зо­ри­шта са те­ри­то­ри­је Сре­ма. Ди­рек­тор­ка Кул­тур­ног цен­тра Пе­ћин­ци, Де­ја­на Ста­мен­ко­вић, ка­же да је овај пла­сман из­у­зет­но зна­ча­јан за По­зо­ри­ште мла­дих, јер им пру­жа при­ли­ку да се пред­ста­ве и ши­рој пу­бли­ци, по­што ће, по­ред уче­шћа на Зон­ској смо­три у Ири­гу, ово по­зо­ри­ште на­сту­пи­ти и на Омла­дин­ском фе­сти­ва­лу у Ку­ли. - Се­лек­тор За­во­да за кул­ту­ру Вој­во­ди­не, Гво­зден Ђу­рић, пре­по­ру­чио нам је да ову пред­ста­ву, због ње­не ак­ту­ел­но­сти и те­ма­ти­ке ко­јом се ба­ви, што ви­ше игра­мо пред омла­ди­ном, јер је на­си­ље у шко­ла­ма про­блем ко­ји је да­нас ве­о­ма из­ра­жен у на­шем дру­штву. Ми сто­га оче­ку­је­мо да нам овај пла­сман обез­бе­ди пред­ста­вља­ње и на­сту­пе и на оста­лим фе­сти­ва­ли­ма овог ти­па у на­шој зе­мљи – ре­кла је Де­ја­на Ста­мен­ко­вић. На Зон­ској смо­три у Ири­гу, пред­ста­ва „Кла­сни не­при­ја­тељ“, на про­гра­му је 16. апри­ла у 20 ча­со­ва. Д. Срећ­ков Датум: 06.04.2011. ОПШТИНСКА СМОТРА ДРАМСКОГ СТВАРАЛАШТВА У ШИДУ - „Же­лим да се осло­бо­дим“ на зонској смотри У окви­ру Оп­штин­ске смо­тре драм­ског ства­ра­ла­штва од­ра­слих, 27. мар­та у Кул­тур­ном обра­зов­ном цен­тру у Ши­ду, глум­ци шид­ског Ама­тер­ског по­зо­ри­шта „Бра­ни­слав Ну­шић“ из­ве­ли су пред­ста­ву „Же­лим да се осло­бо­дим“. Пред­ста­ву је по­ред пу­бли­ке гле­дао и се­лек­тор из Но­вог Са­да Гво­зден Ђу­рић, а ње­гов суд о пред­ста­ви би ово ама­тер­ско по­зо­ри­ште мо­гао од­ве­сти на Зон­ску смо­тру драм­ског ства­ра­ла­штва. Пред­ста­ва „Же­лим да се осло­бо­дим“ пред­ста­вља ре­зул­тат по­зо­ри­шне ра­ди­о­ни­це ко­ју је осми­слио ре­ди­тељ Цве­тин Ани­чић, а го­во­ри о жи­вот­ним при­ча­ма же­на, жр­тва­ма на­си­ља, али тек по­сле њи­хо­ве смр­ти. Оне су у пред­ста­ви до­би­ле шан­су да се вра­те у жи­вот и сво­ју по­тре­сну ис­по­вест пре­не­су дру­ги­ма ко­ји мо­гу да спре­че на­си­ље над же­на­ма. Ју­на­ки­ње го­во­ре о сло­бо­ди го­во­ра и сло­бо­ди жи­во­та, а пред­ста­ва ука­зу­је и на чи­ње­ни­цу да ме­ђу же­на­ма, ко­је су жр­тве на­си­ља има лич­но­сти раз­ли­чи­тих го­ди­на, обра­зо­ва­ња и за­ни­ма­ња. Глу­ми­це АП „Бра­ни­слав Ну­шић“ ко­је су узе­ле уче­шће у пред­ста­ви ни­ко­га ни­су оста­ви­ле рав­но­ду­шним, а ме­ђу њи­ма су се на­шле: На­та­ша Дра­гић, Или­ја­на Оре­шча­нин, Те­о­до­ра Мер­да­но­вић, Јо­ва­на Пе­рић, Са­ра Ха­рам­ба­шић, Је­ле­на Пеј­чић, Ми­ли­ца Гр­чић, Алек­сан­дра Ста­ни­ву­ко­вић, Ти­ја­на Гњи­дић, На­да Гли­гић, Ва­ња Сте­ва­но­вић и Со­ња Сте­кић. Датум: 30.03.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Су­срет до­мо­ва уче­ни­ка Вој­во­ди­не У су­бо­ту, 26. мар­та у ми­тро­вач­ком По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“, све­ча­но су отво­ре­ни 16. Су­сре­ти до­мо­ва уче­ни­ка сред­њих шко­ла Вој­во­ди­не у кул­тур­но-умет­нич­ком ства­ра­ла­штву. Су­сре­ти су оку­пи­ли ста­на­ре до­мо­ва уче­ни­ка из: Сом­бо­ра, Зре­ња­ни­на, Су­бо­ти­це, Вр­шца, Фу­то­га, Бач­ког Пе­тров­ца, Ру­ског Кр­сту­ра, Сен­те, Ки­кин­де и Срем­ске Ми­тро­ви­це ко­ји су се так­ми­чи­ли у драм­ском, му­зич­ком, по­ет­ском, ли­те­рар­ном, ли­ков­ном ства­ра­ла­штву, фол­кло­ру и пле­су. Про­гла­ше­ње по­бед­ни­ка и све­ча­но за­тва­ра­ње Су­сре­та до­мо­ва уче­ни­ка упри­ли­че­но је истог да­на у са­ли ми­тро­вач­ке Ви­со­ке стру­ков­не шко­ле за обра­зо­ва­ње вас­пи­та­ча. Ж. П. Датум: 23.03.2011. МУ­ЗИЧ­КА ШКО­ЛА „ПЕ­ТАР КРАН­ЧЕ­ВИЋ“ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Пр­ви Фе­сти­вал пи­ја­ни­зма У че­твр­так, 17. мар­та у про­сто­ри­ја­ма Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци отво­рен је пр­ви Фе­сти­вал пи­ја­ни­зма. Фе­сти­вал је отво­ри­ла на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Зо­ри­ца Га­шпар ре­кав­ши да Град­ска упра­ва за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­др­жа­ва про­гра­ме ко­је ор­га­ни­зу­је Му­зич­ка шко­ла, јер се кроз ква­ли­тет­не и ра­зно­ли­ке ма­ни­фе­ста­ци­је у ве­ли­кој ме­ри обо­га­ћу­је кул­тур­ни жи­вот гра­да. Фе­сти­вал пи­ја­ни­зма је про­ис­те­као из прет­ход­но ор­га­ни­зо­ва­на три отво­ре­на школ­ска так­ми­че­ња пи­ја­ни­ста, а ка­ко ис­ти­че ди­рек­тор­ка Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ Јо­ван­ка Ива­нић, од са­да на Фе­сти­ва­лу мо­гу уче­ство­ва­ти и уче­ни­ци му­зич­ких шко­ла и сту­ден­ти ака­де­ми­ја ко­ји­ма кла­вир ни­је глав­ни пред­мет. Пре­ко 100 так­ми­ча­ра уз­ра­ста од шест до 19 го­ди­на, из Ср­би­је, Ма­ке­до­ни­је и Ру­му­ни­је су се то­ком че­ти­ри да­на тра­ја­ња Фе­сти­ва­ла, ми­тро­вач­кој пу­бли­ци по­ка­за­ли у нај­бо­љем све­тлу. Циљ ор­га­ни­зо­ва­ња Фе­сти­ва­ла пи­ја­ни­зма, чи­ји по­кро­ви­тељ је Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца, пред­ста­вља спа­ја­ње раз­ли­чи­тих на­чи­на пре­но­ше­ња умет­но­сти пи­ја­ни­зма, уме­ћа пе­да­го­шког ра­да, раз­ме­на ис­ку­ста­ва и но­та, као и дру­же­ња уче­ни­ка то­ком так­ми­че­ња. На­кон све­ча­ног отва­ра­ња Фе­сти­ва­ла пи­ја­ни­зма, со­ли­стич­ки кон­церт је одр­жао укра­јин­ски пи­ја­ни­ста Ан­тон Гри­ша­њин, а на за­тва­ра­њу фе­сти­ва­ла, у не­де­љу, 20. мар­та су се пред­ста­ви­ли нај­бо­љи так­ми­ча­ри. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 16.03.2011. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА „СА­ВА ШУ­МА­НО­ВИЋ“ ШИД - Из­ло­же­на но­ва стал­на по­став­ка У шид­ској Га­ле­ри­ји сли­ка „Са­ва Шу­ма­но­вић“, на­кон успе­шне из­ло­жбе „Пут до сли­ке“, по­чет­ком мар­та при­ре­ђе­на је но­ва стал­на по­став­ка ра­до­ва нај­зна­чај­ни­јег шид­ског сли­ка­ра Са­ве Шу­ма­но­вић. Из­ло­же­на су сва она умет­нич­ка де­ла, ко­ја су у прет­ход­ном пе­ри­о­ду би­ла на ре­ста­у­ра­тор­ско - кон­зер­ва­тор­ском трет­ма­ну и због то­га ни­су би­ла до­ступ­на за јав­ност. У стал­ну по­став­ку увр­ште­но је 110 сли­ка, ура­ђе­них у тех­ни­ци уље на плат­ну. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­тор­ке шид­ске га­ле­ри­је Ве­сне Бу­ро­је­вић, кон­цепт по­став­ке за­сно­ван је на хро­но­ло­шком при­ка­зу умет­нич­ког фон­да га­ле­ри­је. Ти­ме је по­се­ти­о­ци­ма омо­гу­ће­но да пра­те на­ста­нак и раз­вој ра­до­ва Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа то­ком по­след­њих пет­на­ест го­ди­на жи­во­та, са ак­цен­том на по­след­њу де­це­ни­ју ње­го­вог жи­во­та и ства­ра­ла­штва. Шид­ски пе­риод је по­след­ња раз­вој­на фа­за, ко­ја је нај­ду­же тра­ја­ла и ко­ју ка­рак­те­ри­ше еуфо­ри­ја ра­да. Сва­кој сли­ци, прет­хо­ди­ле су ски­це, че­сто и не­ко­ли­ко њих, у ра­зним тех­ни­ка­ма. Пра­те­ћи мо­гућ­но­сти из­ло­жбе­ног про­сто­ра ауто­ри кон­цеп­та и по­став­ке, Ве­сна Бу­ро­је­вић, ди­рек­тор­ка Га­ле­ри­је „Са­ва Шу­ма­но­вић“ и ку­стос Љу­би­ца Ју­кић, фор­ми­ра­ли су хро­но­ло­шке це­ли­не, ко­је исто­вре­ме­но пра­те про­ме­не и за­о­кре­те у сти­лу и ин­те­ре­со­ва­њу умет­ни­ка. Пре­да­но и си­сте­ма­тич­но ра­де­ћи, Са­ва Шу­ма­но­вић је све сво­је сна­ге усме­рио ка же­ље­ном ци­љу, а то је по ње­го­вом ка­зи­ва­њу би­ло про­на­ла­же­ње соп­стве­ног сти­ла, што га је усме­ри­ло да ства­ра по ци­клу­си­ма. По­се­ти­о­ци су у при­ли­ци да ужи­ва­ју у плат­ни­ма ко­ја је умет­ник до­нео из Па­ри­за, зим­ским пеј­за­жи­ма по ко­ји­ма је то­ли­ко по­знат, у гран­ди­о­зном ци­клу­су Ку­па­чи­це (Ши­ди­јан­ке) и трип­ти­ху Бе­ра­чи­це, сли­ке на­ста­ле не­по­сред­но пред смрт, ко­ја ујед­но пред­ста­вља ње­го­во по­след­ње умет­нич­ко де­ло. Б. С. Датум: 02.03.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Кон­церт за дан Му­зич­ке шко­ле У пе­так, 25. фе­бру­а­ра у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жан је Га­ла кон­церт уче­ни­ка и про­фе­со­ра Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 49. го­ди­на по­сто­ја­ња ове шко­ле. Овом до­га­ђа­ју прет­хо­ди­ло је низ ак­тив­но­сти ко­ји­ма је то­ком прет­ход­не не­де­ље про­сла­вљен ро­ђен­дан Му­зич­ке шко­ле. Датум: 23.02.2011. ИЗ­ЛО­ЖБА У ГА­ЛЕ­РИ­ЈИ „ЛА­ЗАР ВО­ЗА­РЕ­ВИЋ“ - Ра­до­ви ми­тро­вач­ких сли­ка­ра У сре­ду, 16. фе­бру­а­ра у Га­ле­ри­ји „Ла­зар Во­за­ре­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, отво­ре­на је из­ло­жба ра­до­ва три ми­тро­вач­ка сли­ка­ра, Алек­сан­дре Хор­ват, Срећ­ка Ра­ду­ло­ви­ћа и Жив­ке Су­вић Пе­тро­вић. На отва­ра­њу из­ло­жбе, при­сут­не су по­здра­ви­ли ди­рек­тор Га­ле­ри­је Ра­ду­ле Гли­го­вић и исто­ри­чар­ка умет­но­сти Вла­ди­сла­ва Бе­ла­но­вић Ше­вић. Из­ло­же­ни ра­до­ви тро­је умет­ни­ка су спе­ци­фич­ни по тех­ни­ка­ма у ко­ји­ма су ра­ђе­ни. На сли­ка­ма Алек­сан­дре Хор­ват до­ми­ни­ра ре­ка и од­ра­зи у во­ди, а по­ред уља на плат­ну, из­ло­же­ни су и цр­те­жи од угље­на. Срећ­ко Ра­ду­ло­вић се од­лу­чио да из­ло­жи сли­ке ра­ђе­не тех­ни­ком уље на плат­ну, на ко­ји­ма до­ми­ни­ра мр­тва при­ро­да, во­ће и цве­ће. Жив­ка Су­вић Пе­тро­вић је на сво­јим плат­ни­ма кроз ком­би­на­ци­ју сли­ке и тек­ста, упо­тре­бом но­вин­ске хар­ти­је и ауто ла­ка, осли­ка­ла жен­ске ли­ко­ве ко­ји де­ле слич­не стра­хо­ве, раз­о­ча­ре­ња и ус­хи­ће­ња. Из­ло­жба у ми­тро­вач­кој Га­ле­ри­ји би­ће отво­ре­на до 10. мар­та. Б. С. Датум: 16.02.2011. ИЗ­ЛО­ЖБА У РУ­МИ - Па­сте­ли „Зи­до­ви ду­ше“ У га­ле­ри­ји рум­ског Кул­тур­ног цен­тра је у су­бо­ту, 12. фе­бру­а­ра отво­ре­на из­ло­жба па­сте­ла Го­ра­на Ра­до­ва­но­ви­ћа под на­зи­вом "Зи­до­ви ду­ше" ко­ју ће за­ин­те­ре­со­ва­ни Ру­мља­ни мо­ћи да по­гле­да­ју до 19. фе­бру­а­ра. Из­ло­жбу је отво­ри­ла Ми­ли­ја­на Ју­ца Јо­ва­но­вић, исто­ри­чар­ка умет­но­сти, а аутор је ре­као да су га за овај ци­клус ин­спи­ри­са­ли зи­до­ви ис­пи­са­ни по­ру­ка­ма и сли­ка­ма те да му се до­па­ла не­по­сред­ност по­ру­ке. Го­ран Ра­до­ва­но­вић је ро­ђен у Но­вом Са­ду, Ака­де­ми­ју ли­ков­них умет­но­сти је за­вр­шио у Со­фи­ји. До са­да је имао пет са­мо­стал­них и ви­ше груп­них из­ло­жби, а уче­ство­вао је и у број­ним ко­ло­ни­ја­ма ме­ђу ко­ји­ма је би­ла и Бор­ко­вач­ка ко­ло­ни­ја у Ру­ми. Жи­ви и ра­ди у Бе­о­гра­ду. С. Џ. Датум: 09.02.2011. ГОР­ДА­НА ЋИР­ЈА­НИЋ, ДО­БИТ­НИ­ЦА НИН-ове НА­ГРА­ДЕ - Те­ле­ви­зи­ја је за­ви­сност са­вре­ме­ног чо­ве­ка У Би­бли­о­те­ци „Гли­го­ри­је Во­за­ро­вић“ 4. фе­бру­а­ра ор­га­ни­зо­ва­на је про­мо­ци­ја књи­ге „Оно што од­у­век же­лиш“ књи­жев­ни­це Гор­да­не Ћир­ја­нић, до­бит­ни­це НИН-ове на­гра­де за нај­бо­љи ро­ман 2010. го­ди­не, у из­да­њу „На­род­не књи­ге” из Бе­о­гра­да. На про­мо­ци­ји у срем­ско­ми­тро­вач­кој би­бли­о­те­ци о књи­зи је, по­ред аутор­ке, го­во­рио и члан жи­ри­ја и књи­жев­ни кри­ти­чар Ми­ле­та Аћи­мо­вић Ив­ков. Ро­ман Гор­да­не Ћир­ја­нић од­ли­ку­је се ви­со­ким сти­лом и про­во­ка­тив­ном те­ма­ти­ком са­вре­ме­ног до­ба. Глав­ни ју­нак ро­ма­на „Оно што од­у­век же­лиш”, Сло­бо­дан, ре­ка­пи­ту­ли­ра свој жи­вот­ни пут у зре­лим го­ди­на­ма, по­сле сло­же­ног ег­зи­стен­ци­јал­ног ис­ку­ства ко­је под­ра­зу­ме­ва жи­вот у Лон­до­ну и Ма­дри­ду, где је ра­дио у те­ле­ви­зиј­ским еки­па­ма ри­ја­ли­ти про­гра­ма. Про­ми­шља­ју­ћи о ути­ца­ју мо­дер­них ме­ди­ја на сва­ко­дне­ви­цу, али и на суд­би­ну љу­ди, бе­о­град­ска спи­са­те­љи­ца у свом че­твр­том ро­ма­ну опи­су­је са­вре­ме­ног ин­те­лек­ту­ал­ца, као би­ће ра­за­пе­то из­ме­ђу же­ља и мо­гућ­но­сти, из­ме­ђу ин­стинк­та и емо­ци­ја, сти­хи­је са­вре­ме­но­сти и око­ва тра­ди­ци­је и исто­ри­је. По­во­дом ро­ма­на „Оно што од­у­век же­лиш”, аутор­ка Гор­да­на Ћир­ја­нић из­ме­ђу оста­лог ка­же: - За ју­на­ка овог ро­ма­на, чо­ве­ка у пу­ној фи­зич­кој и ин­те­лек­ту­ал­ној сна­зи, сло­бод­но би се мо­гло ре­ћи да је ан­ти­ју­нак, јер се свет ње­го­вих мо­ти­ва­ци­ја то­ли­ко су­зио, а ње­гов жи­вот свео на „уби­ја­ње“ вре­ме­на пред ТВ екра­ном. На исти на­чин, за са­др­жај ро­ма­на мо­же се ре­ћи да је опис па­кла. На­жа­лост, пре­до­че­ни жи­вот јед­ног на­шег са­вре­ме­ни­ка, не са­мо да је мо­гућ не­го је у ве­ли­кој ме­ри ти­пи­чан. Мом ју­на­ку не­до­ста­је ве­ра, не­до­ста­ју му дру­ги, али мо­жда је нај­ве­ћа ње­го­ва не­сре­ћа, не­до­ста­так љу­ба­ви пре­ма са­мом се­би - ре­чи су Гор­да­не Ћир­ја­нић Спи­са­те­љи­ца је у свом де­лу ство­ри­ла ти­пи­зи­ра­ног „ју­на­ка на­шег до­ба“, а у сам на­слов ро­ма­на је упи­са­на знат­на до­за иро­ни­је. На­слов ро­ма­на „Оно што од­у­век же­лиш“ је уства­ри на­зив ри­ја­ли­ти про­гра­ма у чи­јој про­дук­ци­ји је Сло­бо­дан ра­дио у ино­стран­ству. На­слов са­др­жи иро­ни­ју, дра­ма­тич­ност и ди­јаг­но­зу вре­ме­на, јер у вре­ме то­ли­ког бро­ја ме­ди­ја ми ви­ше ни­смо сло­бод­ни и оста­је­мо без же­ља и ма­ште. На­гра­ђе­ни ро­ман пред­ста­вља на­ста­вак књи­жев­них и ин­те­лек­ту­ал­них ин­те­ре­со­ва­ња аутор­ке да се кроз при­чу о сво­јим са­вре­ме­ни­ци­ма су­прот­ста­ви та­бу­и­ма у на­шој сре­ди­ни, али и не­пи­са­ним „пра­ви­ли­ма“. Ро­ман је сво­је­вр­сни ске­нер све­сти са­вре­ме­ног чо­ве­ка ко­јем је вир­ту­ел­на ствар­ност са ТВ екра­на за­у­зе­ла је­дан део се­ћа­ња. По­што де­ло за­по­чи­ње има­ги­нар­ним раз­го­во­ром на­ра­то­ра са Ми­ло­шем Цр­њан­ским, цео ро­ман се мо­же чи­та­ти као про­ду­же­ни ди­ја­лог са пи­сцем „Ро­ма­на о Лон­до­ну“. Ју­нак овог ро­ма­на про­вео је, по­пут ли­ка из ро­ма­на Цр­њан­ског, низ го­ди­на у Лон­до­ну, а за­тим у Шпа­ни­ји, да би сво­је пи­смо, а кроз пи­смо је пре­до­чен цео ро­ман, за­по­чео у Вр­њач­кој ба­њи, где кре­чи стан свог при­ја­те­ља. Обра­зо­ван, ду­бо­ко емо­ти­ван, ме­лан­хо­ли­чан, чак и де­пре­си­ван, оп­сед­нут кри­ви­цом, јер је пре­кр­шио та­бу да се за­љу­би у Ол­гу, же­ну ро­ђе­ног бра­та, глав­ни ју­нак је по­стао за­ви­сник те­ле­ви­зи­је и то се­ри­је о фо­рен­зи­ча­ри­ма, ко­ји пре­ко об­дук­ци­је жр­та­ва ре­ша­ва­ју уби­ства. Сло­бо­дан је чо­век ко­ји на пра­гу ста­ро­сти, по­сле ви­ше го­ди­на про­ве­де­них у ино­стран­ству, где је сте­као од­ре­ђе­но ис­ку­ство, до­сти­гао зве­зде, али ка­ко обич­но би­ва, од тр­ња до зве­зда, са зве­зда у Ср­би­ју, до­жи­вља­ва ауто­ра­ти­тив­ни, мо­рал­ни, нер­вни и пот­пу­ни људ­ски крах и слом. Су­ми­ра­ју­ћи свој жи­вот са свим ус­пе­си­ма и па­до­ви­ма Сло­бо­дан се ис­по­ве­да сво­ме бра­ту, јер се њи­хо­ви пу­те­ви ра­зи­ла­зе, али их спа­ја од­ре­ђе­на скло­ност, а то је скло­ност ка ис­тој же­ни. Ка­ко је на про­мо­ци­ји књи­ге у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ис­та­као књи­жев­ни кри­ти­чар Ми­ле­та Аћи­мо­вић Ив­ков, сво­јим нај­за­ни­мљи­ви­јим и нај­ко­му­ни­ка­тив­ни­јим де­лом, ро­ман „Оно што нај­ви­ше же­лиш“ се отва­ра пре­ма јед­ном од нај­ва­жни­јих про­бле­ма на­ше са­да­шњо­сти, а то је ути­цај те­ле­ви­зи­је, при­ка­за­но је­зи­ком Гор­да­не Ћир­ја­нић, на нај­ду­бљу људ­ску ин­ти­му. Ро­ман ко­ји је по­нео НИН-ову на­гра­ду за нај­бо­љи ро­ман у 2010. го­ди­ни пред­ста­вља пси­хо­е­мо­тив­ну дра­му, у ко­јем Гор­да­на Ћир­ја­нић увер­љи­во пи­ше о оно­ме што се ти­че нас са­мих, а то је не­до­ста­так вред­но­сти и од­су­ство сми­сла. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 02.02.2011. ОП­ШТИ­НА ПЕ­ЋИН­ЦИ СВЕТОСАВСКЕ СВЕЧАНОСТИ-За основ­це 184 лап­топ ра­чу­на­ра По­во­дом школ­ске сла­ве Све­ти Са­ва, у че­твр­так, 27. ја­ну­а­ра, пред­став­ни­ци оп­шти­не Пе­ћин­ци све­ча­но су уру­чи­ли но­те­бо­ок ра­чу­на­ре свим уче­ни­ци­ма че­твр­тог раз­ре­да свих основ­них шко­ла на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не. Сред­ства за ку­по­ви­ну укуп­но 184 ра­чу­на­ра обез­бе­ђе­на су у ак­ци­ји ко­ју је по­кре­нуо пред­сед­ник оп­шти­не Пе­ћин­ци Си­ни­ша Ву­ков, а ко­јој су се при­кљу­чи­ли и при­вред­ни­ци са те­ри­то­ри­је оп­шти­не, али и ши­ре. Ак­ци­ја је по­кре­ну­та са ци­љем да се уче­ни­ци­ма пе­ћи­нач­ке оп­шти­не при­бли­же са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је и на тај на­чин им се омо­гу­ћи да иду у ко­рак са вр­шња­ци­ма из Евро­пе и све­та, али и да се ло­кал­на за­јед­ни­ца по­ве­же са ком­па­ни­ја­ма ко­је по­слу­ју на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци. Ка­ко нам је ре­као пред­сед­ник оп­шти­не Си­ни­ша Ву­ков, ко­ји је и уру­чи­вао ра­чу­на­ре у пе­ћи­нач­кој Основ­ној шко­ли „Сло­бо­дан Ба­јић Па­ја“, ак­ци­ја је ове го­ди­не ор­га­ни­зо­ва­на по пр­ви пут и би­ће тра­ди­ци­о­нал­на. - Ова ак­ци­ја пред­ста­вља пра­ву спо­ну у по­ве­зи­ва­њу ло­кал­не за­јед­ни­це и при­вред­ни­ка. Ин­те­рес ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је да се до­де­лом ра­чу­на­ра, с об­зи­ром да су у пи­та­њу уче­ни­ци че­твр­тог раз­ре­да основ­не шко­ле, сви­ма обез­бе­де јед­на­ки усло­ви за на­ста­вак шко­ло­ва­ња, по­себ­но има­ју­ћи на уму да на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци по­слу­је ве­ли­ки број ком­па­ни­ја ко­је у свом про­це­су про­из­вод­ње ко­ри­сте мо­дер­не тех­но­ло­ги­је и да ће ра­но упо­зна­ва­ње са ра­чу­на­ри­ма уче­ни­ци­ма омо­гу­ћи­ти да се успе­шно ухва­те у ко­штац са оним што их оче­ку­је ка­сни­је у жи­во­ту. Са дру­ге стра­не и при­вред­ни­ци су пре­по­зна­ли свој ин­те­рес да уче­ству­ју, јер фи­нан­си­ра­њем ове ак­ци­је по­ста­вља­ју до­бар основ за ства­ра­ње ква­ли­тет­не и об­у­че­не рад­не сна­ге у бу­дућ­но­сти, ко­ја је спрем­на да од­го­во­ри свим зах­те­ви­ма про­из­вод­ње – ре­као је пред­сед­ник Ву­ков. Пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци Жив­ко Мар­ко­вић уру­чио је ра­чу­на­ре уче­ни­ци­ма ши­ма­но­вач­ке основ­не шко­ле „Ду­шан Јер­ко­вић Уча“. Он је обра­ћа­ју­ћи се при­сут­ни­ма ре­као да Ср­би­ја по бро­ју ко­ри­сни­ка ра­чу­на­ра за­о­ста­је за раз­ви­је­ним зе­мља­ма, а да се оп­шти­на Пе­ћин­ци ру­ко­во­ди­ла иде­јом, да ће спро­во­ђе­ње ове ак­ци­је ду­жи низ го­ди­на, до­ве­сти до то­га да се по­диг­не оп­шти ни­во зна­ња ста­нов­ни­штва из обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, јер ће у бу­дућ­но­сти прак­тич­но сва­ки ста­нов­ник оп­шти­не, већ од че­твр­тог раз­ре­да основ­не шко­ле по­че­ти да се упо­зна­је са ра­дом на ра­чу­на­ру. - Оп­шти­на Пе­ћин­ци већ го­ди­на­ма ула­же знат­на сред­ства у обра­зо­ва­ње. По­ред то­га што у пот­пу­но­сти фи­нан­си­ра пре­воз уче­ни­ка основ­них шко­ла, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у Пе­ћин­ци­ма ре­гре­си­ра и тро­шко­ве пре­во­за уче­ни­ка сред­њих шко­ла са 15 од­сто. Тро­шко­ве пре­во­за за пре­ко 300 сту­де­на­та ви­ших шко­ла и фа­кул­те­та, оп­шти­на Пе­ћин­ци ре­гре­си­ра са 2.000 ди­на­ра ме­сеч­но и исто­вре­ме­но сти­пен­ди­ра пре­ко 200 сту­де­на­та фа­кул­те­та, сти­пен­ди­ја­ма ко­је се кре­ћу у ра­спо­ну од три до шест хи­ља­да ди­на­ра ме­сеч­но – ре­као је Мар­ко­вић Уче­ни­ци ни­су кри­ли за­до­вољ­ство због нео­че­ки­ва­ног по­кло­на. - Мно­го ми зна­чи овај по­клон, је­два че­кам да до­ђем ку­ћи и укљу­чим свој ком­пју­тер. Ни­сам се­бич­на, да­ћу и бра­ту и се­стри да га ко­ри­сте, али не­ћу им до­зво­ли­ти да се мно­го игра­ју, већ да га ко­ри­сте да на­ђу не­ке за­ни­мљи­во­сти на ин­тер­не­ту или да се до­пи­си­ју с дру­га­ри­ма – ка­же уче­ни­ца Кла­у­ди­ја Кр­ко­ба­бић из Ши­ма­но­ва­ца. - Има­мо у ку­ћи два ком­пју­те­ра, али имам и два бра­та и ни­ка­ко да до­ђем на ред. Сад ћу баш да ужи­вам, не дам ни­ко­ме свој ком­пју­тер – ре­као је Урош Пет­ко­вић из Пе­ћи­на­ца. - Не­мам ком­пју­тер и за­то сам се об­ра­до­вао ви­ше од свих ко­ји има­ју ком­пју­тер у ку­ћи. Имам ста­ри­ју се­стру, је­два че­кам да јој по­ка­жем по­клон. На­рав­но, да­ћу јој да га ко­ри­сти кад год по­же­ли, јер знам шта то зна­чи кад не­што же­лиш, а дру­ги ти не да­ју – ка­же Вла­ди­мир Јо­ви­чић та­ко­ђе из Пе­ћи­на­ца. То­ком све­то­сав­ских све­ча­но­сти, пред­став­ни­ци оп­шти­не су шко­ла­ма уру­чи­ли мо­но­гра­фи­ју о Све­тој зе­мљи „Све­тлост све­та“ у ком­пле­ту са ико­на­ма Ису­са Хри­ста и Бо­го­ро­ди­це. Ду­шан Срећ­ков Датум: 26.01.2011. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА „ЛА­ЗАР ВО­ЗА­РЕ­ВИЋ“-Из­ло­жба Ма­је Ћук У пе­так, 21. ја­ну­а­ра у ми­тро­вач­кој Га­ле­ри­ји „Ла­зар Во­за­ре­вић“ отво­ре­на је из­ло­жба сли­кар­ских ра­до­ва аутор­ке Ма­је Ћук из Ру­ме. По­став­ка об­у­хва­та пор­тре­те, ауто­пор­тре­те и мо­ти­ве из при­ро­де. Датум: 19.01.2011. ХЕРЦ РО­МА­НИ: ЈА­СМИ­НА ИВ­КО­ВИЋ, МИ­ТРО­ВАЧ­КА МИР ЈАМ-Љу­бав је увек у мо­ди Не та­ко дав­но љу­бав­ни, херц или ви­кенд ро­ман мо­гао се про­на­ћи у ве­ли­ком бро­ју жен­ских та­шни за пла­жу, на по­ли­ци ко­мо­де по­ред ко­је је сме­ште­на удоб­на фо­те­ља, у ко­јој без­бри­жно од­ма­ра­мо не­ко­ли­ко са­ти у су­бот­ње по­сле под­не или на сто­чи­ћу лет­ње гар­ни­ту­ре у ду­бо­ком хла­ду дво­ри­шта. Под на­ле­том раз­ли­чи­тих сти­ло­ва и жан­ро­ва у пи­сме­ном из­ра­зу, за­тим ве­ли­ког бро­ја жен­ских ча­со­пи­са, ко­ји до­ти­чу раз­не те­ме, па и оне ве­за­не за љу­бав, ро­ма­ни ма­лог фор­ма­та, на чи­јим ко­ри­ца­ма су се мо­гле про­на­ћи ро­ман­тич­не фо­то­гра­фи­је за­љу­бље­них па­ро­ва, по­ла­ко су из­ла­зи­ли из мо­де. Ме­ђу­тим, су­де­ћи по ве­ћем бро­ју из­да­ња љу­бав­них ро­ма­на ко­је да­нас мо­же­мо ку­пи­ти, из­гле­да да се њи­хо­во вре­ме по­но­во вра­ћа. Ми­тров­чан­ка, Ја­сми­на Ив­ко­вић је­ди­на је спи­са­те­љи­ца љу­бав­них ро­ма­на у Сре­му. Она већ осам го­ди­на об­ја­вљу­је два ро­ма­на го­ди­шње за из­да­вач­ку ку­ћу из Бе­о­гра­да, чи­ји су уред­ни­ци од­мах пре­по­зна­ли та­ле­нат и успех у пр­вом ро­ма­ну „Те­са“. - Од увек сам во­ле­ла да пи­шем и не­ка­ко ме је пут во­дио ка ства­ра­њу љу­бав­них ро­ма­на. Че­сто сам до­би­ја­ла ин­спи­ра­ци­ју да у но­ћи, ка­да је све мир­но и ти­хо, узмем олов­ку и све­ску, а љу­бав­на при­ча са срећ­ним кра­јем вр­ло бр­зо би би­ла ис­пи­са­на. Ка­да сам при­ку­пи­ла до­вољ­но са­мо­по­у­зда­ња да сво­је ро­ма­не мо­гу да пред­ста­вим пред чи­та­о­ци­ма, упу­сти­ла сам се у по­тра­гу за из­да­ва­чем – при­ча Ја­сми­на Ив­ко­вић о по­чет­ку об­ја­вљи­ва­ња љу­бав­них при­ча. - Не­ка­да је би­ло срећ­ни­је вре­ме, без­бри­жно се жи­ве­ло. Са­да мла­ди ви­ше не иду у ве­чер­ње шет­ње, би­о­скоп, би­бли­о­те­ку или по­зо­ри­ште, а ро­ман­тич­но­сти ви­ше го­то­во и не­ма. Не­ки дру­ги трен­до­ви су у мо­ди, а о вред­но­сним прин­ци­пи­ма се не мо­же ре­ћи ни­шта до­бро. Он­да и не чу­ди што мно­ги оспо­ра­ва­ју сва­ко ства­ра­ла­штво, па и ово ко­јим се ја ба­вим. Ро­ма­ни ко­је пи­шем си­гур­но ни­су ви­со­ке умет­нич­ке, књи­жев­не вред­но­сти, али се уз по­моћ њих, на без­бри­жан на­чин, да­ле­ко од су­мор­не ствар­но­сти, чи­та­лац мо­же опу­сти­ти и про­ве­сти не­ко­ли­ко са­ти сло­бод­ног вре­ме­на. Ве­ру­јем да мно­ги чи­та­ју љу­бав­не ро­ма­не, али то не при­зна­ју из са­мо њи­ма по­зна­тих раз­ло­га – на­ста­вља Ја­сми­на и до­да­је да по пра­ви­ли­ма из­да­вач­ке ку­ће, али и по свом лич­ном из­бо­ру пи­ше под псе­у­до­ни­мом. - Ма­ли круг мо­јих нај­и­скре­ни­јих при­ја­те­ља и чла­но­ви по­ро­ди­це пред­ста­вља­ју мо­ју нај­ве­ћу по­др­шку и ме­ни је до­вољ­но да они бу­ду упо­зна­ти са оним чи­ме се ба­вим. Не те­жим ка сла­ви и по­пу­лар­но­сти не­го јед­но­став­но у жи­во­ту ра­дим оно што во­лим, што да­нас ни­је та­ко че­сто. Че­сто на­и­ђем на по­до­зри­ве по­гле­де и ко­мен­та­ре ко­ји ума­њу­ју вред­ност сва­ког кре­а­тив­ног ра­да, па и овог мо­га. Љу­бав­не при­че зах­те­ва­ју емо­тив­ност, кон­цен­тра­ци­ју, на­ра­тив­ност и мно­ге дру­ге од­ли­ке ко­је пи­сац мо­ра да по­се­ду­је. Да­нас је мо­дер­но да сви све зна­ју са­мо не­ма­ју вре­ме­на да то по­ка­жу – ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца иза ко­је су ро­ма­ни под на­зи­ви­ма „За­љу­бљи­ва­ње“, „Зве­зда мо­ра“, Ха­на“, „Опа­сан брак“, „За чи­тав жи­вот“, „По­ље љу­ба­ви“ и дру­ги. Чи­та­о­ци „М но­ви­на“ су не­дав­но има­ли при­ли­ку да у на­став­ци­ма про­чи­та­ју је­дан од Ја­сми­ни­них ро­ма­на, та­ко да се она пред­ста­ви­ла ши­рем кру­гу сво­јих су­гра­ђа­на, а је­дан од до­ка­за све ве­ће по­пу­лар­но­сти љу­бав­них ро­ма­на, ко­ја се по­ла­ко вра­ћа, је­сте и ве­ли­ки број по­се­ти­ла­ца про­мо­ци­је ви­кенд ро­ма­на Ја­сми­не Ив­ко­вић пре из­ве­сног вре­ме­на, одр­жа­не у књи­жа­ри „Бук бар“. - Име­на ли­ко­ва и гра­до­ва у љу­бав­ним ро­ма­ни­ма су уни­вер­зал­на, та­ко да се рад­ња мо­же пре­не­ти на би­ло ко­ји пре­део и у би­ло ко­је вре­ме. При­че су јед­но­став­но гра­ђе­не. Оба­ве­зно до­ла­зи до за­пле­та ко­ји се за­вр­ша­ва срећ­ним кра­јем. У мо­јим ро­ма­ни­ма не­ма вул­гар­но­сти, емо­ци­је су пред­ста­вље­не на нај­леп­ши на­чин – до­да­је Ја­ми­на ко­ју оче­ку­је из­да­ње још јед­ног бро­ја. - Љу­бав је ве­чи­та ин­спи­ра­ци­ја и ко­ли­ко год да се по­не­кад раз­о­ча­ра­мо увек оста­је на­да да ће она ро­ди­ти по­но­во. Она је је­ди­но што нам ни­ко не мо­же узе­ти и ко­јој се увек мо­ра­мо вра­ћа­ти. Мо­жда че­сто иде­а­ли­зу­јем љу­бав, али увек те­жим ле­по­ти, бли­ско­сти и оп­ти­ми­зму. Не дру­жим се са љу­ди­ма ко­ји ши­ре не­га­тив­ну енер­ги­ју, јер је вр­ло бр­зо и са­ма осе­тим – го­во­ри нам Ја­сми­на чи­ји је нај­ве­ћи кри­ти­чар, али по­др­шка, ћер­ка ко­ја се пр­ва упо­зна са са­др­жа­јем но­вих ро­ма­на. - Иако мно­ги оспо­ра­ва­ју вред­ност љу­бав­них ро­ма­на, обра­зо­ва­ни љу­ди се не упу­шта­ју у кри­тич­ку оце­ну, не­го го­во­ре о њи­хо­вој есте­ти­ци. Си­гур­на сам да љу­бав­не ро­ма­не чи­та­ју мно­ги, без об­зи­ра на шко­лу и ин­те­ре­со­ва­ња, а ве­ру­јем да су ме­ђу чи­та­о­ци­ма и број­ни при­пад­ни­ци му­шког по­ла. У вре­ме­ну ка­да жу­та штам­па чи­ни је­ди­но шти­во ко­је се на­ла­зи у ру­ка­ма ве­ли­ке ве­ћи­не оних ко­ји би­ло шта чи­та­ју, љу­бав­ни ро­ма­ни мо­гу би­ти до­бар из­бор за сло­бод­но вре­ме у ко­јем тре­ба да се опу­сти­мо – ре­кла нам је на­ша са­го­вор­ни­ца. По Ја­сми­ни­ним ре­чи­ма ко­ја је по­ред пи­са­ња има­ла и низ дру­гих хо­би­ја у ко­ји­ма се ис­по­ља­ва кре­а­тив­ност ства­ра­о­ца и у бу­дућ­но­сти ће­мо има­ти при­ли­ку да упо­зна­је­мо ли­ко­ве љу­бав­них ро­ма­на, на­ста­лих по ње­ним иде­ја­ма. М. Б. Датум: 12.01.2011. РУ­МЉА­НИН ВЛА­ДИ­МИР ГР­БИЋ, ГЛУ­МАЦ СУ­БО­ТИЧ­КОГ НА­РОД­НОГ ПО­ЗО­РИ­ШТА-Глу­мио са Ан­ђе­ли­ном Џо­ли Вла­ди­мир Гр­бић је стал­ни члан ан­сам­бла срп­ске дра­ме у На­род­ном по­зо­ри­шту у Су­бо­ти­ци и је­ди­ни глу­мац ко­ји глу­ми у свим пред­ста­ва­ма на срп­ском је­зи­ку у овом по­зо­ри­шту. Иза овог мла­дог Ру­мља­ни­на, ро­ђе­ног 1980. го­ди­не су број­не уло­ге, али и на­гра­де. На 54. Фе­сти­ва­лу про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта Вој­во­ди­не за уло­гу у пред­ста­ви "Ла­жни на­пад - по­гре­шна од­бра­на" до­био је на­гра­ду за нај­бо­љег мла­дог глум­ца. По оце­ни су­бо­тич­ке по­зо­ри­шне пу­бли­ке че­ти­ри пу­та је био глу­мац се­зо­не. Опет, по оце­ни струч­ног жи­ри­ја до­бит­ник је на­гра­де за нај­бо­ље оства­ре­ње у се­зо­ни 2007/2008. го­ди­не за уло­гу Па­ше у пред­ста­ви "Дра­га Је­ле­на Сер­ге­јев­на", за ко­ју се, по ње­го­вим ре­чи­ма, увек тра­жи кар­та ви­ше, а по­том и нај­бо­љи у се­зо­ни 2008/2009. го­ди­не за уло­гу Мор­ти­ме­ра Бру­сте­ра у пред­ста­ви "Ар­се­ник и ста­ре чип­ке". Играо је и у СНП у Но­вом Са­ду као и но­во­сад­ском По­зо­ри­шту "Мла­дих", у фил­мо­ви­ма, углав­ном крат­ко­ме­тра­жним, али и на те­ле­ви­зи­ји, као и у ТВ ре­кла­ма­ма. Сва­ка­ко да је за Вла­ди­ми­ра Гр­би­ћа, 2010. го­ди­на би­ла из­у­зет­но ва­жна, јер је од­и­грао епи­зод­ну уло­гу у про­јек­ту ко­ји је свет­ски по­знат, реч је о пр­вен­цу про­сла­вље­не Ан­ђе­ли­не Жо­ли "Без­и­ме­на љу­бав­на при­ча" или "Љу­бав­на при­ча без на­сло­ва" - ка­ко је ко пре­ве­де. Ово је за ње­га ве­ли­ко ис­ку­ство, би­ти део про­јек­та ко­ји оку­пља вр­хун­ску еки­пу глу­ма­ца и струч­ња­ка, вр­хун­ску опре­му, обез­бе­ђу­је од­лич­не усло­ве за рад, а сва­ка­ко да Ан­ђе­ли­на ни­је има­ла про­бле­ма са фи­нан­си­ја­ма, као на­ше фил­ма­џи­је. На на­ше пи­та­ње шта му је пр­ва љу­бав, по­зо­ри­ште, филм или ТВ, Вла­ди­мир ка­же да би во­лео да има при­ли­ку да се опро­ба у свим обла­сти­ма. - У овом тре­нут­ку сам нај­ви­ше ве­зан за по­зо­ри­ште, али ре­ци­мо да је мо­ја пр­ва љу­бав био филм. Мо­ји по­че­ци, ка­да је глу­мач­ка про­фе­си­ја у пи­та­њу, ипак су ве­за­ни за по­зо­ри­ште. Пр­во у Град­ском по­зо­ри­шту у Ру­ми где сам ра­дио са Дра­га­ном Ца­ки­ћем и Зол­та­ном Фрид­ма­ном. Глу­му сам упи­сао 2000. го­ди­не у кла­си проф. Бо­ре Дра­шко­ви­ћа и то је би­ла и ре­ди­тељ­ска и глу­мач­ка кла­са, та­ко да смо се под­јед­на­ко ба­ви­ли и фил­мом и по­зо­ри­штем. Ми­слим да се ве­ћи­на глу­ма­ца по­сле Ака­де­ми­је ба­ви ви­ше по­зо­ри­штем, а филм је не­што што до­ђе ка­сни­је - ка­же Вла­ди­мир. Вла­да ми­шље­ње да сва­ке го­ди­не је­дан број но­вих глу­ма­ца за­вр­ша­ва би­ло при­ват­не или др­жав­не глу­мач­ке ака­де­ми­је, док је са дру­ге стра­не, мо­гућ­ност њи­хо­вог ан­га­жма­на не­до­вољ­на - ма­ло је про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта, сни­ма се ма­ло фил­мо­ва и се­ри­ја - Ако се не ва­рам у Ср­би­ји не­ма ни 30 про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта, сни­ми се све­га не­ко­ли­ко фил­мо­ва, а по­ја­вљу­ју се у њи­ма углав­ном исти глум­ци. Ми­слим да се го­ди­шње по­ја­ви око 70 но­вих мла­дих глу­ма­ца и ми­слим да има, на жа­лост, ја­ко пу­но глу­ма­ца, а ја­ко ма­ло по­сла - сма­тра Вла­ди­мир Гр­бић. С об­зи­ром да жи­ви и ра­ди у Су­бо­ти­ци, пи­та­ли смо Вла­ди­ми­ра ко­ли­ко му та чи­ње­ни­ца оте­жа­ва ан­га­жман и ко­ли­ко је тач­но да, као и у сва­ком по­слу, и ов­де има кла­но­ва. - Те­ле­ви­зи­ја је ме­диј ко­ји пру­жа не­ку вр­сту сла­ве и ја сам имао при­ли­ку да то осе­тим, јер сам до са­да ура­дио че­ти­ри ре­кла­ме. Кад се по­ја­ви­те на ТВ-у од­мах сви зна­ју за вас, али кад еми­то­ва­ње пре­ста­не и са сла­вом је исто. Да­кле, те­шко је сла­ву и одр­жа­ти. На­рав­но, Бе­о­град је цен­тар и та­мо се све де­ша­ва и ме­ни је жао што се ви­ше не сни­ма у Но­вом Са­ду или не­ким дру­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је. Али имам и не­ке при­ја­те­ље ко­ји жи­ве у Бе­о­гра­ду и то им ни­је не­ка га­ран­ци­ја успе­ха. Да­кле, тре­ба се и про­би­ти. Има до­ста по­зо­ри­шта и љу­ди ко­ји та­мо глу­ме, а ни­су по­зна­ти, а не­ко до­ђе са стра­не и сни­ми не­ку се­ри­ју или ре­кла­му и по­ста­не по­знат пре­ко но­ћи. Ме­ђу­тим, про­блем је не са­мо што не­ма до­вољ­но по­зо­ри­шта, не­го тре­ба и при­ву­ћи пу­бли­ку. Ми­слим је да су по­треб­ни не­ки ра­ди­кал­ни мар­ке­тин­шки по­те­зи ка­ко би се љу­ди вра­ти­ли у по­зо­ри­ште. Ти кла­но­ви си­гур­но по­сто­је и ја сам вр­ло по­но­сан на чи­ње­ни­цу да све што сам сте­као у ка­ри­је­ри до са­да, сте­као сам сам, сво­јим за­ла­га­њем, од­ла­ском на ка­стин­ге. На­рав­но, да љу­ди на ТВ-у во­ле да ви­де по­зна­те глум­це, а они ма­ње по­зна­ти се ан­га­жу­ју ка­да тре­ба сма­њи­ти хо­но­рар. Ја­ко је те­шко про­би­ти се, ма­да мо­рам да ка­жем да сти­ца­ње сла­ве не иде увек уз не­ки ква­ли­тет, да­кле ни­је сла­ва увек ме­ри­ло ква­ли­те­та - об­ја­шња­ва Вла­ди­мир Гр­бић. На пи­та­ње да ли у Ср­би­ји мо­же да се жи­ви од глу­мач­ког по­сла, овај мла­ди глу­мац ка­же: - Од овог по­сла мо­же при­стој­но да се жи­ви и пла­та ни­је ло­ша, ако узме­мо у об­зир чи­ње­ни­цу где жи­ви­мо, али то је још увек са­мо пре­жи­вља­ва­ње. За не­ки нор­ма­лан жи­вот мо­ра пу­но да се ра­ди са стра­не. Имам ту сре­ћу да са­да имам до­ста по­ну­да са стра­не, би­ло да је по­зо­ри­ште, филм или не­ка ре­кла­ма у пи­та­њу - од­го­ва­ра наш са­го­вор­ник. Вла­ди­мир је играо и пред рум­ском пу­бли­ком у пр­вој про­фе­си­о­нал­ној пред­ста­ви "Же­на ко­ја не­ста­је". - Ја сам за­до­во­љан ка­ко та пред­ста­ва из­гле­да и ле­по смо са­ра­ђи­ва­ли. Ми­слим да је ве­ли­ки на­пор и труд уне­сен у све то, и ја бих во­лео да се та пред­ста­ва игра. Ка­ко сам чуо у 2011. го­ди­ни ће би­ти и го­сто­ва­ња, а би­ће и на ре­дов­ном ре­пер­то­а­ру. Је­ди­но ми­слим да тре­ба да се по­ра­ди на мар­ке­тин­гу, ка­ко би љу­ди чу­ли да та пред­ста­ва уоп­ште по­сто­ји и да до­ђу да је по­гле­да­ју - ко­мен­та­ри­ше Вла­ди­мир. На бал­кан­ским про­сто­ри­ма сва­ка­ко је ве­ли­ки до­га­ђај био сни­ма­ње фил­ма, пр­вен­ца Ан­ђе­ли­не Џо­ли ко­ји го­во­ри о љу­ба­ви Бо­сан­ке и Ср­би­на у рат­ним де­ша­ва­њи­ма на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је. Сва­ка­ко јед­на од нај­ве­ћих и нај­леп­ших филм­ских зве­зда је ра­ди­ла са до­ста на­ших глу­ма­ца, а ту се на­шао и Вла­ди­мри Гр­бић. Пи­та­мо га ка­ко је до то­га до­шло. - Ја сам пре че­ти­ри го­ди­не био у Бу­дим­пе­шти, игром слу­ча­ја, у јед­ној про­ду­цент­ској ку­ћи ко­ја ме је сли­ка­ла, а по­сле че­ти­ри го­ди­не Ан­ђе­ли­на до­ла­зи баш у Бу­дим­пе­шту и тре­ба­ју јој глум­ци ко­ји го­во­ре срп­ски. Они су ме има­ли у еви­ден­ци­ји, по­зва­ли су ме и де­сет да­на ка­сни­је ме оба­ве­сти­ли да сам до­био уло­гу у том фил­му. То је сјај­но ис­ку­ство и је­дан од тре­ну­та­ка ка­да се осе­ћа­те као го­спо­дин што се ба­ви­те овим по­слом, јер ви сте глу­мац Ан­ђе­ли­не Џо­ли и та­мо вам ука­зу­ју мак­си­мал­но по­што­ва­ње, сви су би­ли из­у­зет­но љу­ба­зни и мо­гли смо до­би­ти што год по­же­ли­мо. Са­ма Ан­ђе­ли­на је из­у­зет­но при­сту­пач­на и ко­му­ни­ка­тив­на и ве­о­ма при­јат­на. Ни­сам знао шта мо­гу да оче­ку­јем ка­да сам та­мо оти­шао. Ка­да сам то ве­че до­шао на сни­ма­ње Ан­ђе­ли­на је хте­ла да ми по­же­ли до­бро­до­шли­цу, по­зва­ла ме је код се­бе и ре­кла ка­ко ће­мо са­ра­ђи­ва­ти. Обич­но је то кли­ше ка­да ка­жу да су све те филм­ске зве­зде као сав оста­ли свет, али из­гле­да да је то ствар­но та­ко. И она и Бред Пит су би­ли вр­ло при­јат­ни, ко­му­ни­ка­тив­ни и до­ступ­ни сва­ком. У овом фил­му Вла­ди­мир има ма­лу уло­гу. - Ка­да са­мо до­био пр­ви текст ту је био је­дан ди­ја­лог из­ме­ђу ме­не и глав­ног глум­ца, али ми је Ан­ђе­ли­на по­сле ре­кла да тог ди­ја­ло­га не­ће би­ти. Упла­шио сам се да не­ћу има­ти ни­јед­ну ре­пли­ку, али ипак из­го­ва­рам јед­ну реч. Ја сам по­ли­ци­јац, играч по­ке­ра ко­ји у ру­ци др­жи нај­ја­че кар­те ко­ји по­бе­ђу­је у тој пар­ти­ји по­ке­ра. На­кон то­га екс­пло­ди­ра бом­ба и по­сле то­га ја се бри­нем о ра­ње­ни­ци­ма и не­ким љу­ди­ма ко­ји су по­ги­ну­ли. У Бу­дим­пе­шти сам про­вео укуп­но че­ти­ри да­на, а од то­га смо ми два да­на сни­ма­ли без пре­стан­ка, да би ме у ка­дру би­ло по­ла ми­ну­та. Са­ма уло­га у том фил­му ни­је ве­ли­ка, али је то до­бра ствар за мо­ју би­о­гра­фи­ју - ре­чи су Гр­би­ћа. На кра­ју раз­го­во­ра пи­та­мо Вла­ди­ми­ра Гр­би­ћа о пла­но­ви­ма за на­сту­па­ју­ћу го­ди­ну. - Ја сам глу­мац ко­ји је ан­га­жо­ван у свим пред­ста­ва­ма у су­бо­тич­ком по­зо­ри­шту. Са­да ме че­ка ма­ла па­у­за. А сле­де­ћи ко­мад ко­ји ра­ди­мо су "Симп­то­ми" ре­ди­те­ља Фи­ли­па Мар­ко­ви­но­ви­ћа, ма­да је у овом по­слу све не­из­ве­сно и ни­ка­да ни­сте си­гур­ни ка­да ће се по­ја­ви­ти не­ка уло­га или ре­кла­ма. На кра­ју смо пи­та­ли Вла­ди­ми­ра Гр­би­ћа, шта би по­же­лео чи­та­о­ци­ма у 2011. го­ди­ни: -Во­лео бих ге­не­рал­но да се де­си не­ки про­грес у овом дру­штву, у овој зе­мљи и ме­ђу овим љу­ди­ма. У скла­ду са тим, ци­ти­ра­ћу Ми­ку Ан­ти­ћа и мо­је оми­ље­не сти­хо­ве "Не­мој ни­кад да се вра­тиш ка­да јед­ном у свет кре­неш" па не­ка их сва­ко про­ту­ма­чи на свој на­чин и на сво­ју од­го­вор­ност. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 29.12.2010. У ГА­ЛЕ­РИ­ЈИ ДО­МА ВОЈ­СКЕ СР­БИ­ЈЕ-Из­ло­же­не сли­ке Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа У сре­ду, 22. де­цем­бра у ве­ли­кој га­ле­ри­ји До­ма вој­ске у Бе­о­гра­ду отво­ре­на је из­ло­жба сли­ка Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа, јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих ли­ков­них умет­ни­ка про­шлог ве­ка, под на­зи­вом „Пут до сли­ке“. Из­ло­жбу је све­ча­но отво­рио ми­ни­стар Дра­ган Шу­та­но­вац, а би­ли су при­сут­ни и пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Ши­ду. Та­ко је ство­ре­на је­дин­стве­на при­ли­ка да се по­сле три­на­ест го­ди­на шид­ска Га­ле­ри­ја пред­ста­ви бе­о­град­ској пу­бли­ци, али и свим дру­гим по­се­ти­о­ци­ма ко­јих ће, бар су­де­ћи пре­ма на­ја­вље­ном ин­те­ре­со­ва­њу би­ти ве­ли­ко. Из­ло­же­не су 74 сли­ке ко­је об­у­хва­та­ју раз­до­бље од пет­на­ест го­ди­на ства­ра­ла­штва Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа а овим пу­тем се пре­ма ре­чи­ма ди­рек­тор­ке шид­ске Га­ле­ри­је, Ве­сне Бу­ро­је­вић, суп­тил­но ски­да вео тај­не са ства­ра­лач­ког пу­та Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа, од при­пре­ме до за­вр­ше­ног умет­нич­ког де­ла. Пре­ма од­лу­ци до­ма­ћи­на из­ло­жбе сав при­ход ко­ји бу­де при­ку­пљен од про­да­је ка­та­ло­га на­ме­ње­ног за ову при­ли­ку, ко­је је штам­па­ло Ми­ни­стар­ство од­бра­не, би­ће ис­ко­ри­шћен за ре­ста­у­ра­ци­ју сли­ке Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа ко­ја се на­ла­зи у умет­нич­ком фон­ду До­ма вој­ске. Из­ло­жба у До­му вој­ске ће би­ти отво­ре­на до 29. ја­ну­а­ра. М. Бр­њи­лов Датум: 22.12.2010. УДРУ­ЖЕ­ЊЕ ЛИ­КОВ­НИХ УМЕТ­НИ­КА СИР­МИ­ЈУМ-Ју­би­лар­на из­ло­жба УЛУ Сир­ми­јум У про­сто­ри­ја­ма Му­зе­ја Сре­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у уто­рак, 14. де­цем­бра све­ча­но је отво­ре­на из­ло­жба Удру­же­ња ли­ков­них умет­ни­ка Сир­ми­јум „Ре­тро­спек­ти­ва три де­ка­де УЛУ Сир­ми­јум“. Сва­ке го­ди­не у де­цем­бру, ово Удру­же­ње ор­га­ни­зу­је сво­ју го­ди­шњу из­ло­жбу, а ово­го­ди­шња је по­себ­на по то­ме што се њо­ме обе­ле­жа­ва 30 го­ди­на по­сто­ја­ња. Оно што је ка­рак­те­ри­стич­но за ову из­ло­жбу је­сте ве­лик број ауто­ра, њих 51, раз­ли­чи­тих сли­кар­ских сен­зи­би­ли­те­та, тех­ни­ка и сти­ло­ва. Удру­же­ња ли­ков­них умет­ни­ка Сир­ми­јум осно­ва­но је 1980. го­ди­не за­хва­љу­ју­ћи ака­дем­ском сли­ка­ру Ми­ро­љу­бу Ву­ји­чи­ћу и тре­нут­но бро­ји 50 ак­тив­них чла­но­ва. На овој ре­тро­спек­тив­ној из­ло­жби су по пр­ви пут на јед­ном ме­сту сво­је ра­до­ве из­ло­жи­ли не­ка­да­шњи и са­да­шњи чла­но­ви Удру­же­ња. У про­сто­ри­ја­ма Му­зе­ја Сре­ма из­ло­же­но је 67 сли­ка чла­но­ва УЛУС-а, а из­ло­жба је отво­ре­на до 7. ја­ну­а­ра 2011. го­ди­не. Б. С. Датум: 15.12.2010. ГРАД­СКА УПРА­ВА ЗА ОМЛА­ДИ­НУ-Бес­плат­на по­зо­ри­шна пред­ста­ва У че­твр­так, 9. де­цем­бра на ве­ли­кој сце­ни По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци од­и­гра­на је пред­ста­ва Зве­зда­ра те­а­тра „Свињ­ски отац“. Ова по­зо­ри­шна пред­ста­ва, ко­ја је ра­ђе­на по тек­сту Алек­сан­дра По­по­ви­ћа, а у ре­жи­ји Ја­го­ша Мар­ко­ви­ћа, пред­ста­вља по­клон Град­ске упра­ве за омла­ди­ни ми­тро­вач­кој пу­бли­ци. По­се­ти­о­ци су мо­гли да ужи­ва­ју у 90 ми­ну­та од­лич­не пред­ста­ве у ко­јој глу­ме Рад­ми­ла Жив­ко­вић, Ми­ло­рад Ман­дић Ман­да, На­да Ма­цан­ко­вић, Алек­сан­дар Срећ­ко­вић, Ксе­ни­ја Јо­ва­но­вић и Бо­ја­на Бам­бић. Ка­ко за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на ка­же, го­сто­ва­ње Зве­зда­ре те­а­тра са пред­ста­вом „Свињ­ски отац“ је још је­дан до­каз да Срем­ска Ми­тро­ви­ца иде у ко­рак са ве­ли­ким кул­тур­ним цен­три­ма. Б. С. Датум: 08.12.2010. ДЕ­ЦЕМ­БАР­СКЕ СВЕ­ЧА­НО­СТИ-Обе­ле­жен Дан Оп­шти­не Шид Ка­ја­ка­шки клуб „Фи­лип Ви­шњић“ из Ви­шњи­ће­ва до­бит­ник је ово­го­ди­шње Ше­сто­де­цем­бар­ске на­гра­де, нај­ве­ћег при­зна­ња Оп­шти­не Шид. На­гра­да је уру­че­на у по­не­де­љак 6. де­цем­бра на све­ча­ној ака­де­ми­ји у са­ли Кул­тур­но – обра­зов­ног цен­тра, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња Да­на оп­шти­не. Том при­ли­ком уру­че­не су и пла­ке­те, на­чел­ни­ку Срем­ског окру­га Са­ви Али­ши­ћу и ми­ни­стру за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ми­ла­ну Мар­ко­ви­ћу. Ме­ђу број­ним го­сти­ма све­ча­ној ака­де­ми­ји су при­су­ство­ва­ли и др­жав­ни се­кре­тар у ми­ни­стар­ству за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ду­шко Ра­да­ко­вић, за­ме­ник по­кра­јин­ског се­кре­та­ра за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву и ме­ђу­оп­штин­ску са­рад­њу Ми­о­драг Јо­во­вић, пред­сед­ни­ци срем­ских оп­шти­на и дру­ги. Го­сте је по­здра­вио пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Шид Жељ­ко Ко­стел­ник, за­хва­лив­ши се сви­ма ко­ји су до­шли да са Ши­ђа­ни­ма по­де­ле пра­знич­не ра­до­сти. У свом обра­ћа­њу при­сут­ни­ма, пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је из­ме­ђу оста­лог ре­кла: –Жи­ви­мо 66 го­ди­на под сло­бод­ним не­бом, ко­је ду­гу­је­мо свим бор­ци­ма за сло­бо­ду на­ше отаџ­би­не. Има­мо пу­но по­во­да за за­до­вољ­ство и сла­вље у го­ди­ни ко­ја је за на­ма. Шид је по­стао бо­ље и леп­ше ме­сто за жи­вот, оја­ча­ли смо по­ло­жај Ши­да у окру­же­њу и до­при­не­ли бр­жој об­но­ви при­вре­де и раз­во­ју ин­фра­струк­ту­ре и пред­ста­вља­њу свих по­тен­ци­ја­ла оп­шти­не. Про­стор­ни план Оп­шти­не Шид ће би­ти пр­ви у Вој­во­ди­ни ко­ји је ускла­ђен са но­вим за­ко­ном о про­стор­ном пла­ни­ра­њу, а у овом про­јек­ту смо ја­сно на­гла­си­ли смер­ни­це да­љег раз­во­ја као што су из­град­ња ин­ду­стриј­ске зо­не и ма­њих рад­них зо­на у се­ли­ма. У овој го­ди­ни смо об­но­ви­ли пре­ко 70 ки­ло­ме­та­ра пу­те­ва, а до кра­ја на­ред­не го­ди­не би­ће за­вр­ше­на га­си­фи­ка­ци­ја оп­шти­не. Та­ко­ђе, до­ста смо ура­ди­ли на по­бољ­ша­њу во­до­вод­не мре­же и бо­љем снаб­де­ва­њу елек­трич­ном енер­ги­јом. Отво­ри­ли смо но­ве ам­бу­лан­те, апо­те­ке и ла­бо­ра­то­ри­је у се­ли­ма шид­ске оп­шти­не, а пет из­бе­глич­ких по­ро­ди­ца је до­би­ло кров над гла­вом. За­вр­ши­ли смо но­ви вр­тић, ко­ји ће би­ти отво­рен по­чет­ком на­ред­не го­ди­не. По­ред број­них ак­тив­но­сти на при­вред­ном раз­во­ју, ула­га­ли смо и у кул­ту­ру, а нај­ве­ћи про­је­кат је спо­ме­ник Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу, ко­ји је не­дав­но от­кри­вен у Ви­шњи­ће­ву. При­сут­ни­ма се обра­ти­ли и пред­сед­ник брат­ске оп­шти­не Де­спо­то­вац Ма­ли­ша Алим­пи­је­вић, а на уру­че­ном при­зна­њу се по­себ­но за­хва­лио ми­ни­стар Ми­лан Мар­ко­вић. По­во­дом Да­на Оп­шти­не Шид, уочи све­ча­не ака­де­ми­је по­ло­же­ни су вен­ци код спо­ме­ни­ка Зве­зди, на град­ском гро­бљу у Ши­ду. Вен­це су по­ло­жи­ли пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Шид Жељ­ко Ко­стел­ник, за­ме­ник пред­сед­ни­це Оп­шти­не Ср­ђан Ма­ле­ше­вић и пред­став­ни­ци СУБ­НОР-а. У окви­ру шид­ских де­цем­бар­ских све­ча­но­сти, ко­је су обе­ле­же­не број­ним ак­ци­ја­ма и кул­тур­ним са­др­жа­ји­ма, ми­ни­стар Ми­лан Мар­ко­вић је ди­рек­то­ру До­ма здра­вља др Све­то­за­ру Ма­ној­ло­ви­ћу уру­чио кљу­че­ве са­ни­тет­ског во­зи­ла за чи­ју су ку­по­ви­ну сред­ства до­би­је­на на кон­кур­су Ми­ни­стар­ства за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву. М. Бр­њи­лов Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 01.12.2010. 13. ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ СО­ЛО ПЕ­ВА­ЧА "НИ­КО­ЛА ЦВЕ­ЈИЋ"-Уз зву­ке опер­ских ари­ја У ор­га­ни­за­ци­ји Фон­да "Ни­ко­ла и Ма­ри­ца Цве­јић", уз са­рад­њу са Му­зич­ком шко­лом "Те­о­дор То­ша Ан­дре­је­вић" и ОШ "Ду­шан Јер­ко­вић", а под по­кро­ви­тељ­ством рум­ске оп­шти­не, про­те­клог ви­кен­да, 26. И 27. но­вем­бра је одр­жа­но так­ми­че­ње со­ло пе­ва­ча "Ни­ко­ла Цве­јић". Ово је би­ло 13. так­ми­че­ње, што по­ка­зу­је да је још јед­на ле­па кул­тур­на ма­ни­фе­ста­ци­ја по­ста­ла тра­ди­ци­о­нал­на и да, по­ред афир­ма­ци­је са­мих уче­сни­ка, зна­чи и афир­ма­ци­ју Ру­ме, а одр­жа­ва и се­ћа­ње на по­зна­тог опер­ског пе­ва­ча и пе­да­го­га Ни­ко­лу Цве­ји­ћа, ко­ји је ро­ђен у Аша­њи, а са­хра­њен у Ру­ми. Так­ми­че­ње је по­че­ло у пе­так, 26. но­вем­бра ка­да је у не­ко­ли­ко ка­те­го­ри­ја - прет­ка­те­го­ри­ја 1. и 2. гру­па, 2. ка­те­го­ри­ја, 3. ка­те­го­ри­ја и 4. ка­те­го­ри­ја, пр­ва ета­па на­сту­пи­ло 28 так­ми­ча­ра. Истог да­на у 20 ча­со­ва, 13. так­ми­че­ње со­ло пе­ва­ча "Ни­ко­ла Цве­јић" је отво­рио Све­ти­слав Да­мјан­чук, на­чел­ник Оде­ље­ња за дру­штве­не де­лат­но­сти. По­сле по­здра­ва пред­сед­ни­ка Фон­да "Ни­ко­ла и Ма­ри­ца Цве­јић" Ге­ор­ги Ми­но­ва, пр­ве ве­че­ри је одр­жан и кон­церт то­ком ко­јег се пу­бли­ка мо­гла под­се­ти­ти на не­ке од нај­у­спе­шни­јих уче­сни­ка овог так­ми­че­ња ра­ни­јих го­ди­на. Кон­церт је за­тво­ри­ла Ду­ши­ца Ву­це­ља, про­шло­го­ди­шњи ла­у­ре­ат так­ми­че­ња "Ни­ко­ла Цве­јић". Дру­ги дан так­ми­че­ња уче­сни­ци су об­и­шли гроб Ни­ко­ле Цве­ји­ћа на Град­ском гро­бљу у Ру­ми. А по­том је усле­дио на­ступ 21 так­ми­ча­ра пр­ве ка­те­го­ри­је 1. и 2. гру­пе, као и че­твр­те ка­те­го­ри­је дру­ге ета­пе. По­ред уче­ни­ка со­ло пе­ва­ња из на­ше зе­мље би­ло их је и из су­сед­них - Ма­ке­до­ни­је, Хр­ват­ске, БиХ и Цр­не Го­ре. Так­ми­че­ње со­ло пе­ва­ча "Ни­ко­ла Цве­јић" је окон­ча­но у су­бо­ту, 27. но­вем­бра у све­ча­ној са­ли ОШ "Ду­шан Јер­ко­вић", где се и ком­плет­но од­ви­ја­ло, све­ча­ним кон­цер­том нај­у­спе­шни­јих так­ми­ча­ра и до­де­лом на­гра­да. Њи­хо­ве на­сту­пе је оце­њи­вао жи­ри на чи­јем че­лу је опер­ска при­ма­до­на Рад­ми­ла Ба­ко­че­вић. По­том су и про­гла­ше­ни по­бед­ни­ци по ка­те­го­ри­ја­ма, као и ла­у­ре­ат ово­го­ди­шњег, 13. так­ми­че­ња со­ло пе­ва­ча "Ни­ко­ла Цве­јић", а то је мла­да Ев­ге­ни­ја Је­ре­мић из Му­зич­ке шко­ле "Др Ми­ло­је Ми­ло­је­вић" из Кра­гу­јев­ца. На­гра­ду за ла­у­ре­а­та обез­бе­дио је "Ро­та­ри" клуб Ру­ма, а уру­чи­ла ју је На­да Ше­ри­фо­вић. До­де­ље­не су и спе­ци­јал­не на­гра­де, за нај­пер­спек­тив­ни­јег мла­дог со­пра­на ко­ју до­де­љу­је Рад­ми­ла Ба­ко­че­вић оти­шла је у ру­ке Ан­ђе­ле Ђе­рић, нај­мла­ђи пер­спек­тив­ни уче­сник је на­гра­да ко­ју до­де­љу­је рум­ска оп­шти­на, а њу је до­би­ла Ми­ња Гли­го­рић, док је нај­пер­спек­тив­ни­ји мла­ди те­нор Ти­бор Хе­ве­ши. По­том је усле­дио и све­ча­ни кон­церт та­ко да је пу­бли­ка у све­ча­ној са­ли ОШ "Ду­шан Јер­ко­вић" има­ла при­ли­ку да ужи­ва у из­у­зет­ним гла­со­ви­ма ово­го­ди­шњих нај­бо­љих уче­сни­ка так­ми­че­ња "Ни­ко­ла Цве­јић". Датум: 24.11.2010. ДО­НА­ЦИ­ЈА ЈА­ПАНА МУ­ЗИЧ­КОЈ ШКО­ЛИ-Ви­о­ли­не на по­клон Ја­пан­ска ам­ба­са­да у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, у са­рад­њи са го­спо­ди­ном Ја­ма­но­бе Аки­хи­ком из Ја­па­на, по­кло­ни­ла је шест ви­о­ли­на и нео­п­ход­ну пра­те­ћу опре­му уче­ни­ци­ма Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ви­о­ли­не је у про­сто­ри­ја­ма Му­зич­ке шко­ле у уто­рак, 16. но­вем­бра, све­ча­но уру­чио ње­го­ва ек­се­лен­ци­ја го­спо­дин То­шио Цу­но­за­ки, ам­ба­са­дор Ја­па­на у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји. Ви­о­ли­не су по­клон про­фе­со­ра из Ја­па­на, го­спо­ђе Ју­ко Мо­ги, го­спо­ђе Та­ка­не Но­да, го­спо­ђе Су­ми­ко Ике­ја­ма, го­спо­ђе Ћи­јо Та­ка­ха­ши и го­спо­ди­на Аки­хи­ка Ја­ма­но­беа. Ди­рек­тор­ка ми­тро­вач­ке Му­зич­ке шко­ле Јо­ван­ка Ива­нић је из­ја­ви­ла да по­клон на­ро­да Ја­па­на пу­но зна­чи Му­зич­кој шко­ли и да у да­на­шње вре­ме ка­да је те­шко ку­пи­ти му­зич­ки ин­стру­мент, ви­о­ли­не има­ју не­про­це­њи­ву вред­ност. Све­ча­но­сти у Му­зич­кој шко­ли „Пе­тар Кран­че­вић“ у окви­ру ко­је је при­ре­ђен и ми­ни кон­церт на ко­јем су се пред­ста­ви­ле уче­ни­це ове шко­ле, при­су­ство­ва­ли су и за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на, на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Зо­ри­ца Га­шпар, ка­ко и в. д. ди­рек­тор Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је Мир­ја­на Ђор­ђе­вић. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 17.11.2010. ЦЕН­ТАР ЗА КУЛ­ТУ­РУ „СИР­МИ­ЈУ­МАРТ“-Су­срет фол­клор­них ан­сам­ба­ла У пе­так, 12. но­вем­бра у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жан је тра­ди­ци­о­нал­ни кон­церт ве­те­ра­на фол­клор­них ан­сам­ба­ла под на­зи­вом „Чи­ка Или­ји Ни­ко­ли­ћу у част“. Овај пе­ти су­срет за ре­дом и овај пут успе­шно је ор­га­ни­зо­вао ми­тро­вач­ки Цен­тар за кул­ту­ру „Сир­ми­ју­март“, а ди­рек­тор ове уста­но­ве кул­ту­ре, Јо­сип Но­вот­ни је ис­та­као да се овим кон­цер­том из го­ди­не у го­ди­не се­ћа­мо жи­во­та и де­ла Или­је Ни­ко­ли­ћа, осни­ва­ча и ду­го­го­ди­шњег умет­нич­ког ру­ко­во­ди­о­ца фол­клор­ног ан­сам­бла „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це ко­ји ће уско­ро обе­ле­жи­ти 40 го­ди­на по­сто­ја­ња. Ово­го­ди­шњи кон­церт је као и до са­да оку­пио ве­ли­ки број кул­тур­но – умет­нич­ких дру­шта­ва, ко­ји не­гу­ју фол­клор и љу­бав пре­ма тра­ди­ци­ји, а мно­ги од њих у Срем­ску Ми­тро­ви­цу већ тра­ди­ци­о­нал­но до­ла­зе, на за­до­вољ­ство пу­бли­ке ко­ја се и ово­га пу­та оку­пи­ла у ве­ли­ком бро­ју. Ме­ђу го­сту­ју­ћим ан­сам­бли­ма на­шла су се дру­штва из Бо­га­ти­ћа, Обре­нов­ца, Ру­ме, Ла­за­рев­ца, Ло­зни­це, До­ба­но­ва­ца, Сур­чи­на, Бе­о­чи­на, а пред­ста­вио се и ан­самбл гра­да до­ма­ћи­на „Бран­ко Ра­ди­че­вић“. Датум: 10.11.2010. КУЛТ­НА ПРЕД­СТА­ВА У МИ­ТРО­ВАЧ­КОМ ПО­ЗО­РИ­ШТУ-Деч­ко ко­ји обе­ћа­ва Пре не­што ви­ше од го­ди­ну да­на у бе­о­град­ском по­зо­ри­шту „Бо­шко Бу­ха“ пре­ми­јер­но је из­ве­де­на пред­ста­ва „Деч­ко ко­ји обе­ћа­ва“, по тек­сту Не­бој­ше Пај­ки­ћа и у адап­та­ци­ји и ре­жи­ји Жан­ка То­ми­ћа, са од­лич­ном глу­мач­ком еки­пом, ме­ђу ко­ји­ма је Да­ра Џо­кић, Не­да Ар­не­рић, Не­над Не­на­до­вић и мно­ги дру­ги. Глав­ну уло­гу мла­дог сту­ден­та ме­ди­ци­не, Сло­бо­да­на до­био је Ми­лош Вла­лу­кин, а уло­га ње­го­ве ве­ре­ни­це Ма­ше по­ве­ре­на је Ка­та­ри­ни Мар­ко­вић. Пред­ста­ву ра­ђе­ну по иде­ји исто­и­ме­ног фил­ма у ре­жи­ји Ми­ше Ра­ди­во­је­ви­ћа, у уто­рак, 2. но­вем­бра има­ла је при­ли­ку да по­гле­да и ми­тро­вач­ка пу­бли­ка у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“. Го­сто­ва­ње глу­ма­ца из Бе­о­гра­да ово­га пу­та омо­гу­ће­но је за­ла­га­њем Град­ске упра­ве за омла­ди­ну и Кан­це­ла­ри­је за мла­де у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Датум: 03.11.2010. ЈУ­БИ­ЛЕЈ КУЛ­ТУР­НОГ ЦЕН­ТРА-Че­тврт ве­ка у кул­тур­ној ми­си­ји Кул­тур­ни цен­тар у Ру­ми обе­ле­жио је, отва­ра­њем ве­ли­ке из­ло­жбе 25. ок­то­бра, че­тврт ве­ка ра­да. Из­ло­жба ко­ју су при­ре­ди­ли Јо­ван Је­ре­мић (КЦ) и Ђор­ђе Бо­шко­вић (За­ви­чај­ни му­зеј), при­ка­зу­је шта се све у ми­ну­лих 25 го­ди­на де­ша­ва­ло под сво­до­ви­ма ове уста­но­ве кул­ту­ре. Ову ре­тро­спек­тив­ну из­ло­жбу је отво­рио Не­дељ­ко Пат­ко­вић, ди­рек­тор Кул­тур­ног цен­тра ко­ји је под­се­тио на по­чет­ке ра­да од све­ча­ног отва­ра­ња 1985. го­ди­не. Овај обје­кат ко­ји и да­ље је, по усло­ви­ма ко­је пру­жа, у вр­ху у Вој­во­ди­ни из­гра­ђен је сред­стви­ма са­мо­до­при­но­са, а по­ди­гли су га рад­ни­ци, са­да на жа­лост не­по­сто­је­ће, "Но­во­град­ње". Зва­нич­но је са ра­дом по­чео 1. сеп­тем­бра те го­ди­не и та­да је имао 38 за­по­сле­них. Ре­ор­га­ни­за­ци­ја­ма то­ком ми­ну­лих го­ди­на по­стао је Уста­но­ва Кул­тур­ни цен­тар ко­ји да­нас има 19 стал­но за­по­сле­них и два рад­ни­ка на од­ре­ђе­но вре­ме. - И у нај­те­жим вре­ме­ни­ма Кул­тур­ни цен­тар је оба­вљао сво­ју ми­си­ју и ен­ту­зи­ја­змом кул­тур­них по­сле­ни­ка до­ка­зи­вао да се мо­гу пре­ва­зи­ћи и еко­ном­ска кри­за и број­не ре­фор­ме. Ре­а­ли­зо­ва­но је мно­штво му­зич­ких, по­зо­ри­шних, филм­ских, ли­ков­них и књи­жев­них умет­нич­ких про­гра­ма, а Кул­тур­ни цен­тар је до­ма­ћин и зна­чај­них му­зич­ких фе­сти­ва­ла. Нај­ва­жни­је је да смо оп­ста­ли и да сво­ју кул­тур­ну ми­си­ју до­бро из­вр­ша­ва­мо - ре­као је ди­рек­тор Не­дељ­ко Пат­ко­вић. Оку­пље­не је по­здра­вио и Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не ко­ји је ис­та­као да ма­ло гра­до­ва у зе­мљи има ова­кав обје­кат и сце­ну ко­ји сво­ју функ­ци­ју мо­гу успе­шно оба­вља­ти у 21. ве­ку. - Кул­тур­ни цен­тар ни­јед­ног тре­нут­ка ни­је под­ле­гао ло­шем уку­су и тр­жи­шту, очу­ван је ви­сок ни­во про­гра­ма ко­ји су ов­де из­ве­де­ни и на то мо­же­мо би­ти по­но­сни. Ру­ма је и град фе­сти­ва­ла, пре све­га му­зич­ких и фол­клор­них у че­му зна­чај­ну функ­ци­ју има Кул­тур­ни цен­тар ко­ји је и ме­сто оку­пља­ња свих ко­ји је ама­тер­ски ба­ве по­зо­ри­штем, фол­кло­ром, му­зи­ком, што по­ка­зу­је ко­ли­ко је ва­жан за кул­тур­ни жи­вот на­шег гра­да. Же­лим да и на­ред­ном пе­ри­о­ду до­бро ра­ди, са што ви­ше са­др­жа­ја, а ми као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ће­мо му по­мо­ћи у то­ме - ре­као је Го­ран Ву­ко­вић, че­сти­та­ју­ћи ју­би­леј за­по­сле­ни­ма и сви­ма ко­ји су ра­ни­је ра­ди­ли у овој кул­тур­ној уста­но­ви. Отва­ра­њем из­ло­жбе "25 го­ди­на по­сто­ја­ња и ра­да Кул­тур­ног цен­тра" за­по­че­ла је не­де­ља обе­ле­жа­ва­ња овог ју­би­ле­ја ко­ја је окон­ча­на 1. но­вем­бра из­во­ђе­њем пред­ста­ве "Са­бља ди­ми­ски­ја" по тек­сту Алек­сан­дра По­по­ви­ћа и ре­жи­ји Го­ра­на Шу­шљи­ка. Датум: 27.10.2010. КУД ПЕ­ЋИН­ЦИ НА ФЕ­СТИ­ВА­ЛУ БАЛ­КАН­СКИХ ЗЕ­МА­ЉА-Бри­љи­ра­ли У Тур­ској Кул­тур­но умет­нич­ког дру­штва „Пе­ћин­ци“ го­сто­ва­ло је, од 11. до 17. ок­то­бра, на Ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ва­лу бал­кан­ских зе­ма­ља у гра­ду Са­рим­са­кли, у Тур­ској. На овом фе­сти­ва­лу, по­ред 24 чла­на КУД „Пе­ћин­ци“, Ср­би­ја је има­ла још два пред­став­ни­ка – КУД „Све­ти Са­ва“ из Бе­о­гра­да и КУД „Абра­ше­вић“ из Сме­де­рев­ске Па­лан­ке. Фе­сти­вал­ски про­грам ор­га­ни­зо­ван је у две ве­че­ри, од ко­јих су пр­ве ве­че­ри уче­сни­ци на­сту­па­ли ре­ви­јал­но, док је дру­го ве­че би­ло так­ми­чар­ско. У кон­ку­рен­ци­ји де­вет Кул­тур­но умет­нич­ких дру­шта­ва из шест бал­кан­ских зе­ма­ља(по јед­но дру­штво из Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске, Цр­не Го­ре и Бу­гар­ске, три дру­штва из Ср­би­је и два из Тур­ске), КУД „Пе­ћин­ци“ се оки­тио и са две вред­не на­гра­де. На­гра­ду за нај­бо­љег игра­ча на фе­сти­ва­лу до­би­ла је Ма­ри­ја Не­дић, а цео ан­самбл је до­био на­гра­ду за сцен­ски при­каз игре, ко­ја ка­ко нам је ре­као пред­сед­ник овог Дру­штва Јо­ви­ца Не­дић, пред­ста­вља пан­дам на­гра­ди за све­у­куп­ног по­бед­ни­ка. - Оно што нас је по­себ­но оду­ше­ви­ло би­ла је ре­ак­ци­ја пу­бли­ке и до­ма­ће јав­но­сти. За­тва­ра­ју­ћи Фе­сти­вал, ус­пе­ли смо да на но­ге по­диг­не­мо две хи­ља­де љу­ди, ко­ји ни­су се­ли док су де­ца из Пе­ћи­на­ца игра­ла, а у ло­кал­ним но­ви­на­ма, два да­на за ре­дом, Кул­тур­но умет­нич­ко дру­штво „Пе­ћин­ци“ би­ло је на на­слов­ној стра­ни, та­ко да смо се из Тур­ске вра­ти­ли пре­пу­ни са­мо по­зи­тив­них ути­са­ка – ре­као нам је Јо­ви­ца Не­дић. Ка­ко нам је ре­као, уче­сни­ци су из­ме­ђу се­бе по­де­ли­ли кон­так­те, та­ко да је за оче­ки­ва­ти да ће се са­рад­ња ме­ђу дру­штви­ма на­ста­ви­ти и у бу­дућ­но­сти. - Већ са­да зна­мо да је удру­же­ње же­на из Са­ра­је­ва, чи­ји су пред­став­ни­ци би­ли са­мо го­сти на фе­сти­ва­лу, из­ра­зи­ло же­љу да от­поч­не са­рад­њу са удру­же­њем „Сре­ми­це“ из Пе­ћи­на­ца, а са свим уче­сни­ци­ма ће­мо оста­ти у кон­так­ту и си­гур­ни смо да ће са­рад­ња би­ти оства­ре­на, јер су­шти­на на­шег по­сто­ја­ња је­сте ши­ре­ње дру­гар­ства и дру­же­ње на­ше де­це са де­цом дру­гих на­ро­да – за­кљу­чу­је Не­дић. Датум: 20.10.2010. КАН­ЦЕ­ЛА­РИ­ЈА ЗА МЛА­ДЕ: ПРЕД­СТА­ВА О ПРО­БЛЕ­МУ НАР­КО­МА­НИ­ЈЕ-„Ми де­ца са ста­ни­це Зоо“ По­зо­ри­шна пред­ста­ва „Ми де­ца са ста­ни­це Зоо“, ра­ђе­на по мо­ти­ви­ма исто­и­ме­не књи­ге не­мач­ке аутор­ке Кри­сти­ја­не Ф, из­ве­де­на је у че­твр­так, 14. ок­то­бра у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. У окви­ру Про­јек­та „ПулСМ“, а у ор­га­ни­за­ци­ји Кан­це­ла­ри­је за мла­де Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Град­ске упра­ве за мла­де, сред­њо­школ­ци са те­ри­то­ри­је Гра­да би­ли су у при­ли­ци да бес­плат­но од­гле­да­ју по­уч­ну пред­ста­ву ко­ја се ба­ви про­бле­мом нар­ко­ма­ни­је на осно­ву ис­по­ве­сти Кри­сти­ја­не, де­вој­чи­це ко­ја је већ са три­на­ест го­ди­на про­ба­ла ха­шиш, а са че­тр­на­ест је по­ста­ла за­ви­сна од хе­ро­и­на. У овој дуо дра­ми, ко­ја је на­мен­ски ра­ђе­на за по­тре­бе про­јек­та „ПулСМ“, игра­ју Цве­тин Ани­чић и Са­не­ла Ми­ло­ше­вић. Ани­чић у пред­ста­ви ту­ма­чи пет ли­ко­ва, ко­ји су, сва­ко на свој на­чин, об­у­зе­ти дро­гом и ови­сно­шћу. То су лик нар­ко­ма­на, све­ште­ни­ка, Кри­сти­ја­ни­не се­бич­не мај­ке, ле­ка­ра и де­мо­на са ко­јим Кри­сти­ја­на пред смрт раз­го­ва­ра, док је Са­не­ла Ми­ло­ше­вић у уло­зи Кри­сти­ја­не Ве­ре Еф. Ка­ко глум­ци ка­жу, у пред­ста­ву су ко­ри­шће­ни мо­ти­ви из јед­не од нај­чи­та­ни­јих књи­га за мла­де „Ми де­ца са ста­ни­це Зоо“, с тим што је при­ча при­ла­го­ђе­на да­на­шњем вре­ме­ну и про­бле­му са­да­шњег дру­штва. Рад­ња пред­ста­ве пра­ти жи­вот од­ра­сле Кри­сти­ја­не, ко­ја има 28 го­ди­на и при­се­ћа се вре­ме­на пре 15 го­ди­на ка­да је по­че­ла да се дро­ги­ра. Кри­сти­ја­на је у фа­зи пред смрт, и на све на­чи­не, иако без­у­спе­шно, по­ку­ша­ва да се ски­не са дро­ге. Са­не­ла и Цве­тин на­гла­ша­ва­ју да су овим из­во­ђе­њем же­ле­ли да по­ка­жу по­сто­ја­ње про­бле­ма нар­ко­ма­ни­је и же­ља им је да пу­бли­ка, пре све­га ти­неј­џе­ри, на по­у­чан и за­ба­ван на­чин уоче про­блем и осве­сте се. По­што је са­ла По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ би­ла ма­ла да при­ми све за­ин­те­ре­со­ва­не, из Кан­це­ла­ри­је за мла­де и Омла­дин­ског клу­ба Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­ру­чу­ју да ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду би­ти ор­га­ни­зо­ва­на ре­при­за пред­ста­ве „Ми де­ца са ста­ни­це Зоо“, ка­ко би сви има­ли при­ли­ку да је од­гле­да­ју и не­што на­у­че. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 13.10.2010. У ГА­ЛЕ­РИ­ЈИ ОТВО­РЕ­НА ИЗ­ЛО­ЖБА-Је­ле­нин „Па­ли ан­ђео“ Ду­го се у ми­тро­вач­кој Га­ле­ри­ји „Ла­зар Во­за­ре­вић“ ни­је оку­пи­ло то­ли­ко љу­би­те­ља ли­ков­не умет­но­сти као што је то би­ло у уто­рак, 5. ок­то­бра ка­да је отво­ре­на са­мо­стал­на из­ло­жба сли­ка и цр­те­жа умет­ни­це, ро­ђе­не у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Је­ле­не Се­ку­лић – Во­ља­нек. Из­ло­жба ко­ја но­си на­зив по јед­ној од сли­ка „Па­ли ан­ђео“ на­ста­вља да афир­ми­ше мла­ду умет­ни­цу, до­цен­та кла­сич­ног сли­кар­ства, ко­ја иза се­бе има ве­ли­ки број са­мо­стал­них и груп­них по­став­ки при­ка­за­них ши­ром зе­мље, али и у ино­стран­ству. Сли­кар­ство Је­ле­не Се­ку­лић – Во­ља­нек у ра­ни­јим де­ли­ма те­жи фи­гу­ра­ци­ји и ре­а­ли­зму. Она не­гу­је кла­сич­не ли­ков­не тра­ди­ци­је. У по­став­ци мо­же­мо ви­де­ти да људ­ска фи­гу­ра до­ми­ни­ра, а сли­ке су про­же­те по­ет­ским ре­а­ли­змом, над­ре­а­ли­змом и екс­пре­си­о­ни­змом. За­штит­ни знак овог ци­клу­са сли­ка и цр­те­жа али и ве­за на­ра­тив­но­сти са ра­ним ра­до­ви­ма је­сте би­цикл на­спрам ко­је се по­зи­ци­о­ни­ра­ју фи­гу­ре же­не и му­шкар­ца. На отва­ра­њу из­ло­жбе пу­бли­ка је мо­гла да по­гле­да и крат­ку пред­ста­ву у из­во­ђе­њу глу­ма­ца ама­тер­ског по­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“. По­став­ка де­ла умет­ни­це ко­ја је ро­ђе­на и сво­је обра­зо­ва­ње за­по­че­ла у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, би­ће из­ло­же­на до 28. ок­то­бра. Датум: 06.10.2010. КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР РУ­МА-Из­ло­жба ра­до­ва са Зон­ске смо­тре У рум­ском Кул­тур­ном цен­тру је у су­бо­ту, 2. ок­то­бра отво­ре­на из­ло­жба ра­до­ва ли­ков­них ства­ра­ла­ца ама­те­ра из срем­ских оп­шти­на ко­ји су сво­је ра­до­ве по­сла­ли на зон­ску смо­тру Сре­ма. Ор­га­ни­за­тор ове из­ло­жбе је Удру­же­ње ли­ков­них ства­ра­ла­ца Ру­ме. Број­не по­се­ти­о­це из­ло­жбе по­здра­вио је Дра­ган Ма­ри­чић, пред­сед­ник Удру­же­ња ли­ков­них ства­ра­ла­ца Ру­ме, а по­том им се обра­ти­ла Љи­ља­на Вој­во­дић, ака­дем­ска ва­јар­ка из Ру­ме ре­кав­ши да из­ло­жба при­ка­зу­је 112 ра­до­ва ства­ра­ла­ца из це­лог Сре­ма. Те­ма­ти­ка је ра­зно­вр­сна, али до­ми­ни­ра­ју пеј­за­жи, а исто ва­жи и за сти­ло­ве и тех­ни­ке. Ка­да је реч о тех­ни­ка­ма, ре­кла је Вој­во­ди­ће­ва, нај­ви­ше има уља на плат­ну, али и де­ла при­ме­ње­не умет­но­сти и ва­јар­ских ра­до­ва. На отва­ра­њу смо­тре ли­ков­них ства­ра­ла­ца ама­те­ра Сре­ма био је и Са­во Му­чи­ба­бић, пред­сед­ник Са­ве­за ама­те­ра Вој­во­ди­не.. - Ка­да смо у наш Са­вез пр­ве го­ди­не укљу­чи­ли и ли­ков­не ста­ра­о­це ама­те­ре би­ло их је око 200, а са­да у јед­ном овом ци­клу­су смо­тре их уче­ству­је око 1.500. Ова смо­тра је ус­пе­ла да еви­ден­ти­ра све те љу­де ко­ји се ба­ве умет­но­шћу - ис­та­као је Са­во Му­чи­ба­бић. Оку­пље­ним ли­ков­ним ства­ра­о­ци­ма и по­се­ти­о­ци­ма смо­тре обра­тио се и по­зна­ти ли­ков­ни кри­ти­чар Са­ва Сте­па­нов ко­ји је го­во­рио о умет­нич­ким до­ме­ти­ма ово­го­ди­шње зон­ске смо­тре и при том ис­та­као да ни­је би­ло ла­ко ода­бра­ти нај­бо­ље за цен­трал­ну из­ло­жбу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. - Уме­сто пред­ви­ђе­них 20, иза­брао сам 24 ра­да, ру­ко­во­де­ћи се ти­ме да до­бра сли­ка мо­ра да са­др­жи три сло­ја, пр­ви је са­др­жин­ски, дру­ги је слој ли­ков­них еле­ме­на­та, а тре­ћи слој емо­ци­о­нал­ног на­бо­ја - ре­као је Са­ва Сте­па­нов. На је смо­три би­ло из­ло­же­но 35 ра­до­ва ауто­ра из Срем­ске Ми­тро­ви­це ( ода­бра­но пет), 33 ра­да из рум­ске оп­шти­не (ода­бра­но се­дам) би­ло је 25 ра­до­ва ауто­ра из Ста­ре Па­зо­ве ( ода­бра­но 8), шест из Ши­да (ода­бра­на два) пет из ири­шке оп­шти­не (је­дан иза­бран) се­дам из Ин­ђи­је ( та­ко­ђе је­дан ода­бран рад) и је­дан из Пе­ћи­на­ца ко­ји ће та­ко­ђе, би­ти на Вој­во­ђан­ској смо­три. На отва­ра­њу Зон­ске смо­тре ли­ков­них ства­ра­ла­ца ама­те­ра Сре­ма до­де­ље­не су и три на­гра­де, пр­ву је до­био Си­ни­ша По­пов ( Ста­ра Па­зо­ва) за "Пеј­заж", уље на плат­ну, дру­гу Сло­бо­дан­ка Ђур­ђе­вић ( С. Ми­тро­ви­ца) за сли­ку "Зи­ма" и тре­ћу Ми­лен­ко Ха­џић ( Ста­ра Па­зо­ва) за мо­но­ти­пи­ју "Игра ко­ња". Уру­че­не су и по­хва­ле успе­шним ауто­ри­ма чи­ја де­ла ни­су иза­бра­на за По­кра­јин­ску смо­тру. Ор­га­ни­за­ци­ју смо­тре по­мо­гли су оде­ље­ње Дру­штве­них де­лат­но­сти рум­ске оп­шти­не и Кул­тур­ни цен­тар. Датум: 29.09.2010. ПРО­ЈЕ­КАТ ЗА МЛА­ДЕ „ПУЛСМ“-Кул­тур­на је­сен у Ми­тро­ви­ци У сре­ду, 22. сеп­тем­бра у Град­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре на ко­јој је пред­ста­вљен про­је­кат на­ме­њен мла­ди­ма под на­зи­вом „ПулСМ“ у ор­га­ни­за­ци­ји Омла­дин­ског клу­ба Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Кон­фе­рен­ци­ји су при­су­ство­ва­ли Јо­ван Ко­ва­чић, ис­пред Омла­дин­ског клу­ба, ме­на­џер про­јек­та „ПулСМ“ Алек­сан­дар Бу­до­шан и ко­ор­ди­на­тор Кан­це­ла­ри­је за мла­де Ми­ло­рад По­па­дић. У на­ред­на три ме­се­ца, до де­цем­бра 2010. го­ди­не ор­га­ни­зо­ва­ће се бес­плат­не филм­ске про­јек­ци­је, по­зо­ри­шне пред­ста­ве, а би­ће одр­жа­ни и кон­цер­ти на ко­ји­ма ће, из­ме­ђу оста­лог, на­сту­пи­ти не­а­фир­ми­са­ни мла­ди бен­до­ви. Све кул­тур­не ак­тив­но­сти у окви­ру овог про­јек­та се ор­га­ни­зу­ју уз по­др­шку Кан­це­ла­ри­је за мла­де Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Град­ске упра­ве за пред­школ­ско обра­зо­ва­ње, здрав­ство, со­ци­јал­ну за­шти­ту и омла­ди­ну, По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“, Цен­тра за кул­ту­ру „Сир­ми­ју­март“, Еко­ло­шког клу­ба Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Јав­ног ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа „Ко­му­на­ли­је“. Про­је­кат „ПулСМ“ са 497.000 ди­на­ра фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, а улаз на сва кул­тур­на де­ша­ва­ња је бес­пла­тан. Ка­ко би се по­ди­гла еко­ло­шка свест и код мла­дих под­ста­кло раз­ми­шља­ње о зна­ча­ју за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не, ула­зни­ца на све про­гра­ме би­ће јед­на кон­зер­ва. Про­грам ко­ји ће се ре­а­ли­зо­ва­ти то­ком на­ред­на три ме­се­ца је пре све­га на­ме­њен сред­њо­школ­ци­ма, са ци­љем да сво­је сло­бод­но вре­ме по­пу­не на кре­а­ти­ван и за­ба­ван на­чин. У сре­ду, 22. сеп­тем­бра при­ка­за­на је пр­ва од осам филм­ских про­јек­ци­ја у ма­лој са­ли По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“. Реч је о фил­му „Ка­ко се ку­ва­ла исто­ри­ја“, а за 6. но­вем­бар на­ја­вљен је кон­церт гру­пе Ате­ист реп у До­му омла­ди­не у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Све ин­фор­ма­ци­је у ве­зи са кул­тур­ним де­ша­ва­њи­ма ко­ја ће се ре­а­ли­зо­ва­ти у окви­ру про­јек­та „ПулСМ“ мо­же­те про­на­ћи и на ин­тер­нет адре­си Омла­дин­ског клу­ба: њњњ.омла­дин­скикгсм.цом. Б. Се­ла­ко­вић

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved