Датум: 14.03.2012. НЕ­СРЕ­ЋА У ЈАР­КУ - Де­чак стра­дао од струј­ног уда­ра Је­да­на­е­сто­го­ди­шњи Ни­ко­ла Јо­ва­но­вић, из Јар­ка до­жи­вео је у уто­рак 6. мар­та у по­по­днев­ним са­ти­ма струј­ни удар од ко­га је за­до­био опе­ко­ти­не по де­сној ру­ци, но­зи и ра­ме­ну. Де­чак је, док се играо са сво­јим дру­гом код бив­ше Црп­не ста­ни­це за пре­пум­па­ва­ње во­де на Са­ви у Јар­ку, ушао у по­ло­мље­ни про­стор тра­фо ста­ни­це и на­стра­дао. У тре­нут­ку ове те­шке не­сре­ће са Ни­ко­лом Јо­ва­но­ви­ћем на­ла­зио се ње­гов ком­ши­ја и школ­ски друг Ба­не Јо­ва­но­вић, ко­ји је ка­да је ви­део да је Ни­ко­лу уда­ри­ла стру­ја, из­ву­као де­ча­ка на ле­ди­ну по­ред Са­ве и ус­па­ни­че­но по­чео да до­зи­ва у по­моћ. Ком­ши­је кад су чу­ле де­ча­ка ка­ко ви­че, од­мах су при­те­кле у по­моћ, а тек ка­сни­је је уста­но­вље­но ка­ко је де­чак на­стра­дао. - Де­ца се че­сто игра­ју на том де­лу код Црп­не ста­ни­це. Та­мо је уклоп­нич­ка ку­ти­ја, ски­нут сат, оси­гу­ра­чи оста­ли отво­ре­ни и нај­ве­ро­ват­ни­је да је Ни­ко­ла слу­чај­но до­та­као не­ки од оси­гу­ра­ча и на­стра­дао - ка­же Са­ша Јо­ва­но­вић, нај­ста­ри­ји брат стра­да­лог Ни­ко­ле. Од­мах по струј­ном уда­ру де­чак је у те­шким бо­ло­ви­ма пре­ве­зен до срем­ско­ми­тро­вач­ке бол­ни­це и по­сле збри­ња­ва пре­ве­зен у Деч­ју бол­ни­цу у Тир­шо­вој ули­ци у Бе­о­гра­ду. Опе­ри­сан је и ам­пу­ти­ра­ни су му ру­ка и сто­па­ло. На ме­сту где се до­го­ди­ла ова не­сре­ћа за­те­кли смо и Си­ме­о­на Мин­чи­ћа, ко­ји ста­ну­је пре­ко пу­та црп­не ста­ни­це, ко­ји нам ка­же да се де­ца че­сто игра­ју на овом про­сто­ру, да је вла­сник Црп­не ста­ни­це из Ба­тај­ни­це, и да је он не­ко­ли­ко пу­та ме­њао ка­тан­це на пумп­ној ста­ни­ци, по­себ­но у де­лу где сто­је елек­трич­на по­стро­је­ња, али то не­ко увек оби­је и ство­ри усло­ве да де­ца бу­ду из­ло­же­на опа­сно­сти. - По­ред Црп­не ста­ни­це је мо­ја пар­це­ла, на ко­јој се де­ца игра­ју лоп­те, а ка­ко ста­ни­ца ни­је огра­ђе­на, она ствар­но пред­ста­вља ве­ли­ку опа­сност, де­ца се пе­њу на ста­ни­цу, ула­зе у део где су елек­тро­по­стро­је­ња и ја сам знао да ће се ово до­го­ди­ти - ка­же Мин­чић. Ина­че, бив­ша Црп­на ста­ни­ца је би­ла огра­ђе­на и за­тво­ре­на све док рум­ска „Агро­ру­ма“ ни­је про­да­та на ли­ци­та­ци­ји. По­сле то­га цео си­стем снаб­де­ва­ња во­дом је по­ре­ме­ћен и пред­ста­вља озбиљ­ну опа­сност по гра­ђа­не. С. Ко­стић Датум: 07.03.2012. СТРА­ВИЧ­НО: ЈОШ ЈЕД­НА ЖР­ТВА СМР­ЗА­ВА­ЊА? - У Ла­ћар­ку про­на­ђен леш ста­ри­це У су­бо­ту, 3. мар­та у пре­по­днев­ним са­ти­ма у бли­зи­ни кру­га по­љо­при­вред­не еко­но­ми­је у Ла­ћар­ку про­на­ђе­но је бе­жи­вот­но те­ло ста­ри­је же­не. У при­су­ству за­ме­ни­ка ви­шег јав­ног ту­жи­о­ца и по­ли­ци­је, уви­ђај је на ли­цу ме­ста оба­вио де­жур­ни ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ји је на­ре­дио да се те­ло пре­ве­зе у Ин­сти­тут за суд­ску ме­ди­ци­ну у Но­вом Са­ду. Пре­ма не­зва­нич­ним по­да­ци­ма, леш се на­ла­зио у ста­њу рас­па­да­ња, а прет­по­ста­вља се да је у пи­та­њу те­ло 73. го­ди­шње ста­ри­це из Чал­ме Пе­тре Мак­си­мо­вић, ко­ја је не­ста­ла 10. ја­ну­а­ра. Ка­ко нам је чу­вар по­љо­при­вред­не еко­но­ми­је у Ла­ћар­ку Зо­ран Гој­ко­вић ре­као, по­ли­ци­ји је ја­вље­но да се по­ред жи­ча­не огра­де еко­но­ми­је, са се­ве­ро­и­сточ­не стра­не (скре­та­ње са пу­та Ла­ћа­рак – Чал­ма, пре над­во­жња­ка), на­ла­зи леш не­по­зна­те осо­бе. - Прет­по­ста­вљам да су бе­жи­вот­но те­ло про­на­шли мла­ди, ко­ји но­ћу че­сто до­ла­зе ов­де ко­ли­ма. Чуо сам да је то не­ка ста­ри­ја же­на, ко­ја је не­ста­ла и ко­ју је по­ро­ди­ца тра­жи­ла. Мо­гу­ће да је па­ла и умр­ла од смр­за­ва­ња – при­ча Гој­ко­вић. Ме­шта­не Ла­ћар­ка је из­не­на­ди­ла вест да је у њи­хо­вом се­лу про­на­ђен леш и ве­ћи­на њих ни­је зна­ла за овај до­га­ђај. Да под­се­ти­мо, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, ста­ри­ца Пе­тра Мак­си­мо­вић (73) из Чал­ме 10. ја­ну­а­ра је кре­ну­ла у Ми­тро­ви­цу код док­то­ра због про­бле­ма са при­ти­ском. На­кон оба­вље­ног пре­гле­да, кре­ну­ла је на­зад у се­ло и по­след­њи пут је ви­ђе­на на из­ла­ску из Ла­ћар­ка, у бли­зи­ни скре­та­ња за Чал­му. Ње­на по­ро­ди­ца је при­ја­ви­ла не­ста­нак по­ли­ци­ји, ко­ја је не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је и рас­пи­са­ла по­те­ру за не­срећ­ном ста­ри­цом. Та­чан узрок смр­ти би­ће утвр­ђен на­кон об­дук­ци­је у но­во­сад­ском Ин­сти­ту­ту за суд­ску ме­ди­ци­ну. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 15.02.2012. СТРА­ВИ­ЧАН ЗЛО­ЧИН У ИРИ­ГУ - Ста­ри­ца уби­је­на – а унук не­стао У по­ро­дич­ној ку­ћи у Ка­ра­ђор­ђе­вој ули­ци број 106 у Ири­гу 6. фе­бру­а­ра, на­ђе­на је мр­тва и за­гр­ну­та зе­мљом у шу­пи свог дво­ри­шта Је­ли­са­ве­та Бур­саћ(81).Унук Не­ма­ња Б.(28),из Пу­ле, ко­ји је са ста­ри­цом жи­вео од сеп­тем­бра про­шле го­ди­не је из­не­на­да не­стао, па се сум­њи­чи за овај зло­чин. Ком­ши­је из ули­це за­те­че­не су овим стра­вич­ним зло­чи­ном. Де­жур­ни ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је по­сле уви­ђа­ја на­ре­дио да се те­ло ста­ри­це упу­ти на об­дук­ци­ју Ин­сти­ту­та суд­ске ме­ди­ци­не у Но­вом Са­ду, ка­ко би се утвр­дио узрок смр­ти за по­кој­ну Је­ли­са­ве­ту Бур­саћ. Пре­ма пр­вим на­ла­зи­ма Је­ли­са­ве­та је уби­је­на, али се не са­оп­шта­ва ка­ко и на ко­ји на­чин. Унук Је­ли­са­ве­тин, ко­ји је по­след­ње вре­ме жи­вео са њом је не­стао, из­гу­био му се сва­ки траг, а у Ириг је до­шао син по­кој­не ста­ри­це и отац не­ста­лог Не­ма­ње. Те­ло по­кој­ни­це ле­жа­ло је не­ко­ли­ко да­на за­гр­ну­то зе­мљом у шу­пи, док по­ли­ци­ја ни­је про­на­шла те­ло. - Од че­тврт­ка ,2. фе­бру­а­ра, ни­сам ви­де­ла Је­ли­са­ве­ту, а че­сто смо се чу­ле и те­ле­фо­ном. Пар пу­та сам је зва­ла и увек би се унук ја­вљао на те­ле­фон, што ми је то би­ло чуд­но јер се он ни­ка­да ни­је ја­вљао на те­ле­фон. Кад сам ре­ши­ла да одем код ње и ви­дим где је до­че­као ме је на вра­ти­ма и ре­као ка­ко је бо­ле­сна и не мо­же да уста­не. Би­ло ми је чуд­но јер у ку­ћи би­ло ја­ко хлад­но, а она је увек ло­жи­ла ва­тру и би­ло је то­пло. Окре­ну­ла сам се и оти­шла - при­ча ком­ши­ни­ца ко­ја не же­ли да јој име спо­ми­ње­мо. Ком­ши­је из ули­це при­ча­ју ка­ко је Не­ма­ња био чу­дан мла­дић, рет­ко су га да­њу ви­ђа­ли, са­мо но­ћу би се про­мо­лио да ку­пи не­ке сит­ни­це у про­дав­ни­цу. Они ка­жу да се он са­да пр­ви пут по­ја­вио код ње, јер је по­чео да сту­ди­ра у Но­вом Са­ду. Чак ни син ста­ри­чин ра­ни­јих го­ди­на ни­је до­ла­зио код ње, већ је по­чео пре три го­ди­не. Леш по­кој­не Је­ли­са­ве­те је про­на­ђен у по­не­де­љак по­под­не тек ка­да је њен син Ми­ле Б. до­пу­то­вао из Пу­ле у Ириг и оба­ве­стио по­ли­ци­ју о овом до­га­ђа­ју. - Он ме је по­звао те­ле­фо­ном у Пу­лу и ре­као ка­ко је ба­ба умр­ла, од­мах сам до­шао у Ириг. Он је био у не­ком те­шком пси­хич­ком ста­њу, са­мо ми је ре­као где је оста­вио те­ло под шу­пом. Био сам и сам у шо­ку па сам по­ли­ци­ји слу­чај при­ја­вио тек су­тра дан тј у по­не­де­љак. Не знам ви­ше ни­шта, сем да сам из­гу­био мај­ку, и си­на - ка­же Ми­ле. Ро­ђак по­кој­не Је­ли­са­ве­те Иштван Фрин­дих, ка­же да је Не­ма­њу ви­део са­мо пар пу­та од ка­ко је до­шао у Ириг. - Он је имао не­ки свој свет, био је чу­дан, ни­је се то­ли­ко дру­жио. За­што је до­шло до то­га и ка­ко не знам. Ни нас по­ро­ди­цу ни­ко ни­је оба­ве­стио од ко­јих по­вре­да је под­ле­гла. Де­жур­ни ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Ни­ко­ла Ра­да­но­вић ка­же да се још че­ка об­дук­циј­ски на­лаз, кад ће се и утвр­ди­ти ка­ко је и на ко­ји на­чин ста­ри­ца на­стра­да­ла, а до та­да не­ће би­ти ни­ка­квих ин­фор­ма­ци­ја. У Ири­гу се већ уве­ли­ко при­ча да је Не­ма­ња Б. на­пу­стио зе­мљу, да је оти­шао пре­ко Ма­ђар­ске на­зад за Хр­ват­ску, ме­ђу­тим, ис­тра­га за са­да не­ма по­да­та­ка где се на­ла­зи Не­ма­ња Б. С. Ко­стић Датум: 08.02.2012. КРИ­МИ­НАЛ У ГРАД­СКОЈ КУ­ЋИ: ПО­НИ­ШТЕ­НА ЈАВ­НА НА­БАВ­КА ЗА ПО­ЗНА­ТОГ ПО­НУ­ЂА­ЧА - ДСС-МЕР-ов­ска упра­ва мо­ра­ће да од­го­ва­ра Ре­пу­блич­кој ко­ми­си­ји Као што су М НО­ВИ­НЕ и пред­ви­де­ле, кри­ми­нал­на јав­на на­бав­ка за јав­но ин­фор­ми­са­ње је по­ни­ште­на. Али, не за­то што је ДСС-МЕР-ов­ска ло­кал­на власт же­ле­ла да спре­чи кри­ми­нал­не рад­ње. Не! Кри­ми­нал­не рад­ње су би­ле до­бро ис­пла­ни­ра­не та­ко да јав­на на­бав­ка бу­де ре­зер­ви­са­на за по­зна­тог по­ну­ђа­ча. Не­во­ља је ис­па­ла због то­га, јер су се М НО­ВИ­НЕ по­тру­ди­ле да се бе­за­ко­њу у град­ској ку­ћи ма­кар на мо­ме­нат ста­не на пут. Иако је по­сту­пак јав­не на­бав­ке не­за­ко­ни­то пре­ки­нут од стра­не ба­ха­те вла­сти, јер се на „тен­де­ру“ са чи­та­вих по­ла са­та за­ка­шње­ња од пред­ви­ђе­ног ро­ка по­ја­ви­ла фир­ма ко­ја не ис­пу­ња­ва усло­ве за кон­ку­ри­са­ње за јав­не на­бав­ке у ве­зи јав­ног ин­фор­ми­са­ња. Што су бли­же из­бо­ри, Де­е­се­сов­ско-ме­ров­ска ло­кал­на власт у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је у све ве­ћој па­ни­ци. И не пре­за ни од че­га. По­је­дин­ци­ма кри­ми­нал, до­ду­ше, ни­кад ни­је био стран, али са­да су по­ста­ли ого­ље­но ба­ха­ти. О че­му се ра­ди? На кон­кур­су за јав­не на­бав­ке ма­ле вред­но­сти у ве­зи са јав­ним ин­фор­ми­са­њем, по­на­вља се слич­на при­ча као и про­шле го­ди­не, ка­да је са­мо за­хва­љу­ју­ћи пи­са­њу М НО­ВИ­НА спре­чен чист кри­ми­нал. Овај пут, ства­ри су још ого­ље­ни­је, ба­ха­ти­је и без­о­бра­зне у то­ли­кој ме­ри да се по­је­дин­ци­ма из ре­до­ва чла­но­ва ко­ми­си­је и оп­штин­ске ад­ми­ни­стра­ци­је пре­ти да ће уко­ли­ко не бу­ду ра­ди­ли ми­мо за­ко­на, од­но­сно она­ко ка­ко то од њих зах­те­ва­ју по­је­дин­ци из вла­сти, до­би­ти от­ка­зе! Ето у ко­ли­кој ме­ри мо­же да оде ба­ха­тост ДСС-МЕР-ов­ске вла­сти. Са­ма сви­ња­ри­ја у ве­зи са јав­ним на­бав­ка­ма за ин­фор­ми­са­ње сми­шље­на је у гла­ви јед­ног бо­ле­сног ума, ко­ји већ го­ди­на­ма тру­је од­но­се у Град­ској ку­ћи и спре­ча­ва сва­ки по­ку­шај за­ко­ни­тог ра­да у град­ским упра­ва­ма. Ево ка­ко: Пр­во је спре­мље­на кон­курс­на до­ку­мен­та­ци­ја за јав­не на­бав­ке на та­кав на­чин што са­мо ни­је на­цр­та­но за ко­га је кон­курс пра­вљен. Не­фор­мал­ни кре­а­тор јав­не на­бав­ке је, очи­глед­но, ка­ко је упо­зо­рен пи­сац ових ре­до­ва, за­ми­слио да ће му се на „тен­де­ру“ по­ја­ви­ти са­мо ло­кал­не „Срем­ске но­ви­не“. Та­ко је и тре­ба­ло да бу­де, а отва­ра­ње кон­курс­не до­ку­мен­та­ци­је, за­ка­за­но за 27. ја­ну­ар, по пла­ну већ по­ме­ну­тог умет­ни­ка, би­ла би са­мо пу­ка фор­мал­ност. Кад оно, ме­ђу­тим... Иако не­зва­не, уче­шће на кон­кур­су су, по­ред сем већ оче­ки­ва­них „Срем­ских но­ви­на“, узе­ле и М НО­ВИ­НЕ. Та­ко је у пе­так 27. ја­ну­а­ра, у са­ли два Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, по за­ка­за­ном тер­ми­ну за отва­ра­ње по­ну­да, у 13 ча­со­ва, по­че­ла са ра­дом кон­курс­на ко­ми­си­ја. Сем три чла­на Ко­ми­си­је, при­сут­ни су би­ли пред­став­ни­ци „Срем­ских но­ви­на“ и М НО­ВИ­НА. На са­мом по­чет­ку, пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА су тра­жи­ли ин­фор­ма­ци­ју о то­ме ко­ме је све до­ста­вље­на кон­курс­на до­ку­мен­та­ци­ја. По за­ко­ну, за сва­ку јав­ну на­бав­ку, нео­п­ход­но је тра­жи­ти нај­ма­ње три по­ну­де. Са­мим тим што ове го­ди­не по­ну­де ни­су до­ста­вље­не ни М НО­ВИ­НА­МА, ни „Рум­ским но­ви­на­ма“, ли­сто­ви­ма ко­ји су је­ди­на ре­ги­о­нал­на гла­си­ла по­ред „Срем­ских но­ви­на“ у Сре­му и је­ди­на ко­ја има­ју ка­па­ци­тет за ин­фор­ми­са­ње из ра­да ов­да­шње ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ја­сна је не­ча­сна на­ме­ра ор­га­ни­за­то­ра јав­них на­бав­ки. Пред­сед­ник ко­ми­си­је за јав­не на­бав­ке ни­је у пр­вом мо­мен­ту знао да нам од­го­во­ри на то пи­та­ње, због че­га су пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА из­ра­зи­ли отво­ре­ну сум­њу у за­ко­ни­тост и ча­сну на­ме­ру оно­га у чи­јој је над­ле­жно­сти ова јав­на на­бав­ка. Пре­ци­зни­је, из­ра­же­на је сум­ња у за­ко­ни­тост ра­да упра­ве ко­ја је у пар­тиј­ском по­се­ду ле­га­ли­ста из ДСС-МЕР-а. Ка­сни­је се са­зна­ло да је „ис­по­што­ван за­кон“ на је­дан, бла­го ре­че­но, дри­пач­ки на­чин. Ис­по­што­ва­на је фор­ма, али не и са­др­жи­на. Сем „Срем­ским но­ви­на­ма“, до­ку­мен­та­ци­ја је до­ста­вље­на још две­ма фир­ма­ма ко­је по про­по­зи­ци­ја­ма кон­кур­са не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве: пред­у­зе­ћи­ма „Срем ин­фо“ и „Еуро­ме­ди­ја план“. Дру­гим ре­чи­ма, на­пра­вљен је „тен­дер“ за по­зна­тог по­ну­ђа­ча. За „Срем­ске но­ви­не“ и њи­хо­во ДСС-МЕР-ов­ско ве­се­ло дру­штво. Да­кле, отва­ра­ње јав­них на­бав­ки је по­че­ло на вре­ме, у 13 ча­со­ва, али не ле­зи вра­же. Тач­но у по­ла два, од­но­сно у 13 ча­со­ва и 30 ми­ну­та у са­лу у ко­јој за­се­да Ко­ми­си­ја, ула­зи слу­жбе­ни­ца Пи­сар­ни­це и до­но­си до­ку­мен­та­ци­ју. На­вод­но је, ми­мо свих ро­ко­ва, сти­гла још јед­на по­ну­да на кон­курс за ин­фор­ми­са­ње из ра­да ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. У пи­та­њу је она „фа­мо­зна“ фир­ма ко­ја је у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре (АПР) упи­са­на као „Срем ин­фо“ и ко­ја је из­да­вач не­ка­квих још „фа­мо­зни­јих“ но­ви­на „Но­ви­не Ми­тро­ви­ца“ – за ко­је ни­ко у овом гра­ду не зна кад и где из­ла­зе, с об­зи­ром да се љу­ди­ма с вре­ме­на на вре­ме уба­цу­ју пре­ко пло­та у дво­ри­шта, или на­сил­но у по­штан­ске сан­ду­чи­ће. Пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА ре­а­гу­ју – ово је чист кри­ми­нал. Слу­жбе­ни­ца пи­сар­ни­це нер­во­зно тр­ља ру­ке. Не­ве­што убе­ђу­је чла­но­ве ко­ми­си­је и при­сут­не да на­вод­но је до­шло до не­ка­кве гре­шке у ра­ду пи­сар­ни­це, па је ето са­да сти­гла још јед­на по­ну­да са за­ка­шње­њем. Све ли­чи на то да се ра­ди о прав­ном си­ло­ва­њу по не­чи­јој на­руџ­би­ни. Пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА пи­та­ју слу­жбе­ни­цу да ли јој је Не­над Ле­ма­јић дао ту по­ну­ду, ка­ко би је уру­чи­ла ми­мо за­кон­ског ро­ка. (На­и­ме, уочи по­чет­ка отва­ра­ња јав­них на­бав­ки, Ле­ма­јић Не­над је ви­ђен ка­ко ула­зи у Град­ску ку­ћу.) Она по­твр­ђу­је да је­сте, „пре пет ми­ну­та“, али већ на­кон не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка са­ма се­бе де­ман­ту­је и ка­же да то „не­ма ни­ка­кве ве­зе са Ле­ма­ји­ћем, она Ле­ма­ји­ћа и не по­зна­је, ни­ка­да га ни­је ни ви­де­ла, ни­ти чу­ла за ње­га, ни­ти зна ко је он“. Ох! Јад­на же­на мо­ра да се ве­о­ма упла­ши­ла. Чла­но­ви ко­ми­си­је су у шо­ку: ОВА­КО НЕ­ШТО ДО СА­ДА НИ­ЈЕ ЗА­БЕ­ЛЕ­ЖЕ­НО У ПРАК­СИ ЈАВ­НИХ НА­БАВ­КИ! Шта се то де­си­ло у ме­ђу­вре­ме­ну? Да ли се то не­ко из­не­на­дио што су се уме­сто је­ди­но по­зва­них „Срем­ских но­ви­на“, на кон­кур­су за ин­фор­ми­са­ње по­ја­ви­ле М НО­ВИ­НЕ (јер ни­ко ни­ком не мо­же да за­бра­ни да уче­ству­је)? Да ли је не­ко сти­гао да у ме­ђу­вре­ме­ну отво­ри ко­ве­рат са по­ну­дом М НО­ВИ­НА? Мо­гу­ће?! Уко­ли­ко је не­ко отво­рио ко­ве­рат М НО­ВИ­НА, мо­гао је ви­де­ти да је њи­хо­ва по­ну­да по­вољ­ни­ја? И шта он­да том не­ком пре­о­ста­је. На бр­зи­ну скле­па­ва не­ка­кву „до­ку­мен­та­ци­ју“ но­ви­на ко­јих не­ма на ки­о­сци­ма, не­го се као пар­тиј­ски бил­тен ДСС-МЕР-а уба­цу­је љу­ди­ма у дво­ри­шта и по­штан­ске сан­ду­чи­ће, не би ли са њи­ма оба­рао М НО­ВИ­НЕ на кон­кур­су. До­стој­но нај­кри­ми­нал­ни­јег ума! Чла­но­ви Ко­ми­си­је се хва­та­ју за гла­ву: Ни­су они сви чла­но­ви ДСС-МЕР-а, али вр­ло до­бро зна­ју шта све мо­же да им се де­си. Од­лу­чу­ју да ипак за­вр­ше отва­ра­ње по­ну­да без по­ну­де ко­ја је сти­гла ми­мо за­ко­ни­тог окви­ра. Ве­о­ма хра­бро, зна­ју­ћи са ка­квим све стра­нач­ким са­тра­пи­ма мо­гу има­ти по­сла и сно­си­ти не­ви­ђе­не по­сле­ди­це по сво­ју ег­зи­стен­ци­ју. На­рав­но, иако је све за­пи­снич­ки кон­ста­то­ва­но, мо­гло се ла­ко за­ми­сли­ти шта ће се де­си­ти. Ле­га­ли­сти су ре­ши­ти да за­кон си­лу­ју до крај­њих гра­ни­ца. По­ни­шти­ли су сво­ју соп­стве­ну јав­ну на­бав­ку и по­ка­за­ли да им за­кон ле­жи у то­пу­зу. Шта ће о то­ме ре­ћи Ре­пу­блич­ка ко­ми­си­ја, оста­је да се ви­ди. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 01.02.2012. РУМ­СКИ БИ­О­СКОП - „На­ши“ не­ће Ан­ђе­ли­ну, РУ­ЖНА СТРА­НА ЕВРОП­СКОГ ПР­ВЕН­СТВА У РУ­КО­МЕ­ТУ - Ин­ци­дент и ту­ча у Ру­ми Ру­ма је у по­не­де­љак 23. ја­ну­а­ра уве­че би­ла по­при­ште ак­тив­но­сти Срп­ског на­род­ног по­кре­та На­ши - Ру­ма ко­ји су за­ле­пи­ли пла­ка­те на Кул­тур­ни цен­тар, а ко­јим ис­ка­зу­ју сво­је про­ти­вље­ње при­ка­зи­ва­њу, код нас кон­тро­верз­ног фил­ма Ан­ђе­ли­не Џо­ли „У зе­мљи кр­ви и ме­да“ јер Ср­бе при­ка­зу­је у не­га­тив­ном кон­тек­сту. На пла­ка­ти­ма је би­ло на­пи­са­но „Не­ће­мо Ан­ђе­ли­нин филм у на­шем би­о­ско­пу“. За­по­сле­ни у рум­ском Кул­тур­ном цен­тру су од­мах ре­а­го­ва­ли и укло­ни­ли ове пла­ка­те. О при­ка­зи­ва­њу по­ме­ну­тог фил­ма се још ни не раз­ми­шља, јер га и не­ма у по­ну­ди у Ср­би­ји. РУ­ЖНА СТРА­НА ЕВРОП­СКОГ ПР­ВЕН­СТВА У РУ­КО­МЕ­ТУ - Ин­ци­дент и ту­ча у Ру­ми По­сле утак­ми­це ре­пре­зен­та­ци­ја Хр­ват­ске и Фран­цу­ске у окви­ру Европ­ског пр­вен­ства ( у уто­рак уве­че 24. ја­ну­а­ра), за­бе­ле­жен је ин­ци­дент и у Ру­ми, при­ли­ком по­врат­ка хр­ват­ских на­ви­ја­ча у Хр­ват­ску. Ка­ко не­зва­нич­но са­зна­је­мо, ком­би са хр­ват­ским на­ви­ја­чи­ма кре­нуо је из Но­вог Са­да и пр­во се за­у­ста­вио на пум­пи "Лук оил" код Ири­га на ко­јој су узе­ли не­што пи­ћа. По­том су се за­у­ста­ви­ли и на рум­ској пум­пи "Ла­ри­ко" (на из­ла­зу из гра­да пре­ма Кра­љев­ци­ма) где су на­ви­ја­чи та­ко­ђе ушли да ку­пе пи­ће. Ту су за­па­ли­ли ба­кље, пе­ва­ли су на­ви­јач­ке и на­ци­о­на­ли­стич­ке пе­сме, а раз­би­ли су и пар ауто­мо­би­ла ко­ји су би­ли пар­ки­ра­ни на пар­кин­гу код фир­ме "Фри­го Жи­ка". С об­зи­ром да су за­у­ста­ви­ли и са­о­бра­ћај, из ко­ло­не во­зи­ла је иза­шла гру­па мо­ма­ка ко­ја је хр­ват­ске на­ви­ја­че пра­ти­ла од Но­вог Са­да и за­по­че­ла је ту­ча. Пот­пу­но је из­го­рео и ком­би ко­јим су на­ви­ја­чи пу­то­ва­ли. Ин­тер­ве­ни­са­ла је по­ли­ци­ја и хр­ват­ски на­ви­ја­чи су спро­ве­де­ни до гра­ни­це. Ин­ци­дент се де­сио по­сле 20 ча­со­ва. Ме­ђу њи­ма је, пре­ма на­шим са­зна­њи­ма, и не­ко­ли­ко ли­ца ко­ја су од ра­ни­је по­зна­та хр­ват­ској по­ли­ци­ји. Овај ин­ци­дент по­сле утак­ми­це, на жа­лост, ба­ца сен­ку на, ина­че по свим оце­на­ма од­лич­но ор­га­ни­зо­ва­но Европ­ско пр­вен­ство у ру­ко­ме­ту, а огла­си­ло се осу­дом и хр­ват­ско Ми­ни­стар­ство ино­стра­них по­сло­ва. Има­ју­ћи у ви­ду да се ту­ча и ин­ци­дент де­сио и у Ру­ми, то ко­мен­та­ри­ше пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. - Те на­зо­ви па­три­о­те су у ста­њу да на­не­су ве­ћу ште­ту др­жа­ви не­го све по­ли­ти­ке и не­при­ја­те­љи. Ср­би­ја је би­ла из­у­зе­тан до­ма­ћин Европ­ског пр­вен­ства и по­ка­за­ли смо да уме­мо то да ра­ди­мо. Би­ло је зна­чај­но за нас да се про­мо­ви­ше­мо као без­бед­на зе­мља, и сад гру­пи­ца ху­ли­га­на на­пра­ви ве­ли­ку ште­ту, да свет по­ми­сли да ни­смо без­бед­на зе­мља и да се до­ве­де у пи­та­ње и бу­ду­ће до­де­љи­ва­ње до­ма­ћин­ства зна­чај­них спорт­ских так­ми­че­ња, ка­же Го­ран Ву­ко­вић. Он до­да­је, да пре­ма ње­го­вим са­зна­њи­ма, ти на­ви­ја­чи са ко­ји­ма је био су­коб у Ру­ми, су по­зна­ти хр­ват­ској по­ли­ци­ји. - Осу­ђу­јем на­ви­ја­че би­ло ко­је на­ци­је или клу­ба ко­ји иза­зи­ва­ју не­ре­де. То ни­су љу­би­те­љи спор­та не­го ху­ли­га­ни, ко­ји са спор­том не­ма­ју ве­зе и са­мо му на­но­се ште­ту, ис­та­ко је Го­ран Ву­ко­вић. С. Џа­ку­ла Датум: 25.01.2012. СМРТ У СИР­МИ­ЈУМ СТИ­ЛУ - По­ги­нуо рад­ник Са­ша Са­вић У пе­так, 20. ја­ну­а­ра око 23 ча­са у ми­тро­вач­кој то­пи­о­ни­ци Сир­ми­јум стил тра­гич­но је стра­дао три­де­сет­сед­мо­го­ди­шњи елек­три­чар Са­ша Са­вић из Но­ћа­ја, ко­ји је био за­по­слен као шеф одр­жа­ва­ња елек­тро обје­ка­та. На дан тра­ге­ди­је у фа­бри­ци је би­ла са­мо еки­па елек­три­ча­ра јер че­ли­ча­на већ ме­сец да­на не ра­ди због ре­дов­ног ре­мон­та. Пре­ма не­зва­нич­ним са­зна­њи­ма, еки­па елек­три­ча­ра Сир­ми­јум сти­ла са сво­јим ру­ко­во­ди­о­цем Са­шом Са­ви­ћем кре­ну­ла је те ве­че­ри да из­вр­ши про­бу на де­лу по­стро­је­ња и ка­да је стру­ја ви­со­ког на­по­на укљу­че­на, Са­ша је на­стра­дао од струј­ног уда­ра. Пре­ма зва­нич­ном са­оп­ште­њу ко­је је сти­гло из фа­бри­ке, при­пад­ни­ци по­ли­циј­ске упра­ве Срем­ска Ми­тро­ви­ца и ис­тра­жни су­ди­ја оба­ви­ли су уви­ђај на ли­цу ме­ста, а на­кон ис­тра­ге зна­ће се и тач­ни узро­ци овог тра­гич­ног до­га­ђа­ја. Због ове тра­ге­ди­је Сир­ми­јум стил ни­је ра­дио 21. и 22. ја­ну­а­ра, а Са­ша Са­вић са­хра­њен је у не­де­љу, 22. ја­ну­а­ра на гро­бљу у Но­ћа­ју. Са­ша Са­вић је иза се­бе оста­вио дво­је ма­ло­лет­не де­це, де­ве­то­го­ди­шњег Алек­су и два­на­е­сто­го­ди­шњу Ан­ђе­лу и не­за­по­сле­ну су­пру­гу Сла­ђа­ну ко­ји жи­ве у по­ро­дич­ној ку­ћи у Но­ћа­ју. Датум: 18.01.2012. КО­НАЧ­НА ПРЕ­СУ­ДА ОКРИ­ВЉЕ­НОМ ЗА СТРА­ВИ­ЧАН ЗЛО­ЧИН КОД ЛЕ­ЖИ­МИ­РА - Жан­дар­му уби­ци три­де­сет го­ди­на ро­би­је Пре­су­дом Апе­ла­ци­о­ног су­да у Но­вом Са­ду, ко­ја је ко­нач­на, пре­и­на­че­на је пр­во­бит­на пре­су­да Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци из мар­та 2010. го­ди­не, са 40 на 30 го­ди­на за­тво­ра Ми­лан­ку Га­ври­ћу, бив­шем при­пад­ни­ку Жан­дар­ме­ри­је Но­ви Сад. Не­ка­да­шњи при­пад­ник Жан­дар­ме­ри­је, осу­ђен је пр­во­сте­пе­но на мак­си­мал­ну за­твор­ску ка­зну, јер је по­чи­нио те­шко уби­ство над сво­јом бив­шом су­пру­гом Дра­га­ном Ко­при­ви­цом (28) из Срем­ске Ми­тро­ви­це, а због не­до­зво­ље­ног по­се­до­ва­ња оруж­ја и му­ни­ци­је до­био је го­ди­ну да­на за­тво­ра. По­след­њег да­на су­ђе­ња, чу­ла се за­вр­шна реч за­ступ­ни­ка Ви­шег јав­ног ту­жи­ла­штва, ко­ји је за окри­вље­ног тра­жио да се ка­зни мак­си­мал­ном ка­зном по сло­ву за­ко­на, као и реч од­бра­не, ко­ја је тра­жи­ла осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду за Га­ври­ћа, услед не­до­стат­ка до­ка­за. На­кон из­ри­ца­ња пре­су­де, бив­ши жан­дарм вра­ћен је у ће­ли­ју при­твор­ског оде­ље­ња КПЗ Срем­ска Ми­тро­ви­ца, по­што му је про­ду­жен при­твор све до од­ла­ска на из­др­жа­ва­ње ви­ше­де­це­ниј­ске ро­би­је, ко­ја сле­ди на­кон ко­нач­не пре­су­де Апе­ла­ци­о­ног су­да. У обра­зло­же­њу пре­су­де сто­ји, да је то­ком кри­вич­ног по­ступ­ка про­тив Га­ври­ћа не­дво­сми­сле­но до­ка­за­но, да је 29. ма­ја 2006. го­ди­не, окри­вље­ни пр­во те­ле­фо­ном по­звао сво­ју бив­шу су­пру­гу Дра­га­ну Ко­при­ви­цу да се срет­ну, ка­ко би раз­го­ва­ра­ли о си­ну Ни­ко­ли, ро­ђе­ном за вре­ме тра­ја­ња њи­хо­ве брач­не за­јед­ни­це и ко­ји је на­кон раз­во­да при­пао мај­ци на ста­ра­ње. Дра­га­на је до­шла на уго­во­ре­но ме­сто, рас­кр­сни­цу ло­кал­ног пу­та Ле­жи­мир – Ле­тен­ка, сво­јим во­зи­лом мар­ке голф 5, док је Ми­лан­ко сти­гао во­зи­лом БМВ 318, ко­ји је по­зај­мио од при­ја­те­ља. То­ком суд­ског про­це­са, у ко­ме се бив­шем жан­дар­му пр­во су­ди­ло за уби­ство, да би по­том суд­ско ве­ће при­хва­ти­ло пре­ква­ли­фи­ко­ва­ну оп­ту­жни­цу, ко­ја га је те­ре­ти­ла за нај­те­же кри­вич­но де­ло је утвр­ђе­но, да је, ка­да се по до­го­во­ру срео са бив­шом су­пру­гом Дра­га­ном, сео у њен ауто­мо­бил, на ме­сто су­во­за­ча, те да су се од­ве­зли у око­ли­ну ме­ста Ле­жи­мир на Фру­шкој Го­ри, до по­те­са Ци­ган­ски ло­гор. До­ка­за­но је, да је Га­врић, нај­ве­ро­ват­ни­је на­кон жуч­не сва­ђе са бив­шом су­пру­гом, са два хи­ца из ре­вол­ве­ра 38 спе­ци­јал, пр­во пу­цао у пре­део тр­бу­ха жр­тве, а по­том је из свог во­зи­ла из­ва­дио кан­ти­цу са бен­зи­ном, по­лио ауто­мо­бил голф 5 у ко­ме се жр­тва на­ла­зи­ла и за­па­лио га. Леш не­срећ­не же­не бу­квал­но је угље­ни­сан и пре­тво­рен у пе­пео, а на­кон спа­љи­ва­ња оста­ла је са­мо хр­пи­ца ко­сти­ју жр­тве. То­ком ис­тра­ге, Га­врић је при­знао стра­шан зло­чин, од­вео ин­спек­то­ре По­ли­циј­ске упра­ве Срем­ска Ми­тро­ви­ца на ме­сто где је по­чи­нио мон­стру­о­зно уби­ство, да би на глав­ном пре­тре­су де­цид­но твр­дио, да не зна да је убио бив­шу су­пру­гу. Владимир Ћосић Датум: 28.12.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Три ста­на из­го­ре­ла у по­жа­ру У пе­так, 23. де­цем­бра у Ули­ци Југ Бог­да­на број 9, у ми­тро­вач­ком На­се­љу Ни­ко­ла Те­сла из­био је по­жар у ко­ме су пот­пу­но из­го­ре­ла два ста­на, док је тре­ћи знат­но оште­ћен. Ста­нар јед­ног од ста­но­ва из­го­ре­лих у по­жа­ру Ми­ћа Ра­до­вић нам је ре­као да је узрок по­жа­ра нај­ве­ро­ват­ни­је про­ду­жни кабл ко­ји се за­па­лио. То је по­твр­ђе­но и у из­ве­шта­ју По­ли­циј­ске упра­ве Срем­ска Ми­тро­ви­ца у ком та­ко­ђе сто­ји да је до по­жа­ра до­шло због крат­ког спо­ја на не­ис­прав­ном про­ду­жном ка­блу. У по­жа­ру ни­ко ни­је на­стра­дао, али је при­чи­ње­на ма­те­ри­ја­лан ште­та у из­но­су од пет ми­ли­о­на ди­на­ра. Ж. П. Датум: 21.12.2011. УСВО­ЈЕН БУ­ЏЕТ ОП­ШТИ­НЕ РУ­МА ЗА 2012. ГО­ДИ­НУ - Две ми­ли­јар­де у оп­штин­ској ка­си, СКУП­ШТИ­НА ОП­ШТИ­НЕ ШИД - Усво­јен бу­џет за 2012. го­ди­ну УСВО­ЈЕН БУ­ЏЕТ ОП­ШТИ­НЕ РУ­МА ЗА 2012. ГО­ДИ­НУ - Две ми­ли­јар­де у оп­штин­ској ка­си На сво­јој 33. сед­ни­ци од­бор­ни­ци СО Ру­ма су 16. де­цем­бра усво­ји­ли од­лу­ку о бу­џе­ту за 2012. го­ди­ну. Обра­зла­жу­ћи пред­лог бу­џе­та, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић је ре­као да је бу­џет про­јек­то­ван на две ми­ли­јар­де и 15 ми­ли­о­на ди­на­ра, да су соп­стве­ни при­хо­ди ми­ли­јар­ду и 919.990.000 ди­на­ра, а да су тран­сфе­ри са оста­лих ни­воа вла­сти не­што пре­ко 26 ми­ли­о­на ди­на­ра, сред­ства соп­стве­них из­во­ра 69 ми­ли­о­на, што укуп­но чи­не ту су­му од пре­ко две ми­ли­јар­де ди­на­ра. - Ово уве­ћа­ње од пре­ко 500 ми­ли­о­на ди­на­ра пла­ни­ра­них при­хо­да по­кри­ће се од по­ве­ћа­ња су­ме сред­ста­ва од по­ре­за на за­ра­де ко­ји са­да оста­ју у ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма (са 40 на 80 од­сто) - оче­ку­је­мо око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра по тој осно­ви, а оче­ку­је­мо и да се на­ста­ви тренд из ове го­ди­не ка­да је пу­ње­ње бу­џе­та по­ве­ћа­но за око 20 про­це­на­та, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Го­во­ре­ћи о рас­хо­ди­ма он је ука­зао на не­ке но­ви­не у оп­штин­ском бу­џе­ту, да се 30 ми­ли­о­на из­два­ја за аграр­ни бу­џет, по­том да ће се свим не­за­по­сле­ним по­ро­ди­ља­ма да­ва­ти од­ре­ђе­на ме­сеч­на на­кна­да (по 10.000 ди­на­ра ме­сеч­но) те да ће се на­ста­ви­ти сти­му­ла­ци­ја за­по­шља­ва­ња кроз са­рад­њу са На­ци­о­нал­ном слу­жбом за за­по­шља­ва­ње, ко­ја се у овој го­ди­ни по­ка­за­ла као успе­шна, и за те на­ме­не је пла­ни­ра­но 26 ми­ли­о­на ди­на­ра. - Ва­жно је ис­та­ћи да у на­ред­ној го­ди­ни пла­ни­ра­мо зна­чај­на ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња (око 650 ми­ли­о­на ди­на­ра) за ин­фра­струк­тур­но опре­ма­ње "Рум­ске пе­тље" и из­град­њу ба­зе­на. Бу­џет је и со­ци­јал­ни и раз­вој­ни, ис­та­као је Го­ран Ву­ко­вић. По ми­шље­њу од­бор­ни­ка Не­на­да Бо­ро­ви­ћа бу­џет је на ни­воу ре­ал­них мо­гућ­но­сти оних ко­ји су по­ре­ски об­ве­зни­ци али је и из­раз по­тре­ба и при­о­ри­те­та бу­џет­ских ко­ри­сни­ка - да­кле ту је про­на­ђен ба­ланс. - Ка­да су у пи­та­њу при­хо­ди мо­же­мо би­ти кре­а­тив­ни, али ка­да су у пи­та­њу рас­хо­ди, мо­ра­мо се стрикт­но при­др­жа­ва­ти пла­ни­ра­ног. Од 15. ав­гу­ста ми смо кре­ну­ли у при­пре­му бу­џе­та за 2012. го­ди­ну и до­но­си­мо да и ма­ло пре ро­ка (крај­њи рок је 20. де­цем­бар), ис­та­као је Не­над Бо­ро­вић и ука­зао и на со­ци­јал­ну и раз­вој­ну ди­мен­зи­ју пред­ло­же­ног бу­џе­та. - Има­мо и фи­скал­ну одр­жи­вост бу­џе­та има­ју­ћи у ви­ду да је пла­ни­ра­ни де­фи­цит 31 ми­лион ди­на­ра, а овај здрав де­фи­цит нам пру­жа мо­гућ­ност да узме­мо кре­ди­те, ако нам то бу­де тре­ба­ло, у ви­си­ни од око 100 ми­ли­о­на ди­на­ра, ре­као је Не­над Бо­ро­вић. На овој сед­ни­ци је до­не­та и од­лу­ка о ви­си­ни сто­пе по­ре­за на имо­ви­ну ко­ји је из­вор­ни при­ход ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и као та­квог га и од­ре­ђу­ју скуп­шти­не сво­јим од­лу­ка­ма. Усво­је­не су и из­ме­не од­лу­ке о ло­кал­ним ко­му­нал­ним так­са­ма ко­јим се пла­ћа­ња так­се на фир­ме осло­ба­ђа­ју они ко­ји се ба­ве ста­рим и умет­нич­ким за­на­ти­ма и по­сло­ви­ма до­ма­ће ра­ди­но­сти. Од­бор­ни­ци су да­ли и са­гла­сност на про­гра­ме по­сло­ва­ња ЈП за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве са про­гра­мом уре­ђи­ва­ња гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта и пла­ном и про­гра­мом одр­жа­ва­ња чи­сто­ће на јав­ним по­вр­ши­на­ма, као и про­грам по­сло­ва­ња ЈП "Ко­му­на­лац" уз са­гла­сност на ко­рек­ци­ју це­на услу­га овог пред­у­зе­ћа у ви­си­ни од 3,1 до 3,5 про­це­на­та. Та­ко­ђе, за ди­рек­то­ра ЈП "Стам­бе­но" име­но­ван је до­са­да­шњи вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­тор Љу­бо­мир Де­лић, а за ди­рек­то­ра До­ма здра­вља је име­но­ван Ми­лан Ми­тро­вић, та­ко­ђе до­са­да­шњи вр­ши­лац ду­жно­сти. С. Џа­ку­ла СКУП­ШТИ­НА ОП­ШТИ­НЕ ШИД - Усво­јен бу­џет за 2012. го­ди­ну У пе­так, 16. де­цем­бра одр­жа­на је сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Шид, на ко­јој су од­бор­ни­ци ве­ћи­ном гла­со­ва до­не­ли од­лу­ку о бу­џе­ту оп­шти­не за 2012. го­ди­ну. У бу­џе­ту за сле­де­ћу го­ди­ну пла­ни­ра­ни при­хо­ди су у ви­си­ни од 823.835.000 ди­на­ра, а рас­хо­ди 1.097.935.000 ди­на­ра, што зна­чи да је бу­џет­ски де­фи­цит 220 ми­ли­о­на ди­на­ра. За те­ку­ћу бу­џет­ску ре­зер­ву пред­ви­ђе­но је 11 ми­ли­о­на и 500 хи­ља­да ди­на­ра, а за стал­ну бу­џет­ску ре­зер­ву три ми­ли­о­на и 700 хи­ља­да ди­на­ра. Но­вим бу­џе­том пред­ви­ђе­но је про­ши­ре­ње при­хо­да из обла­сти со­ци­јал­не за­шти­те, те су та­ко бу­џе­том об­у­хва­ће­не све оне гру­па­ци­је ко­је су у ста­њу со­ци­јал­не по­тре­бе, по­пут пен­зи­о­не­ра са ма­лим при­ма­њи­ма, као и труд­ни­це ко­је тре­нут­но при­ма­ју 65 од­сто пла­те док су на труд­нич­ком бо­ло­ва­њу. Бу­џе­том за 2012. го­ди­ну пла­ни­ра­но је да то­ком труд­нич­ког бо­ло­ва­ња шид­ске труд­ни­це при­ма­ју пун из­нос сво­је пла­те. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је на­гла­си­ла да је но­ви бу­џет тран­спа­рент­ни­ји у од­но­су на до­са­да­шње. - Гра­ђа­ни са­мим уви­дом у та­бе­лу рас­хо­да мо­гу да ви­де на шта смо све пла­ни­ра­ли да по­тро­ши­мо сред­ства у на­ред­ној го­ди­ни и ко­ли­ко смо спрем­ни да ре­а­ли­зу­је­мо не­ке круп­не ин­фра­срук­тур­не про­јек­те, ка­ко за­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма из бу­џе­та та­ко и из не­ких дру­гих из­во­ра фи­нан­си­ра­ња. На зва­нич­ном сај­ту оп­шти­не, на адре­си њњњ.сид.рс би­ће по­ста­вље­на од­лу­ка о бу­џе­ту за 2012. го­ди­ну и гра­ђа­ни ће мо­ћи да има­ју увид у њу – из­ја­ви­ла је пред­сед­ни­ца оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић. На сед­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не Шид до­не­та је од­лу­ка о пре­стан­ку ра­да Од­бор­нич­ке гру­пе Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је, јер не­ма­ју до­вољ­но чла­но­ва за функ­ци­о­ни­са­ње у ло­кал­ном пар­ла­мен­ту. Од­бор­ни­ци су ве­ћи­ном гла­со­ва усво­ји­ли и од­лу­ку о осни­ва­њу Бу­џет­ског фон­да за раз­вој пред­у­зет­ни­штва оп­шти­не Шид. Из бу­џе­та је из­дво­је­но три ми­ли­о­на ди­на­ра за фор­ми­ра­ње Фон­да, а сред­ства ко­ја пред­у­зет­ни­ци упла­ћу­ју на осно­ву на­кна­да за ис­ти­ца­ње ре­кла­ма би­ће им вра­ће­на кроз кон­кур­се ко­је ће рас­пи­си­ва­ти Оде­ље­ње за раз­вој оп­шти­не Шид. Стра­те­ги­ја раз­во­ја оп­шти­не под­ра­зу­ме­ва са­рад­њу при­вред­ни­ка и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ра­ди по­бољ­ша­ња раз­во­ја ло­кал­не сре­ди­не, али и по­сло­ва­ња са­мих при­вред­ни­ка. На те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид тре­нут­но има 769 ре­ги­стро­ва­них пред­у­зет­них рад­њи и 346 ре­ги­стро­ва­них ма­лих, сред­њих и ве­ли­ких пред­у­зе­ћа. На за­се­да­њу ло­кал­ног пар­ла­мен­та ар­хе­о­лог – ку­стос Ра­до­ван Сре­мац име­но­ван је за но­вог ди­рек­то­ра Га­ле­ри­је сли­ка „Са­ва Шу­ма­но­вић“ у Ши­ду. Ка­ко је пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић из­ја­ви­ла, ово је пр­ви пут да се ди­рек­тор не­ке јав­не уста­но­ве би­ра на осно­ву јав­ног кон­кур­са. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 14.12.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Гра­ди се још јед­на ам­бу­лан­та, ЈКП „СА­ВА“ ПЕ­ЋИН­ЦИ - Гас јеф­ти­ни­ји и чи­сти­ји СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Гра­ди се још јед­на ам­бу­лан­та У уто­рак, 6. де­цем­бра по­че­ла је из­град­ња ам­бу­лан­те у ми­тро­вач­ком На­се­љу КПД на под­руч­ју Ме­сне за­јед­ни­це „22. ав­густ“. Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца иза­шао је у су­срет зах­те­ви­ма ста­нов­ни­ка да се у овом на­се­љу из­гра­ди ам­бу­лан­та ко­ја ће, пре­ма ре­чи­ма за­ме­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђа­на Ко­зли­не, би­ти пот­пу­но опре­мље­на и спрем­на да гра­ђа­ни­ма пру­жи ква­ли­тет­ну здрав­стве­ну за­шти­ту. Оби­ла­зе­ћи по­че­так ра­до­ва, ди­рек­тор­ка До­ма здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца др На­да Зец Пет­ко­вић је ре­кла да ће се из­град­њом но­ве ам­бу­лан­те сма­њи­ти гу­жве у че­ка­о­ни­ци Пр­ве здрав­стве­не ста­ни­це ко­јој гра­ви­ти­ра­ју ста­нов­ни­ци овог де­ла гра­да. Пред­сед­ник Са­ве­та Ме­сне за­јед­ни­це „22. ав­густ“ Вла­ди­мир Пе­трењ, је на­гла­сио да ће по­ред ам­бу­лан­те у но­вом објек­ту би­ти и про­стор на­ме­њен кан­це­ла­ри­ја­ма Ме­сне за­јед­ни­це. Ра­до­ви на из­град­њи ам­бу­лан­те ће би­ти за­вр­ше­ни до фе­бру­а­ра иду­ће го­ди­не, а фи­нан­си­ра­ју се сред­стви­ма из град­ског бу­џе­та у вред­но­сти од 12.000.000 ди­на­ра. Ј. Јо­ви­чић ЈКП „СА­ВА“ ПЕ­ЋИН­ЦИ - Гас јеф­ти­ни­ји и чи­сти­ји То­пла­на Јав­ног ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа “Са­ва“ из Пе­ћи­на­ца по­че­ла је, од 7. де­цем­бра, да ко­ри­сти гас као енер­гент. Сред­ства за ре­кон­струк­ци­ју ко­тлар­ни­це нео­п­ход­ну за пре­ла­зак на гас, обез­бе­ђе­на су из ре­пу­блич­ких фон­до­ва, где су за­јед­но кон­ку­ри­са­ли ЈКП и оп­шти­на Пе­ћин­ци, док је из­град­њу га­со­во­да од Глав­не мер­но ре­гу­ла­ци­о­не ста­ни­це до то­пла­не фи­нан­си­ра­ла ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у са­рад­њи са Пе­тро­лом из Љу­бља­не, ди­стри­бу­те­ром га­са на те­ри­то­ри­ји пе­ћи­нач­ке оп­шти­не. Ди­рек­тор ЈКП „Са­ва“, Јо­ван Вол­чев­ски, ка­же да то­ком пр­вих ча­со­ва гре­ја­ња на гас ни­је би­ло ве­ћих про­бле­ма у ра­ду то­пла­не, као ни при­ту­жби гра­ђа­на на ква­ли­тет гре­ја­ња. „Гра­ђа­ни ће од ове ин­ве­сти­ци­је има­ти две кључ­не ко­ри­сти. Пр­ва је што ће еми­си­ја штет­них га­со­ва из то­пла­не би­ти зна­чај­но сма­ње­на, а дру­га је што је гас тре­нут­но ис­пла­ти­ви­ји енер­гент од ма­зу­та, па не­ће­мо би­ти при­мо­ра­ни да по­ве­ћа­ва­мо це­ну гре­ја­ња. Зна­чај­но је и то што смо од са­да у мо­гућ­но­сти да би­ра­мо ко­ји ће­мо енер­гент ко­ри­сти­ти, у за­ви­сно­сти од то­га ко­ји је у да­том тре­нут­ку ис­пла­ти­ви­ји“ – ре­као је Јо­ван Вол­чев­ски. Д. С. Датум: 07.12.2011. УСВО­ЈЕН РЕ­БА­ЛАНС БУ­ЏЕ­ТА У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Гра­до­на­чел­ни­ку одо­бре­но још де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра, ОП­ШТИН­СКО ВЕ­ЋЕ РУ­МА - Усво­јен пред­лог бу­џе­та за 2012. го­ди­ну, СЕД­НИ­ЦА СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ ШИД - У Бин­гу­ли и Ку­ку­јев­ци­ма уве­ден са­мо­до­при­нос УСВО­ЈЕН РЕ­БА­ЛАНС БУ­ЏЕ­ТА У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Гра­до­на­чел­ни­ку одо­бре­но још де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра У по­не­де­љак, 5. де­цем­бра одр­жа­на је сед­ни­ца Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Нај­ва­жни­ја тач­ка днев­ног ре­да од­но­си­ла се на ре­ба­ланс бу­џе­та за 2011. го­ди­ну. Пре­ма од­лу­ци о бу­џе­ту пред­ло­же­ни при­хо­ди и при­ма­ња су уве­ћа­ни за 1,01 од­сто од прет­ход­но утвр­ђе­них, а и рас­хо­ди из бу­џет­ских сред­ста­ва су уве­ћа­ни за 1,01 од­сто од пр­во­бит­но пла­ни­ра­них. Укуп­ни при­хо­ди и рас­хо­ди утвр­ђе­ни су на 1,721.167.000 ди­на­ра, са де­фи­ци­том у из­но­су од 36.890.234 ди­на­ра. Про­цен­ту­ал­но нај­ве­ће по­ве­ћа­ње рас­ход­не стра­не одо­бре­но је гра­до­на­чел­ни­ку, де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра или 17 про­це­нат. Град­ска упра­ва за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, мо­ћи ће да по­тро­ши 22 ми­ли­о­на ди­на­ра ви­ше од пр­во­бит­ног пла­на, што је пре­ко пер од­сто. Све оста­ле упра­ве су ма­ње ви­ше оста­ле на пр­во­бит­но пла­ни­ра­ним рас­хо­ди­ма. Зна­чај­но сма­ње­ње рас­хо­да бе­ле­жи се у Град­ској упра­ви за бу­џет и фи­нан­си­је пре­ко ко­је се фи­нан­си­ра ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да. Град се за­ду­жио за фи­нан­си­ра­ње ре­кон­струк­ци­је Бу­ле­ва­ра Кон­стан­ти­на ве­ли­ког за 24,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ре­ба­лан­сом бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ре­гу­ли­са­но је да ће се у 2011. го­ди­ни из­вр­ши­ти ис­пла­та ју­би­лар­них на­гра­да за 2009. и 2010. го­ди­ну ди­рект­ним и ин­ди­рект­ним ко­ри­сни­ци­ма бу­џе­та Гра­да као и за­по­сле­ни­ма у основ­ном и сред­њем обра­зо­ва­њу, та­ко да су ова сред­ства пла­ни­ра­на од­лу­ком о ре­ба­лан­су. Ве­ћи­ном гла­со­ва усво­је­на је од­лу­ка о рас­пи­си­ва­њу ре­фе­рен­ду­ма на под­руч­ју Ме­сне за­јед­ни­це Ја­ра­ка од 2012. до 2016. го­ди­не, од­лу­ке о рад­ном вре­ме­ну Апо­те­ке и До­ма здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца, као и од­лу­ка о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма од­лу­ке о во­до­во­ду. Од­бор­ни­ци су та­ко­ђе ве­ћи­ном гла­со­ва усво­ји­ли про­грам по­сло­ва­ња ЈКП Срем-Ма­чва из Срем­ске Ми­тро­ви­це за 2011. го­ди­ну, ко­ји са­др­жи пла­но­ве ко­је је ово ре­ги­о­нал­но пред­у­зе­ће пред­ви­де­ло за ову го­ди­ну, а утвр­ђе­не су из­ме­не и до­пу­не про­гра­ма по­сло­ва­ња за 2011. го­ди­ну ко­му­нал­них пред­у­зе­ћа. Усво­је­не су и из­ме­не пла­на и про­гра­ма по­сло­ва­ња за 2011. го­ди­ну уста­но­ва чи­ји је осни­вач Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Да­та је са­гла­сност и на пред­лог ре­ше­ња из­ме­не ста­ту­та ЈКП Ко­му­на­ли­је и Му­зе­ја Сре­ма. Од­бор­ни­ци су усво­ји­ли и од­лу­ку о од­во­ђе­њу и пре­чи­шћа­ва­њу ат­мос­фер­ских и от­пад­них во­да. Усво­је­ни су про­гра­ми за по­ста­вља­ње ма­њих мон­та­жних и дру­гих обје­ка­та на јав­ним по­вр­ши­на­ма, као и од­лу­ка о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма од­лу­ке о по­ста­вља­њу и укла­ња­њу ма­њих мон­та­жних и огла­сних обје­ка­та и из­ме­ну и до­пу­ну од­лу­ке о ме­ри­ли­ма за утвр­ђи­ва­ње на­кна­де за уре­ђи­ва­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта. На сед­ни­ци Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца ду­жно­сти је раз­ре­шен в.д. ди­рек­тор Цен­тра за кул­ту­ру „Сир­ми­ју­март“ Дра­ган Јо­ва­но­вић, а на ње­го­во ме­сто по­ста­вљен је Ан­дреј Шпа­но­вић. Б. Се­ла­ко­вић ОП­ШТИН­СКО ВЕ­ЋЕ РУ­МА - Усво­јен пред­лог бу­џе­та за 2012. го­ди­ну На сед­ни­ци одр­жа­ној у по­не­де­љак 5. де­цем­бра чла­но­ви Оп­штин­ског ве­ћа су утвр­ди­ли пред­лог Од­лу­ке о бу­џе­ту за на­ред­ну го­ди­ну о ко­јој ће се ко­нач­но из­ја­сни­ти од­бор­ни­ци СО Ру­ма. По ре­чи­ма пред­сед­ни­ка рум­ске оп­шти­не Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа пла­ни­ра­ни при­ход у 2012. го­ди­ни је 1,879.990.000 ди­на­ра, а рас­ход од 1, 910.990.000 ди­на­ра уз пла­ни­ра­ни бу­џет­ски де­фи­цит од 31 ми­лион ди­на­ра. - До по­ве­ћа­ња при­ход­не и рас­ход­не стар­не до­шло је због дру­га­чи­је рас­по­де­ле при­хо­да од по­ре­за на за­ра­де, јер ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма уме­сто 40, са­да оста­је 80 од­сто тих по­ре­за. На овај на­чин оче­ку­је­мо да се на­ред­не го­ди­не сли­је у оп­штин­ски бу­џет око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра. Нај­ве­ћи део бу­џе­та је за ин­ве­сти­ци­је у ин­фра­струк­ту­ру, око 600 ми­ли­о­на ди­на­ра, а нај­ве­ћа став­ка ту је из­град­ња ба­зе­на и пра­те­ћих обје­ка­та и ин­фра­струк­ту­ре по­сле че­га ће Бор­ко­вац има­ти пот­пу­но но­ви из­глед, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић, ко­ји је ука­зао и на но­ви­не ко­је се ти­чу из­два­ја­ња за не­за­по­сле­не по­ро­ди­ље, али и сти­му­ла­ци­ја за по­љо­при­вре­ду за ко­ју се пла­ни­ра 30 ми­ли­о­на ди­на­ра. Тре­ћи­на би се ко­ри­сти­ла за уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та сточ­ног фон­да, тре­ћи­на за по­моћ по­љо­при­вред­ни­ци­ма код оси­гу­ра­ња усе­ва, а тре­ћи­на за нео­п­ход­не ин­фра­струк­тур­не ра­до­ве у овој обла­сти. - Овај бу­џет де­лу­је ам­би­ци­о­зно, али је он осно­ва за по­кре­та­ње јед­ног ин­ве­сти­ци­о­ног ци­клу­са за ко­ји су при­пре­ме већ по­че­ле, а сле­де­ће го­ди­не иде­мо у из­град­њу. Он је и осно­ва за јав­не на­бав­ке за те ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је чи­ја ће ре­а­ли­за­ци­ја тра­ја­ти ви­ше го­ди­на. Оста­ли бу­џет­ски ко­ри­сни­ци оста­ли су на да­ва­њи­ма као у овој го­ди­ни, сем не­ких, као што је вр­тић где по­сто­ји по­тре­ба за по­ве­ћа­њем да­ва­ња због отва­ра­ња два но­ва објек­та, об­ја­шња­ва На­да Бе­го­је­вић, на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет. Утвр­ђен је и пред­лог од­лу­ка о ви­си­ни сто­па по­ре­за на имо­ви­ну, као и ло­кал­ним ко­му­нал­ним так­са­ма ко­јом се так­си за ис­ти­ца­ње фир­ми осло­ба­ђа­ју они ко­ји се ба­ве умет­нич­ким и ста­рим за­на­ти­ма. Чла­но­ви Оп­штин­ског ве­ћа су раз­мо­три­ли и про­грам по­сло­ва­ња ЈП за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве за на­ред­ну го­ди­ну са про­гра­мом уре­ђи­ва­ња гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта и одр­жа­ва­ња чи­сто­ће на јав­ним по­вр­ши­на­ма, а по­том и про­грам по­сло­ва­ња за 2012. го­ди­ну ЈП "Ко­му­на­лац" уз ко­рек­ци­ју це­нов­ни­ка - а це­не су ко­ри­го­ва­не за 3,1 до 3,5 про­це­на­та, од­но­сно за прет­по­ста­вље­ни раст тро­шко­ва. Има­ју­ћи у ви­ду да по­сто­је за­ин­те­ре­со­ва­ни куп­ци за пар­це­ле у "Рум­ској пе­тљи" до­не­та је и од­лу­ка о из­бо­ру ор­га­ни­за­ци­је за про­це­ну тр­жи­шне вред­но­сти не­ко­ли­ко гра­ђе­вин­ских пар­це­ли у тој рад­ној зо­ни. С. Џа­ку­ла СЕД­НИ­ЦА СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ ШИД - У Бин­гу­ли и Ку­ку­јев­ци­ма уве­ден са­мо­до­при­нос У пе­так, 2. де­цем­бра одр­жа­на је сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Шид, на ко­јој су од­бор­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та ве­ћи­ном гла­со­ва усво­ји­ли све тач­ке днев­ног ре­да. Од­бор­ни­ци су при­хва­ти­ли и ини­ци­ја­ти­ве ме­сних за­јед­ни­ца Бин­гу­ла и Ку­ку­јев­ци за уво­ђе­ње са­мо­до­при­но­са. Јед­на од бит­ни­јих та­ча­ка днев­ног ре­да од­но­си­ла се на до­но­ше­ње од­лу­ке о Пла­ну ге­не­рал­не ре­гу­ла­ци­је на­се­ље­них ме­ста Ер­де­вик и Ку­ку­јев­ци. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не Шид Жељ­ка Ко­стел­ни­ка до­но­ше­ње ових пла­но­ва пред­ста­вља на­ста­вак ак­тив­но­сти оп­шти­не, ко­је су за­по­че­те до­но­ше­њем Про­стор­ног пла­на оп­шти­не Шид, а са­да се то раз­ра­ђу­је по на­се­ље­ним ме­сти­ма, ка­ко би бр­же и бо­ље до­шло до раз­во­ја тих сре­ди­на. Усво­јен је го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду у 2010/2011. го­ди­ни Пред­школ­ске уста­но­ве “Је­ли­ца Ста­ни­ву­ко­вић Ши­ља” , а да­та је са­гла­сност и на пред­школ­ски про­грам и на го­ди­шњи план ра­да за рад­ну 2011/2012. го­ди­ну ове уста­но­ве. Усво­је­на је и из­ме­на од­лу­ке о осни­ва­њу ове уста­но­ве, ко­јом је пред­ви­ђе­на про­ме­на се­ди­шта на адре­су Ца­ра Ла­за­ра 39. Ве­ћи­ном гла­со­ва од­бор­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та су усво­ји­ли и од­лу­ку о мре­жи основ­них шко­ла и пред­школ­ских уста­но­ва на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид. Име­но­ва­ни су но­ви чла­но­ви Управ­ног од­бо­ра ПУ “Је­ли­ца Ста­ни­ву­ко­вић Ши­ља” и школ­ских од­бо­ра Основ­не шко­ле ”Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај” и Сред­ње тех­нич­ке шко­ле “Ни­ко­ла Те­сла” Шид. Усво­је­на је и из­ме­на ре­ше­ња о раз­ре­ше­њу и име­но­ва­њу Ко­ми­си­је за рас­по­ла­га­ње не­по­крет­но­сти­ма на ко­ји­ма оп­шти­на има пра­во ко­ри­шће­ња. На осно­ву те од­лу­ке уме­сто до­са­да­шњег за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Ко­ми­си­је Зо­ра­на Ма­ши­ћа, за за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка име­но­ван је Вла­ди­мир Ла­тас. До­не­та је и од­лу­ка о из­ме­ни од­лу­ке о ло­кал­ним ко­му­нал­ним так­са­ма, на осно­ву ко­је је пред­ви­ђе­но да се пла­ћа­ња ло­кал­не ко­му­нал­не так­се осло­бо­де умет­нич­ки и ста­ри за­на­ти. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 30.11.2011. ЗА­ВР­ШЕ­НА АГО­НИ­ЈА МЕ­ШТА­НА ИЛИ­НА­ЦА: СТИ­ГЛА ВО­ДА - Опет жи­ве као нор­ма­лан свет, СА­ЛАШ НО­ЋАЈ­СКИ - Но­ва ам­бу­лан­та, ПРО­ЈЕ­КАТ "НА­ША ШКО­ЛА" У РУ­МИ - До­бро до­шле обу­ћа и јак­не ЗА­ВР­ШЕ­НА АГО­НИ­ЈА МЕ­ШТА­НА ИЛИ­НА­ЦА: СТИ­ГЛА ВО­ДА - Опет жи­ве као нор­ма­лан свет По­сле ме­сец да­на ме­шта­ни Или­на­ца су у уто­рак, 22. но­вем­бра у ве­чер­њим са­ти­ма ко­нач­но до­би­ли во­ду, те су и усло­ви за жи­вот у овом се­лу са­да нор­ма­ли­зо­ва­ни. Про­блем са во­до­снаб­де­ва­њем у овом шид­ском се­ла ја­вио се 21. ок­то­бра, а при­спа­ја­ње Или­на­ца на град­ски во­до­вод за­вр­ше­но је 19. но­вем­бра. Ме­ђу­тим, ка­да је во­да пу­ште­на, при­ти­сак ни­је био до­вољ­ног ин­тен­зи­те­та да би во­да сти­гла до Или­на­ца. Рад­ни­ци шид­ског Во­до­во­да су от­кло­ни­ли ме­ха­нич­ки квар узро­ко­ван за­гу­ше­њем у це­во­во­ду и Илин­ча­ни су та­ко по­сле ме­сец ко­нач­но до­би­ли во­ду. Ме­шта­ни су срећ­ни што им је ко­нач­но по­те­кла во­да из сла­ви­на. Жи­вот у се­лу се нор­ма­ли­зо­вао, љу­ди су за­до­вољ­ни што је на­по­кон до­шла во­да, али ни­ка­ко не­ће мо­ћи да за­бо­ра­ве и пе­риод ка­да су би­ли без во­де, јер су тек та­да схва­ти­ли да је би­ти без во­де нај­те­же. - Са­да је мно­го лак­ше, јер тек ка­да бу­де без во­де чо­век схва­ти ко­ли­ко је она бит­на за нор­ма­лан жи­вот – при­ча Илин­ча­нин Ми­лан Са­вић, а Ра­ди­вој Мар­ко­вић до­да­је да са­да мо­гу нор­мал­но да се оку­па­ју. Илин­чан­ке Ма­ри­ја Бе­ић и Да­ни­је­ла То­до­ро­вић је­два су до­че­ка­ле да на­кон ме­сец да­на чу­ју звук во­де из сла­ви­не, а у њи­хо­вим ку­ћа­ма се од­мах за­чуо и звук веш ма­ши­не. Б. С. СА­ЛАШ НО­ЋАЈ­СКИ - Но­ва ам­бу­лан­та У пе­так, 25. но­вем­бра у Са­ла­шу Но­ћај­ском отво­ре­на је но­ва ам­бу­лан­та. Но­ви обје­кат До­ма здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца гра­ђен је две го­ди­не, ра­до­ви су се од­ви­ја­ли у две фа­зе, а сред­ства у из­но­су од де­вет и по ми­ло­на ди­на­ра обез­бе­дио је Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ам­бу­лан­ту су све­ча­но отво­ри­ли пред­сед­ник Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Алек­сан­дар Про­да­но­вић, др На­да Зец Пет­ко­вић, ди­рек­тор­ка До­ма здра­вља и Ми­хај­ло Јо­ва­но­вић, пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Са­лаш Но­ћај­ски. Отва­ра­ју­ћи ам­бу­лан­ту, Алек­сан­дар Про­да­но­вић је на­гла­сио да је у про­те­кле три го­ди­не мно­го ура­ђе­но у град­ским и се­о­ским ам­бу­лан­та­ма и да ће се уна­пре­ђе­ње здрав­стве­не за­шти­те на­ста­ви­ти и да­ље. Он је до­дао да ће но­ва ам­бу­лан­та у Са­ла­шу Но­ћај­ском обез­бе­ди­ти здрав­стве­ну за­шти­ту за 1.800 ста­нов­ни­ка. Пре­ма ре­чи­ма др На­де Зец Пет­ко­вић, ме­шта­ни ће од са­да има­ти ква­ли­тет­ни­је здрав­стве­не услу­ге оп­ште ме­ди­ци­не, кућ­не те­ра­пи­је и па­тро­на­жне слу­жбе, аде­ква­тан про­стор, до­бру опре­мље­ност и струч­ни ка­дар у ам­бу­лан­ти. Пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Са­лаш Но­ћај­ски Ми­хај­ло Јо­ва­но­вић је ре­као да згра­да у ко­јој је сме­ште­на ам­бу­лан­та има и про­стор у ко­ме ће би­ти сме­ште­на Ме­сна кан­це­ла­ри­ја. Ж. П. ПРО­ЈЕ­КАТ "НА­ША ШКО­ЛА" У РУ­МИ - До­бро до­шле обу­ћа и јак­не У окви­ру ДИЛС про­гра­ма, де­ла ве­за­ног за обра­зов­ну ин­клу­зи­ју Ро­ма, рум­ска оп­шти­на је са­чи­ни­ла про­је­кат "На­ша шко­ла" за ко­ји су јој и одо­бре­на сред­ства. Ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та, ко­ји фи­нан­си­ра Свет­ска бан­ка за об­но­ву и раз­вој, Вла­да Ср­би­је и Ми­ни­стар­ство про­све­те, је за­по­че­ла, а је­дан део сред­ста­ва ће се ко­ри­сти­ти и за на­бав­ку оде­ће и обу­ће за ром­ску де­цу. Парт­нер у рум­ској оп­шти­ни на овом про­јек­ту је Удру­же­ње Ро­ма из Ру­ме ко­је је са­чи­ни­ло спи­ско­ве и од де­ла по­ме­ну­тих сред­ста­ва ку­пи­ло 100 па­ри зим­ске обу­ће и 100 зим­ских јак­ни. Ова гар­де­ро­ба је по­де­ље­на ром­ској де­ци у ОШ "Иво Ло­ла Ри­бар" ко­ју по­ха­ђа­ју де­ца из Ру­ме, Кра­ље­ва­ца и До­бри­на­ца, а у про­је­кат је укљу­че­на и ОШ "23.ок­то­бар" из Клен­ка чи­ји ће уче­ни­ци та­ко­ђе до­би­ти обу­ћу и зим­ске јак­не. Датум: 23.11.2011. БУ­ЂА­НОВ­ЦИ - Гра­ди се јав­но ку­па­ти­ло, ПРЕД­СЕД­НИ­ЦА ОП­ШТИ­НЕ ШИД ПО­СЕ­ТИ­ЛА БЕР­КА­СО­ВО - По­кло­ни за Удру­же­ње же­на и ФК Сре­мац, РУ­МА - На­гра­де за сту­ден­те БУ­ЂА­НОВ­ЦИ - Гра­ди се јав­но ку­па­ти­ло На ини­ци­ја­ти­ву ру­ко­вод­ства ОШ "Не­бој­ша Јер­ко­вић", рум­ске оп­шти­не и Удру­же­ња Ро­ма из Бу­ђа­но­ва­ца ура­ђен је про­је­кат из­град­ње јав­ног ку­па­ти­ла за ром­ску и со­ци­јал­но угро­же­ну де­цу ко­ја жи­ве у не­хи­ги­јен­ским усло­ви­ма. Вред­ност ком­плет­них ра­до­ва је 3,2 ми­ли­о­на ди­на­ра, а ми­лион је упла­ти­ла швај­цар­ска ху­ма­ни­тар­на ор­га­ни­за­ци­ја СДЦ. Реч је о на­мен­ским сред­стви­ма ко­ја се мо­ра­ју упо­тре­би­ти до кра­ја ове го­ди­не. Ра­до­ви у окви­ру пр­ве фа­зе су по­че­ли 10. но­вем­бра и тре­ба­ло би да се окон­ча­ју до кра­ја ме­се­ца, а дру­га фа­за и за­вр­ше­так су пла­ни­ра­ни до кра­ја сле­де­ће го­ди­не. За ра­до­ве је до­би­је­на гра­ђе­вин­ска до­зво­ла, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је пла­ти­ла про­је­кат и ин­ве­сти­то­ра осло­бо­ди­ла пла­ћа­ња на­кна­де за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште. По­вр­ши­на објек­та је 100 ква­драт­них ме­та­ра, би­ће из­гра­ђе­не три му­шке и три жен­ске ка­би­не, као и ка­би­не за пре­свла­че­ње. Пла­ни­ра се, ако се за то обез­бе­де сред­ства и по­ста­вља­ње веш ма­ши­не ка­ко би они ко­ји у сво­јим ку­ћа­ма не­ма­ју ку­па­ти­ла на овом ме­сту мо­гли опра­ти и веш. С. Џ. ПРЕД­СЕД­НИ­ЦА ОП­ШТИ­НЕ ШИД ПО­СЕ­ТИ­ЛА БЕР­КА­СО­ВО - По­кло­ни за Удру­же­ње же­на и ФК Сре­мац У сре­ду, 16. но­вем­бра пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је са са­рад­ни­ци­ма по­се­ти­ла Ме­сну за­јед­ни­цу Бер­ка­со­во. Раз­лог по­се­те, био је оби­ла­зак Ет­но ку­ће ко­је су уре­ди­ле чла­ни­це Удру­же­ња же­на „Из­вор“. Том при­ли­ком пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је чла­ни­ца­ма се­о­ског удру­же­ња же­на на по­клон уру­чи­ла ком­пју­тер, ко­ји ће, ка­ко ис­ти­че пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Из­вор“ Гор­да­на Ба­ла­шћак по­мо­ћи рад овог удру­же­ња. У окви­ру по­се­те Ме­сној за­јед­ни­ци Бер­ка­со­во, пред­став­ни­ци­ма Фуд­бал­ског клу­ба Сре­мац уру­че­на је спорт­ска опре­ма, чи­ја је вред­ност 37.000 ди­на­ра. Пре­ма ре­чи­ма чла­на Оп­штин­ског ве­ћа за­ду­же­ног за спорт Ми­ро­сла­ва Сми­ља­ни­ћа, пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве су до са­да об­и­шли де­вет спорт­ских удру­же­ња ко­ји­ма су уру­чи­ли спорт­ску опре­му. Б. Се­ла­ко­вић РУ­МА - На­гра­де за сту­ден­те За осмо­ро сту­де­на­та о ко­ји­ма се ста­ра Цен­тар за со­ци­јал­ни рад Ру­ма је у по­не­де­љак, 21. но­вем­бра пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић ор­га­ни­зо­вао при­јем и уру­чио сва­ком нов­ча­не на­гра­де у ви­си­ни од 30.000 ди­на­ра. Реч је о пе­то­ро сту­де­на­та ко­ји су сме­ште­ни у Де­чи­јем се­лу у Срем­ској Ка­ме­ни­ци и тро­је сту­де­на­та на по­ро­дич­ном сме­шта­ју. С. Џ. Датум: 16.11.2011. ДР­ЖА­ВА СУБ­ВЕН­ЦИ­ЈА­МА ПРИ­ВУ­КЛА ЛА­МЕС У СРЕМ­СКУ МИ­ТРО­ВИ­ЦУ - Рад­но ме­сто 7.000 евра, ПРО­ЈЕ­КАТ У ДО­ЊИМ ПЕ­ТРОВ­ЦИ­МА - Гра­ди­ће се 28 ку­па­ти­ла , ИЛИН­ЦИ - Во­да сти­же до кра­ја не­де­ље ДР­ЖА­ВА СУБ­ВЕН­ЦИ­ЈА­МА ПРИ­ВУ­КЛА ЛА­МЕС У СРЕМ­СКУ МИ­ТРО­ВИ­ЦУ - Рад­но ме­сто 7.000 евра У сре­ду, 9. но­вем­бра у про­сто­ри­ја­ма ита­ли­јан­ског Ла­ме­са у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пот­пи­са­ни су уго­во­ри о из­град­њи фа­бри­ке у рад­ној зо­ни Се­вер 2 и о под­сти­цај­ним сред­стви­ма Ми­ни­стар­ства еко­но­ми­је за но­во­о­тво­ре­на рад­на ме­ста. У при­су­ству пред­став­ни­ка Вла­де Вој­во­ди­не и Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца уго­во­ре су пот­пи­са­ли Ан­дреа Бер­ти­ло­ти, ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ла­ме­са и Не­бој­ша Ћи­рић, ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ком­па­ни­ја Ла­мес груп је­дан је од ли­де­ра у про­из­вод­њи по­ди­за­ча ста­кла у ауто­мо­бил­ској ин­ду­стри­ји ко­ја има сво­је про­из­вод­не је­ди­ни­це у Ита­ли­ји, Бра­зи­лу и Ки­ни, а за­ку­пом ха­ле у Срем­ској Ми­тро­ви­ци сво­ју про­из­вод­њу за­по­че­ла је и у Ср­би­ји. У на­ред­ном пе­ри­о­ду, ова ком­па­ни­ја ин­ве­сти­ра­ће 8.000.000 евра у из­град­њу но­ве фа­бри­ке у Ми­тро­ви­ци на по­вр­ши­ни од пет хек­та­ра зе­мљи­шта у рад­ној зо­ни Се­вер 2. Но­ви про­из­вод­ни по­гон за­у­зи­ма­ће по­вр­ши­ну од се­дам хи­ља­да ква­драт­них ме­та­ра, а за­по­сли­ће 250 рад­ни­ка. У ци­љу ја­ча­ња при­вре­де и при­вла­че­ња но­вих ин­ве­сти­ци­ја, за сва­ко но­во отво­ре­но рад­но ме­сто Ла­мес ће до­би­ти под­сти­цај др­жа­ве од 7.000 евра. – Ин­ве­сти­ци­ја од 8.000.000 евра и отва­ра­ње 250 но­вих рад­них ме­ста, за Ми­тро­ви­цу ко­ја има сто­пу не­за­по­сле­но­сти од пре­ко 20 од­сто, мно­го зна­чи. Пр­ва гру­па од 60 рад­ни­ка је већ по­че­ла обу­ку, а по­чет­ком иду­ће го­ди­не би­ће за­по­сле­но 250 рад­ни­ка. По­ред обез­бе­ђе­не ин­фра­струк­ту­ре и об­у­че­не рад­не сна­ге, суб­вен­ци­је су је­ди­ни на­чин за при­вла­че­ње стра­них ин­ве­сти­то­ра. Ми смо ове го­ди­не ли­де­ри ме­ђу зе­мља­ма у окру­же­њу по при­вла­че­њу ин­ве­сти­ци­ја, а суб­вен­ци­је од 7.000 евра по рад­ном ме­сту ће се вра­ти­ти у др­жав­ни бу­џет кроз 11 до 17 ме­се­ци и то кроз по­ре­зе, до­при­но­се и пла­ћа­ње ПДВ-а. Тре­нут­но пре­го­ва­ра­мо о до­ла­ску још јед­ног ин­ве­сти­то­ра, Ла­ме­со­вог до­ба­вља­ча из Ита­ли­је, што ће ство­ри­ти усло­ве и за отва­ра­ње ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа ко­ја ће ра­ди­ти за по­тре­бе ових ком­па­ни­ја, чи­ме се под­сти­че раз­вој ин­ду­стри­је и за­по­шља­ва­ња. Све ово по­ка­зу­је да смо на пу­ту пре­о­кре­та и же­ли­мо да Срем­ску Ми­тро­ви­цу по­но­во учи­ни­мо ја­ким ин­ду­стриј­ским цен­тром са мно­го ве­ли­ких и успе­шних фир­ми ко­је ће про­из­во­ди­ти за до­ма­ће и из­во­зно тр­жи­ште – ре­као је Не­бој­ша Ћи­рић, ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја. Ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ла­ме­са Ан­дреа Бер­ти­ло­ти је ре­као да ће про­из­вод­ња у Ми­тро­ви­ци по­че­ти по­чет­ком иду­ће го­ди­не, као и да ова ком­па­ни­ја оче­ку­је ве­ли­ке ре­зул­та­те про­из­вод­ње у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва је ис­та­као да је но­ва ин­ве­сти­ци­ја у Ми­тро­ви­ци ре­зул­тат са­рад­ње ре­пу­блич­ке и по­кра­јин­ске вла­де и Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, док је гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић из­ра­зио за­до­вољ­ство што ће у но­вој фа­бри­ци по­сао на­ћи 250 Ми­тров­ча­на. Ј. Јо­ви­чић ПРО­ЈЕ­КАТ У ДО­ЊИМ ПЕ­ТРОВ­ЦИ­МА - Гра­ди­ће се 28 ку­па­ти­ла Пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић и Ро­берт Бу, про­грам­ски ко­ор­ди­на­тор Ром­ског ре­сурс­ног цен­тра пот­пи­са­ли су 9. но­вем­бра га­ран­ци­је о фи­нан­сиј­ском уче­шћу Еку­мен­ске ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је и рум­ске оп­шти­не у про­јек­ту "Со­ци­јал­на ин­клу­зи­ја и по­бољ­ша­ње усло­ва ста­но­ва­ња Ро­ма и Ром­ки­ња у Вој­во­ди­ни". Пла­ни­ра­но је да се Спо­ра­зум о са­рад­њи пот­пи­ше у Вла­ди Вој­во­ди­не, уз уче­шће још јед­ног бро­ја вој­во­ђан­ских оп­шти­на. Иако смо већ го­во­ри­ли о из­град­њи 16 ку­па­ти­ла у До­њим Пе­тров­ци­ма, са­да је по­стиг­нут до­го­вор да се она из­гра­де за 28 по­ро­ди­ца, а од тог бро­ја 24 су ром­ске. - Основ­ни кри­те­ри­јум је да те по­ро­ди­це не­ма­ју са­ни­тар­ни ми­ни­мум, та­ко да ће кроз овај про­је­кат до­би­ти јед­но функ­ци­о­нал­но ку­па­ти­ло, са то­плом про­точ­ном во­дом. Рум­ска оп­шти­на је на се­бе пре­у­зе­ла уло­гу да ура­ди ин­фра­струк­тур­не ра­до­ве - во­до­вод­ну и елек­трич­ну мре­жу, а ми ће­мо у са­рад­њи са тих 28 по­ро­ди­ца до кра­ја иду­ће го­ди­не из­гра­ди­ти ку­па­ти­ла, ка­же Ро­берт Бу. Еку­мен­ска ху­ма­ни­тар­на ор­га­ни­за­ци­ја има у овој обла­сти иза се­бе ше­сто­го­ди­шње ис­ку­ство. У са­рад­њи са пет оп­шти­на из­гра­ђе­но је 350 ку­па­ти­ла и има­ју исто то­ли­ко за­до­вољ­них ко­ри­сни­ка. Цео про­је­кат вре­ди пре­ко де­вет ми­ли­о­на ди­на­ра, 6,4 ми­ли­о­на обез­бе­ди­ће Еку­мен­ска ху­ма­ни­тар­на ор­га­ни­за­ци­ја, а пре­о­ста­ла сред­ства рум­ска оп­шти­на. ИЛИН­ЦИ - Во­да сти­же до кра­ја не­де­ље Ових да­на за­вр­ша­ва­ју се ра­до­ви на ре­ша­ва­њу про­бле­ма во­до­снаб­де­ва­ња Или­на­ца. Пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, у по­не­де­љак, 14. но­вем­бра об­и­шли су ра­до­ве на из­град­њи во­до­вод­не мре­же Ва­ши­ца – Илин­ци. Ис­ко­па­на је це­ло­куп­на тра­са у ду­жи­ни од 4.425 ме­та­ра, а за са­да је по­ло­же­но три ки­ло­ме­тра во­до­вод­них це­ви. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра ЈКП Во­до­вод Шид Ми­ла­ди­на Пи­ни­ћа, ме­шта­ни Или­на­ца ће до­би­ти во­ду до кра­ја не­де­ље. Ови ра­до­ви се фи­нан­си­ра­ју из оп­штин­ског бу­џе­та, а њи­хо­ва вред­ност је шест ми­ли­о­на ди­на­ра. Б.С. Датум: 09.11.2011. ЗА­ЈЕД­НИЧ­КИ ПО­ДУ­ХВАТ СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ И ШАП­ЦА - Гра­ди се ре­ги­о­нал­не де­по­ни­ја, У ИЛИН­ЦИ­МА СЕ РЕ­ША­ВА ПРО­БЛЕМ ВО­ДО­СНАБ­ДЕ­ВА­ЊА - Жи­вот без во­де у 21. ве­ку ЗА­ЈЕД­НИЧ­КИ ПО­ДУ­ХВАТ СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ И ШАП­ЦА - Гра­ди се ре­ги­о­нал­не де­по­ни­ја Пред­став­ни­ци гра­до­ва Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Ша­бац са ди­рек­тор­ком Фон­да за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Жељ­ком Ју­ра­кић, об­и­шли су у пе­так, 4. но­вем­бра ра­до­ве на из­град­њи ре­ги­о­нал­не де­по­ни­је на Ја­рач­ком пу­ту ко­ја ће, ка­да бу­де би­ла за­вр­ше­на, за­до­во­ља­ва­ти ко­му­нал­не по­тре­бе ова два гра­да. Ре­ги­о­нал­на де­по­ни­ја ће у ве­ли­кој ме­ри по­бољ­ша­ти ква­ли­тет жи­во­та и са­ни­тар­ну за­шти­ту, сма­њи­ти ри­зик по здра­вље љу­ди и спре­чи­ти да­ље за­га­ђе­ње под­руч­ја у бли­зи­ни ре­ке Са­ве. Про­јек­том се пред­ви­ђа по­ве­ћа­ње по­кри­ве­но­сти услу­га­ма са­ку­пља­ња чвр­стог от­па­да на 100 од­сто под­руч­ја гра­да и на 50 од­сто у се­о­ским сре­ди­на­ма. При­ли­ком оби­ла­ска ра­до­ва на ре­ги­нал­ној де­по­ни­ји, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Алек­сан­дар Про­да­но­вић је ре­као: – Гра­до­ви Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Ша­бац до са­да ни­су од­ла­га­ли от­пад на про­пи­сан на­чин, па је за­то би­ло угро­же­но зе­мљи­ште и под­зем­не во­де. Фор­ми­ра­њем ове де­по­ни­је од­ла­га­ње от­па­да би­ће ор­га­ни­зо­ва­но пре­ма про­пи­си­ма ускла­ђе­ним са европ­ским стан­дар­ди­ма. Укуп­на вред­ност про­јек­та је 11 ми­ли­о­на евра, пр­ву фа­зу фи­нан­си­ра­ла је Де­ле­га­ци­ја Европ­ске уни­је у Ср­би­ји пре­ко сво­јих фон­до­ва, а за дру­гу фа­зу из­град­ње ли­ни­је за се­па­ра­ци­ју до­би­ће­мо сред­ства из Фон­да за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Све у све­му, из­град­ња де­по­ни­је не­ће па­сти на те­рет гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це и Шап­ца – ис­та­као је Про­да­но­вић. Гра­до­на­чел­ник Шап­ца Ми­лош Ми­ло­ше­вић је ре­као да је са­рад­ња два гра­да на овом про­јек­ту отво­ри­ла пут и за са­рад­њу на дру­гим про­јек­ти­ма у на­ре­дом пе­ри­о­ду. Пре­ма ре­чи­ма Жељ­ке Ју­ра­кић, ди­рек­тор­ке Фон­да за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Фонд је пре че­ти­ри и по го­ди­не опре­де­лио 90 ми­ли­о­на ди­на­ра за по­др­шку из­град­њи ре­ги­о­нал­не де­по­ни­је. Фонд ће по­др­жа­ти и из­град­њу ха­ле са ли­нјом за се­па­ра­ци­ју от­па­да и тран­сфер ста­ни­це у Шап­цу као део си­сте­ма функ­ци­о­ни­са­ња де­по­ни­је. Ј. Јо­ви­чић Фо­то: Ж. Пе­трас У ИЛИН­ЦИ­МА СЕ РЕ­ША­ВА ПРО­БЛЕМ ВО­ДО­СНАБ­ДЕ­ВА­ЊА - Жи­вот без во­де у 21. ве­ку Да ли сте ика­да раз­ми­шља­ли о то­ме ко­ли­ки сте срећ­ни­ци ка­да вам из сла­ви­не по­те­че во­да, ка­да мо­же­те да опре­те веш у ма­ши­ни и ка­да мо­же­те да се оку­па­те то­плом во­дом у свом ку­па­ти­лу? Ве­ро­ват­но вам то ни­је ни па­ло на па­мет, јер ипак жи­ви­мо у 21. ве­ку ка­да је не­ка­ко нор­мал­но да има­мо во­ду, стру­ју и те­ле­фон! Ни ста­нов­ни­ци шид­ског се­ла Илин­ци ни­су о то­ме раз­ми­шља­ли, све до 21. ок­то­бра, ка­да им је не­ста­ло во­де и ка­да су са­зна­ли да се се­о­ски бу­нар уру­шио, јер му екс­пло­а­та­ци­о­ни век одав­но про­шао. Тим по­во­дом по­се­ти­ли смо Илин­це и по­при­ча­ли са ме­шта­ни­ма о то­ме ка­ко им про­ла­зе да­ни без во­де. Сва­ког ју­тра, већ око 9. 30 ча­со­ва Илин­ча­ни по­чи­њу да се на цен­тру. Сви они, вр­ло ци­ви­ли­зо­ва­но, са не­стр­пље­њем оче­ку­ју до­ла­зак ци­стер­не са пи­ја­ћом во­дом. Ка­да ци­стер­на стиг­не, ста­ри и мла­ди, му­шкар­ци и же­не, са ко­ли­ци­ма пу­них ба­ло­на и пла­стич­них фла­ша, при­ла­зе ци­стер­ни и че­ка­ју свој ред да те исте ба­ло­не и фла­ше на­пу­не во­дом за пи­ће. И та­ко већ ви­ше од две не­де­ље. Ка­жу, док су има­ли во­ду, а при­кљу­че­ни су на се­о­ски бу­нар још дав­не 1991. го­ди­не, ни­су ни раз­ми­шља­ли о ње­ној ва­жно­сти, као јед­ном од основ­них еле­ме­на­та за нор­ма­лан жи­вот. По­при­ча­ли смо са Ми­ле­ном Тин­тор. Она ка­же да се де­си да ци­стер­на са тех­нич­ком во­дом не про­ђе ње­ном ули­цом, па се та­ко тај дан не мо­гу оку­па­ти ни­ти пра­ти веш, јер ба­ло­ни са пи­ја­ћом во­дом ни­су до­вољ­ни да би се та во­да ис­ко­ри­сти­ла и за ку­па­ње. А Три­фун Мар­ко­вић на пи­та­ње ка­ко се сна­ла­зи без во­де ви­ше од две не­де­ље, од­го­ва­ра: - Ни­као се не сна­ла­зим. Имам свој бу­нар, али ка­ко ни­је го­ди­на­ма ко­ри­шћен во­ду из ње­га ко­ри­стим са­мо за то­а­лет. Пи­ја­ћу во­ду ко­ри­сти­мо за ку­ва­ње, а за пи­ће ку­пу­је­мо фла­ши­ра­ну. Код ку­ће увек у ре­зер­ви имам до­дат­не ба­ло­не са пи­ја­ћом во­дом за сва­ки слу­чај – ка­же Три­фун. На ње­го­ву при­чу се на­до­ве­зу­је Бо­ја­на Па­нић, ко­ја ре­вол­ти­ра­на ка­же да ци­стер­на са тех­нич­ком во­дом већ не­ко­ли­ко да­на ни­је про­шла ње­ном ули­цом, те та­ко не­ма­ју во­ду за ку­па­ње и пра­ње ве­ша. - Ка­ко да не бу­дем не­за­до­вољ­на, во­да нам је нај­о­снов­ни­ја, по­ред стру­је. Ми ста­ри, бо­ле­сни и не­ја­ки, ако ова­ко бу­де­мо до­че­ка­ли зи­му, не знам ка­ко ће­мо ка­да бу­де по­ле­ди­ца и снег – пи­та се Бо­ја­на Па­нић, ме­штан­ка Или­на­ца. Ђа­ци Основ­не шко­ле „Вук Ка­ра­џић“ из Или­на­ца од ка­ко се по­ја­вио про­блем во­до­снаб­де­ва­ња се­ла, и да­ље ре­дов­но по­ха­ђа­ју шко­лу, са­мо што су им скра­ће­ни ча­со­ви на 30 ми­ну­та. О хи­ги­је­ни у шко­ли во­ди ра­чу­на по­моћ­на рад­ни­ца До­бри­ла Об­ра­до­вић, ко­ја ка­же да сва­ко ју­тро она са још не­ко­ли­ко ђа­ка до­бро­во­ља­ца до­ђе на цен­тар и на­пу­ни фла­ше и ба­ло­не са пи­ја­ћом во­дом. Ђа­ци иду у пољ­ски то­а­лет, а учи­те­љи­це и она су ту да по­во­ду ра­чу­на о хи­ги­је­ни ру­ку. Да под­се­ти­мо, бу­нар се­о­ског во­до­во­да бу­шен је 1990. го­ди­не, а ЈКП Во­до­вод Шид над­ле­жно је за ње­го­во одр­жа­ва­ње. Сто­га су рад­ни­ци шид­ског во­до­во­да из­вр­ши­ли ана­ли­зе ка­ко би се утвр­дио та­чан узрок пре­стан­ка во­до­снаб­де­ва­ња ме­шта­на овог се­ла. Пр­во је из­вр­ше­но укла­ња­ње пум­пе за во­ду и су­ви­шних це­ви, ка­ко би се уз по­моћ спе­ци­јал­них ка­ме­ра утвр­дио квар. Де­таљ­ним ана­ли­за­ма се до­шло до по­да­та­ка да је уру­ша­ва­ње бу­на­ра про­у­зро­ко­ва­ло пре­кид у во­до­снаб­де­ва­њу Или­на­ца. По­што је до пре­ки­да до­шло услед уру­ша­ва­ња бу­на­ра при­сту­пи­ло се ње­го­вом чи­шће­њу и по­ста­вља­њу пум­пе за во­ду на ве­ћу ду­би­ну, али на­жа­лост ни­је до­шло до ус­по­ста­вља­ња про­то­ка во­де ко­ји би био до­во­љан да си­стем про­функ­ци­о­ни­ше. За­јед­нич­ком од­лу­ком ру­ко­вод­ства ЈКП Во­до­вод и пред­став­ни­ка шид­ске ло­кал­не са­мо­у­пра­ве од­лу­че­но је да се при­сту­пи из­град­њи це­во­во­да Ва­ши­ца – Илин­ци у ду­жи­ни од 4.420 ме­та­ра, а са ра­до­ви­ма се кре­ну­ло у че­твр­так, 3. но­вем­бра. Ме­шта­ни Или­на­ца се на­да­ју да ће ра­до­ви би­ти за­вр­ше­ни у што ско­ри­јем вре­мен­ском пе­ри­о­ду и да ће уско­ро до­че­ка­ти да им во­да по­но­во по­те­че из сла­ви­на, ка­ко би се жи­вот у се­лу нор­ма­ли­зо­вао. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 02.11.2011. ЈКП "ВОДОВОД ШИД" - Нема воде у Илинцима, СЕД­НИ­ЦА ОП­ШТИН­СКОГ ВЕ­ЋА РУ­МА - Ко­жа­ра угро­жа­ва жи­вот­ну сре­ди­ну ЈКП "ВОДОВОД ШИД" - Нема воде у Илинцима На­кон не­де­љу да­на ме­шта­ни Или­на­ца су у пе­так, 28. ок­то­бра у ве­чер­њим са­ти­ма до­би­ли во­ду. Ста­нов­ни­ци овог се­ла су 21. ок­то­бра, оста­ли без во­де, а во­дом су се снаб­де­ва­ли из ци­стер­ни, ко­је су сва­ко­днев­но би­ле по­ста­вље­не у се­лу. Фла­ше и ба­ло­ни ко­ји се пу­не из ци­стер­ни са тех­нич­ком и пи­ја­ћом во­дом би­ла су сва­ко­днев­на сли­ка у Илин­ци­ма. Во­ду у ци­стер­на­ма обез­бе­ди­ли су Ва­тро­га­сни са­вез Ши­да и Срем­ске Ми­тро­ви­це и До­бро­вољ­но ва­тро­га­сно дру­штво Ер­де­вик. Бу­нар се­о­ског во­до­во­да бу­шен је 1990. го­ди­не, а шид­ски Во­до­вод је над­ле­жан за ње­го­во одр­жа­ва­ње. Ка­ко би се утвр­ди­ло где је на­стао квар пр­во је укло­ње­на пум­па за во­ду и су­ви­шне це­ви. До­шло се до за­кључ­ка да је уру­ша­ва­ње бу­на­ра про­у­зро­ко­ва­ло пре­кид у во­до­снаб­де­ва­њу Или­на­ца. Рад­ни­ци Во­до­во­да су у пе­так, 28. ок­то­бра од­ра­ди­ли по­сао на се­о­ском бу­на­ру, чи­ји је упо­треб­ни рок про­шао и оспо­со­би­ли во­до­вод­ни си­стем за ко­ри­шће­ње. Бу­нар је очи­шћен а пум­па за во­ду је по­ста­вље­на на ве­ћу ду­би­ну и ти­ме је ус­по­ста­вљен про­ток во­де до­во­љан да си­стем про­функ­ци­о­ни­ше. У шид­ском Во­до­во­ду ис­ти­чу да је ово са­мо тре­нут­но ре­ше­ње. У на­ред­ном пе­ри­о­ду оче­ку­је се трај­но ре­ша­ва­ње про­бле­ма во­до­снаб­де­ва­ња Или­на­ца. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра ЈКП Во­до­вод Шид Ми­ла­ди­на Пи­ни­ћа да би се ре­шио про­блем у Илин­ци­ма мо­гу­ће је или бу­ше­ње но­вог бу­на­ра или спа­ја­ње са си­сте­мом во­до­снаб­де­ва­ња из прав­ца Ва­ши­це у ду­жи­ни од че­ти­ри ки­ло­ме­тра. Сви да­љи ра­до­ви на си­сте­му за­ви­си­ће од рас­по­ло­жи­вих сред­ста­ва, а де­таљ­ни­ји по­сло­ви ће се из­во­ди­ти у на­ред­ној го­ди­ни. Б. С. СЕД­НИ­ЦА ОП­ШТИН­СКОГ ВЕ­ЋА РУ­МА - Ко­жа­ра угро­жа­ва жи­вот­ну сре­ди­ну На 74. сед­ни­ци Оп­штин­ског ве­ћа, ко­ја је одр­жа­на 28. ок­то­бра, усво­је­на је од­лу­ка о из­вр­ше­њу бу­џе­та за де­вет ме­се­ци, до­не­те су из­ме­не од­лу­ке о сти­пен­ди­ра­њу сту­де­на­та, уче­ни­ка сред­њих шко­ла и спор­ти­ста, не­ко­ли­ко од­лу­ка ве­за­них за про­ме­ну бу­џет­ских апро­при­ја­ци­ја, као и од­лу­ке о по­ста­вља­њу са­о­бра­ћај­не сиг­на­ли­за­ци­је у Пла­ти­че­ву, Ви­то­јев­ци­ма и Бу­ђа­нов­ци­ма. Нај­ви­ше ди­ску­си­је ипак је иза­зва­ла пр­ва тач­ка днев­ног ре­да, до­но­ше­ње ре­ше­ња по жал­би на прет­ход­но ре­ше­ње Ко­му­нал­не ин­спек­ци­је ко­је је ве­за­но за "Фа­бри­ку ко­жа" до­не­то 12. сеп­тем­бра. По­ме­ну­тим ре­ше­њем ко­му­нал­ни ин­спек­тор је на­ло­жио да се "Фа­бри­ка ко­жа" ис­кљу­чи са јав­не ка­на­ли­за­ци­о­не мре­же. На ово ре­ше­ње под­не­та је жал­ба у ко­јој се твр­ди да је оно не­за­ко­ни­то. Го­ран Ву­ко­вић је ис­та­као да је ово ис­кљу­че­ње на­ло­же­но јер во­да ко­ја ко­жа­ра ис­пу­шта не од­го­ва­ра ква­ли­те­ту ко­ји је пред­ви­ђен оп­штин­ском Од­лу­ком. От­пад­не во­де се ис­пу­шта­ју у ме­ли­о­ра­ци­о­не ка­на­ле ко­ји је од­во­де до Са­ве и за њи­хо­во ко­ри­шће­ње "Во­до­вод" пла­ћа ви­ше­ми­ли­он­ске пе­на­ле ЈП "Во­де Вој­во­ди­не". - Ово од­сту­па­ње ква­ли­те­та во­де је због ко­жа­ре и за­то би она и тре­ба­ла да пла­ћа део пе­на­ла, ту не­ма спо­ра, али су они по­ку­ша­ли да ту оба­ве­зу ма­ло за­о­би­ђу. То је "Во­до­во­ду" ство­ри­ло ве­ли­ке фи­нан­сиј­ске про­бле­ме, јер су и ка­ма­те због не­ре­дов­ног пла­ћа­ња њи­ма за­ра­чу­на­ва­не. У ме­ђу­вре­ме­ну је до­шло до уса­гла­ша­ва­ња да се те оба­ве­зе раз­дво­је и да сва­ко пла­ћа сво­је. То би зна­чи­ло јед­но де­се­так ми­ли­о­на го­ди­шње ма­ње оба­ве­зе "Во­до­во­ду", ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Овој сед­ни­ци је при­су­ство­вао и ге­не­рал­ни ди­рек­тор Фа­бри­ке ко­жа Јо­ви­ца Ву­лин ко­ји је ис­та­као да они не бе­же од пла­ћа­ња, али је про­блем ви­си­на те на­кна­де. По ње­му, по са­да­шњем ре­ше­њу, Фа­бри­ка ко­жа би тре­ба­ло да пла­ти 63 од­сто укуп­них пе­на­ла. По­сле то­га пред­ло­же­но ре­ше­ње о од­би­ја­њу жал­бе је и при­хва­ће­но. Ка­да је реч о де­ве­то­ме­сеч­ном из­вр­ше­њу бу­џе­та ту је на­ста­вљен тренд из пр­вих шест ме­се­ци, а то је сма­ње­но пу­ње­ње у од­но­су на план и то за онај део ко­ји је пла­ни­ран од про­да­је гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта. - Ово ће­мо ре­ба­лан­сом ко­ји ће би­ти у но­вем­бру и ис­пра­ви­ти. У од­но­су на про­шлу го­ди­ну пу­ње­ње је но­ми­нал­но ве­ће за не­ких 17 про­це­на­та што зна­чи и да је ре­ал­но ве­ће. Бу­џет­ски ко­ри­сни­ци ко­ји су пла­ни­ра­ни су пот­пу­но ис­по­што­ва­ни. У јед­ном де­лу пла­ни­ра­них ин­ве­сти­ци­ја иде­мо на сма­ње­ње, та­ко да до кра­ја го­ди­не оче­ку­јем је­дан кон­со­ли­до­ван и ра­ци­о­нал­но ко­ри­шћен бу­џет, ре­као је по­во­дом ове ин­фор­ма­ци­је Го­ран Ву­ко­вић. За де­вет ме­се­ци укуп­на при­ма­ња су 719,5 ми­ли­о­на ди­на­ра, а из­да­ци 727,2 ми­ли­о­на ди­на­ра. Што се ти­че усво­је­них ме­ра кон­со­ли­да­ци­је бу­џе­та оне су сво­је ре­зул­та­те по­ка­за­ле у ок­то­бру. - Ста­би­ли­зо­ва­ли смо и рас­хо­де и при­хо­де. За­хва­љу­ју­ћи тим ме­ра­ма са­да смо у мно­го бо­љој си­ту­а­ци­ји. Че­сто го­во­ри­мо о штед­њи, али ако се ту пре­те­ра то иде на уштрб бу­џет­ских ко­ри­сни­ка, што опет не би тре­ба­ло да се до­го­ди. Та­кве ме­ре ни­су ни пра­во­вре­ме­не ни до­бре. Ми­слим да ће­мо до кра­ја го­ди­не на­ше фи­нан­си­је ус­пе­ти да до­ве­де­мо у још бо­љу по­зи­ци­ју и да ову бу­џет­ску го­ди­ну не за­вр­ши­мо са не­ким ве­ли­ким ду­го­ва­њи­ма ко­ја би нас че­ка­ла у сле­де­ћој го­ди­ни, сма­тра На­да Бе­го­је­вић, на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 26.10.2011. КАН­ЦЕ­ЛА­РИ­ЈА ЗА МЛА­ДЕ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - По­кра­ји­на ула­же у омла­ди­ну, ПО­КРА­ЈИН­СКИ ОМ­БУД­СМАН У ШИ­ДУ - Жал­бе гра­ђа­на има ко да чу­је, НОР­ВЕ­ЖА­НИ НУ­ДЕ ПО­МОЋ ЗА РЕ­ГИ­О­НАЛ­НИ ВО­ДО­ВОД РУ­МА – ИРИГ - По­ве­зни це­во­вод при­о­ри­тет КАН­ЦЕ­ЛА­РИ­ЈА ЗА МЛА­ДЕ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - По­кра­ји­на ула­же у омла­ди­ну Ми­тро­вач­ку Кан­це­ла­ри­ју за мла­де су у че­твр­так, 20. ок­то­бра по­се­ти­ли пред­став­ни­ци По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за спорт и омла­ди­ну, за­ме­ни­ца се­кре­та­ра Алек­сан­дар Ри­стић и по­моћ­ни­ца Та­ња Ба­ња­нин Пе­јић. У прат­њи пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, на­чел­ни­це упра­ве за омла­ди­ну На­та­ше Коп­чић и ко­ор­ди­на­то­ра ми­тро­вач­ке Кан­це­ла­ри­је за мла­де Ми­ло­ра­да По­па­ди­ћа об­и­шли су ра­до­ве у Основ­ној шко­ли „Сло­бо­дан Ба­јић Па­ја“. У овој шко­ли је сред­стви­ма По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та у из­но­су од 500.000 ди­на­ра окре­че­на са­ла за фи­зич­ко, са­ни­ра­не свла­чи­о­ни­це и са­ни­тар­ни чвор. По­вод за по­се­ту би­ло је и при­зна­ње за ус­пе­шан рад ко­је је ми­тро­вач­ка Кан­це­ла­ри­ја за мла­де до­би­ла 10. ок­то­бра у Бе­о­гра­ду на за­вр­шној кон­фе­рен­ци­ји ИОМ про­јек­та „Осна­жи­ва­ње људ­ског ка­пи­та­ла у Ср­би­ји кроз ак­тив­но уче­шће мла­дих“. Че­сти­та­ју­ћи на по­стиг­ну­том успе­ху, пред­став­ни­це по­кра­јин­ског се­кре­та­ра за спорт и омла­ди­ну под­се­ти­ле су да је по­чет­ком го­ди­не об­ја­вљен кон­курс за ре­а­ли­за­ци­ју ак­ци­о­ног пла­на за мла­де у окви­ру ко­га су про­јек­ти ве­за­ни за за­по­шља­ва­ње, обра­зо­ва­ње, ак­тив­но укљу­чи­ва­ње мла­дих у уна­пре­ђе­ње њи­хо­вог по­ло­жа­ја у дру­штву и еко­ло­ги­ју одо­бре­ни ми­тро­вач­кој Кан­це­ла­ри­ји за мла­де и не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. За ове про­јек­те По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат одо­брио је 14 ми­ли­о­на ди­на­ра. На­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за омла­ди­ну На­та­ша Коп­чић ис­та­кла је до­бру са­рад­њу са По­кра­јин­ским се­кре­та­ри­ја­том, као и на­ста­вак ре­а­ли­за­ци­је про­је­ка­та ко­ји до­при­но­се да­љем уна­пре­ђе­њу по­ло­жа­ја мла­дих у дру­штву. Ј. Јо­ви­чић ПО­КРА­ЈИН­СКИ ОМ­БУД­СМАН У ШИ­ДУ - Жал­бе гра­ђа­на има ко да чу­је Оп­шти­ну Шид је у че­твр­так, 21. ок­то­бра по­се­тио по­кра­јин­ски ом­буд­сман са са­рад­ни­ци­ма. На­кон са­стан­ка са пред­став­ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­јем су при­су­ство­ва­ли за­ме­ник пред­сед­ни­це оп­шти­не Ср­ђан Ма­ле­ше­вић, на­чел­ник Оп­штин­ске упра­ве Ром­ко Па­пу­га и по­моћ­ни­ца пред­сед­ни­це оп­шти­не за со­ци­јал­на пи­та­ња Би­ља­на Са­рап, Ани­ко Му­шки­ња Хајн­рих, по­кра­јин­ски ом­буд­сман при­ма­ла је гра­ђа­не. По­кра­јин­ски ом­буд­сман шти­ти људ­ска пра­ва и сло­бо­де од по­вре­да учи­ње­них од стра­не по­кра­јин­ске и оп­штин­ске упра­ве, као и ор­га­ни­за­ци­ја и јав­них слу­жби чи­ји је осни­вач По­кра­ји­на или оп­шти­на. Ом­буд­сма­ну се у Ши­ду обра­ти­ло се 26 љу­ди. Гра­ђа­ни су се нај­че­шће жа­ле на про­бле­ме у по­ступ­ци­ма ле­га­ли­за­ци­је. Че­сте су и при­ту­жбе по­ро­ди­ља ко­је сма­тра­ју да им се у оп­штин­ским упра­ва­ма кр­ше пра­ва на аде­кват­но об­ра­чу­на­ва­ње на­кна­де за вре­ме тра­ја­ња по­ро­диљ­ског од­су­ства. При­ту­жбе Ши­ђа­на би­ле су и рад­но прав­ног ка­рак­те­ра, али ка­ко је по­кра­јин­ски ом­буд­сман ре­као, тај про­блем ни­је у њи­хо­вој над­ле­жно­сти, али за­то увек про­ве­ра­ва­ју да ли је ин­спек­ци­ја ра­да да­ла све од се­бе и да ли је пред­у­зе­ла за­кон­ске ме­ре по при­ја­ви рад­ни­ка. Ка­ко је ре­као за­ме­ник пред­сед­ни­це оп­шти­не Шид Ср­ђан Ма­ле­ше­вић, оп­шти­на Шид по­др­жа­ва рад по­кра­јин­ског ом­буд­сма­на, све у ци­љу ка­ко би што ви­ше гра­ђа­на шид­ске оп­шти­не ус­пе­ло да ре­ши сво­је про­бле­ме. Б. Се­ла­ко­вић НОР­ВЕ­ЖА­НИ НУ­ДЕ ПО­МОЋ ЗА РЕ­ГИ­О­НАЛ­НИ ВО­ДО­ВОД РУ­МА – ИРИГ - По­ве­зни це­во­вод при­о­ри­тет Из тро­днев­не по­се­те нор­ве­шком гра­ду Ло­рен­ског не­дав­но су се вра­ти­ли пред­сед­ни­ци рум­ске и ири­шке оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић и Вла­ди­мир Пе­тро­вић. По­се­та је упри­ли­че­на по­сле по­зи­ва ко­ји су упу­ти­ли пред­став­ни­ци овог гра­да, а ко­ји су у до­брим од­но­си­ма са ири­шком оп­шти­ном са ко­јом ће уско­ро би­ти пот­пи­сан и уго­вор о бра­ти­мље­њу. Иде­ја је по­те­кла од Нор­ве­жа­на ко­ји су же­ле­ли да по­мог­ну сво­јим ис­ку­ством, струч­ња­ци­ма и евен­ту­ал­но од­ре­ђе­ним сред­стви­ма ка­ко би се по­мо­гла ре­кон­струк­ци­ја ре­ги­о­нал­ног во­до­во­да ко­ји во­дом снаб­де­ва Ру­му и Ириг. - По­се­та је би­ла ини­ци­јал­на, али је по­стиг­ну­та са­гла­сност да за­јед­но ра­ди­мо на ре­ша­ва­њу овог про­бле­ма во­до­во­да. По­моћ ме­ђу­тим ни­смо де­фи­ни­са­ли у оби­му и на­чи­ну, тек те раз­го­во­ре тре­ба во­ди­ти кроз кон­так­те ко­ји ће се на­ста­ви­ти, ка­же по­сле по­се­те Го­ран Ву­ко­вић. Про­це­на је да би за ре­кон­струк­ци­ју мре­же од из­во­ри­шта пре­ко по­ве­зних це­во­во­да и ло­кал­не мре­же у ири­шкој и рум­ској оп­шти­ни би­ло по­треб­но око 14,5 ми­ли­о­на евра. Про­је­кат још не по­сто­ји са тач­но утвр­ђе­ним ра­до­ви­ма и ци­фра­ма. - Бр­зо мо­ра­мо на­ста­ви­ти са из­ра­дом те про­јект­не до­ку­мен­та­ци­је јер она је услов за сва­ку ак­тив­ност у овој обла­сти. Не­ке це­ви су ста­ре пре­ко 80 го­ди­на, а у про­се­ку су ста­ре око 35 го­ди­не, та­ко да се на­ла­же озбиљ­на ре­кон­струк­ци­ја, али је при­о­ри­тет по­ве­зни це­во­вод, ка­же Го­ран Ву­ко­вић и на­ја­вљу­је уз­врат­ну по­се­ту Нор­ве­жа­на у но­вем­бру или де­цем­бру, а кон­так­ти ће би­ти на­ста­вље­ни и са нор­ве­шком ам­ба­са­дом. С. Џа­ку­ла Датум: 19.10.2011. У БЕ­О­ГРА­ДУ ОДР­ЖА­НА ЗА­ВР­ШНА КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈА У ОКВИ­РУ ИОМ ПРО­ЈЕК­ТА - Ми­тро­ва­ча­ни ме­ђу нај­у­спе­шни­ји­ма, ПО­МОЋ ЗА НАЈ­У­ГРО­ЖЕ­НИ­ЈЕ У ОГРЕ­ВУ - 180 по­ро­ди­ца до­би­ја бри­ке­те за гре­ја­ње У БЕ­О­ГРА­ДУ ОДР­ЖА­НА ЗА­ВР­ШНА КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈА У ОКВИ­РУ ИОМ ПРО­ЈЕК­ТА - Ми­тро­ва­ча­ни ме­ђу нај­у­спе­шни­ји­ма У Бе­о­гра­ду, 10. ок­то­бра одр­жа­на је за­вр­шна кон­фе­рен­ци­ја у окви­ру ИОМ Про­јек­та „Осна­жи­ва­ње људ­ског ка­пи­та­ла у Ср­би­ји кроз ак­тив­но уче­шће мла­дих“. За­хва­љу­ју­ћи до­при­но­су Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ита­ли­је, Ме­ђу­на­род­на ор­га­ни­за­ци­ја за ми­гра­ци­је (ИОМ) од сеп­тем­бра 2008. го­ди­не спро­во­ди овај про­је­кат у парт­нер­ству са Ми­ни­стар­ством омла­ди­не и спор­та Ср­би­је и ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма из Су­бо­ти­це, Зре­ња­ни­на, Но­ве Цр­ње, Срем­ске Ми­тро­ви­це, Кра­гу­јев­ца, Сви­лајн­ца, Ужи­ца, Ива­њи­це, Пи­ро­та и Со­ко­ба­ње. За­вр­шној кон­фе­рен­ци­ји при­су­ство­ва­ли су, из­ме­ђу оста­лог и ми­ни­стар­ка омла­ди­не и спор­та Сне­жа­на Са­мар­џић Мар­ко­вић, ам­ба­са­дор Ита­ли­је у Ср­би­ји Ар­ман­до Ва­ри­кио, на­чел­ни­ца ми­тро­вач­ке Град­ске упра­ве за омла­ди­ну На­та­ша Коп­чић и за­ме­ник гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на. За­вр­шна кон­фе­рен­ци­ја би­ла је при­ли­ка да се при­ка­жу тро­го­ди­шњи ре­зул­та­ти у ци­љу осна­жи­ва­ња омла­дин­ске по­ли­ти­ке. За­хва­љу­ју­ћи овом про­јек­ту, у по­след­ње три го­ди­не Ми­тров­ча­ни су има­ли број­не са­др­жа­је, по­пут му­зич­ког фе­сти­ва­ла Ен­тер, ра­ди­о­ни­ца, три­би­на, пред­ста­ва, се­ми­на­ра и оста­лих ви­до­ва не­фор­мал­ног обра­зо­ва­ња. Ко­ор­ди­на­тор Кан­це­ла­ри­је за мла­де Срем­ска Ми­тро­ви­ца Ми­ло­рад По­па­дић ис­та­као је да су за­хва­љу­ју­ћи овом про­јек­ту у сва­ком по­гле­ду уна­пре­ђе­ни ка­па­ци­те­ти ка­ко Кан­це­ла­ри­је за мла­де, та­ко и оста­лих ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се ба­ве мла­ди­ма. Оно чи­ме се ми­тро­вач­ка Кан­це­ла­ри­ја за мла­де, осно­ва­на 1. де­цем­бра 2008. го­ди­не, по­себ­но по­но­си је чи­ње­ни­ца да се 300 во­лон­те­ра при­кљу­чи­ло ра­ду кан­це­ла­ри­је, као и да је осно­ван Во­лон­тер­ски цен­тар. Пре­ма ре­чи­на на­чел­ни­це Град­ске упра­ве за омла­ди­ну На­та­ше Коп­чић ова град­ска упра­ва у скла­ду са ре­ал­ним мо­гућ­но­сти­ма ре­а­ли­зу­је и фи­нан­си­ра омла­дин­ске про­јек­те. Из град­ског бу­џе­та се из­два­ја три ми­ли­о­на ди­на­ра за Кан­це­ла­ри­ју за мла­де и про­гра­ме ко­ји тре­ба да уна­пре­де по­ло­жај мла­дих. Про­је­кат ИОМ убра­ја се ме­ђу пр­ве ини­ци­ја­ти­ве спро­ве­де­не у парт­нер­ству са Ми­ни­стар­ством омла­ди­не и спор­та, као по­др­шка им­пле­мен­та­ци­ји На­ци­о­нал­не стра­те­ги­је за мла­де. Укуп­на вред­ност овог тро­го­ди­шњег про­јек­та је ми­лион евра. Ж. П. ПО­МОЋ ЗА НАЈ­У­ГРО­ЖЕ­НИ­ЈЕ У ОГРЕ­ВУ - 180 по­ро­ди­ца до­би­ја бри­ке­те за гре­ја­ње Тре­ћу го­ди­ну за­ра­дом ло­кал­на са­мо­у­пра­ва по­ма­же сво­јим нај­у­гро­же­ни­јим су­гра­ђа­ни­ма и та­ко што им обез­бе­ђу­је део по­треб­ног огре­ва за зи­му. Ми­ну­лих го­ди­на нај­у­гро­же­ни­је по­ро­ди­це су до­би­ја­ле по два куб­на ме­тра др­ва, а ове го­ди­не по пр­ви пут до­би­ће бри­ке­те за гре­ја­ње. - Реч је о 180 по­ро­ди­ца, а спи­сак су на­пра­ви­ли за­по­сле­ни у Цен­тру за со­ци­јал­ни рад. Да­кле, ме­ђу угро­же­ни­ма су ода­бра­ни они нај­у­гро­же­ни­ји, ста­рач­ка до­ма­ћин­ства, бо­ле­сни и ин­ва­лид­на ли­ца. Оста­ли ће до­би­ти нов­ча­ну по­моћ и за то се мо­гу обра­ти­ти ме­ни, на при­је­му гра­ђа­на ко­ји вр­шим сва­ке сре­де, ка­же нам Не­над Бо­ро­вић, по­кра­јин­ски по­сла­ник. Бри­ке­те за гре­ја­ње је обез­бе­ди­ла пи­ла­на "Ко­ра­на-коп" из Пу­ти­на­ца ко­ја је од По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за на­у­ку и тех­но­ло­ги­ју до­би­ла кре­дит за уво­ђе­ње но­вих тех­но­ло­ги­ја за ку­по­ви­ну ма­ши­на, а сред­ства вра­ћа кроз сво­је про­из­во­де, у овом слу­ча­ју бри­ке­те. Сва­ко од 180 до­ма­ћин­ста­ва до­би­ће по 300 ки­ло­гра­ма бри­ке­та, што је бли­зу два ку­би­ка др­ва. - Реч је о још бо­љој ва­ри­јан­ти, јер ови бри­ке­ти има­ју знат­но ве­ћу ка­ло­риј­ску вред­ност од др­ва, та­ко да ми­слим да се ра­ди о ква­ли­тет­ни­јој по­мо­ћи, сма­тра Не­над Бо­ро­вић. По­де­ла бри­ке­та је за­по­че­ла 15. ок­то­бра ка­да ће би­ти рас­по­де­ље­но пр­вих 20 то­на, а до по­ло­ви­не де­цем­бра сви ко­ји су на спи­ску ће до­би­ти ову по­моћ у огре­ву. Реч је о укуп­но 50 то­на бри­ке­та. С. Џ. Датум: 12.10.2011. ПОТ­ПИ­САН МЕ­МО­РАН­ДУМ О РАЗ­У­МЕ­ВА­ЊУ ИЗ­МЕ­ЂУ ЧЕ­ТИ­РИ СРЕМ­СКЕ ОП­ШТИ­НЕ - За­јед­нич­ки циљ – кон­ку­рент­на ин­ду­стри­ја ме­са, МЕ­РЕ АК­ТИВ­НЕ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊА У РУ­МИ - По­сао за 126 мла­дих ли­ца, ТРИ­БИ­НА У МУ­ЗЕ­ЈУ СРЕ­МА - Ме­ди­ји без сло­бо­де и кул­ту­ре ПОТ­ПИ­САН МЕ­МО­РАН­ДУМ О РАЗ­У­МЕ­ВА­ЊУ ИЗ­МЕ­ЂУ ЧЕ­ТИ­РИ СРЕМ­СКЕ ОП­ШТИ­НЕ - За­јед­нич­ки циљ – кон­ку­рент­на ин­ду­стри­ја ме­са У Пе­ћин­ци­ма су пот­пи­си­ва­њем Ме­мо­ран­ду­ма о раз­у­ме­ва­њу, 5. ок­то­бра парт­нер­ске оп­шти­не Пе­ћин­ци, Ру­ма, Ста­ра Па­зо­ва и Шид, на­чи­ни­ле зна­ча­јан ко­рак у ре­а­ли­за­ци­ји про­јект­не иде­је „По­ве­ћа­ње кон­ку­рент­но­сти, за­по­сле­но­сти и из­во­за ин­ду­стри­је пре­ра­де ме­са у ре­ги­о­ну Сре­ма“, ко­ја се ре­а­ли­зу­је у окви­ру Ме­ђу­оп­штин­ског еко­ном­ског парт­нер­ства. На кон­кур­су Ре­ги­о­нал­ног дру­штве­но еко­ном­ског про­гра­ма раз­во­ја (РСЕДП2), ова про­јект­на иде­ја је иза­бра­на као јед­на од укуп­но 6 из це­ле Ср­би­је, ко­је ће до­би­ти тех­нич­ку по­др­шку за раз­вој про­је­ка­та и ја­ча­ње ме­ђу­оп­штин­ских еко­ном­ских парт­нер­ства. Ме­мо­ран­дум о раз­у­ме­ва­њу су пот­пи­са­ли пред­сед­ни­ци оп­шти­на Пећ­ни­ци и Ру­ма, Си­ни­ша Ву­ков и Го­ран Ву­ко­вић, за­ме­ни­ца пред­сед­ни­це оп­шти­не Шид, Би­ља­на Са­рап и ру­ко­во­ди­лац оде­ље­ња за при­вре­ду и ло­кал­ни раз­вој у оп­шти­ни Ста­ра Па­зо­ва, Су­за­на Илић. Про­је­кат би за ре­зул­тат тре­ба­ло да има осни­ва­ње Цен­тра за ве­штач­ко осе­ме­ња­ва­ње сви­ња. Овај цен­тар би тре­ба­ло да, кроз уна­пре­ђе­ње ге­нет­ског ма­те­ри­ја­ла и еду­ка­ци­ју ак­те­ра, до­при­не­се по­ве­ћа­ном из­во­зу ме­са по ЕУ стан­дар­ди­ма и кон­ку­рент­ној и одр­жи­вој по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи на те­ри­то­ри­ји Сре­ма. По ре­чи­ма про­фе­со­ра ге­не­ти­ке и опле­ме­њи­ва­ња жи­во­ти­ња По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та и пред­сед­ни­ка Асо­ци­ја­ци­је про­из­во­ђа­ча сви­ња и ме­са др Ви­то­ми­ра Ви­до­вић, пот­пи­си­ва­ње ме­мо­ран­ду­ма су­штин­ски зна­чи по­че­так јед­ног про­це­са, ко­ји ће до­при­не­ти да се у Сре­му про­из­во­ди ме­со ко­је ће има­ти ве­ћи про­це­нат про­те­и­на, а ма­њи про­це­нат ма­сти, при че­му ће по­тро­шња хра­не по је­ди­ни­ци при­ра­ста би­ти знат­но ма­ња не­го са­да. По­здра­вља­ју­ћи го­сте из европ­ског про­гра­ма и пред­став­ни­ке парт­нер­ских оп­шти­на, пред­сед­ник оп­шти­не Пе­ћин­ци Си­ни­ша Ву­ков је ре­као: – Оп­шти­на Пе­ћин­ци је но­си­лац ове про­јект­не иде­је, јер смо по­ред при­вре­де, где смо учи­ни­ли већ мно­го то­га и по­ста­ли пре­по­зна­тљи­ви и ван гра­ни­ца Ср­би­је, од­лу­чи­ли да учи­ни­мо ви­ше и за по­љо­при­вре­ду. Има­ју­ћи у ви­ду то да је Срем по­знат не са­мо по уз­га­ја­њу по­вр­тар­ских и ра­тар­ских кул­ту­ра, већ и по про­из­вод­њи ме­са и мле­ка, на­мет­ну­ла се иде­ја да по­кре­не­мо про­је­кат ко­ји би уна­пре­дио про­из­вод­њу и пре­ра­ду ме­са. На­рав­но, парт­нер­ске оп­шти­не су по­др­жа­ле на­шу иде­ју и при­хва­ти­ле парт­нер­ство. По­што има­мо ве­ли­ке по­тен­ци­ја­ле у об­ра­ди­вом зе­мљи­шту и раз­ви­је­ну ин­ду­стри­ју ме­са, па та­ко и за­тво­рен пут од про­из­во­ђа­ча до пре­ра­ђи­ва­ча, ре­а­ли­за­ци­ја пред­мет­ног про­јек­та зна­чај­но би до­при­не­ла по­бољ­ша­њу еко­ном­ске по­зи­ци­је по­љо­при­вре­де и ме­сне ин­ду­стри­је у на­шој оп­шти­ни и у Сре­му“. Са­вет­ни­ци Про­гра­ма за ре­ги­о­нал­ни раз­вој То­маж Ки­ли­ан­ски и Го­ран лап­че­вић су на­гла­си­ли да ће ови за­јед­нич­ки на­по­ри до­ве­сти до бо­љег по­ло­жа­ја и про­из­во­ђа­ча и пре­ра­ђи­ва­ча ме­са. По­сле пот­пи­си­ва­ња ме­мо­ран­ду­ма, пред­став­ни­ци че­ти­ри срем­ске оп­шти­не и Про­гра­ма РСЕДП2 об­и­шли су Кла­ни­цу и ин­ду­стри­ју ме­са „Ђур­ђе­вић“ у Су­бо­ти­шту, нај­мо­дер­ни­ји и нај­ве­ћи ин­ду­стриј­ски по­гон за пре­ра­ду ме­са у оп­шти­ни Пе­ћин­ци и је­дан од нај­зна­чај­ни­јих по­го­на у тој обла­сти у Ср­би­ји. Ду­шан Срећ­ков МЕ­РЕ АК­ТИВ­НЕ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊА У РУ­МИ - По­сао за 126 мла­дих ли­ца Рум­ска оп­шти­на је обез­бе­ди­ла ком­пле­тан из­нос за све Ак­ци­о­ним пла­ном пла­ни­ра­не ме­ре ак­тив­не по­ли­ти­ке за­по­шља­ва­ња. Кроз овај про­грам је на од­ре­ђе­но вре­ме, за­ви­сно од ме­ре, до по­сла до­шло 126 мла­дих љу­ди. - До са­да је упла­ће­но 3,3 ми­ли­о­на ди­на­ра за ре­а­ли­за­ци­ју струч­не прак­се, што је би­ла на­ша оба­ве­за и та ме­ра је за­вр­ше­на. Дру­га ме­ра, суб­вен­ци­о­ни­са­ње са­мо­за­по­шља­ва­ња у из­но­су од 160.000 ди­на­ра по ли­цу је та­ко­ђе ком­плет­но упла­ће­на (око 5.800.000 ди­на­ра) и са пет ми­ли­о­на ко­је обез­бе­ђу­је На­ци­о­нал­на слу­жба за­по­шља­ва­ња то је ско­ро 11 ми­ли­о­на ди­на­ра. Та сред­ства ће би­ти до­вољ­на за 68 ли­ца ко­ји су са­да у оба­ве­зи да ре­ги­стру­ју сво­је пред­у­зет­нич­ке рад­ње. Цео про­грам је за­вр­шен до са­да за 28 ли­ца. Тре­нут­но је у про­це­ду­ри ор­га­ни­зо­ва­ње обу­ке за пи­са­ње би­знис пла­на ко­је ор­га­ни­зу­је НСЗ за 20 но­вих, за­ин­те­ре­со­ва­них ли­ца ко­ја су на њи­хо­вој еви­ден­ци­ји. Да­кле, реч је укуп­но о 68 мла­дих љу­ди за ме­ру са­мо­за­по­шља­ва­ња и 34 за струч­ну прак­су. Зна­чи, ра­ди се о 102 ли­ца као и још 24 мла­дих ко­је ми пла­ћа­мо као при­прав­ни­ке - во­лон­те­ре, ка­же На­да Бе­го­је­вић на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет. Она ка­же и да је био слаб ин­те­рес по­сло­да­ва­ца за суб­вен­ци­о­ни­са­ње но­вих рад­них ме­ста (100.000 ди­на­ра по рад­ном ме­сту). Би­ла су са­мо два за­ин­те­ре­со­ва­на по­сло­дав­ца од ко­јих се је­дан ка­сни­је опре­де­лио за кон­курс Ми­ни­стар­ства еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја, а дру­ги ни­је ис­пу­ња­вао усло­ве. С. Џ. ТРИ­БИ­НА У МУ­ЗЕ­ЈУ СРЕ­МА - Ме­ди­ји без сло­бо­де и кул­ту­ре Цен­тар за кул­ту­ру Сир­ми­ју­арт ор­га­ни­зо­вао је у че­твр­так, 6. ок­то­бра у про­сто­ри­ја­ма Му­зе­ја Сре­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци три­би­ну под на­зи­вом Ути­цај ме­ди­ја на кул­ту­ру. Гост три­би­не био је бе­о­град­ски но­ви­нар Те­о­фил Пан­чић. Го­во­ре­ћи о ути­ца­ју ме­ди­ја на кул­ту­ру Те­о­фил Пан­чић је ре­као је да та те­ма стал­но при­сут­на на на­шем про­сто­ру. Ко­ли­ко год то па­те­тич­но зву­ча­ло, ре­као је Пан­чић, ме­ди­ји би тре­ба­ло да бу­ду и по­ма­ло про­све­ти­тељ­ски ори­јен­ти­са­ни. То је јед­на од ком­по­нен­ти ко­ја у на­шим ме­ди­ји­ма ни­је при­сут­на. Они ра­де упра­во су­прот­но и ба­ве се јед­ном вр­стом си­сте­мат­ског за­глу­пљи­ва­ња на­ро­да и уз­ди­за­њем при­ми­ти­ви­зма. Због свог по­ли­тич­ког или ко­мер­ци­јал­ног ин­те­ре­са, на­ши ме­ди­ји ства­ра­ју кон­тра­е­фе­кат, од­но­сно до­при­но­се оне­пи­сме­ња­ва­њу ста­нов­ни­штва. Уред­ни­ци су под при­ти­ском вла­сни­ка, пре­но­се тај при­ти­сак на но­ви­на­ре и спољ­не са­рад­ни­ке, а исто­вре­ме­но се уки­да­ју кул­тур­не ру­бри­ке, књи­жев­не и филм­ске кри­ти­ке. Иако се сма­њу­је про­стор за рад иоле озбиљ­них ме­ди­ја, оста­ју не­ка „остр­ва“, а до­кле ће и као она оп­ста­ти, то је ве­ли­ко пи­та­ње, за­кљу­чио је Те­о­фил Пан­чић. Ј. Ј. Датум: 05.10.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - За­вр­ше­на ре­кон­струк­ци­ја Ули­це Фи­ли­па Ви­шњи­ћа, ГЕ­РОН­ТО­ЛО­ШКИ ЦЕН­ТАР „СРЕМ“ РУ­МА - При­ред­ба за Дан ста­рих, ГА­ЛЕ­РИ­ЈА „СА­ВА ШУ­МА­НО­ВИЋ“ ШИД - При­пре­ме за је­се­њу из­ло­жбу СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - За­вр­ше­на ре­кон­струк­ци­ја Ули­це Фи­ли­па Ви­шњи­ћа Ре­кон­струк­ци­ја ми­тро­вач­ке Ули­це Фи­ли­па Ви­шњи­ћа за­вр­ше­на је у че­твр­так, 29. сеп­тем­бра, ас­фал­ти­ра­њем пу­та од Вод­не до Ја­лиј­ске ули­це у ду­жи­ни од 235 ме­та­ра. Ра­до­ве на ас­фал­ти­ра­њу по­се­ти­ли су пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић и Бо­јан Га­врић, ди­рек­тор Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца са са­рад­ни­ци­ма. Том при­ли­ком ис­так­ну­то је да је ура­ђе­на пот­пу­на ре­кон­струк­ци­ја ат­мос­фер­ске ка­на­ли­за­ци­је, елек­тро и во­до­вод­не мре­же, са­о­бра­ћај­ни­це, као и де­ли­мич­на ре­кон­струк­ци­ја га­сне мре­же. Оста­ло је још да се оба­ви ни­ве­ла­ци­ја тро­то­а­ра са ас­фал­ти­ра­ним пу­тем ко­ја ће омо­гу­ћи­ти не­сме­та­но сли­ва­ње ат­мос­фер­ских па­да­ви­на у шах­то­ве. Пре­ма ре­чи­ма Бо­ја­на Га­ври­ћа, ста­нов­ни­ци Ули­це Фи­ли­па Ви­шњи­ћа од са­да ће би­ти мир­ни што се ти­че ко­му­нал­не ин­фра­струк­ту­ре. Вред­ност ра­до­ва на ре­кон­струк­ци­ји Ули­це Фи­ли­па Ви­шњи­ћа је 16 ми­ли­о­на ди­на­ра обез­бе­ђе­них из бу­џе­та ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да. Ј. Јо­ви­чић ГЕ­РОН­ТО­ЛО­ШКИ ЦЕН­ТАР „СРЕМ“ РУ­МА - При­ред­ба за Дан ста­рих У Ге­рон­то­ло­шком цен­тру „Срем“ у Ру­ми је 30. сеп­тем­бра из­ве­де­на пр­ва од број­них пла­ни­ра­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, ко­јом се обе­ле­жио Ме­ђу­на­род­ни дан ста­рих, а би­ће обе­ле­жен и цео ок­то­бар као Ме­сец со­ли­дар­но­сти са ста­ри­ма. У при­год­но аран­жи­ра­ном ам­би­јен­ту са мо­ти­вом је­се­ни, за ко­ри­сни­ке Цен­тра је из­ве­ден умет­нич­ки про­грам уз уче­шће хо­ра под ру­ко­вод­ством про­фе­со­ра Дар­ка Ђо­ки­ћа и чла­но­ва ре­ци­та­тор­ске сек­ци­је. Увод­но из­ла­га­ње о Ме­ђу­на­род­ном да­ну ста­рих је има­ла Сне­жа­на Сто­шић, рад­ни те­ра­пе­ут. Хор је из­вео ви­ше пе­са­ма по­све­ће­них је­се­ни, док је пе­сму Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа „Са­зна­ње у је­сен“ го­во­рио Ва­са Триф­ко­вић. Пе­сму „Је­сен“ Алек­се Шан­ти­ће је го­во­ри­ла ко­ри­сни­ца Ве­сна Мић­ко­вић, а сти­хо­ве Жи­ва­ди­на М. Сте­ва­но­ви­ћа „Је­се­ни“ про­чи­та­ла је Ми­ро­сла­ва Јо­ва­нов­ски. Истог да­на су ко­ри­сни­ке Цен­тра са те­ри­то­ри­је пе­ћи­нач­ке оп­шти­не по­се­ти­ли пред­став­ни­ци Цр­ве­ног кр­ста из Пе­ћи­на­ца ко­ји су им уру­чи­ли по­кло­не. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА „СА­ВА ШУ­МА­НО­ВИЋ“ ШИД - При­пре­ме за је­се­њу из­ло­жбу У Га­ле­ри­ји сли­ка „Са­ва Шу­ма­но­вић“ у Ши­ду у то­ку су фи­нал­ни ра­до­ви на са­на­ци­ји улич­не фа­са­де. Прет­ход­не не­де­ље ра­ди­ло се на ре­кон­струк­ци­ји укра­са на фа­са­ди, сле­ди кре­че­ње, као и по­ста­вља­ње но­вих ула­зних вра­та. На­кон за­вр­шет­ка ра­до­ва на са­на­ци­ји згра­де Га­ле­ри­је „Са­ва Шу­ма­но­вић“ у Ши­ду, у то­ку су при­пре­ме за отва­ра­ње ве­ли­ке је­се­ње из­ло­жбе „По­след­ња де­це­ни­ја“. Из­ло­жба ће би­ти отво­ре­на у пе­так, 7. ок­то­бра, а об­у­хва­ти­ће Шу­ма­но­ви­ће­ва де­ла на­ста­ла у пе­ри­о­ду од 1932. до 1942. го­ди­не. Отва­ра­ње је за­ка­за­но за 18 ча­со­ва.   Датум: 28.09.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Ро­ми и по­пис, РУ­МА - За­шти­та пра­ва па­ци­је­на­та, МЕ­ШО­ВИ­ТИ ОД­БОР ЗА МА­ЊИ­НЕ ОДР­ЖАО СЕД­НИ­ЦУ У ШИ­ДУ - О пра­ви­ма ма­њи­на у Ср­би­ји и Хр­ват­ској СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Ро­ми и по­пис По­во­дом пред­сто­је­ћег по­пи­са ста­нов­ни­штва, Срем­ску Ми­тро­ви­цу су у че­твр­так, 22. сеп­тем­бра по­се­ти­ли др­жав­на се­кре­тар­ка у Ми­ни­стар­ству за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва Сла­ви­ца Де­нић и Ду­шко Јо­ва­но­вић, ди­рек­тор кан­це­ла­ри­је за ин­клу­зи­ју Ро­ма Вла­де АП Вој­во­ди­не. По­вод за по­се­ту био је скуп одр­жан у ми­тро­вач­кој Ви­со­кој стру­ков­ној шко­ли за обра­зо­ва­ње вас­пи­та­ча на ко­ме су го­сти упо­зна­ли при­сут­не Ро­ме са зна­ча­јем на­ци­о­нал­ног из­ја­шња­ва­ња на пред­сто­је­ћем по­пи­су. Скуп је део кам­па­ње ко­ја се спро­во­ди у це­лој Ср­би­ји са ци­љем ани­ма­ци­је Ро­ма да се ак­тив­но укљу­че у по­пис ста­нов­ни­штва од 1. до 15. ок­то­бра ове го­ди­не. Пре­ма ре­чи­ма др­жав­не се­кре­тар­ке Сла­ви­це Де­нић, циљ овог са­стан­ка био је да се Ро­ми­ма ука­же на пред­но­сти из­ја­шња­ва­ња сво­је на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти на по­пи­су ста­нов­ни­штва. Ме­ре афир­ма­тив­не по­ли­ти­ке ко­ју спро­во­ди Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја, а ти­чу се обра­зо­ва­ња, за­по­шља­ва­ња, здрав­ства и ста­но­ва­ња мо­гу се ак­тив­но ре­а­ли­зо­ва­ти уко­ли­ко се са­гле­да­ју ре­ал­ни по­да­ци о број­ном ста­њу ром­ске по­пу­ла­ци­је. Бу­ду­ћи да је со­ци­јал­но еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја Ро­ма из­у­зет­но ло­ша, др­жа­ва Ср­би­ја не мо­же са­ма да уђе у ре­ша­ва­ње ових про­бле­ма, већ је по­треб­но оства­ри­ти са­рад­њу са ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, због че­га из­ја­шња­ва­ње на по­пи­су има још ве­ћи зна­чај, ре­кла је др­жав­на се­кре­тар­ка. Ми­ни­стар­ство за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва фи­нан­сиј­ски је по­др­жа­ло кам­па­њу за упо­зна­ва­ње Ро­ма са пред­но­сти­ма из­ја­шња­ва­ња на по­пи­су за­јед­но са кан­це­ла­ри­јом за ин­клу­зи­ју Ро­ма Вла­де Вој­во­ди­не. Ди­рек­тор ове кан­це­ла­ри­је Ду­шко Јо­ва­но­вић на­гла­сио је да је по­след­њи по­пис из 2002. го­ди­не по­ка­зао да у Ср­би­ји жи­ви са­мо 108 хи­ља­да Ро­ма, што је да­ле­ко ма­ње од ствар­ног бро­ја, па је овом при­ли­ком по­звао Ро­ме да на по­пи­су из­ја­сне сво­ју на­ци­о­нал­ну при­пад­ност ка­ко би ути­ца­ли на по­бољ­ша­ње свог со­ци­јал­ног и еко­ном­ског по­ло­жа­ја. Ј. Јо­ви­чић РУ­МА - За­шти­та пра­ва па­ци­је­на­та У окви­ру про­је­кта Ми­ни­стар­ства здра­вља "Пру­жа­ње уна­пре­ђе­них услу­га на ло­кал­ном ни­воу" рум­ска оп­шти­на је јед­на од де­вет у Ср­би­ји у ко­јој је у то­ку ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та под на­зи­вом "За­шти­та пра­ва па­ци­је­на­та на ни­воу ло­кал­не са­мо­у­пра­ве". Про­је­кат тра­је шест ме­се­ци, а под­ра­зу­ме­ва по­сто­ја­ње прав­ног са­вет­ни­ка у Оп­штин­ској упра­ви ко­ји гра­ђа­не ин­фор­ми­ше о оби­му и вр­сти пра­ва па­ци­је­на­та из обла­сти здрав­стве­не за­шти­те и здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња. - Осим то­га ту је и при­жа­ње са­ве­та из ове обла­сти, као и кон­крет­на прав­на по­моћ у ци­љу успе­шни­је при­ме­не пра­ва па­ци­је­на­та, као и еви­ден­ти­ра­ње и раз­ма­тра­ње свих при­мед­би гра­ђа­на - ка­же Јо­ви­ца Јо­ва­но­вић, на­чел­ник Оде­ље­ња за оп­шту упра­ву и оп­ште по­сло­ве ко­ји оба­вља и по­сло­ве прав­ног са­вет­ни­ка. По­сто­ја­ње и ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та не ис­кљу­чу­је рад за­штит­ни­ка пра­ва па­ци­је­на­та ко­ји по­сто­је при до­мо­ви­ма здра­вља, па је та­ко и у До­му здра­вља Ру­ма. МЕ­ШО­ВИ­ТИ ОД­БОР ЗА МА­ЊИ­НЕ ОДР­ЖАО СЕД­НИ­ЦУ У ШИ­ДУ - О пра­ви­ма ма­њи­на у Ср­би­ји и Хр­ват­ској Пе­та по ре­ду сед­ни­ца ме­ђу­вла­ди­ног Ме­шо­ви­тог од­бо­ра за ма­њи­не Ср­би­је и Хр­ват­ске ко­ја се одр­жа­ва јед­ном го­ди­шње, из Па­ла­те Ср­би­ја у Бе­о­гра­ду, у ко­јој је по­че­ла 19. сеп­тем­бра, на­ста­вље­на је у уто­рак 20. сеп­тем­бра Ши­ду. Кон­ста­то­ва­но је да је у про­те­клој го­ди­ни по­стиг­нут на­пре­дак у по­је­ди­ним обла­сти­ма, али и стаг­на­ци­ја и ума­ње­ње тек сте­че­них пра­ва, по­себ­но ка­да је реч о пра­ву гла­са Ср­ба у Хр­ват­ској и ди­рект­ној пар­ла­мен­тар­ној за­сту­пље­но­сти Хр­ва­та у Ср­би­ји. Ме­шо­ви­ти од­бор пра­ти спро­во­ђе­ње спо­ра­зу­ма из­ме­ђу Ср­би­је и Хр­ват­ске о за­шти­ти пра­ва срп­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Хр­ват­ској и обр­ну­то. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић из­ра­зи­ла је за­до­вољ­ство што је Шид био до­ма­ћин пе­те сед­ни­це ме­ђу­вла­ди­ног ме­шо­ви­тог од­бо­ра, упра­во у мо­мен­ту ка­да оп­шти­на Шид ра­ди на из­ме­на­ма Ста­ту­та ко­јим је пред­ви­ђе­но да се хр­ват­ски је­зик, као слу­жбе­ни, уве­де у на­се­ље­на ме­ста Сот и Ба­тров­ци. - Ово је при­ли­ка да ис­ка­же­мо наш став. Све оно што же­ли­мо Ср­би­ма ко­ји жи­ве ван те­ри­то­ри­је  Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у др­жа­ва­ма у окру­же­њу, то же­ли­мо и свим на­ци­о­нал­ним ма­њи­на­ма ко­ји жи­ве на те­ри­то­ри­ји на­ше оп­шти­не - ис­та­кла је пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић.   Датум: 14.09.2011. Псу од­се­че­на ша­па Сви још пам­ти­мо слу­чај ке­ру­ше Ми­ле ко­јој су не­по­зна­ти по­чи­ни­о­ци од­се­кли ша­пе, ни­је би­ло дав­но, а ме­шта­ни Ши­да се пи­та­ју да ли се сли­чан зло­чин до­го­дио и у њи­хо­вом ком­ши­лу­ку? Не­зва­нич­но са­зна­је­мо да је на шид­ској же­ле­знич­кој ста­ни­ци, при­ли­ком кон­тро­ле во­за ко­ји је сти­гао из Бе­о­гра­да про­на­ђен пас ко­ме је од­се­че­на пред­ња ле­ва но­га. Ко је не­срећ­ног пса уна­ка­зио и ка­ко се на­шао у во­зу тек ће би­ти утвр­ђе­но, с об­зи­ром да су о чи­та­вом слу­ча­ју оба­ве­ште­не над­ле­жне др­жав­не слу­жбе. За са­да је пса пре­у­зе­ло ЈКП „Стан­дард“ где је он у пр­ви мах и збри­нут. По­ред на­ших по­ку­ша­ја да са­зна­мо ви­ше о овом слу­ча­ју ни­ко од над­ле­жних ко­је смо кон­так­ти­ра­ли то­ком да­на о то­ме ни­је же­лео јав­но да го­во­ри, али ни­је ни де­ман­то­вао ову вест. Датум: 24.08.2011. ПО­ТРЕ­СНА ИС­ПО­ВЕСТ ЧО­БА­НИ­НА ДУ­ША­НА БА­НО­ВИ­ЋА НА­КОН РАЗ­БОЈ­НИЧ­КОГ НА­ПА­ДА НА ЊЕ­ГА И ЊЕ­ГО­ВО СТА­ДО НА ПА­ДИ­НА­МА ФРУ­ШКЕ ГО­РЕ - Ни­су кри­ли ли­ца, хте­ли су да ме уби­ју Из­бе­гли­ца из Хр­ват­ске, ше­зде­се­тјед­но­го­ди­шњи Ду­шан Ба­но­вић, од по­след­њег ра­та па на ова­мо ста­нов­ник Ру­ме, сва­ке го­ди­не од ра­ног про­ле­ће па све до ка­сне је­се­ни на­па­са ста­до ова­ца на па­ди­на­ма Фру­шке го­ре. Чо­ба­нин по за­ни­ма­њу, од сво­је три­на­е­сте го­ди­не пу­них 48 го­ди­на ба­ви се уз­го­јем ова­ца. Жи­вот је хтео да му стра­хо­та по­след­њег ра­та отрг­не си­на и сна­ху, а да он са су­пру­гом и уну­ком по­тра­жи дру­ги жи­вот и дру­ги дом у Сре­му, у Ру­ми. Ве­ли да је, као и увек што чи­ни у по­след­њих де­се­так го­ди­на, и ове го­ди­не сре­ди­ном апри­ла до­те­рао сво­је ста­до од 358 ова­ца на ју­жне па­ди­не Фру­шке Го­ре, на па­шњак из­над Бе­ше­но­вач­ког Пр­ња­во­ра. До­да­је да је од 1995. са сво­јим ста­дом пре­шао цео Срем и Бач­ку да би се ко­нач­но скра­сио у овом срем­ском се­лу јер су га ов­да­шњи љу­ди од­лич­но при­ми­ли. По не­ко­ли­ко пу­та то­ком не­де­ље си­ла­зи у се­ло по раз­не по­треп­шти­не и „хва­ла Бо­гу за сво ово вре­ме ни­је имао ни­ти је­дан пре­ки по­глед ни­ти ло­шу реч ни са ким“. За­то ка­же да ни­је био из­не­на­ђен ка­да је јед­но ју­тро спа­зио мла­ђег му­шкар­ца ка­ко се пе­ње па­ди­ном па­шња­ка пре­ма ње­го­вом ша­то­ру. Не­по­зна­ти је ре­као да је за­ин­те­ре­со­ван за ку­по­ви­ну ја­га­ња­ца, да би Ду­шан на нај­стра­вич­ни­ји на­чин, на­кон не­ко­ли­ко да­на схва­тио да је то у ства­ри био део вр­ло па­жљи­во ис­пла­ни­ра­ног раз­бој­нич­ког на­па­да и да га и опљач­ка­ју и уби­ју јер за­што би се, не кри­ју­ћи сво­ја ли­ца, сло­бод­но по­ја­ви­ли то­га ју­тра у ње­го­вом би­ва­ку. - Ни­сам био из­не­на­ђен а по­нај­ма­ње упла­шен ка­да сам у ра­ну зо­ру, у не­де­љу 14. ав­гу­ста, ви­део дво­ји­цу му­шка­ра­ца ка­ко се пе­њу уз­бр­до ка мом им­про­ви­зо­ва­ном ша­то­ру. По­го­то­во јер сам мла­ђег од­мах пре­по­знао. На­кон здра­вље­ња за­мо­ли­ше ме да по­диг­нем јед­но јаг­ње ка­ко би на­вод­но мо­гли да оце­не ка­кво је. У тре­нут­ку ка­да сам се са­ги­њао да га до­хва­тим, од стра­вич­ног удар­ца др­ве­ном мот­ком у врат, сре­ћом је на­па­дач про­ма­шио по­ти­љак, пао сам као про­штац на зе­мљу. До­ла­зим све­сти осе­ћа­ју­ћи на свој ужас да се гр­че­ви­то бо­рим за ва­здух, јер ме је­дан од њих дво­ји­це бе­со­муч­но да­ви сте­жу­ћи ми ом­чу од ма­ни­ле око вра­та, док ме дру­ги уда­ра не­ка­квом мот­ком не­пре­ста­но тра­же­ћи да при­знам где кри­јем оста­ли но­вац, по­што су, док сам био у не­све­сти, у мо­јим џе­по­ви­ма про­на­шли мр­ша­ви плен од са­мо 300 евра и 150 ди­на­ра - при­се­ћа се Ба­но­вић пр­вих тре­ну­та­ка бор­бе на жи­вот и смрт са окрут­ним на­па­да­чи­ма. Уве­ра­ва­ња не­срећ­ног чо­ба­ни­на да не­ма ви­ше нов­ца још ви­ше је ра­же­сти­ло на­па­да­че, ко­ји у сво­јој бру­тал­но­сти још не­ми­ло­срд­ни­је на­ста­вља­ју са тор­ту­ром. - Ко­ноп­ци­ма су ми ве­за­ли но­ге и ру­ке и та­ко ве­за­ног и на­по­ла уда­вље­ног од­ву­кли ме сто­ти­нак ме­та­ра ду­бље у шу­му и та­мо ве­за­ли за јед­но др­во са на­ме­ром да му­че­њем из­ну­де при­зна­ње да ли имам још не­где са­кри­ве­ног. Ми­слиш ли да смо се ово­ли­ко му­чи­ли за ову си­ћу? - се­ћа се Ду­шан ка­ко је бе­сно ур­лао ста­ри­ји раз­бој­ник. Уве­ре­ни да су „за­вр­ши­ли по­сао” и да ће жр­тва из­дах­ну­ти у не­при­сту­пач­ном че­ста­ру, раз­бој­ни­ци су по­жу­ри­ли да по­хва­та­ју и од­не­су ста­до од 358 ова­ца и ја­га­ња­ца. Ду­шан не мо­же да об­ја­сни ка­ко је пре­жи­вео. Ве­ли са­мо да је на­јед­ном до­био нат­чо­ве­чан­ску сна­гу по­ми­слив­ши на су­пру­гу и се­дам­на­е­сто­го­ди­шњу уну­ку ко­је га че­ка­ју у Ру­ми. - По­но­во су ме осве­сти­ли стра­шни бо­ло­ви. Гу­шио сам се и у том тре­нут­ку по­чео сам бит­ку за жи­вот. Сре­ћа у не­сре­ћи да су ми уста оста­ла отво­ре­на док су ми об­мо­та­ва­ли се­ло­тејп око гла­ве та­ко да сам не­ка­ко ус­пео да је зу­би­ма пре­гри­зем и ка­да сам до­био ва­здух не­ка­ко ус­пео да иш­чу­пам јед­ну ру­ку, а он­да од­ве­жем и но­гу. Ни­сам же­лео да гу­бим вре­ме на од­ве­зи­ва­ње дру­ге ру­ке и но­ге не­го сам се те­ту­ра­ју­ћи, и да­ље по­лу ве­зан и бос спу­стио низ па­ди­ну до пр­вог ком­ши­је Зо­ра­на Ба­би­ћа чи­ја је мај­ка од­мах алар­ми­ра­ла по­ли­ци­ју у Срем­ској Ми­тро­ви­ци“. По­сле ука­за­не ле­кар­ске по­мо­ћи у Оп­штој бол­ни­ци Срем­ска Ми­тро­ви­ца Ду­шан се вра­тио свом ста­ду. - Не пла­шим се! А и што бих? Че­га да се бо­јим? Са­да ми ни­ко ни­шта не мо­же, по­го­то­ву јер ми је у по­моћ као „по­ја­ча­ње” до­шао ро­ђак Ди­ми­три­је Па­вло­вић из се­ла Ши­пра­га крај Ба­ња Лу­ке. Би­ће ов­де јед­но вре­ме док се не опо­ра­вим, а он­да ћу као и до са­да, опет са ста­дом и сво­ја два пу­ли­на и два ма­гар­ца, по па­ди­на­ма из­над Бе­ше­но­вач­ког Пр­ња­во­ра – ве­ли хра­бри чо­ба­нин Ду­шан. Н. Ник­шић Датум: 17. 08.2011. ТРИ И ПО МЕ­СЕ­ЦА ОД ТРА­ГЕ­ДИ­ЈЕ У БЕ­ШЕ­НО­ВУ: Окон­чан ис­тра­жни по­сту­пак про­тив функ­ци­о­не­ра ДСС-а осум­њи­че­ног за смрт у кри­во­ло­ву Ка­ко са­зна­ју М НО­ВИ­НЕ, не­дав­но је окон­ча­на ис­тра­га про­тив функ­ци­о­не­ра ми­тро­вач­ког ДСС-а и рад­ник „Во­до­во­да“, Дра­го­љу­ба Ла­ке­ти­ћа из Бе­ше­но­ва. Про­тив ње­га је спро­ве­де­на ис­тра­га под сум­њом да је ви­нов­ник тра­ге­ди­је у ко­јој је жи­вот из­гу­био 25-го­ди­шњи мла­дић, Ми­лош Вла­о­вић из Ла­ћар­ка. На­кон окон­ча­них ис­тра­жних рад­њи, пред­мет је упу­ћен Ту­жи­ла­штву, ко­је ће од­лу­чи­ти о по­ди­за­њу оп­ту­жни­це, од­но­сно о ње­ној ква­ли­фи­ка­ци­ји. До тра­ге­ди­је је до­шло дру­гог да­на пра­зни­ка, 2. ма­ја, око че­ти­ри по­под­не. У шу­ми из­над Бе­ше­но­вач­ког Пр­ња­во­ра, при­ли­ком кри­во­ло­ва, уби­јен је Ми­лош Вла­о­вић 25-го­ди­шњи мла­дић из Ла­ћар­ка. Уви­ђај на ли­цу ме­ста из­вр­шио је ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, у при­су­ству за­ме­ни­ка јав­ног ту­жи­о­ца. Ка­ко је до­шло до ове тра­ге­ди­је, утвр­ди­ће де­таљ­на ис­тра­га, али од­мах на­кон са­зна­ња о уби­ству у кри­во­ло­ву – по­ли­ци­ја је ли­ши­ла сло­бо­де, од­ре­див­ши ме­ру за­др­жа­ва­ња дво­ји­ци му­шка­ра­ца, Дра­го­љу­бу Ла­ке­ти­ћу (32) из Бе­ше­но­ва и Зо­ра­ну Ми­хај­ло­ви­ћу (36) из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји су са на­стра­да­лим мла­ди­ћем уче­ство­ва­ли у кри­во­ло­ву. Ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да од­ре­дио Дра­го­љу­бу Ла­ке­ти­ћу при­твор до ме­сец да­на. због осно­ва­не сум­ња да је Дра­го­љуб Ла­ке­тић из­вр­шио кри­вич­на де­ла: те­шко де­ло про­тив оп­ште си­гур­но­сти, не­за­ко­нит лов и не­до­зво­ље­на про­из­вод­ња, др­жа­ње, но­ше­ње и про­мет оруж­ја и екс­пло­зив­них ма­те­ри­ја. Зо­ран Ми­хај­ло­вић, ко­ји је при­ве­ден због осно­ва­не сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­на де­ла: не­за­ко­нит лов и не­до­зво­ље­но др­жа­ње оруж­ја – пу­штен је да се бра­ни са сло­бо­де. У Бе­ше­но­ву и Бе­ше­но­вач­ком Пр­ња­во­ру љу­ди ни­су рас­по­ло­же­ни да раз­го­ва­ра­ју за но­ви­не под пу­ним име­ном и пре­зи­ме­ном. Јо­ва Ди­ми­тр­је­вић, пред­сед­ник МЗ Бе­ше­но­вач­ки Пр­ња­вор, од­ма­ху­је ру­ком на на­ша пи­та­ње ко­ли­ко је кри­во­лов ов­де ве­о­ма уче­стао, а о че­му се ина­че не го­во­ри док се не де­си тра­ге­ди­ја. Он је трак­то­ром ишао на ли­це не­сре­ће, ода­кле је до­нео те­ло на­стра­да­лог мла­ди­ћа, јер се на дру­га­чи­ји на­чин ни­је мо­гло при­ћи. Бе­ше­нов­ци ко­ји се­де у се­о­ским ка­фи­ћи­ма не кри­ју да је кри­во­лов ов­де „сва­ко­днев­на прак­са“ и не би се ни о ово­ме ни­кад при­ча­ло да ни­је до­шло до не­сре­ће. За Дра­го­љу­ба Ла­ке­ти­ћа ве­ле да је био „ви­ђе­ни­ји чо­век“ у се­лу, функ­ци­о­нер ми­тро­вач­ког ДСС-а: од­бор­ник у град­ској скуп­шти­ни, члан управ­ног од­бо­ра „Во­до­во­да“, пред­сед­ник фуд­бал­ског клу­ба: –Та по­ли­ти­ка је ње­му и до­при­не­ла да га по­те­ра ма­лер. Чо­век се од по­ли­ти­ке оси­ли, из­гу­би осе­ћај за ре­ал­ност. Мно­го је био си­лан Ла­ке­тић Дра­го­љуб, ме­шао се у све и сва­шта, и где има, и где не­ма пра­ва... Ипак, ште­та за чо­ве­ка, удо­вац је, има тро­је сит­не де­це – ка­же наш са­го­вор­ник ко­ји не же­ли да му се име об­ја­ви у но­ви­на­ма. Ка­ко вре­ме од­ми­че, у ве­зи са тра­ге­ди­јом ко­ја се де­си­ла у кри­во­ло­ву се рас­пре­да­ју раз­ли­чи­те при­че. Те ка­ко је на дан кад се ишло у кри­во­лов у се­лу ви­ђен оп­штин­ски слу­жбе­ни ауто­мо­бил (!?), те ка­ко су на­вод­но ви­ђе­ни и не­ки ја­ко „ва­жни“ љу­ди из ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Не­ки при­ча­ју да су ви­ђе­на чак два оп­штин­ска ауто­мо­би­ла!? Из по­след­њих при­ча, на­кон Ла­ке­ти­ће­вог пу­шта­ња из при­тво­ра, мо­же се чу­ти да чел­ни љу­ди ло­кал­не са­мо­у­пра­ве оби­ла­зе свог дру­га. Не­ки ве­ле, у на­ме­ри да га уте­ше, дру­ги опет, у на­ме­ри да му су­ге­ри­шу ка­ко да се по­на­ша на Су­ду, то јест ако Ту­жи­ла­штво по­диг­не оп­ту­жни­цу... Љу­ди сва­шта при­ча­ју. В. Ћо­сић Датум: 27.07.2011. КА­КО СУ БАШ У ВОЈ­ВО­ДИ­НИ ПО­ХАП­ШЕ­НИ НАЈ­ТРА­ЖЕ­НИ­ЈИ ХА­ШКИ ОП­ТУ­ЖЕ­НИ­ЦИ РАТ­КО МЛА­ДИЋ И ГО­РАН ХА­ЏИЋ - Та­ко рав­на а та­ко до­бра за са­кри­ва­ње Сво­је­вре­ме­но, пре не­ких 25-30 го­ди­на но­во­сад­ска рок гру­па Гри­ва (има ваљ­да још оних ко­ји се се­ћа­ју) је пе­ва­ла „не­ма ме­ста да се скри­јем, оде ме­ни гла­ва, Вој­во­ди­но, Вој­во­ди­но, што си та­ко рав­на“. То скри­ва­ње по Вој­во­ди­ни је ва­зда би­ло те­шко за све бе­гун­це, оне ко­ји су има­ли не­раз­ја­шње­на по­сла са ор­га­ни­ма го­ње­ња. Те­шко је би­ло и ло­по­ви­ма и раз­бој­ни­ци­ма ко што је био „из Бин­гу­ле Ра­да“, али исто та­ко те­шко је би­ло и пар­ти­за­ни­ма у Дру­гом свет­ском ра­ту. Па ипак, упр­кос тим ис­ку­стви­ма и исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма, у по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци ис­по­ста­ви­ло се да не­ма бо­љег ме­ста за скри­ва­ње од вој­во­ђан­ских се­ла. Нај­тра­же­ни­ји ха­шки оп­ту­же­ни­ци, Рат­ко Мла­дић и Го­ран Ха­џић ухап­ше­ни су упра­во на тлу Вој­во­ди­не. Иро­ни­ја или не­што дру­го? Го­ран Ха­џић је ухап­шен 21. ју­ла ују­тро на рас­кр­сни­ци два уска и за­пу­ште­на се­о­ска пу­та у бли­зи­ни Кру­ше­до­ла. Нај­бли­жа ме­сту на ко­ме је про­на­ђен је на из­глед по­лу­пу­ста вој­на ба­за, а не­што да­ље је ма­на­стир по­диг­нут у ше­сна­е­стом ве­ку. Хап­ше­ње по­след­њег ха­шког оп­ту­же­ни­ка ни­је про­шло без за­пре­па­шће­ња ме­шта­на Кру­ше­до­ла. Као што су сво­је­вре­ме­но ме­шта­ни ба­нат­ског се­ла Ла­за­ре­во би­ли за­пре­па­ште­ни ка­да су им јед­но ју­тро на ули­цу из­ве­ли Рат­ка Мла­ди­ћа, та­ко су и у Кру­ше­до­лу би­ли шо­ки­ра­ни ка­да је по­ли­ци­ја од­не­куд из­ву­кла Го­ра­на Ха­џи­ћа. До­ду­ше, Мла­дић је у Ла­за­ре­ву бар имао не­ка­кве род­би­не, ме­шта­ни су твр­ди­ли да пој­ма ни­су има­ли да им је Мла­дић у ком­ши­лу­ку, ни­ти су га ви­ђа­ли. Кру­ше­дол је то­ли­ко ма­ло се­ло да га на мно­гим ма­па­ма ско­ро ни не­ма, али оста­ће упам­ћен као по­след­ње упо­ри­ште, по­след­њег ха­шког оп­ту­же­ни­ка. Ме­шта­ни су број­ним но­ви­нар­ским еки­па­ма ко­је су оп­се­да­ле Кру­ше­дол по­на­вља­ли да је се­ло то­ли­ко ма­ло да ту ни­ко не мо­же да се са­кри­је. Дру­ги су, опет , би­ли ми­шље­ња да има ме­ста за са­кри­ва­ње, на­ро­чи­то у на­пу­ште­ним ви­кен­ди­ца­ма у око­ли­ни се­ла. Али, и јед­ни и дру­ги су твр­ди­ли да ни­ко ни­кад ни­је ви­део Ха­џи­ћа, док су мо­на­си из ма­на­сти­ра из­бе­га­ва­ли но­ви­нар­ске еки­пе. Ме­шта­ни су уве­ре­ни да Ха­џи­ћа под кро­вом јед­ног од леп­ших и ста­ри­јих фру­шко­гор­ских ма­на­сти­ра ни­су кри­ли. Ма­да у ве­ро­до­стој­ност оно­га што је зва­нич­но са­оп­ште­но у ве­зи са хап­ше­њем сум­ња ве­ћи­на Кру­ше­до­ла­ца. Они су по­на­вља­ли да ни­ти су ви­де­ли, ни­ти зна­ју би­ло шта о Ха­џи­ћу. Ка­жу и да је се­ло ма­ло, јад­но и да ни­је баш мо­гу­ће да се ту са­кри­вао. ’’Ни­је био да­ле­ко. Ко би то мо­гао зна­ти. То ни­ко ни­је мо­гао ни за­ми­сли­ти’’, ка­жу Кру­ше­дол­ци. А дру­ги опет ве­ле да се ов­де си­гур­но ни­је крио. “Ов­де се зна ко шта ку­ва. Сва­ка ку­ћа то зна, а не да се не­ко кри­је, па да се не зна“. А на пи­та­ње је ли до­бро што је ухап­шен јед­ни од­го­ва­ра­ју да је­сте, а дру­ги ка­жу да без­ве­зе ухап­шен. ’’Ни­ко не зна за­што су кри­ви. Са­мо за­то што су Ср­би. Ја и са­да не ве­ру­је да се он у се­лу крио. Мо­жда има ту не­ке ро­ђа­ке, па је по тој ли­ни­ји до­шао. Жи­ви у Но­вом Са­ду. То је ту бли­зу. То би мо­гла би­ти ло­ги­ка“. А ка­ква је ло­ги­ка да су два нај­тра­же­ни­ја ха­шка оп­ту­же­ни­ка ухап­ше­на на тлу Вој­во­ди­не, још се не зна. Да ли је то слу­чај­но. Мно­го­број­ни те­о­ре­ти­ча­ри за­ве­ра твр­де да ни­је, да је Вој­во­ди­на на­мер­но иза­бра­на и да су ха­шки оп­ту­же­ни­ци на­мер­но баш ту по­хап­ше­ни. Исти­ну о то­ме ве­ро­ват­но ни­кад не­ће­мо са­зна­ти. Али је за­и­ста не­ве­ро­ват­но да се љу­ди по­пут Ха­џи­ћа и Мла­ди­ћа мо­гу та­ко успе­шно са­кри­ва­ти у та­ко ма­лим се­ли­ма. У се­ли­ма у ко­ји­ма се, као што ре­че је­дан Кру­ше­до­лац, зна ко шта ку­ва. Ка­ко би­ло, Го­ран Ха­џић се на­ла­зи у при­твор­ској је­ди­ни­ци ха­шког Три­бу­на­ла и та­мо ће мо­ра­ти да се од­бра­ни од оп­ту­жби за не­ке од нај­стра­шни­јих зло­чи­на. Да ли ће и ус­пе­ти, ви­де­ће­мо. Тек, ни­ког из Кру­ше­до­ла си­гур­но не­ће зва­ти да све­до­чи о ње­го­вом скри­ва­њу. С. Ц. Датум: 20.07.2011. АК­ЦИ­ЈА МУП-а СР­БИ­ЈЕ - За­што је ухап­шен Дра­ган Ву­лин Ру­мом се бр­зо про­ши­ри­ла вест да је би­зни­смен Дра­ган Ву­лин, ди­рек­тор при­вред­ног дру­штва "Ву­лин ко­мерц" д.о.о. Ру­ма ухап­шен 12. ју­ла. То је од­мах по­ста­ла глав­на те­ма раз­го­во­ра, ма­да су, Ру­мља­ни и ра­ни­је у пар на­вра­та "хап­си­ли" Ву­ли­на, кад год би про­цу­ри­ла вест да је ишао на раз­го­во­ре у по­ли­циј­ску ста­ни­цу. Та­ко­ђе, би­ло је и гла­си­на да је у кућ­ном при­тво­ру, са "на­ру­кви­цом" ко­ја је по­ста­ла по­зна­та по­сле слу­ча­ја са пе­ва­чи­цом Це­цом Ра­жна­то­вић. Овај пут, ме­ђу­тим, ме­ди­ји су до­би­ли и зва­нич­но са­оп­ште­ње МУП-а Ср­би­је што је би­ла по­твр­да да је до хап­ше­ња за­и­ста и до­шло. У са­оп­ште­њу сто­ји да су, у на­став­ку ак­ци­је на су­зби­ја­њу ко­руп­ци­је, при­пад­ни­ци МУП Ср­би­је, ПУ Срем­ска Ми­тро­ви­ца, у са­рад­њи са Ви­шим јав­ним ту­жи­ла­штвом у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ли­ши­ли сло­бо­де и спро­ве­ли ис­тра­жном су­ди­ји Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Дра­га­на Ву­ли­на (1967.) Кри­вич­не при­ја­ве су под­не­те про­тив још пет ли­ца. То су Ми­ло­рад Кр­стић из Мар­ти­на­ца, ко­мер­ци­јал­ни ди­рек­тор, Ду­шан Дра­ги­шић из Ру­ме, шеф ра­чу­но­вод­ства, Љи­ља­на Љу­бић из Ру­ме, ди­рек­тор фир­ме "Агро ме­га ин­вест", Бран­ко Сла­до­је­вић из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ди­рек­тор "Си­лос 1. мај" и Ра­до­ван Ињац из Но­вог Са­да, за­ме­ник ди­рек­то­ра "Си­лос 1. мај" и то због осно­ва­не сум­ње да су из­вр­ши­ли кри­вич­но де­ло зло­у­по­тре­бе по­ло­жа­ја. Дра­ган Ву­лин је, пре­ма са­оп­ште­њу, са овим ли­ци­ма од ју­на про­шле до мар­та ове го­ди­не ор­га­ни­зо­вао да се, уз по­моћ "Си­лос 1. мај" и "Агро ме­га ин­вест" чи­јим по­сло­ва­њем он ре­ал­но упра­вља, из­вр­ши про­да­ја 4.675.792 ки­ло­гра­ма мер­кан­тил­ног ку­ку­ру­за и 7.101.303 ки­ло­гра­ма пше­ни­це ко­ја је вла­сни­штво Ди­рек­ци­је за роб­не ре­зер­ве Ср­би­је. Ро­ба је би­ла по­ве­ре­на на скла­ди­ште­ње, чу­ва­ње и об­на­вља­ње "Ву­лин ко­мер­цу" без зна­ња и оба­ве­зне са­гла­сно­сти Ре­пу­блич­ке ди­рек­ци­је за роб­не ре­зер­ве. Ти­ме је осум­њи­че­ни Дра­ган Ву­лин за се­бе и сво­ја при­вред­на дру­штва при­ба­вио про­тив­прав­ну имо­вин­ску ко­рист од пре­ко 3,2 ми­ли­о­на евра и та­ко оште­тио Ди­рек­ци­ју за роб­не ре­зер­ве, ка­же се у са­оп­ште­њу. "Ву­лин ко­мерц" је имао про­бле­ма и са ис­пла­том се­ља­ка из ви­ше срем­ских оп­шти­на ко­ји су про­шле го­ди­не пре­да­ли сво­је жи­то и ку­ку­руз, а за­тим оста­ли и без ро­бе и без нов­ца, па је 19. ма­ја у Ру­ми одр­жан са­ста­нак са де­лом про­из­во­ђа­ча из рум­ске оп­шти­не, као и чла­но­ви­ма Удру­же­ња ма­лих ак­ци­о­на­ра Фа­бри­ке ко­жа. Том са­стан­ку је при­су­ство­вао Дра­ган Ву­лин и Јо­ви­ца Ву­лин, ди­рек­тор Фа­бри­ке ко­жа, а Дра­ган Ву­лин је та­да обе­ћао се­ља­ци­ма да ће им до 15. ју­на, а по­том и до по­чет­ка ово­го­ди­шње же­тве пше­ни­це ис­пла­ти­ти пре­о­ста­ли но­вац. За ис­пла­ту рум­ским се­ља­ци­ма пре­о­ста­ло је 17,8 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ка­ко са­зна­је­мо, ве­ли­ка ве­ћи­на се­ља­ка тај но­вац ни­је до­би­ла. Са овог ску­па смо и из­ве­шта­ва­ли у на­шим ра­ни­јим бро­је­ви­ма. Има­ју­ћи у ви­ду да је и Фа­бри­ка ко­жа у ве­ћин­ском вла­сни­штву Дра­га­на Ву­ли­на, пи­та­ли смо и ма­ле ак­ци­о­на­ре ка­ко они гле­да­ју на овај раз­вој до­га­ђа­ја. Под­се­ћа­мо, 29. ју­на одр­жа­на је и Скуп­шти­на а.д. Фа­бри­ка ко­жа на ко­јој су и ма­ли ак­ци­о­на­ри има­ли сво­је пред­став­ни­ке, а у ди­ску­си­ји по­во­дом фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ја фир­ме за 2010. го­ди­ну се за це­ло­куп­ну си­ту­а­ци­ју у ко­јој се на­ла­зи Фа­бри­ка ко­жа окри­вљу­је д.о.о. "Ву­лин ко­мерц", тач­ни­је, по ми­шље­њу ма­лих ак­ци­о­на­ра Фа­бри­ка ко­жа је са­да је­мац, за­ло­го­да­вац и хи­по­те­кар­ни ду­жник за ду­го­ве ко­је је на­пра­вио "Ву­лин ко­мерц". Ма­ли ак­ци­о­на­ри за­то тра­же сме­ну це­ло­куп­ног до­са­да­шњег Управ­ног од­бо­ра, као и по­ста­вља­ње од­го­вор­них љу­ди ко­ји би утвр­ди­ли ствар­но ста­ње у Фа­бри­ци ко­жа. С об­зи­ром да је бло­ки­ран не са­мо ра­чун Фа­бри­ке ко­жа не­го и "Ву­лин ко­мер­ца" као јед­но од ре­ше­ња се пред­ла­же од­у­зи­ма­ње ве­ћин­ског па­ке­та ак­ци­ја од до­са­да­шњег вла­сни­ка, чи­ме би Фа­бри­ка ко­жа до­би­ла но­вог вла­сни­ка. О хап­ше­њу Дра­га­на Ву­ли­на пред­сед­ник Удру­же­ња ма­лих ак­ци­о­на­ра Фа­бри­ке ко­жа Ми­лош Ми­ло­са­вље­вић ка­же: - Сва­ко мо­ра да од­го­ва­ра за оне гре­шке ко­је је по­чи­нио, ако се утвр­ди да су оне учи­ње­не. На­ма у при­лог не иде ова­кав раз­вој си­ту­а­ци­је, јер се пла­ши­мо да бан­ке не ак­ти­ви­ра­ју хи­по­те­ку. Не од­го­ва­ра нам да се иде у сте­чај, јер то до­во­ди у пи­та­ње и на­ше ак­ци­је. Та­ко­ђе и рад­ни­ци би оста­ли без по­сла, а у ко­жа­ри тре­нут­но ра­ди око 180 рад­ни­ка, па је на­ша же­ља да се Фа­бри­ка ко­жа спа­се. Ва­ља ис­та­ћи да је већ по­ми­ња­ни "Си­лос 1. мај" ку­пи­ла но­во­сад­ска фир­ма "Агро­гло­бе" ко­ја се ба­ви тр­го­ви­ном на ве­ли­ко (жи­то, си­ро­ви ду­ван, се­ме­ње и хра­на за жи­во­ти­ње). У "Си­ло­су 1. мај" тре­нут­но ра­ди 19 рад­ни­ка, а но­ви вла­сник их зва­нич­но пре­у­зи­ма 1. ав­гу­ста. По­чет­ком ју­на је за­тво­ре­на и ПЈ "Пла­сти­ка" у ко­јој је ра­ди­ло око 25 рад­ни­ка. Њих 16 је ис­пу­ни­ло усло­ве и оти­шло на еви­ден­ци­ју На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње као тех­но­ло­шки ви­шак. У ци­љу сма­ње­ња тро­шко­ва за за­ра­де, за­по­сле­ни су по­чет­ком го­ди­не пот­пи­са­ли и при­ста­нак за ис­пла­ту "ми­ни­мал­ца", а од ско­ро то ва­жи и за за­по­сле­не у Ре­ги­о­нал­ном ра­ди­ју "Срем" у Ру­ми чи­ји је вла­сник та­ко­ђе, Дра­ган Ву­лин. Кон­так­ти­ра­ли смо и адво­ка­те Дра­га­на Ву­ли­на, а по­зна­ти рум­ски адво­кат Мла­ден Гр­бић ка­же да у овој фа­зи по­ступ­ка не сме да да­је ни­ка­кве из­ја­ве. Дра­га­ну Ву­ли­ну је од­ре­ђен при­твор до ме­сец да­на. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 13.07.2011. КА­КО СЕ ПРО­ФЕ­СОР МА­ТЕ­МА­ТИ­КЕ ДАР­КО ИГ­ЊА­ТО­ВИЋ НА­ШАО У НЕ­БРА­НОМ ГРО­ЖЂУ: - Пој­ма ни­сам имао да сам осни­вач стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС - СМ По­во­дом тек­ста „Са­ми се­би пре­ко ДСС-а на­ме­шта­ли ми­ли­он­ске за­ра­де“ ко­ји је об­ја­вљен у про­шлом бро­ју М НО­ВИ­НА, у ре­дак­ци­ју се ја­вио, а по­том и лич­но до­шао, Дар­ко Иг­ња­то­вић, про­фе­сор ма­те­ма­ти­ке из Срем­ске Ми­тро­ви­це и бив­ши ду­го­го­ди­шњи ди­рек­тор Ме­ди­цин­ске шко­ле. Раз­лог за ре­а­го­ва­ње је био тај што је сво­је име про­чи­тао ме­ђу осни­ва­чи­ма стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС – СМ. Ка­ко је ре­као Дар­ко Иг­ња­то­вић, он ни­ка­кву за­дру­гу ни­је осно­вао, ни­ти има би­ло ка­кве ве­зе са „Ва­си­ним зе­том“. То би би­ло са­свим ло­гич­но, јер ка­кве ве­зе са гра­ђе­ви­нар­ством има је­дан про­фе­сор, али ка­да се ра­ди о овој стам­бе­ној за­дру­зи, ни­ка­ква ло­ги­ка не по­ма­же. Ни ги­не­ко­ло­зи не­ма­ју ве­зе са мал­те­ри­са­њем и ша­ло­ва­њем па су се ипак на­шли на спи­ску осни­ва­ча. Оно што има ве­зе је при­пад­ност ис­тој по­ли­тич­кој пар­ти­ји ДСС-у. Елем, Иг­ња­то­вић је био при­лич­но за­пре­па­шћен и ка­да је уви­дом у до­ку­мен­та­ци­ју ко­ју М НО­ВИ­НЕ по­се­ду­ју ви­део и свој пот­пис, за ко­ји је по­твр­дио да је­сте аутен­ти­чан. - Ја се уоп­ште не се­ћам да сам би­ло шта пот­пи­си­вао у Су­ду. Је­ди­но што знам је да сам сво­је­вре­ме­но дао пот­пис за не­ку из­бор­ну ли­сти. Али, да сам осни­вао стам­бе­ну за­дру­гу, то­га ствар­но не мо­гу да се се­тим – чу­дио се Иг­ња­то­вић. Шта је исти­на у це­лој при­чи око вол­шеб­не стам­бе­не за­дру­ге, ве­ро­ват­но не­ко зна. Тај не­ко си­гур­но ни­је Дар­ко Иг­ња­то­вић ко­ји ви­ше, по соп­стве­ним ре­чи­ма, ни­је ни члан ДСС-а. Али, то ни­је крај. Већ смо пи­са­ли да су се мно­ги осни­ва­че стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС - СМ из­ме­ња­ли. На при­мер, гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић ни­је ви­ше ме­ђу осни­ва­чи­ма, ни­ти се ње­го­во име мо­же про­чи­та­ти на сај­ту Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре, као ни име Ва­си­ли­ја Ра­до­са­вље­ви­ћа, Ду­шка Ша­ро­шко­ви­ћа и дру­гих, али је у ре­ги­стру АПР име Дар­ка Иг­ња­то­ви­ћа. И то дру­го по ре­ду. Што зна­чи да је про­фе­сор и да­ље ак­ти­ван члан, а он твр­ди да о том пој­ма не­ма. – Мо­жда би, ако сам већ осни­вач, мо­гао да имам и не­ка осни­вач­ка пра­ва, у ша­ли је ре­као Иг­ња­то­вић, и сад већ озбиљ­но до­дао – Ме­не ни­ко, ни­ка­да ни­је ни­ти звао ни­ти тра­жио би­ло шта у ве­зи те за­дру­ге. Ни­ти сам икад би­ло шта пот­пи­си­вао. То Иг­ња­то­ви­ћа уоп­ште не би тре­ба­ло да чу­ди. Зна се ка­ко се по­сло­ви ра­де, ка­ко се усва­ја­ју за­вр­шни ра­чу­ни, ка­ко се де­ли оства­ре­на до­бит. Све је то ре­гу­ли­са­но у осни­вач­ком ак­ту за­дру­ге, али о том ак­ту Иг­ња­то­вић та­ко­ђе пој­ма ни­је имао. Ко­ли­ко је ме­ђу 30 осни­ва­ча за­дру­ге слу­ча­је­ва иден­тич­них слу­ча­ју Да­ра­ка Иг­ња­то­ви­ћа? Ко­ли­ко је осни­ва­ча уоп­ште зна­ло шта пот­пи­су­ју? Ко­ли­ко њих је би­ло у за­блу­ди? За са­да има­мо са­мо слу­чај Иг­ња­то­вић. И на кра­ју, са спи­ска осни­ва­ча стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС – СМ Дар­ка Иг­ња­то­ви­ћа не мо­же из­бри­са­ти ни­ко у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре. Пр­во мо­ра про­на­ћи за­ступ­ни­ка Ђор­ђа Па­ни­ћа и са њим ре­гу­ли­са­ти свој ста­тус. Ако уоп­ште Дар­ко Иг­ња­то­вић зна ко је тај чо­век. С. Ц. Датум: 29.06.2011. СВИ­РЕ­ПО УБИ­СТВО НЕ­ВЕН­ЧА­НЕ СУ­ПРУ­ГЕ - Хро­ни­ка на­ја­вље­ног зло­чи­на: Сви су зна­ли да ће Бо­ра уби­ти Са­њу Би­ло је то као у оном Мар­ке­со­вом ро­ма­ну: Хро­ни­ка на­ја­вље­не смр­ти. Сви су зна­ли да ће Бо­ри­слав Бо­гу­но­вић уби­ти сво­ју бив­шу не­вен­ча­ну су­пру­гу Са­њу Ку­змић, али ни­ко ни­је ми­слио да то мо­же да спре­чи. Кад су та­кве ства­ри у пи­та­њу, по­ли­ци­ја не пред­у­зи­ма ни­шта, то јест док се ствар не де­си. У по­ли­ци­ји са­мо што не ка­жу: до­ђи­те кад вас уби­ју. Ваљ­да је та­кав за­кон… Зна­ла је и Са­ња. Али је ваљ­да ми­сли­ла да ће Бож­ја во­ља би­ти дру­га­чи­ја. Али, из­гле­да да Бог ни­је био на ду­жно­сти тог по­по­дне­ва, у сре­ду 22.ју­на. Тог по­по­дне­ва цен­тар Ши­да се орио од пуц­ње­ва из пи­што­ља у про­дав­ни­ци ло­вач­ке опре­ме, где је Са­ња већ го­ди­на­ма ра­ди­ла као про­да­ва­чи­ца. У по­ли­циј­ском из­ве­шта­ју за ме­ди­је не пи­ше, али они ко­ји су се на­шли у бли­зи­ни ме­ста тра­ге­ди­је твр­де да су чу­ли три пуц­ња. Три­де­сет­сед­мо­го­ди­шња Са­ња Ку­змић умр­ла је на ли­цу ме­ста. Су­тра­дан, 23. ју­на, у че­твр­так по­под­не са­хра­ње­на је на шид­ском гро­бљу. Оста­ви­ла је за со­бом ћер­ку Иси­до­ру, мај­ку Ми­лан­ку, оца Ми­лен­ка, се­стру Дра­га­ну. У пе­так, још у шо­ку од оно­га што се де­си­ло, ње­не ко­ле­ге у про­дав­ни­ци ло­вач­ке опре­ме, у цен­тру Ши­да, бри­са­ли су тра­го­ве кр­ви са по­да. Про­дав­ни­ца због при­ро­де по­сла има ви­део над­зор, а они ко­ји су има­ли при­ли­ке да по­гле­да­ју сни­мак твр­де да је тра­гич­ном чи­ну при­су­ство­ва­ла и Са­њи­на мај­ка Ми­лан­ка. Сни­мак је за­пле­ни­ла по­ли­ци­ја и са­да се, ка­жу, на­ла­зи у по­се­ду Су­да као до­ка­зни ма­те­ри­јал. Уби­ца Бо­ри­слав Бо­гу­но­вић, ко­ме је 61 го­ди­на, оти­шао је са ли­ца ме­ста да би се ка­сни­је пре­дао ми­тро­вач­кој по­ли­ци­ји. Због че­га ни­је оти­шао у шид­ску по­ли­циј­ску ста­ни­цу, ко­ја се на­ла­зи је­два не­што ви­ше од сто­ти­нак ме­та­ра од ме­ста зло­чи­на, не­го се пре­дао тек у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, то ваљ­да са­мо он зна. По­кој­на Са­ња Ку­змић је жи­ве­ла у ви­ше­го­ди­шњем не­вен­ча­ном бра­ку са Бо­ри­сла­вом Бог­да­но­ви­ћем, али је ова ве­за рас­ки­ну­та пре не­ко­ли­ко ме­се­ци, при­ча нам бли­ски при­ја­тељ жр­тве, ко­ји не же­ли да му се име из­но­си у јав­ност: – Са­ња је том чо­ве­ку би­ла ко зна ко­ја же­на по ре­ду, што вен­ча­на, што не­вен­ча­на. Са њом је­ди­но ни­је имао де­це. Ни­сам одо­бра­вао ту ве­зу, упо­зо­ра­вао сам је да па­зи на се­бе, јер из пр­вог бра­ка има де­те... Ипак, то је био њен жи­вот и ни­сам мо­гао мно­го да се ме­шам. Пре пар ме­се­ци, на­кон ви­ше­ме­сеч­ног мал­тре­ти­ра­ња од стра­не не­вен­ча­ног му­жа, Са­ња је пре­ки­ну­ла ве­зу ин­си­сти­ра­ју­ћи да он на­пу­сти стан ко­ји су из­нај­ми­ли и ко­ји је она пла­ћа­ла. Од та­да, он јој стал­но пре­ти, чак и у при­су­ству ћер­ке и ро­ди­те­ља, до­ла­зи у про­дав­ни­цу. По­ла Ши­да оче­ку­је да се де­си зло­чин, али ни­ко и не ра­чу­на на по­ли­циј­ску за­шти­ту од чо­ве­ка ко­ји је сво­је­вре­ме­но ра­дио за др­жа­ву. Уоста­лом, зна­те ка­кви су по­ли­цај­ци. Са­мо што не ка­жу: до­ђи кад те уби­ју. Са­да, ка­да се ово де­си­ло, као да ни­ко ни­је из­не­на­ђен. Зло­чин! Стра­шан зло­чин – ка­же наш са­го­вор­ник. Из шту­рог по­ли­циј­ског из­ве­шта­ја мо­же се раз­у­ме­ти да ће Бо­ри­слав Бо­гу­но­вић од­го­ва­ра­ти за те­шко уби­ство. Он ће мо­жда јед­ног да­на иза­ћи из за­тво­ра. Са­ња Ку­змић се ви­ше ни­кад не­ће вра­ти­ти ку­ћи са по­сла. Вла­ди­мир Ћо­сић Сни­мио: Ж. Пе­трас Датум: 22.06.2011. ГРА­НИЧ­НИ ПРЕ­ЛАЗ БА­ТРОВ­ЦИ - Про­на­ђе­но 33 ки­ло­гра­ма дро­ге При­пад­ни­ци гра­нич­не по­ли­ци­је су на гра­нич­ном пре­ла­зу Ба­тров­ци, у скло­пу по­ја­ча­них ме­ра кон­тро­ле гра­ни­це, про­на­шли 32 ки­ло­гра­ма и 676 гра­ма опој­не дро­ге ек­ста­зи у во­зи­лу „се­ат“ хо­ланд­ских ре­ги­стар­ских озна­ка. Дро­га је би­ла са­кри­ве­на у шу­пљи­на­ма во­зи­ла, ко­јим је упра­вљао тур­ски др­жа­вља­нин Пе­врул Ка­ра­да­вут (1966). Осум­њи­че­ном Пе­врул Ка­ра­да­ву­ту је од­ре­ђе­но по­ли­циј­ско за­др­жа­ва­ње до 48 са­ти, на­кон че­га је уз кри­вич­ну при­ја­ву при­ве­ден над­ле­жном ис­тра­жном су­ди­ји Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, због по­сто­ја­ња осно­ва сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­но де­ло нео­вла­шће­на про­из­вод­ња, др­жа­ње и ста­вља­ње у про­мет опој­не дро­ге. Датум: 15.06.2011. По­ги­нуо пе­вач По­пу­лар­ни пе­вач, Ми­тров­ча­нин, Дар­ко Ра­до­ва­но­вић по­ги­нуо је у не­де­љу 12. ју­на у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи на оби­ла­зни­ци код Остру­жнич­ког мо­ста пре­ма Сур­чи­ну. Пре­ма још не­по­твр­ђе­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма у не­сре­ћи је стра­дао и ње­гов ме­на­џер. Не­сре­ћа се до­го­ди­ла ка­да су се су­да­ри­ла два ауто­мо­би­ла мар­ке мер­це­дес. У но­ви­јем мер­це­де­су би­ли су Дар­ко Ра­до­ва­но­вић и ње­гов ме­на­џер, ко­ји је био за во­ла­ном. Пре­ма из­ја­ви оче­ви­да­ца са ли­ца ме­ста, ста­ри­ји тип “мер­це­де­са” по­ку­шао је да пре­тек­не шле­пер. У том тре­нут­ку из су­прот­ног сме­ра је на­и­шао аутом­бил са Ра­до­ва­но­ви­ћем и до­шло је до су­да­ра. Од си­ли­не уда­ра­ца, Дар­ков мер­це­дес је скре­нуо и под­ле­тео под шле­пер ма­ке­дон­ских та­бли­ца. На ли­цу ме­ста по­ги­ну­ли су Дар­ко Ра­до­ва­но­вић (36) и, прет­по­ста­вља се, ње­гов ме­на­џер А. М. (41). Во­зач ста­ри­јег ти­па “мер­це­де­са” Ђор­ђе Р. (77) пре­тр­пео је лак­ше по­вре­де но­ге и од­ве­зен је у Ур­гент­ни цен­тар. Дар­ко Ра­до­ва­но­вић је ду­го на естра­ди, а по­стао је ве­о­ма по­пу­ла­ран за­хва­љу­ју­ћи пе­сми "Ако је до ме­не" ко­ју је пе­вао са Ива­ном Се­ла­ков! Ро­ђен је у Но­вом Са­ду, али је жи­вео у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Датум: 11.05.2011. ФУНК­ЦИ­О­НЕР МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-а ИЗА­ЗВАО ТРА­ГЕ­ДИ­ЈУ - Уби­ство у кри­во­ло­ву Дра­го­љуб Ла­ке­тић из Бе­ше­но­ва, функ­ци­о­нер ми­тро­вач­ког ДСС-а, за­др­жан у при­тво­ру под сум­њом да је ви­нов­ник тра­ге­ди­је у ко­јој је жи­вот из­гу­био 25-го­ди­шњи мла­дић Ми­лош Вла­о­вић из Ла­ћар­ка Би­ло је то дру­гог да­на пра­зни­ка, 2. ма­ја, око че­ти­ри по­под­не. У шу­ми из­над Бе­ше­но­вач­ког Пр­ња­во­ра, при­ли­ком кри­во­ло­ва, уби­јен је Ми­лош Вла­о­вић 25-го­ди­шњи мла­дић из Ла­ћар­ка. Уви­ђај на ли­цу ме­ста из­вр­шио је ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­це, у при­су­ству за­ме­ни­ка јав­ног ту­жи­о­ца. Ка­ко је до­шло до ове тра­ге­ди­је, утвр­ди­ће де­таљ­на ис­тра­га, али од­мах на­кон са­зна­ња о уби­ству у кри­во­ло­ву – по­ли­ци­ја је ли­ши­ла сло­бо­де, од­ре­див­ши им ме­ру за­др­жа­ва­ња, дво­ји­цу му­шка­ра­ца, Дра­го­љу­ба Ла­ке­ти­ћа (32) из Бе­ше­но­ва и Зо­ра­на Ми­хај­ло­ви­ћа (36) из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји су са на­стра­да­лим мла­ди­ћем уче­ство­ва­ли у кри­во­ло­ву. Ис­тра­жни су­ди­ја Ви­шег су­да од­ре­дио Дра­го­љу­бу Ла­ке­ти­ћу при­твор до ме­сец да­на. По­сто­ји осно­ва­на сум­ња да је Дра­го­љуб Ла­ке­тић из­вр­шио кри­вич­на де­ла: те­шко де­ло про­тив оп­ште си­гур­но­сти, не­за­ко­нит лов и не­до­зво­ље­на про­из­вод­ња, др­жа­ње, но­ше­ње и про­мет оруж­ја и екс­пло­зив­них ма­те­ри­ја. Зо­ран Ми­хај­ло­вић, ко­ји је при­ве­ден због осно­ва­не сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­на де­ла: не­за­ко­нит лов и не­до­зво­ље­но др­жа­ње оруж­ја – пу­штен је да се бра­ни са сло­бо­де. У Бе­ше­но­ву и Бе­ше­но­вач­ком Пр­ња­во­ру љу­ди ни­су рас­по­ло­же­ни да раз­го­ва­ра­ју за но­ви­не под пу­ним име­ном и пре­зи­ме­ном. Јо­ва Ди­ми­тр­је­вић, пред­сед­ник МЗ Бе­ше­но­вач­ки Пр­ња­вор, од­ма­ху­је ру­ком на на­ша пи­та­ње ко­ли­ко је кри­во­лов ов­де ве­о­ма уче­стао, а о че­му се ина­че не го­во­ри док се не де­си тра­ге­ди­ја. Он је трак­то­ром ишао на ли­це не­сре­ће, ода­кле је до­нео те­ло на­стра­да­лог мла­ди­ћа, јер се на дру­га­чи­ји на­чин ни­је мо­гло при­ћи. Бе­ше­нов­ци ко­ји се­де у се­о­ским ка­фи­ћи­ма не кри­ју да је кри­во­лов ов­де „сва­ко­днев­на прак­са“ и не би се ни о ово­ме ни­кад при­ча­ло да ни­је до­шло до не­сре­ће. За Дра­го­љу­ба Ла­ке­ти­ћа ве­ле да је био „ви­ђе­ни­ји чо­век“ у се­лу, функ­ци­о­нер ми­тро­вач­ког ДСС-а: од­бор­ник у град­ској скуп­шти­ни, члан управ­ног од­бо­ра „Во­до­во­да“, пред­сед­ник фуд­бал­ског клу­ба: – Та по­ли­ти­ка је ње­му и до­при­не­ла да га по­те­ра ма­лер. Чо­век се од по­ли­ти­ке оси­ли, из­гу­би осе­ћај за ре­ал­ност. Мно­го је био си­лан Ла­ке­тић Дра­го­љуб, ме­шао се у све и сва­шта, и где има, и где не­ма пра­ва... Ипак, ште­та за чо­ве­ка, удо­вац је, има тро­је сит­не де­це – ка­же наш са­го­вор­ник ко­ји не же­ли да му се име об­ја­ви у но­ви­на­ма. Ми­лош Вла­о­вић, зва­ни Пин­ду­ла, са­хра­њен је про­шле сре­де на ла­ћа­рач­ком гро­бљу. У Срем­ској ули­ци број 56 где ста­ну­је ње­го­ва по­ро­ди­ца, на ку­ћи сто­ји пар­та. В. Ћо­сић Датум: 04.05.2011 НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРЕ­ВА­РЕ ДСС-а: ПРО­ДА­ВА­ЛИ СТА­НО­ВЕ СО­ЛИ­ДАР­НО­СТИ КАО „КРА­ДЕ­НУ РО­БУ“ - Пљач­ка­ње гра­ђа­на те­шко пре­ко ми­лион евра Пре не­ко­ли­ко ме­се­ци у М НО­ВИ­НАМА смо об­ја­ви­ли текст о суд­би­ни пен­зи­о­нер­ке из Срем­ске Ми­тро­ви­це ко­ја је као жр­тва гра­ђе­вин­ске ма­фи­је оста­ла без кро­ва над гла­вом. Та­кве и слич­не при­че ни­су ни­шта но­во, на жа­лост. Љу­ди слич­ни по­ме­ну­тој пен­зи­о­нер­ки су оста­вље­ни без аде­кват­не прав­не за­шти­те, на ми­лост и не­ми­лост ра­зним при­ват­ним ин­ве­сти­то­ри­ма и ме­ше­та­ри­ма ко­ји ко­ри­сте­ћи по­сто­је­ћи за­кон­ски си­стем за­ра­ђу­ју но­вац и вр­ло че­сто пљач­ка­ју на­ив­не куп­це. Рет­ко се де­си да не­ко од тих та­ко­зва­них ин­ве­сти­то­ра бу­де при­ве­ден прав­ди, а још ре­ђе да оште­ће­ни до­би­ју на­зад свој но­вац. У та­квим слу­ча­је­ви­ма прав­да је ве­о­ма спо­ра и пот­пу­но не­до­сти­жна. Ме­ђу­тим, ако не­ко и по­ми­сли да је у ди­вљач­ком ка­пи­та­ли­зму ка­кав вла­да у овој зе­мљи, мно­гим не­са­ве­сним при­ват­ним ин­ве­сти­то­ри­ма омо­гу­ће­но да по­слу­ју по си­сте­му узми па­ре и бе­жи, ка­ко ко­мен­та­ри­са­ти си­ту­а­ци­ју у ко­јој се др­жа­ва, у овом слу­ча­ју је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, по­на­ша као по­ме­ну­ти ин­ве­сти­то­ри ко­ји гра­бе па­ре и бе­же? Елем, у Срем­ској Ми­тро­ви­ци пе­де­се­так ку­па­ца ста­но­ва ко­ји су гра­ђе­ни сред­стви­ма со­ли­дар­не стам­бе­не из­град­ње већ осам го­ди­на не мо­гу да укњи­же сво­је ста­но­ве, као да су их ку­пи­ли од гра­ђе­вин­ске ма­фи­је, а не од ми­тро­вач­ке оп­шти­не. При­ча о тим спор­ним ста­но­ви­ма по­че­ла је кра­јем 2002. го­ди­не ка­да је згра­да број 12 у стам­бе­ном на­се­љу Мар­ко Пе­ри­чин Ка­ме­њар за­вр­ше­на и ка­да су пр­ви ста­на­ри по­че­ли да се усе­ља­ва­ју. Ве­ро­ват­но не тре­ба на­гла­ша­ва­ти ко­ли­ко ја би­ла сре­ћа тих љу­ди ко­ји су до кро­ва над гла­вом до­шли та­ко што су са Фон­дом со­ли­дар­не стам­бе­не из­град­ње скло­пи­ли ого­вор о ку­по­ви­ни ста­на на де­сет го­ди­на. Уче­шће је би­ло де­сет од­сто укуп­не це­не, а оста­так је раз­би­јен на 120 јед­на­ких ме­сеч­них ра­та. Али, у це­лој при­чи то је ма­ње ва­жно. Ва­жно је да згра­да у мо­мен­ту усе­ља­ва­ња ни­је би­ла укњи­же­на, али су ста­на­ри до­би­ли чвр­сте га­ран­ци­је да ће то ''уско­ро би­ти за­вр­ше­но''. У ме­ђу­вре­ме­ну се Фонд стам­бе­не со­ли­дар­не из­град­ње, чи­ји је пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра та­да био ка­дар ДСС-а Ра­до­је Па­вло­вић, уга­сио и сви по­сло­ви Фон­да су пре­шли у над­ле­жност Оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца и та­да­шњег пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Зо­ра­на Ми­шче­ви­ћа. Опе­ра­тив­не ства­ри у ве­зи по­сло­ва Фон­да ра­ди­ла је Ди­рек­ци­ја за из­град­њу оп­шти­не ко­ја је би­ла под чвр­стом вла­шћу ДСС. То уско­ро оте­гло се све до но­вем­бра 2008. го­ди­не. За сво то вре­ме куп­ци ре­дов­но пла­ћа­ју сво­је ра­те, ре­дов­но им се дуг ре­ва­ло­ри­зу­је и ре­дов­но им се за­ра­чу­на­ва ка­ма­та за евен­ту­ал­но ка­шње­ње пла­ћа­ња ме­сеч­не ра­те. У но­вем­бру 2008. го­ди­не је згра­да број 12 ко­нач­но укњи­же­на, али као вла­сни­штво Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. То је зна­чи­ло да ни­ко од ку­па­ца по­ме­ну­тих ста­но­ва ни­је мо­гао да оства­ри сво­је пра­во из ку­по­про­дај­ног уго­во­ра и укњи­жи се као вла­сник без са­гла­сно­сти Ре­пу­блич­ке ди­рек­ци­је за имо­ви­ну, као вла­ди­ног те­ла. То је по­твр­дио и пр­во­сте­пе­ни, а ка­сни­је и Ви­ши суд у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, од­ба­цу­ју­ћи зах­тев за укњи­жбу јед­ног од ку­па­ца. Не­и­ма­ри из ДСС су та­ко пре­ва­ри­ли 30 ку­па­ца ко­ји су ку­пи­ли ста­но­ве у гра­ди број 12 у на­се­љу Ка­ме­њар. Са­да им се обе­ћа­ва хе­пи енд и то у ви­ду Слу­жбе за ка­та­стар и не­по­крет­но­сти у чи­ју над­ле­жност пре­ла­зе зе­мљи­шне књи­ге. На­вод­но, ка­ко твр­де ДСС прав­ни­ци, они исти ко­ји су на­ка­рад­но укњи­жи­ли це­лу згра­ду, ка­да то све пре­ђе у над­ле­жност Ка­та­стра, ствар ће би­ти ре­ше­на. При том не об­ја­шња­ва­ју шта ће би­ти основ за укњи­жбу. Јер, ов­де ни­је ствар у то­ме ко укњи­жа­ва не­по­крет­ност, већ на осно­ву че­га. Ако је др­жа­ва Ср­би­ја, од­но­сно ње­на Вла­да, по ре­ше­њу и обра­зло­же­њу Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, вла­сник ста­но­ва, ка­ко ће ти ста­но­ви би­ти укњи­же­ни као вла­сни­штво по­је­ди­нач­них ку­па­ца, не­вла­сни­ка? Или је у пи­та­њу не­ка дру­га­чи­ја прав­на на­у­ка. С. Цу­ца­нић Датум: 20.04 2011. ПР­ВО­МАЈ­СКИ УГАР­ЦИ: Пре­ва­ре­ни, по­ни­же­ни и увре­ђе­ни – не­за­по­сле­ни у Срем­ској Ми­тро­ви­ци - ЛЕ­МА­ЈИ­ЋУ И НЕ­ДИ­МО­ВИ­ЋУ: Ко­ли­ко сте хи­ља­да рад­них ме­ста обе­ћа­ли!? Штрајк же­ђу и гла­ђу, ко­јим је шеф на­пред­ња­ка То­ми­слав Ни­ко­лић вла­да­ју­ћој ко­а­ли­ци­ји усло­вио рас­пи­си­ва­ње пре­вре­ме­них из­бо­ра, на­и­шао је на раз­ли­чи­та, опреч­на ми­шље­ња. Док вла­да­ју­ћа ко­а­ли­ци­ја, а и не­ке стран­ке опо­зи­ци­је, као и по­је­ди­ни по­ли­тич­ки ана­ли­ти­ча­ри, сма­тра­ју да је та­кав чин не­при­ме­рен де­мо­крат­ској по­ли­тич­кој бор­би, да њи­ме же­ли да се из­ну­ди уце­на, да ни­је хри­шћан­ски и та­ко да­ље, до­тле с дру­ге стра­не до­ла­зе осу­де ко­је се упу­ћу­ју вла­сти ко­ја не же­ли да се освр­не ни на је­дан ова­кав чин. Да ли је штрајк же­ђу и гла­ђу „до кра­ја“ ле­ги­ти­ман чин у по­ли­тич­кој бор­би? Је­сте, ма­да услов­но, што пре све­га за­ви­си од ци­ља те по­ли­тич­ке бор­бе. Они ко­ји не­ма­ју раз­у­ме­ва­ња за по­сту­пак пред­сед­ни­ка Срп­ске на­пред­не стран­ке (СНС), ре­ћи ће да је штрајк же­ђу и гла­ђу не­при­ме­рен, јер То­ми­сла­ву Ни­ко­ли­ћу ни­је угро­же­на ег­зи­стен­ци­ја, док ће број оних ко­ји оправ­да­ва­ју ова­кав на­ступ би­ти ре­ци­про­чан прет­ход­ном. Ка­ко год се окон­ча­ла дра­ма чи­ји је про­та­го­ни­ста То­ми­слав Ни­ко­лић, у мо­мен­ту ка­да за­кљу­чу­је­мо овај број М НО­ВИ­НА, још увек ни­смо си­гур­ни да ли је то у по­ли­тич­ком сми­слу „пу­цањ у пра­зно“ (ка­ко твр­де стран­ке ко­је фор­ми­ра­ју вла­ду), или „по­ну­да ко­ја се не мо­же од­би­ти“, ка­ко ју је пре не­ки дан на­ја­вио дру­ги чо­век СНС Алек­сан­дар Ву­чић. Ако је исти­на да слу­чај То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа мо­же у јав­ну прак­су уве­сти сво­је­вр­стан пре­се­дан, он­да с пра­вом мо­же­мо да се за­пи­та­мо: ко­ли­ко би гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це мо­гло с пу­ним пра­вом да при­сту­пи ко­лек­тив­ном штрај­ку гла­ђу, јер су од вла­да­ју­ћих ло­кал­них по­ли­ти­ча­ра ДСС-а пре­ва­ре­ни и из­и­гра­ни ла­жним обе­ћа­њи­ма о отва­ра­њу но­вих рад­них ме­ста, ко­је се ме­ре хи­ља­да­ма за­по­сле­них. Срем­ска Ми­тро­ви­ца, у ко­јој је због пљач­ка­шке при­ва­ти­за­ци­је Ко­шту­ни­чи­не вла­де оста­ло без по­сла из­ме­ђу 6.000 и 7.000 рад­ни­ка, по­ста­ла је пуст град, у ко­ме ни ви­кен­дом не­ма љу­ди на ули­ца­ма и град­ском тр­гу. Мо­рал и би­ло ка­кав ен­ту­зи­ја­зам Ми­тров­ча­на, из­ба­че­них из фир­ми на ми­лост и не­ми­лост ули­це, ко­ји ни­је уби­ла Ко­шту­ни­чи­на вла­да, до­крај­чи­ла је ло­кал­на ДСС-ов­ска власт, за­по­шља­ва­ју­ћи у оп­штин­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји, јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и уста­но­ва­ма кул­ту­ре ис­кљу­чи­во сво­је пар­тиј­ске ка­дро­ве, а од­не­дав­но и ка­дро­ве из сво­је са­те­лит­ске „стран­ке“ Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ина­че при­ват­не „фир­ме“ Ле­ма­јић Не­на­да, ко­ја се не­за­ко­ни­то фи­нан­си­ра из ми­тро­вач­ког бу­џе­та. Чи­та­ва та фар­са ни­је би­ла до­вољ­на, па то пр­вом чо­ве­ку фран­ке­штај­нов­ске тво­ре­ви­не ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу ни­је сме­та­ло да уочи по­след­њих ло­кал­них из­бо­ра, 2008. го­ди­не, без­оч­но „обе­ћа“ отва­ра­ње 4.000 но­вих рад­них. Ле­ма­ји­ћев по­ли­тич­ки пај­таш, ње­го­вих за­ми­сли и „ру­ку де­ло“, са ко­јим је овај пла­ни­рао ма­што­ви­ту опе­ра­ци­ју, рав­ну при­чи о „Тро­јан­ском ко­њу“ у ре­до­ви­ма Де­мо­крат­ске стран­ке, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је оти­шао још ко­рак да­ље од свог „тр­бу­хо­збор­ца“. Он је, од мо­мен­та кад су га ра­ди­ка­ли из­гла­са­ли за гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це, сва­ки пут пу­тем ме­ди­ја обе­ћа­вао још „нај­ма­ње 1.000 но­вих рад­них ме­ста до кра­ја го­ди­не“. И та­ко сва­ке го­ди­не, као у оној ска­ски о цр­ве­ном врап­цу. Хи­ља­ду по хи­ља­ду Не­ди­мо­ви­ће­вих, плус оних Ле­ма­ји­ће­вих че­ти­ри хи­ља­де, ма­ло ли је!? Од 2008. го­ди­не до да­нас – то би би­ло ви­ше за­по­сле­них не­го што је оста­ло без по­сла у Ма­тро­зу, Ми­тро­су и оста­лим про­па­лим фир­ма­ма. Из­ме­ђу 7.000 и 8.000 но­вих рад­них ме­ста по ла­жним обе­ћа­њи­ма Ле­ма­ји­ћа и Не­ди­мо­ви­ћа. У ствар­но­сти, је­два 200 за­по­сле­них у лив­ни­ци Сир­ми­јум Стил, чи­је еко­ло­шке ре­фе­рен­це ни­ка­да до кра­ја ни­су пре­зен­ти­ра­не Ми­тров­ча­ни­ма. (И не­што при­прав­ни­ка на јед­но­го­ди­шњој прак­си, ко­ји се фи­нан­си­ра­ју из по­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та на чи­јем је че­лу Ми­ро­слав Ва­син, од­но­сно јед­но­го­ди­шњег за­по­шља­ва­ња из про­гра­ма „Пр­ва шан­са“, ко­ји фи­нан­си­ра Ре­пу­бли­ка – али то не­ма ни­ка­кве ве­зе са про­гра­мом ми­тро­вач­ког гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа и по­ли­тич­ког мен­то­ра му Ле­ма­ји­ћа.) Ка­да би оно­ли­ко хи­ља­да љу­ди, ко­ли­ко је ла­жним обе­ћа­њи­ма пре­ва­ре­но од стра­не ове дво­ји­це ло­кал­них по­ли­ти­ча­ра, не­ким чу­дом ре­ши­ло да штрај­ку­је гла­ђу, ми­тро­вач­ки град­ски трг био би пре­те­сан да их све при­ми. Би­ло би на ње­му ви­ше љу­ди не­го не­ка­да у до­ба „јо­гурт ре­во­лу­ци­је“, или у вре­ме ми­тин­га Ву­ка Дра­шко­ви­ћа. А ка­да би не­ким чу­дом сви ти пре­ва­ре­ни љу­ди ре­ши­ли да „иду до кра­ја“, срем­ско­ми­тро­вач­ка бол­ни­ца не би има­ла ме­ста да при­ми то­ли­ки број глад­них, по­ни­же­них и увре­ђе­них. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 13.04.2011. ЛО­ПО­ВИ ПОД СТРА­НАЧ­КИМ ПЛА­ШТОМ У ПА­НИ­ЦИ - ПОД­ЗЕ­МЉЕ УЗ­ВРА­ЋА УДА­РАЦ Не­ко­ли­ко бро­је­ва уна­зад М НО­ВИ­НЕ тра­же од­го­во­ре на пи­та­ња у ве­зи тро­ше­ња бу­џет­ских сред­ста­ва и сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са. Пи­та­ња ко­ја упор­но по­ста­вља­мо чел­ни­ци­ма ми­тро­вач­ке ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, гра­до­на­чел­ни­ку Бра­ни­сла­ву Не­ди­мо­ви­ћу и на­чел­ни­ци град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње у ве­зи тро­ше­ња нов­ца за ин­фор­ми­са­ње, оста­ју без од­го­во­ра. Без од­го­во­ра су оста­ла и пи­та­ња у ве­зи тро­ше­ња нов­ца при­ку­пље­ног кроз са­мо­до­при­нос ко­ја смо по­ста­ви­ли пред­сед­ни­ку Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са од 2006. до 2011. го­ди­не Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу. Шта смо их пи­та­ли? Не­на­да Ле­ма­ји­ћа смо пи­та­ли ка­ко је по­тро­ше­но 270 ми­ли­о­на ди­на­ра са­мо­до­при­но­са? Шта је ура­ђе­но тим нов­цем од оног што је обе­ћа­но? За­што за про­те­клих пет го­ди­на јав­ност ни јед­ном ни­је ин­фор­ми­сао о то­ме ка­ко се но­вац тро­ши? На­чел­ни­цу упра­ве за обра­зо­ва­ње смо пи­та­ли ка­кве услу­ге су фир­ми Њу вижнбајтс из Срем­ске Ми­тро­ви­це у то­ку 2010. го­ди­не пла­ће­не 1.680.000 ди­на­ра? Уз­гред, та фир­ма се ба­ви ком­пју­тер­ским про­гра­ми­ра­њем, па нас је за­ни­ма­ло шта је то ис­про­гра­ми­ра­но за то­ли­ки но­вац и за­што је пла­ћа­ње вр­ше­но са по­зи­ци­је за ин­фор­ми­са­ње пу­тем те­ле­ви­зи­је и ра­ди­ја? По­ста­ви­ли смо и пи­та­ње у ве­зи ре­кла­ми­ра­ња ло­го­ти­па по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја на бил­бор­ди­ма на ко­ји­ма се ре­кла­ми­ра Цар­ска па­ла­та. Отво­ри­ли смо и пи­та­ње не­ле­гал­ног фи­нан­си­ра­ња сај­та Сир­ми­ју­мин­фо ко­ји је у вла­сни­штву по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. Осни­вач те ор­га­ни­за­ци­је је Не­над Ле­ма­јић, по­кра­јин­ски по­сла­ник ДСС-а и до­ју­че­ра­шњи пр­ви ДСС-овац Срем­ске Ми­тро­ви­це. Пи­са­ли смо о то­ме да је то је иста она по­ли­тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја је ми­мо уче­ство­ва­ња на из­бо­ри­ма, не­за­ко­ни­то осно­ва­ла сво­ју од­бор­нич­ку гру­пу у Скуп­шти­ни гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и ко­ја је про­шлог ле­та пот­пи­са­ла спо­ра­зум о то­бо­жњој са­рад­њи са Де­мо­крат­ском стран­ком. Пи­са­ли смо и о то­ме да се у по­ли­тич­ке свр­хе зло­у­по­тре­бља­ва Фонд за сти­пен­ди­ра­ње сту­де­на­та Ата­на­си­је Стој­ко­вић, ко­ји слу­жи као ло­ги­стич­ка по­др­шка по­ли­тич­ким ме­ди­ји­ма ка­кав је сајт Сир­ми­ју­мин­фо, по­што је ре­дак­ци­ја сај­та сме­ште­на у про­сто­ри­ја­ма Фон­да и по све­му су­де­ћи ко­ри­сти сву опре­му ко­ја је то­бо­же за по­тре­бе Фон­да ку­пље­на сред­стви­ма по­ре­ских об­ве­зни­ка, од­но­сно бу­џет­ским нов­цем. Ово су са­мо не­ка од пи­та­ња ко­ја су по­ста­вље­на на стра­ни­ца­ма М НО­ВИ­НА. Са дру­ге стра­не на­и­ла­зи­мо на зид ћу­та­ња. Функ­ци­о­не­ри ДСС - Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја не же­ле да да­ју од­го­во­ре. Од­го­вор је сти­гао од ано­ним­ног обо­жа­ва­о­ца ДСС - Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. По­нај­ви­ше обо­жа­ва­о­ца си­ве еми­нен­ци­је Ко­шту­ни­чи­не пар­ти­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. И обо­жа­ва­о­ца гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа оба­шка. И то у ви­ду не­пот­пи­са­ног ''пам­фле­та'' у ко­ме се на нај­при­зме­ни­ји на­чин бла­те и кле­ве­ћу но­ви­на­ри М НО­ВИ­НА и са­ме но­ви­не. Пре­при­ча­ва­ти шта пи­ше на том ли­сту хар­ти­је у чи­јем за­гла­вљу сто­ји Ми­тро­по­лис ин­фо, би­ло би за­и­ста не­у­ку­сно. Су­шти­на тих штам­па­них по­ми­ја ко­је су про­су­те по но­ви­на­ма и но­ви­на­ри­ма М НО­ВИ­НА ле­жи из­гле­да у по­вре­ђе­ним осе­ћа­њи­ма обо­жа­ва­о­ца по­ме­ну­те го­спо­де, Ле­ма­ји­ћа и Не­ди­мо­ви­ћа, као и њи­хо­вих пар­тиј­ских дру­га­ри­ца и дру­го­ва. Јер, иако је кре­а­тор пам­фле­та људ­ски от­пад и јед­на вр­ста мо­рал­ног гми­зав­ца ко­ји из сво­је ано­ним­не ја­зби­не кле­ве­ће и бла­ти, ипак и он као та­кав има не­ка осе­ћа­ња. Та осе­ћа­ња су по­вре­ђе­на са­мим тим што смо се усу­ди­ли да пи­та­мо ка­ко го­спо­да и да­ме ДСС - Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја тро­ше но­вац гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це? Прин­цип је от­при­ли­ке сле­де­ћи: М НО­ВИ­НЕ пи­та­ју где сте по­тро­ши­ли 270 ми­ли­о­на са­мо­до­при­но­са, а ано­ним­ни др­ве­ни адво­кат из сво­је ја­зби­не по­ру­чу­је – М НО­ВИ­НЕ су жу­та штам­па, у ран­гу Ку­ри­ра и као та­кве ни­су вред­не ко­мен­та­ра. Ми њих пи­та­мо да ли је би­ло тен­де­ра за фир­му Њу­вижнбајтс, ко­јој је ис­пла­ће­но 1,68 ми­ли­о­на ди­на­ра, а обо­жа­ва­лац Не­на­да Ле­ма­ји­ћа и Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа ка­же - ви сте кур­ве и бе­ћа­ри. Ми њих пи­та­мо за­што сте пар­тиј­ски сајт сме­сти­ли у про­сто­ри­је град­ског Фон­да за сти­пен­ди­ра­ње сту­де­на­та, а са­мо­зва­ни ''аси­стент'' про­фе­со­ра Ле­ма­ји­ћа на­ма од­го­ва­ра да смо не­пи­сме­ни и ре­ке­та­ши. Ма­нир нео­до­љи­во под­се­ћа на оно што смо већ до­жи­ве­ли од ви­со­ких функ­ци­о­не­ра ДСС. Кад су бив­шег ми­ни­стра по­ли­ци­је Дра­га­на Јо­чи­ћа но­ви­на­ри пи­та­ли за­што је оби­јао тра­фи­ке по Бе­о­гра­ду, он је од­го­во­рио: шта ме то пи­та­те са­да кад го­ри Хи­лан­дар. Кад су Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­цу хте­ли да по­зо­ву да све­до­чи о по­ли­тич­кој по­за­ди­ни уби­ства Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа он је за­ва­пио да је то по­ли­тич­ки про­гон. Ма­нир је, да­кле, у пре­по­зна­тљи­вом стра­нач­ком сти­лу. Сам по­ми­јар­ски ру­ко­пис је не­што дру­го. Не­што што је на­гла­ше­но „ано­ном­но“, али из че­га за­у­да­ра пре­по­зна­тљив ми­рис ме­диј­ске куј­не, ка­кву во­ли и обо­жа­ва про­фе­сор ко­ји је ма­штао да ће кад по­ра­сте би­ти глав­ни уред­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це. И ко­ја се под ње­го­вим буд­ним оком не­гу­је у ме­ди­ји­ма ко­је он кон­тро­ли­ше, пла­ћа­ју­ћи их па­ра­ма по­ре­ским об­ве­зни­ка. Ма­да су пи­та­ња без од­го­во­ра би­ла по­ста­вље­на Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу, ипак не­ће­мо ни по­ми­сли­ти да тај огав­ни не­пот­пи­са­ни ''пам­флет'' има би­ло ка­кве ве­зе са њим, ни слу­чај­но. А и ка­ко би, кад је до­тич­ни Ле­ма­јић про­фе­сор и док­тор на­у­ка, а не не­ки олош ко­ји из под­зе­мља ано­ним­но бла­ти љу­де. Не­ће­мо по­ми­сли­ти да има ика­кве ве­зе ни са Бра­ни­сла­вом Не­ди­мо­вић. Тек то не, јер до­тич­ни го­спо­дин је по соп­стве­ном при­зна­њу члан Де­мо­крат­ске стран­ке. Он ви­ше ни­шта не­ма са ДСС-ом. Бар не јав­но. Он­да је­ди­но мо­же би­ти да је не­пот­пи­са­ни аутор ку­ка­ви­ца и људ­ски олош, не­ко ко тај­но обо­жа­ва Ле­ма­ји­ћа и Не­ди­мо­ви­ћа, не­ко ко же­ли да их ''за­шти­ти'' та­ко што ће пљу­ва­ти по но­ви­на­ри­ма М НО­ВИ­НА. Не­ко ко не мо­же да отр­пи да се ње­го­ви идо­ли Ле­ма­јић и Не­ди­мо­вић ста­вља­ју у не­у­го­дан по­ло­жај та­ко што их се би­ло шта пи­та. То је ве­ро­ват­но не­ко ко­ме ни­је ва­жно ка­ко ти идо­ли тро­ше ње­гов но­вац. По­што је олош, баш га бри­га на шта је по­тро­ше­но 270 ми­ли­о­на ди­на­ра са­мо­до­при­но­са, на шта се тро­ше но­вац у упра­ви за обра­зо­ва­ње. Рав­но му је све, са­мо да му ни­ко не на­љу­ти Ле­ма­ји­ћа. Јер, кад се Ле­ма­јић Не­над на­љу­ти, то мо­же да бу­де ја­ко не­згод­но. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 06.04.2011. „ХО­БОТ­НИ­ЦА“ У СРЕМ­СКО­МИ­ТРО­ВАЧ­КОМ БУ­ЏЕ­ТУ? Што бли­же зо­ри, го­сти све го­ри! Ка­ко се от­кри­ва­ју но­ви мо­мен­ти у по­сло­ва­њу при­ват­не „фир­ме“ Не­на­да Ле­ма­ји­ћа – По­кре­та Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (лу­цид­но и ве­о­ма про­вид­но за­ми­шље­ног као ре­зер­вне ко­ло­не ДСС-а за на­ред­не из­бо­ре), а ко­ји оства­ру­је сво­ју по­ли­тич­ку про­па­ган­ду пре­ко ин­тер­нет пор­та­ла Сир­ми­у­мин­фо, та­ко по­ста­је све за­ни­мљи­ви­ји увид у то­ко­ве бу­џет­ског нов­ца Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Па­ре из бу­џе­та, што ди­рект­но, што пре­ко ДСС-ов­ских фир­ми, не­ких јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва под кон­тро­лом Ко­шту­ни­чи­не пар­ти­је, ко­ју у Срем­ској Ми­тро­ви­ци (не)фор­мал­но пред­во­ди Не­над Ле­ма­јић, у ни­ма­ло на­ив­ним ко­ли­чи­на­ма сли­ва­ју се на при­ват­не ра­чу­не за по­тре­бе Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је, од­но­сно сај­та Сир­ми­у­нин­фо, ко­ји се на­ла­зи у вла­сни­штву до­тич­ног Ле­ма­ји­ће­вог По­кре­та. Овај но­ви­нар има раз­ло­га да осно­ва­но сум­ња да је по сре­ди ме­диј­ски кри­ми­нал и сво­је­вр­сно „пра­ње нов­ца“ за по­тре­бе јед­ног са­свим при­ват­ног удру­же­ња, ко­је се пред­ста­вља као По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја и чи­ји од­бор­ни­ци не­ле­гал­но се­де у Скуп­шти­ни Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, иако ни­ка­да ни­су уче­ство­ва­ли на из­бо­ри­ма за ми­тро­вач­ки пар­ла­мент. По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја осно­ван је 22. ок­то­бра 2008. го­ди­не, да­кле ско­ро по­ла го­ди­не од мо­мен­та ка­да се ла­жно пред­ста­вљао у ми­тро­вач­ком пар­ла­мен­ту, као на­вод­на от­пад­нич­ка гру­па ко­ја се то­бо­же из­вла­чи из Ко­шту­ни­чи­ног и Ле­ма­ји­ће­вог пар­тиј­ског ши­ње­ла. Ми­тров­ча­ни се до­бро се­ћа­ју. Ја­сно је да По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја ни­је уче­ство­вао на из­бо­ри­ма за Скуп­шти­ну Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и да је у град­ском пар­ла­мен­ту на не­ле­га­лан на­чин. Али, шта да се ра­ди кад ства­ри сми­сли осве­до­че­ни ле­га­ли­ста Ле­ма­јић Не­над. Уз­гред, у мо­мен­ту ка­да се осни­ва „при­ват­на фир­ма“ Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, зва­на Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, до­тич­ни се на­ла­зи на че­лу ми­тро­вач­ког ДСС-а, по­кра­јин­ски је по­сла­ник Ко­шту­ни­чи­не стран­ке у Скуп­шти­ни АПВ (што је и да­нас), та­ко да при­ча ка­ко се до­тич­ни По­крет су­прот­ста­вља ДСС-у, хи­та­ју­ћи ка Евро­пи и европ­ским вред­но­сти­ма, чи­ста бе­срам­на лаж, рав­на ор­га­ни­зо­ва­ном по­ли­тич­ком кри­ми­на­лу. Тај исти По­крет се про­шле го­ди­не ла­жно пред­ста­вио и ше­фу вој­во­ђан­ске вла­де др Бо­ја­ну Пај­ти­ћу, као и пред­сед­ни­ку По­кра­јин­ског од­бо­ра Де­мо­крат­ске стран­ке Ду­ша­ну Еле­зо­ви­ћу, пот­пи­сав­ши са њи­ма про­то­кол о стра­те­шкој са­рад­њи. Пот­пи­си­ва­њу је, да­ка­ко, при­су­ство­вао и Ле­ма­јић Не­над, идеј­ни тво­рац ове ла­кр­ди­је. Од та­да ће још ма­ло па го­ди­на да­на, али ни­ка­ква са­рад­ња, а по­себ­но не стра­те­шка, ни­је по­ка­за­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци од стра­не Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је. А и ка­ко би, кад је Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја са­мо ре­зер­вна ко­ло­на ДСС-а. По све­му су­де­ћи, схва­ти­ли су то и др Бо­јан Пај­тић, и Ду­шан Еле­зо­вић, па се о фа­мо­зном спо­ра­зу­му о по­ли­тич­кој са­рад­њи ви­ше и не при­ча. Ка­ко су М НО­ВИ­НЕ у бро­ју од 23. мар­та об­ја­ви­ле, на­кон де­таљ­ног ис­тра­жи­ва­ња, ин­тер­нет пор­тал Сир­ми­у­мин­фо, сме­штен не­за­ко­ни­то на адре­си Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић, на че­лу чи­јег управ­ног од­бо­ра се на­ла­зи Сла­ђа­на Ми­лен­ко­вић, про­ве­ре­ни ка­дар ДСС-а. Сајт Сир­ми­у­мин­фо ко­ји, пре­ма не­зва­нич­ним са­зна­њи­ма, за­по­шља­ва из­ме­ђу де­сет и пет­на­ест „но­ви­нар­ских“ ДСС-про­па­ган­ди­ста, по це­ни од 25.000 до 30.000 ди­на­ра по јед­ној осо­би, за­пра­во је стра­нач­ки ме­диј По­кре­та Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја и ДСС-а. Осим пор­та­ла, Сир­ми­у­мин­фо се ба­ви и те­ле­ви­зиј­ском про­дук­ци­јом, ко­ју ан­га­жу­је Град­ска упра­ва за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, на чи­јем је че­лу Зо­ри­ца Га­шпар, а за пар­тиј­ске по­тре­бе фран­кен­штај­нов­ске тво­ре­ви­не ДСС-Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја од­не­дав­но функ­ци­о­ни­ше и јед­на штам­па­на ствар, ко­ја се оста­вља у по­штан­ским са­ду­чи­ћи­ма и пре­ко та­ра­ба уба­цу­је у кућ­на дво­ри­шта. Та три „ме­ди­ја“ (Сир­ми­у­мин­фо, сајт и ТВ, као и до­тич­на Штам­па­на Ствар), за­пра­во тре­ба да убе­де Ми­тро­ив­ча­не да је жи­вот ве­сео као Ди­зни­ленд, са­мо ако се при­кљу­че По­кре­ту, ко­ји је у сво­јој лу­цид­ној за­ми­сли кре­и­рао ни­ко дру­ги до Не­над Ле­ма­јић. Осо­ба од Ле­ма­ји­ће­вог по­ве­ре­ња, Та­тја­на По­знић је за­ду­же­на за рад пар­тиј­ско-про­па­ганд­ног сај­та Сир­ми­у­мин­фо, а исто­вре­ме­но је и ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, пре­ко ко­је се та­ко­ђе, на нај­бе­зоч­ни­ји на­чин и о тро­шку гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це, вр­ши по­ли­тич­ка про­па­ган­да Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је на бил­бор­ди­ма. Ка­да се све те ства­ри по­ста­ве јед­не на­спрам дру­гих и укр­сте, он­да се до­би­ја јед­на сво­је­вр­сна „хо­бор­ни­ца“, из чи­јег је „чи­та­ња“ ви­ше не­го очи­глед­но да се лич­ни по­ли­тич­ки ин­те­ре­си у ве­ли­кој ме­ри пре­пли­ћу са ни­ма­ло лич­ним па­ра­ма, чи­ји су вла­сни­ци по­ре­ски об­ве­зни­ци Срем­ске Ми­тро­ви­це. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 23.03.2011. МЕ­ДИЈ­СКИ КРИ­МИ­НАЛ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ?! - По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја вла­сник сај­та Сир­ми­у­мин­фо Већ ду­же вре­ме се ме­ђу гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це по­ста­вља пи­та­ња ко сто­ји иза фа­мо­зног сај­та, од­но­сно ин­тер­нет пор­та­ла ко­ји се у јав­но­сти пред­ста­вља као Сир­ми­у­мин­фо. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од свих оста­лих ин­фор­ма­тив­них сај­то­ва, од­но­сно ин­тер­нет пор­та­ла, овај не­ма ни зва­нич­ну адре­су, ни зва­ни­чан те­ле­фон, а сва­ки по­ку­шај да се сту­пи у кон­такт са осни­ва­чем, од­но­сно глав­ним и од­го­вор­ним уред­ни­ком ре­дак­ци­је, у ко­јој се на­ла­зи до­бар део ДСС-ове но­ви­нар­ске еки­пе из не­ка­да­шње Ра­ди­о­те­ле­ви­зи­је М, оста­јао је без­у­спе­шан. Ме­ђу­тим, за­хва­љу­ју­ћи чи­ње­ни­ци да у овој др­жа­ви ипак мо­ра да се по­шту­је не­ки ред и по­ре­дак, да по­сто­је ин­сти­ту­ци­је ко­је во­де еви­ден­ци­ју свих ин­тер­нет сај­то­ва у Ср­би­ји, до­шли смо до по­да­та­ка ко је вла­сник сај­та Сир­ми­у­мин­фо. На­и­ме, у ре­ги­стру на­ци­о­нал­них ин­тер­нет до­ме­на Ср­би­је еви­ден­ти­ра­ни су сви сај­то­ви, њи­хо­ви вла­сни­ци, адре­се, ли­ца за кон­такт и оста­ле по­је­ди­но­сти, па та­ко и сајт Сир­ми­у­мин­фо. Уви­дом у те по­дат­ке са­зна­ли смо да је сајт ре­ги­стро­ван у ав­гу­сту 2010. го­ди­не, а да је ње­гов вла­сни По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, са се­ди­штем у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у До­си­те­је­вој ули­ци на бро­ју 15. На­ве­де­но је да је ли­це за­ду­же­но за ад­ми­ни­стра­тив­ни и тех­нич­ки кон­такт ди­рек­тор­ка ми­тро­вач­ке Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, Та­тја­на По­знић. У овој еви­ден­ци­ји не­ма по­да­та­ка о глав­ном и од­го­вор­ном уред­ни­ку, што је и ло­гич­но, јер ти по­да­ци би тре­ба­ли да се во­де у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре, од­но­сно Ре­ги­стру јав­них гла­си­ла. На­рав­но, под усло­вом да је реч о јав­ном гла­си­лу. Ме­ђу­тим, овај ин­тер­нет пор­тал ни­је упи­сан у Ре­ги­стар јав­них гла­си­ла, што зна­чи да ни­је јав­но гла­си­ло. Ме­ђу­тим, ако ни­је јав­но гла­си­ло за­што се по­ми­ње у из­ве­шта­ју Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, где ја­сно пи­ше у де­лу ко­ји се од­но­си на ин­фор­ми­са­ње, да ова упра­ва са­ра­ђу­је са сај­том Сир­ми­у­мин­фо? Ни­је про­блем што да­нас сва­ко хо­ће да се ба­ви не­ка­квим ме­ди­ји­ма. По­сто­ји ми­лион на­чи­на за јав­но огла­ша­ва­ње, из­ме­ђу оста­лог и пу­тем ин­тер­не­та. Про­блем је што у слу­ча­ју Сир­ми­у­мин­фа по­сто­је бар две ства­ри ко­је су на са­мој иви­ци кри­ми­на­ла. Пр­ва ствар је што сајт Сир­ми­у­мин­фо у вла­сни­штву по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је По­кре­та Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ко­ја је ве­о­ма бли­ска са ДСС-у. За­пра­во, чи­не га углав­ном чла­но­ви ДСС-а по кри­те­ри­ју­ми­ма ко­је одо­бри ли­це ко­је ста­ну­је у До­си­те­је­вој број 15. Те две по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је, ДСС и По­крет Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја се очи­глед­но по­ла­ко при­пре­ма­ју за пред­из­бор­ну кам­па­њу и на­сту­па­ју је­дин­стве­но, у две ко­ло­не. Дру­га ствар, ко­ја про­из­и­ла­зи из пр­ве, је­сте на­чин фи­нан­си­ра­ња сај­та. Као што смо већ ре­кли, сва­ко има пра­во да се ба­ви ме­ди­ји­ма у окви­ру за­ко­на, и о свом ру­ву и кру­ву. То што по све­му су­де­ћи ДСС - По­крет Ми­тр­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, пра­ви свом ми­шку ве­се­ље о тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка, ни­је њи­хо­ва при­ват­на ствар, већ мо­же да бу­де за­ни­мљи­ва и за над­зор­ну бу­џет­ску ин­спек­ци­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Да ли је тач­но да се у овој ре­дак­ци­ји на­ла­зи бар де­се­так ДСС-ов­ских но­ви­нар­ских ка­дро­ва, ко­ји има­ју ме­сеч­на при­ма­ња од око 30.000 ди­на­ра? Ода­кле па­ре, ако не из бу­џе­та? У ра­ни­јим по­ку­ша­ји­ма да сту­пи­мо у кон­такт са ре­дак­ци­јом сај­та Сир­ми­у­мин­фо до­шли смо са­зна­ња да их мо­же­мо до­би­ти на број те­ле­фо­на 629 – 122, те­ле­фон­ски број про­сто­ри­ја Фон­да Ата­на­си­ја Стој­ко­вић. У тим по­ку­ша­ји­ма смо на­и­ла­зи­ли на зид ћу­та­ња, од­но­сно ни­ко ни­је же­лео да раз­го­ва­ра о ства­ри ко­ја је на са­мој иви­ци кри­ми­на­ла и о ко­јој би мо­жда тре­ба­ло да се за­ин­те­ре­су­је и јав­ни ту­жи­лац. Са­да зна­мо ко им је вла­сник, што је ве­о­ма до­бра по­ла­зна осно­ва за да­ља ис­тра­жи­ва­ња и про­на­ла­же­ње од­го­во­ра на пи­та­ње ода­кле па­ре за фи­нан­си­ра­ње јед­ног уско пар­тиј­ског сај­та, о че­му ће­мо јав­ност ин­фор­ми­са­ти у на­ред­ним бро­је­ви­ма М НО­ВИ­НА. С. Цу­ца­нић Датум: 16.03.2011. ПО­ЛИ­ТИ­КА И КРИ­МИ­НАЛ: ЗА­ШТО СУ СЕ ТУ­ЖИ­ЛА­ШТВО И ПО­ЛИ­ЦИ­ЈА ЗА­ИН­ТЕ­РЕ­СО­ВА­ЛИ ЗА РАД ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ Ствар је по­че­ла да се од­мо­та­ва већ по­чет­ком ове го­ди­не, а ме­ђу пр­ви­ма се укљу­чи­ла и Срем­ска те­ле­ви­зи­ја, чи­ји део при­ло­га ов­де пре­но­си­мо: Гла­си­не или исти­на да ру­ко­во­де­ћи љу­ди Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, уме­сто ту­ри­стич­ке про­мо­ци­је, ра­де на ме­диј­ском пред­ста­вља­њу од­ре­ђе­них по­ли­тич­ких гру­па а за то су пла­ће­ни нов­цем из град­ског бу­џе­та ко­ји, тре­ба ли уоп­ште под­се­ћа­ти, пу­не сви Ми­тров­ча­ни. Пред­став­ни­ци опо­зи­ци­о­них стра­на­ка у гра­ду из­но­се број­не кри­ти­ке на ра­чун Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је у Ми­тро­ви­ци. Не­ки под­се­ћа­ју да су они још при из­бо­ру та­да­шњег или мо­жда још увек в.д. ди­рек­то­ра Та­тја­не По­знић ука­зи­ва­ли да се ра­ди о не­ко­ме ко не­ма аде­кват­ну струч­ну спре­му и по­треб­но ис­ку­ство за тај по­сао. Па их са­да ка­жу мно­го не чу­ди што град не­ма ко­ри­сти од ту­ри­ста, при то­ме ви­ше­ми­ли­он­ске су­ме нов­ца из­два­ја за рад те ор­га­ни­за­ци­је. –По­ста­вље­ње из­бо­ра ли­ца ко­је во­ди, од­но­сно пред­ста­вља Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју, кад сам он­да ре­као, да мо­жда ни­је аде­кват­но, ми­слим и сад. Не­ма­мо кон­крет­не ре­зул­та­те, по­ка­за­те­ље , шта је то Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја ура­ди­ла у прет­ход­ном пе­ри­о­ду. (Ду­шко Ни­ко­лић, шеф од­бор­нич­ке гру­пе СРС) –Ми­слим да ства­ри тре­ба ме­ња­ти ка­да не ва­ља­ју, до­ве­сти но­ву осо­бу. Ако тре­ба уга­си­ти уста­но­ву, па на­пра­ви­ти но­ву. Ми смо ту уста­но­ву уга­си­ли 2001. за­то што ни­је ва­ља­ла, за­то што ни­је има­ла сми­сла. Ми­тро­ви­ца исто функ­ци­о­ни­ше и он­да кад ни­је има­ла Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју и да­нас кад је има. (Алек­сан­дар Га­ври­ло­вић, ме­на­џер ЛДП). У гра­ду на Са­ви ни­је тај­на, већ из­ве­стан вре­мен­ски пе­ри­од, до­ду­ше не­зва­нич­но, го­во­ри се о по­ве­за­но­сти Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је и јед­ног но­во­о­тво­ре­ног ин­тер­нет пор­та­ла. У но­ви­нар­ским кру­го­ви­ма се че­сто мо­же чу­ти да ру­ко­во­де­ћи љу­ди до­бар део свог рад­ног вре­ме­на уме­сто у ту­ри­стич­кој, про­во­де у овој ре­дак­ци­ји. Уко­ли­ко по­се­ти­те по­ме­ну­ти сајт ви­де­ће­те да има осно­ва за та­кве сум­ње. Де­се­ти­не хи­ља­да Ми­тров­ча­на сво­јим до­при­но­си­ма пу­не град­ски бу­џет из ко­га се фи­нан­си­ра рад Ту­ри­стич­ке а мо­жда и спо­ме­ну­тог сај­та. –Чуо сам да има не­ких ства­ри око тог но­вог ин­фа, ко је то по­кре­нуо, да ли не­ка по­ли­тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, од­но­сно стран­ка ко­ја има уде­ла у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји... (Ни­ко­лић ) –Пре­ви­ше има ин­фор­ма­ци­ја да ту не­што не функ­ци­о­ни­ше. Да се мно­ге ства­ри де­ша­ва­ју, да тај не­ки ме­диј­ски про­стор кре­и­ра, да ли ма­ла гру­па љу­ди, да ли по­је­ди­нац, да ли њих дво­је... то не мо­гу да твр­дим. (Га­вр­ли­ло­вић). Над­ле­жни из Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је ни­су би­ли до­ступ­ни, по­ку­ша­ли смо да их по­тра­жи­мо у ре­дак­ци­ји по­ме­ну­тог сај­та али он зва­нич­но не по­сто­ји ни у еви­ден­ци­ји слу­жбе 988. Све у све­му , ко зна ко­ли­ко ће још во­де Са­вом да про­те­че, док сва­ко не поч­не да ра­ди оно за шта се шко­ло­вао и за шта до­би­ја пла­ту. Да­љим ис­тра­жи­ва­њем, но­ви­на­ри су от­кри­ли да су ве­зе из­ме­ђу Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је и од­ре­ђе­не по­ли­тич­ке гру­па­ци­је (ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја) ве­о­ма кон­крет­не, те да се овај брак из ин­те­ре­са, ко­ји је фор­ми­ран у пред­из­бор­ној го­ди­ни, а мо­жда и ра­ни­је, де­бе­ло кон­зу­ми­ра о тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка, пре­ци­зни­је из ми­тро­вач­ког бу­џе­та. Сем што се ар­че па­ре за одр­жа­ва­ње сај­та, за ко­ји је за­ду­же­на Та­тја­на По­знић, ко­ја је са­мо фор­мал­но ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, а у ства­ри глав­ни про­па­ган­ди­ста вла­да­ра из сен­ке Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, нео­спор­ног го­спо­да­ра гру­па­ци­је ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја – вр­ши се и кри­ми­нал­на зло­у­по­тре­ба у ко­рист ове фран­ке­штај­нов­ске по­ли­тич­ке гру­па­ци­је. Го­то­во да не­ма сло­бод­не јав­не по­вр­ши­не на те­ри­то­ри­ји Срем­ске Ми­тро­ви­це, где се не на­ла­зе бил­бор­ди на ко­ји­ма се уз Цар­ску па­ла­ту (по­зна­тој по ка­фи­ћу ко­ји по мно­ги­ма ли­чи на ноћ­ни бар), за­пра­во нај­ви­ше ре­кла­ми­ра пар­тиј­ски ло­го ове по­ли­тич­ке гру­па­ци­је. Тач­ни­је, ре­кла­ма за Цар­ску па­ла­ту не­ка­ко ви­ше из­гле­да као из­го­вор за по­ли­тич­ку про­па­ган­ду, ко­ја је по агре­сив­но­сти рав­на ге­бел­сов­ској. О овој те­шкој зло­у­по­тре­би од стра­не Ле­ма­ји­ће­вог лич­ног пи ара, од­но­сно ди­рек­тор­ке, оба­ве­ште­но је и Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво, па је (по на­ло­гу Ту­жи­ла­штва) по­ли­ци­ја за при­вред­ни кри­ми­нал не­дав­но оба­ви­ла ин­фор­ма­тив­ни раз­го­вор са но­ви­на­ри­ма Срем­ске те­ле­ви­зи­је, ко­ји су на ову зло­у­по­тре­бу ука­за­ли. То је ве­ро­ват­но и био раз­лог што је не­дав­но (на­кон што је о зло­у­по­тре­ба­ма оба­ве­ште­но Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво) еки­па оку­пље­на око гру­па­ци­је ДСС – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја, ре­ши­ла да на­кон две и по го­ди­не про­ме­ни ло­го­тип стран­ке, са на­ме­ром да из­бег­не за­кон­ске санк­ци­је. Вр­ло про­вид­но! Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 02.03.2011. У ГРАД­СКОЈ КУ­ЋИ ПО­НО­ВО ЗА­БРА­НИ­ЛИ М НО­ВИ­НЕ - За­бра­на М НО­ВИ­НА по­ста­је пра­ви­ло Због пи­са­ња о зло­у­по­тре­ба­ма сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са, на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру Зо­ри­ца Га­шпар по­но­во за­пле­ни­ла и са­кри­ла 200 при­ме­ра­ка М НО­ВИ­НА, ка­ко слу­жбе­ни­ци не би са­зна­ли шта им ра­де функ­ци­о­не­ри То да се М НО­ВИ­НЕ за­бра­њу­ју у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи, ви­ше ни­је из­у­зе­так не­го пра­ви­ло. Ка­ко ко­ја сре­да до­ђе, та­ко на­чел­ни­ца град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње и цен­зу­ру мо­ра да сми­сли нов на­чин ка­ко за­по­сле­ни­ма да ус­кра­ти но­ви­не, а да они то не при­ме­те. Као ка­кав ал­хе­ми­чар, по­ку­ша­ва од оло­ва да на­пра­ви зла­то, али не иде. Ни да­нас, као што ни­је ишло ни пре че­ти­ри ве­ка. Зла­то је зла­то, а оло­во увек оста­је оло­во. Све је про­ла­зно, са­мо је глу­пост веч­на, ре­као је не­ки ци­ник и по­го­дио у цен­тар. Елем, ми­тро­вач­кој ДСС-ов­ској гар­ни­ту­ри ко­ја др­жи ре­сор ин­фор­ми­са­ња и цен­зу­ре ни­је би­ло до­вољ­но јед­но бла­ми­ра­ње ка­да су про­шлог ме­се­ца за­бра­ни­ли М НО­ВИ­НЕ због пи­са­ња о на­ме­шта­њу јав­них на­бав­ки. Про­шле сре­де су по­но­во за­пле­ни­ли М НО­ВИ­НЕ и са­кри­ли на си­гур­но ме­сто. Ме­ђу­тим, овог пу­та је Зо­ри­ца Га­шпар, на­чел­ни­ца за цен­зу­ру, по­ка­за­ла не­ве­ро­ват­ну до­зу по­ли­тич­ке ин­те­ли­ген­ци­је, да ли са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но или на не­чи­ји на­го­вор, ђа­во ће је зна­ти, са том же­ном се ни­кад не зна. А ни са из­ве­сним би­ћем под чи­јом је по­ли­тич­ком вла­шћу и на­чел­ни­ца Га­ша­пр, али и сви дру­ги ка­дро­ви ДСС. Да се вал­си не би до­се­ти­ли она је не­ко­ли­ци­ни град­ских функ­ци­о­не­ра из Де­мо­крат­ске стран­ке ве­ли­ко­ду­шно до­ста­ви­ла по при­ме­рак на­ших но­ви­на. Ваљ­да да их уве­ри да ни­ка­квих про­бле­ма не­ма. Као, ко ка­же да су М НО­ВИ­НЕ са­кри­ве­не, пој­ма не­ма­мо, па по­де­ље­не су, а и што би­смо ми са­кри­ва­ли те но­ви­не? Уоста­лом, има но­ви­на на ки­о­ску, па ко хо­ће не­ка ку­пу­је, ни­шта ми ни­смо за­бра­ни­ли. И док смо у ре­дак­ци­ји М НО­ВИ­НА про­шлог ме­се­ца би­ли шо­ки­ра­ни та­квим по­те­зом, при­зи­ва­ли Ну­ши­ћа у же­љи да об­ја­сни­мо ка­ко је мо­гу­ће да се та­ко не­што де­си, овог пу­та, ко­мен­та­ра за­и­ста не­ма. ДСС-ов­ци су ово­га пу­та пре­ва­зи­шли са­ми се­бе и за­и­ста им тре­ба че­сти­та­ти. Ме­ђу­тим, ипак смо мо­ра­ли да ор­га­ни­зу­је­мо по­де­лу ви­ше сто­ти­на при­ме­ра­ка свог по­след­њег бро­ја, ка­ко за за­по­сле­не у Град­ској ку­ћи, та­ко и за број­не гра­ђа­не ко­ји се за­ни­ма­ју за бр­љо­ти­не ко­ји­ма се ба­ве по­је­дин­ци из ло­кал­не вла­сти. Датум: 23.02.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА: ПРАВ­НА ДР­ЖА­ВА ПРО­ТИВ „ЛЕ­ГА­ЛИ­СТА“ - Спре­че­но на­ме­шта­ње јав­них на­бав­ки За­хва­љу­ју­ћи пи­са­њу М НО­ВИ­НА о мо­гу­ћим зло­у­по­тре­ба­ма у Град­ској упра­ви за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, и због мо­гу­ћих прав­них кон­се­квен­ци, од­у­ста­ло се од, по све­му су­де­ћи, на­ме­ште­них јав­них на­бав­ки за огла­ша­ва­ње у штам­па­ним ме­ди­ји­ма о ра­ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве На­кон ме­сец да­на прав­ног мр­цва­ре­ња и на­кон пи­са­ња М НО­ВИ­НА у ви­ше на­вра­та, спре­че­не су мо­гу­ће зло­у­по­тре­бе у ве­зи са јав­ним на­бав­ка­ма ма­ле вред­но­сти за огла­ша­ва­ње у штам­па­ним ме­ди­ји­ма о ра­ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­је је спро­во­ди­ла Град­ска упра­ва за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, на чи­јем се че­лу на­ла­зи Зо­ри­ца Га­шпар. Да се спре­ма не­што, нај­бла­же ре­че­но – мут­но у прав­ном сми­слу, би­ло је ја­сно ка­да су М НО­ВИ­НЕ у бро­ју од 19. ја­ну­а­ра об­ја­ви­ле сво­ја са­зна­ња о мо­гло би се ре­ћи (а вре­ме ће по­ка­за­ти), го­то­во кри­ми­нал­ном на­ме­шта­њу про­це­са јав­них на­бав­ки ма­лих вред­но­сти за по­сло­ве ин­фор­ми­са­ња. Го­спо­ђа Вла­јић Мил­ка, прав­ни­ца од ин­те­гри­те­та, упу­ти­ла је по­зив за уче­шће у јав­ној на­бав­ци ма­ле вред­но­сти три­ма но­вин­ским ку­ћа­ма: Срем­ским но­ви­на­ма, М НО­ВИ­НА­МА и Рум­ским но­ви­на­ма. По­ну­де за јав­не на­бав­ке су отва­ра­не 25. ја­ну­а­ра у про­сто­ри­ја­ма Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру и гле, по­ка­за­ло се да сум­ње у ре­гу­лар­ност об­ја­вље­не у М НО­ВИ­НА­МА ни­су би­ле без осно­ва. „Из­не­на­ђу­ју­ће“ и „нео­че­ки­ва­но“ од­не­куд се по­ја­ви­ли и че­твр­та „но­вин­ска ку­ћа“, ко­ја из­да­је не­ку штам­па­ну ствар око ко­је се оку­пља­ју љу­ди из јед­не од­ре­ђе­не по­ли­тич­ке оп­ци­је. Ка­ква је по­ли­тич­ка оп­ци­ја у пи­та­њу, то је ма­ње ва­жно, јер сва­ко има пра­во да на­ви­ја и за „зве­зду“ и за „пар­ти­зан“. Оно што је ва­жно што до­тич­на фир­ма не­ма ни­ка­кве ре­фе­рен­це да мо­же да до­би­је све по­сло­ве у ве­зи са ин­фор­ми­са­њем, а да се пре то­га уоп­ште за њу ни­је ни чу­ло ни зна­ло. То што до­тич­на фир­ма по­не­кад из­да не­ки ли­стић, у ко­ме ре­кла­ми­ра од­ре­ђе­не ли­ко­ве, а ко­ји уба­цу­је у Ми­тров­ча­ни­ма у по­штан­ско сан­ду­че, не би пред­ста­вља­ло ни­ка­кав про­блем да ни­је би­ло по сре­ди по­сто­ја­ње на­ме­ре о мон­ти­ра­ној „ле­га­ли­стич­кој“ пљач­ки оп­штин­ског бу­џе­та од стра­не јед­не по­ли­тич­ке оп­ци­је ко­ја сто­ји иза те „но­вин­ске ку­ће“, ко­ја има фик­тив­ну ре­дак­ци­ју, ко­ја се на­ла­зи на фик­тив­ној адре­си, од­но­сно са фик­тив­ним те­ле­фон­ским бро­јем на ко­ји се ни­ко не ја­вља. Та пљач­ка је те­шка ско­ро два ми­ли­о­на ди­на­ра, јер је фик­тив­на „но­вин­ска ку­ћа“ ко­ја не­ма ни­ка­кве про­фе­си­о­нал­не пре­по­ру­ке, по­бе­ди­ла на јав­ним на­бав­ка­ма, уле­тев­ши „из­не­на­да“ у на­ме­ште­ну про­це­ду­ру. Ка­да смо Вла­јић Мил­ку упи­та­ли ка­ко то да се на јав­ним на­бав­ка­ма по­ја­ви­ла че­твр­та фир­ма, ка­да је она при­ли­ком по­зи­ва­ња на­пред на­ве­де­них но­вин­ских ку­ћа ре­кла да по­сто­је три по­ну­де, од­го­во­ри­ла је оно што је сме­ла: – Чу­ли па до­шли. Уз не­ду­жни раз­о­ру­жа­ва­ју­ћи смех ко­ји зна­чи: Као да не зна­те да не зна­те ко се ов­де пи­та?! Зна­мо „ко се ов­де пи­та“, за­то и пи­ше­мо о то­ме. Јав­не на­бав­ке је до­би­ла фир­ма ко­ја о ин­фор­ми­са­њу и но­ви­на­ма зна ко­ли­ко пи­сац ових ре­до­ва о ну­кле­ар­ној фи­зи­ци. За­то ваљ­да не­ма ре­дак­ци­ју. То би би­ло исто као ка­да би Град оно­ме ко ни­је на­пра­вио ни пољ­ски кло­зет по­ве­рио да зи­да Цар­ску па­ла­ту. Ма­ша­ла! Ипак, прав­на др­жа­ва је над­вла­да­ла при­ват­ни ле­га­ли­зам ма­ле по­ли­тич­ке гру­па­ци­је, па се де­си­ло „чу­до“. „Но­вин­ска ку­ћа“ ко­ја не­ма ни те­ле­фон (или се на ње­га бар ни­ко ни­кад не ја­вља), ни се­ди­ште ре­дак­ци­је (или бар та­мо ни­кад ни­ког не­ма), и чи­је „зва­нич­но ли­це“ (ко­је ко­му­ни­ци­ра ис­кљу­чи­во мо­бил­ним те­ле­фо­ном) од­би­ја сва­ки раз­го­вор за М НО­ВИ­НЕ, од­јед­ном је „из не­по­зна­тих раз­ло­га“ од­у­ста­ла од скла­па­ња уго­во­ра за јав­не на­бав­ке за ко­је се та­ко гр­че­ви­то бо­ри­ла док их ни­је до­би­ла. Учи­њен је пр­ви ко­рак у спре­ча­ва­њу зло­у­по­тре­ба град­ског бу­џе­та од јед­не по­ли­тич­ке гру­па­ци­је, али ства­ри још увек ни­су до­шле на сво­је ме­сто. Још увек су, по пи­та­њу огла­ша­ва­ња о ра­ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­је кон­тро­ли­ше Упра­ва за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, ак­ту­ел­ни уце­њи­вач­ки уго­во­ри по ко­ји­ма се, што би ре­као ов­да­шњи са­мо­зва­ни „па­три­јарх“ под­зем­ног по­ли­ти­кан­ства и под­зем­ног ква­зи­но­ви­нар­ства, има пи­са­ти „она­ко ка­ко ми хо­ће­мо“. М. Н. Датум: 16.02.2011. ТРА­ГО­ВИ ЗЛО­ЧИ­НА: ОД ШИ­ДА, ПРЕ­КО ТР­НО­ВА, ДО ГРЕ­НО­БЛА - Хап­ше­ње по­след­њег „Шкор­пи­о­на“ Да је Ми­ло­рад Мо­мић умео да ћу­ти и кад по­пи­је, ве­ро­ват­но би до­че­као пен­зи­ју под ла­жним име­ном Ги Мо­ни­је, али је због пи­ја­них хва­ли­са­ња о сво­јим рат­ним зло­чи­ни­ма скре­тао па­жњу ком­ши­ја ко­ји су га при­ја­ви­ли по­ли­ци­ји. Иако му је до­зво­ље­но да по­бег­не и са­кри­је се не­где да­ле­ко од срп­ског пра­во­су­ђа, на­вод­но јер је на­пра­вљен дил по ко­ме је са ори­ги­нал­ног сним­ка ег­зе­ку­ци­је му­сли­ман­ских мла­ди­ћа из Тр­но­ва из­бри­сан део са њим „у глав­ној уло­зи“. Мо­ми­ћа због рат­них зло­чи­на, сем у Ср­би­ји, тра­же у Хр­ват­ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. што би не­ки ов­де ве­о­ма во­ле­ли. Ње­го­во све­до­че­ње мо­жда би мо­гло да бу­де не­у­год­но по Алек­сан­дра Ву­ко­ва ко­ји је осло­бо­ђен због не­до­стат­ка до­ка­за. У ве­зи са хап­ше­њем по­след­њег шид­ског „Шкор­пи­о­на“, ко­га је пред по­ла­зак у „ак­ци­ју“ бла­го­сло­вио кон­тро­верз­ни игу­ман Га­ври­ло из При­ви­не Гла­ве, до­но­си­мо текст об­ја­вљен у бе­о­град­ском не­дељ­ни­ку „Вре­ме“ У на­из­глед ру­тин­ској кон­тро­ли код ту­не­ла бли­зу Гре­но­бла, у фран­цу­ским Ал­пи­ма, по­ли­ци­ја је 30. ја­ну­а­ра ухап­си­ла из­ве­сног Ги­ја Мо­ни­јеа, гра­ђе­вин­ског рад­ни­ка из обли­жњег се­ла Вер­пи­јер. Ис­по­ста­ви­ло се да се иза овог иден­ти­те­та кри­је Ми­ро­слав Мо­мић, бив­ши при­пад­ник "Шкор­пи­о­на" и ве­те­ран свих ју­го­сло­вен­ских ра­то­ва за ко­јим је рас­пи­са­на ме­ђу­на­род­на по­тер­ни­ца. Мо­ни­је тј. Мо­мић ни­је пру­жао от­пор, и тре­нут­но се на­ла­зи у екс­тра­ди­ци­о­ном при­тво­ру че­ка­ју­ћи од­лу­ку у ко­јој ће му зе­мљи – Ср­би­ји, Хр­ват­ској или Бо­сни – би­ти су­ђе­но због рат­них зло­чи­на. Та­ко је у до­ма­шај прав­де до­спео по­след­њи при­пад­ник "Шкор­пи­о­на" са оног чу­ве­ног сним­ка на ко­ме се ви­ди ка­ко при­пад­ни­ци ове је­ди­ни­це, ме­ђу њи­ма и Мо­мић, спро­во­де гру­пу ве­за­них Сре­бре­ни­ча­на, укљу­чу­ју­ћи и јед­ног де­ча­ка, до шу­ми­це у бли­зи­ни Тр­но­ва, а за­тим их хлад­но­крв­но уби­ја­ју. Сни­мак је пре­ми­јер­но при­ка­зан у суд­ни­ци Ха­шког три­бу­на­ла фе­бру­а­ра 2005, на су­ђе­њу Сло­бо­да­ну Ми­ло­ше­ви­ћу, а од­мах на­кон то­га у Ср­би­ји је ухап­ше­но пет при­пад­ни­ка ове је­ди­ни­це, укљу­чу­ју­ћи ко­ман­дан­та Сло­бо­да­на Бо­цу Ме­ди­ћа. Је­дан од ег­зе­ку­то­ра са спи­ска, Сло­бо­дан Да­ви­до­вић, ухап­шен је у Хр­ват­ској, али је Мо­мић не­стао без тра­га. Ис­по­ста­ви­ло се, ме­ђу­тим, да је он уве­ли­ко жи­вео у Фран­цу­ској, уоп­ште се не скри­ва­ју­ћи. ТРАГ ШКОР­ПИ­О­НА: Пре не­го што се вра­ти­мо на нео­би­чан слу­чај ме­та­мор­фо­зе Мо­ми­ћа у Мо­ни­јеа, нео­п­ход­но је при­се­ти­ти се ко су би­ли "Шкор­пи­о­ни" и шта су све ра­ди­ли. Ова гру­па на­ста­ла је од "про­бра­них" до­бро­во­ља­ца са сла­вон­ског ра­ти­шта, ма­хом из око­ли­не Ши­да и Ву­ко­ва­ра. Фор­мал­но, "Шкор­пи­о­ни" су би­ли при­пад­ни­ци вој­не по­ли­ци­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и рад­ни­ци обез­бе­ђе­ња Нафт­не ин­ду­стри­је Кра­ји­не, а у ства­ри су би­ли ору­жа­на је­ди­ни­ца под ди­рект­ном кон­тро­лом Јо­ви­це Ста­ни­ши­ћа, ше­фа Ми­ло­ше­ви­ће­ве тај­не по­ли­ци­је, и ње­го­вог по­моћ­ни­ка Фран­ка Си­ма­то­ви­ћа. Они су из сво­је ба­зе у сла­вон­ском ме­сту Ђе­ле­тов­ци обез­бе­ђи­ва­ли кон­во­је наф­те, хра­сто­ви­не и ци­га­ре­та ко­ји су, под окри­љем Слу­жбе пло­ви­ли у Ср­би­ју, а по­вре­ме­но су оба­вља­ли и дру­ге пр­ља­ве по­сло­ве. Је­дан од та­квих по­сло­ва би­ло је сни­мље­но уби­ство код Тр­но­ва у ју­лу 1995, не­по­сред­но на­кон што је Рат­ко Мла­дић "осло­бо­дио" Сре­бре­ни­цу. Ис­по­ста­ви­ло се да је си­сте­мат­ско уби­ја­ње пре­ко 8000 му­сли­ман­ских му­шка­ра­ца из сре­бре­нич­ке ен­кла­ве би­ло пре­те­жак за­да­так и за Мла­ди­ће­ву вој­ску, па су из Сла­во­ни­је као ис­по­моћ по­сла­ти "Шкор­пи­о­ни". О то­ме да је Мла­дић у то вре­ме тра­жио по­моћ у људ­ству, а Ста­ни­шић му је по­слао "Шкор­пи­о­не", не­ма ни­ка­кве сум­ње: на су­ђе­њу Ста­ни­ши­ћу у Ха­гу обе­ло­да­ње­ни су од­лом­ци из Мла­ди­ће­вих днев­ни­ка и сним­ци раз­го­во­ра из­ме­ђу Ста­ни­ши­ћа и Мла­ди­ћа из ко­јих ово ја­сно про­из­ла­зи. Ме­ђу­тим, и пре не­го што је тра­ка из Тр­но­ва при­ка­за­на, срп­ска јав­ност је има­ла при­ли­ке да чу­је по­не­што о "Шкор­пи­о­ни­ма". Ис­по­ста­ви­ло се, на­и­ме, да су при­пад­ни­ци исте је­ди­ни­це, овај пут у са­ста­ву Спе­ци­јал­них ан­ти­те­ро­ри­стич­ких је­ди­ни­ца МУП-а Ср­би­је, у мар­ту 1999. го­ди­не из­вр­ши­ли стра­шан зло­чин на Ко­со­ву. У По­ду­је­ву су "Шкор­пи­о­ни", прак­тич­но чим су иза­шли из ауто­бу­са, ушли у пр­ву ве­ћу ал­бан­ску ку­ћу те опљач­ка­ли и по­би­ли све уку­ћа­не, укљу­чу­ју­ћи стар­це, же­не и де­цу. Смрт­но је стра­да­ло че­тр­на­е­сто­ро чла­но­ва по­ро­ди­ца Бо­гу­љев­ци, Ду­ри­ћи и Љу­га­ли­ју, а че­тво­ро де­це је, прем­да ра­ње­но, не­ким чу­дом пре­жи­ве­ло. У Ср­би­ји је по­во­дом тог зло­чи­на одр­жа­но ма­ра­тон­ско су­ђе­ње, нај­пре пред про­ку­пач­ким, а за­тим и бе­о­град­ским су­дом. На кра­ју је, по­сле ви­ше по­ни­ште­них пре­су­да и вра­ћа­ња на по­че­так, на кра­ју осу­ђен са­мо је­дан при­пад­ник је­ди­ни­це, Са­ша Цвје­тан, и то на два­де­сет го­ди­на за­тво­ра. Ми­ло­рад Мо­мић ни­је био об­у­хва­ћен оп­ту­жни­цом, прем­да га је је­дан од све­до­ка на су­ђе­њу по­ме­нуо као чла­на гру­пе ко­ја је упа­ла у ку­ћу. Су­ђе­ње гру­пи "Шкор­пи­о­на" због зло­чи­на у Тр­но­ву та­ко­ђе је би­ло пред­мет кон­тро­вер­зе. Пе­то­ри­ца оп­ту­же­них осу­ђе­ни су на укуп­но пе­де­сет осам го­ди­на за­тво­ра, од че­га је ко­ман­дан­ту Бо­ци Ме­ди­ћу при­па­ло мак­си­мал­них два­де­сет, као и дру­го­оп­ту­же­ном Бра­ни­сла­ву Ме­ди­ћу. При­пад­ник "Шкор­пи­о­на" Пе­тар Пе­тра­ше­вић (ко­ји је је­ди­ни при­знао зло­чин) осу­ђен је на три­на­ест го­ди­на за­тво­ра, а Алек­сан­дар Ме­дић, ко­ји се на сним­ку гру­бо ша­ли на ра­чун ше­сна­е­сто­го­ди­шња­ка ко­ји че­ка стре­ља­ње ("Је­си ли пр­цао? Е, ни не­ћеш!"), осу­ђен је на пет го­ди­на, а Алек­сан­дар Ву­ков (ина­че члан Ар­ка­но­вих "Ти­гро­ва") осло­бо­ђен је оп­ту­жни­це. Пре­су­да, ко­ја је до­не­се­на по­чет­ком апри­ла 2007, иза­зва­ла је ре­волт де­ла јав­но­сти, не са­мо због бла­гих ка­зни, не­го и због обра­зло­же­ња су­ди­је Гор­да­не Бо­жи­ло­вић-Пе­тро­вић, ко­ја се из пет­них жи­ла тру­ди­ла да оспо­ри ве­зу "Шкор­пи­о­на" са би­ло ко­јим срп­ским др­жав­ним ор­га­ном, па чак и са ге­но­ци­дом у Сре­бре­ни­ци: иако је иден­ти­тет жр­та­ва не­спор­но утвр­ђен, сут­ки­ња је у обра­зло­же­њу ре­кла да "не­ма до­ка­за" да је ико од уби­је­них из Сре­бре­ни­це. ЗО­ВИ­ТЕ МЕ ГИ: Шта се у ме­ђу­вре­ме­ну де­ша­ва­ло са од­бе­глим Мо­ми­ћем? Он је још 1997. го­ди­не осу­ђен на го­ди­ну да­на за­тво­ра због ту­че у јед­ној дис­ко­те­ци, а кад је до­шло вре­ме за из­др­жа­ва­ње ка­зне, по­бе­гао је у Фран­цу­ску. Та­мо је 2000. за­тра­жио (и до­био) при­вре­ме­ни бо­ра­вак у гра­ди­ћу Шар­ви­је код Гре­но­бла. Две го­ди­не ка­сни­је, у но­вем­бру 2002, оже­нио се Фран­цу­ски­њом Ма­ри-Па­скал, а три го­ди­не ка­сни­је за­тра­жио је др­жа­вљан­ство. У мол­би је на­вео да већ пет го­ди­на жи­ви у Фран­цу­ској и да је оже­њен фран­цу­ском др­жа­вљан­ком. За­ни­мљи­во је да је Мо­мић мол­бу за др­жа­вљан­ство пре­дао у ок­то­бру 2005, ме­сец да­на пре не­го што је у Бе­о­гра­ду по­че­ло су­ђе­ње за уби­ство у Тр­но­ву. У Хр­ват­ској је пак Мо­мић 2006. го­ди­не пред Жу­па­ниј­ским су­дом у Ву­ко­ва­ру оп­ту­жен за зло­чин над ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом у се­лу Бе­рак у Сла­во­ни­ји, у вре­ме оп­са­де Ву­ко­ва­ра (Бе­рак је Мо­ми­ће­во род­но ме­сто). Упр­кос хр­ват­ској оп­ту­жни­ци и срп­ској по­тер­ни­ци, Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва Фран­цу­ске је ак­том од 1. де­цем­бра 2006. одо­бри­ло Мо­ми­ћу зах­тев за др­жа­вљан­ство. Фран­цу­ски за­кон омо­гу­ћа­ва на­ту­ра­ли­зо­ва­ним стран­ци­ма да то­ком пр­ве го­ди­не по до­би­ја­њу др­жа­вљан­ства "по­фран­цу­зе" име и пре­зи­ме, па је Мо­мић то ис­ко­ри­стио и 10. апри­ла 2007. зва­нич­но по­стао Ги Мо­ни­је. И опет ко­ин­ци­ден­ци­ја, јер је пре­су­да "Шкор­пи­о­ни­ма" пред спе­ци­јал­ним су­дом у Бе­о­гра­ду до­не­та истог да­ту­ма. Из­гле­да­ло је да се Мо­мић, за­хва­љу­ју­ћи но­вом иден­ти­те­ту, са­свим из­ма­као, али му ђа­во, по све­му су­де­ћи, ни­је да­вао ми­ра. Ње­го­ве ком­ши­је и ко­ле­ге ре­кли су фран­цу­ским но­ви­на­ри­ма да је био тих и по­ву­чен, али да је во­лео да по­пи­је. Сем то­га, по­сто­ји при­ча да је Мо­мић, у ме­се­ци­ма пре хап­ше­ња, имао оби­чај да се у пи­ја­ном ста­њу по ка­фа­на­ма хва­ли сво­јим рат­ним "под­ви­зи­ма", а по­сле је, тре­зан, уз прет­ње по­ру­чи­вао дру­го­ви­ма у пи­ћу да за­бо­ра­ве све што су чу­ли. Из­гле­да да га је не­ко од њих при­ја­вио, и та­ко се бив­ши "Шкор­пион" ко­нач­но на­шао у за­тво­ру. Мо­ми­ћа тре­нут­но по­тра­жу­ју три др­жа­ве: Ср­би­ја и Бо­сна, ко­је би обе да му су­де за зло­чин у Тр­но­ву, те Хр­ват­ска, због зло­чи­на у Сла­во­ни­ји. Фран­цу­ско пра­во­су­ђе ће има­ти по­след­њу реч, с тим што тре­ба ра­чу­на­ти да ће про­цес екс­тра­ди­ци­је би­ти ком­пли­ко­ван, из­ме­ђу оста­лог због сте­че­ног др­жа­вљан­ства. С об­зи­ром да је ухап­шен на осно­ву срп­ске по­тер­ни­це, нај­ви­ше шан­се да га до­би­је има Бе­о­град. Ди­рек­тор­ка Фон­да за ху­ма­ни­тар­но пра­во На­та­ша Кан­дић, ко­ја је има­ла ва­жну уло­гу у до­ста­вља­њу ви­део-тра­ке из Тр­но­ва Ха­шком три­бу­на­лу и за­сту­па­ла по­ро­ди­це жр­та­ва на бе­о­град­ском су­ђе­њу, ка­же за "Вре­ме" да не ве­ру­је да Мо­ми­ћу тре­ба да се су­ди у Ср­би­ји. "Пре­су­да из 2007. је би­ла стра­шна и сра­мот­на, а с об­зи­ром да ју је Вр­хов­ни суд по­твр­дио, оба­ве­за­ће суд­ско ве­ће у евен­ту­ал­ном про­це­су Мо­ми­ћу", ка­же она. Са дру­ге стра­не, но­во су­ђе­ње за уби­ство у Тр­но­ву мо­гло би да бу­де и но­ва шан­са за срп­ско пра­во­су­ђе, те да се суд­ска исти­на "Шкор­пи­о­ни­ма" ко­нач­но при­бли­жи ствар­но­сти.   Датум: 09.02.2011. ПО­КРА­ЈИН­СКИ ОМ­БУД­СМАН ОБ­ЈА­ВИО РЕ­ЗУЛ­ТА­ТЕ ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА О СТА­ЊУ ЉУД­СКИХ ПРА­ВА ОСУ­ЂЕ­НИ­КА У ВОЈ­ВО­ЂАН­СКИМ ЗА­ТВО­РИ­МА - Ка­ква нам је др­жа­ва так­ни су нам и за­тво­ри О на­сил­ној смр­ти при­тво­ре­ни­ка у при­твор­ској је­ди­ни­ци ми­тро­вач­ког КП за­во­да Жар­ка Ву­ков­ца М НО­ВИ­НЕ су пи­са­ле у не­ко­ли­ко на­вра­та то­ком ја­ну­а­ра. Жар­ко Ву­ко­вац је био оп­ту­жен за уби­ство не­вен­ча­не су­пру­ге на сви­реп на­чин. Ме­ђу­тим, Ву­ко­вац је пре­ми­нуо кра­јем про­шле го­ди­не не до­че­кав­ши су­ђе­ње, фор­мал­но прав­но по­сма­тра­но као не­вин чо­век. Пре­ма об­дук­ци­о­ном на­ла­зу ле­ка­ра – ве­шта­ка Ин­сти­ту­та за суд­ску ме­ди­ци­ну у Но­вом Са­ду, „смрт Ву­ко­вац Жар­ка је на­сил­на и на­сту­пи­ла је услед де­пре­си­је ви­тал­них функ­ци­ја иза­зва­не де­ло­ва­њем нар­ко­а­нал­ге­ти­ка – МЕ­ТА­ДО­НА, у са­деј­ству са анк­си­о­ли­ти­ком ди­ја­зе­па­мом (бен­се­дин) и ан­ти­де­пре­си­ви­ма...“ У об­дук­ци­о­ном из­ве­шта­ју се још на­во­ди да „на ле­шу ни­су на­ђе­ни зна­ци све­жих за­жи­вот­них ме­ха­нич­ких по­вре­да ко­ји би евен­ту­ал­но мо­гли ука­зи­ва­ти на дру­ги ме­ха­ни­зам смр­ти.“ Том при­ли­ком смо по­ку­ша­ли од упра­ве КП за­во­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци да до­би­је­мо ин­фор­ма­ци­ју о то­ме ка­ко је мо­гу­ће да при­тво­ре­ни­ку бу­ду до­ступ­ни сви ти ле­ко­ви? У до­пи­су ко­ји је сти­гао на адре­су М НО­ВИ­НА 20. ја­ну­а­ра, не­ма од­го­во­ра на на­ша пи­та­ња, сем што се при­лич­но би­ро­крат­ским је­зи­ком ка­же да је за над­зор над из­вр­ше­њем ме­ре при­тво­ра над­ле­жан пред­сед­ник Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Фор­мал­но то је та­ко, али у чла­ну 239. За­ко­на о из­вр­ше­њу кри­вич­них санк­ци­ја (ЗИКС) ле­по пи­ше да при­тво­ре­ник бо­ра­ви у за­во­ду под истим усло­ви­ма као и осу­ђе­но ли­це. Да­кле, за­вод је за­ду­жен за бри­гу о ње­го­вом жи­во­ту у при­тво­ру, о ње­го­вом ле­че­њу и оста­лим ства­ри­ма. Од­го­вор на кон­крет­но пи­та­ње М НО­ВИ­НЕ ни­су до­би­ле, али је ових да­на у јав­ност иза­шао из­ве­штај по­кра­јин­ског ом­буд­сма­на о ста­њу људ­ских пра­ва ли­ца ли­ше­них сло­бо­де, од­но­сно оних на из­др­жа­ва­њу ка­зне за­тво­ра спро­ве­де­ног у пет вој­во­ђан­ских за­во­да за из­вр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја. Из тог из­ве­шта­ја, чи­је де­ло­ве об­ја­вљу­је­мо у овом бро­ју, на­зи­ре се од­го­вор и на пи­та­ња на ко­ја упра­ва ми­тро­вач­ког за­тво­ра ни­је да­ла од­го­во­ре. Слу­чај Жар­ка Ву­ков­ца има­ју­ћи у ви­ду ре­зул­та­те ис­тра­жи­ва­ња по­кра­јин­ског ом­буд­сма­на по­ста­је мно­го ја­сни­ји. Број пред­став­ки под­не­тих по­кра­јин­ском ом­буд­сма­ну од стра­не при­тво­ре­них и осу­ђе­них ли­ца по­ве­ћа­ва се сва­ке го­ди­не, ка­же се у том из­ве­шта­ју. Зна­ча­јан број пред­став­ки ко­је се од­но­се на де­ло­круг оп­штих по­сло­ва ин­сти­ту­ци­је чи­не упра­во пред­став­ке ових ли­ца. Осу­ђе­ни­ци у окру­жним за­тво­ри­ма у Но­вом Са­ду, Су­бо­ти­ци и Пан­че­ву, те у ка­зне­но-по­прав­ним за­во­ди­ма у Сом­бо­ру и Срем­ској Ми­тро­ви­ци и да­ље су не­за­до­вољ­ни здрав­стве­ном за­шти­том и основ­ним усло­ви­ма жи­во­та у за­тво­ри­ма, а ко­ји под­ра­зу­ме­ва­ју соп­стве­ни кре­вет и по­сте­љи­ну за сва­ког осу­ђе­ни­ка, то­плу во­ду за ту­ши­ра­ње, као и гре­ја­ње про­сто­ри­ја. У ис­хра­ни им не­до­ста­ју све­же на­мир­ни­це, а ве­ћи­на осу­ђе­ни­ка ни­је ни на ко­ји на­чин рад­но ан­га­жо­ва­на, док они ко­ји то је­су за свој рад до­би­ја­ју ми­ни­мал­не на­док­на­де. Ин­фор­ми­са­ност осу­ђе­ни­ка о соп­стве­ним пра­ви­ма и ме­ха­ни­зми­ма њи­хо­ве за­шти­те ни­је на за­вид­ном ни­воу. У за­тво­ри­ма је при­сут­на нар­ко­ма­ни­ја, ку­по­про­да­ја опој­них сред­ста­ва се ла­ко оба­вља, а по­сто­је и ин­ди­ци­је да се осо­бље - пре­вас­ход­но стра­жа­ри - пре­ма осу­ђе­ни­ци­ма оп­хо­ди не­фор­мал­ни­је не­го што би се пре­ма про­пи­са­ним стан­дар­ди­ма оче­ки­ва­ло, па лак и да по­сто­ји пре­ко­мер­на упо­тре­ба си­ле. Ре­зул­та­ти овог ис­тра­жи­ва­ња иду у при­лог прет­по­став­ци да је ве­ли­ки број про­бле­ма у ве­зи са људ­ским пра­ви­ма ли­ца на из­др­жа­ва­њу ка­зне за­тво­ра и пре­на­се­ље­но­шћу уста­но­ва за из­вр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја, из­ме­ђу оста­лог, ре­зул­тат и не­а­де­кват­ног од­го­во­ра ин­сти­ту­ци­о­нал­них ме­ха­ни­за­ма на стал­ни по­раст бро­ја осу­ђе­ни­ка, те не­а­де­кват­них или не­по­сто­је­ћих ме­ра по­др­шке на­кон из­ри­ца­ња ка­зне, ка­же се у са­оп­ште­њу по­кра­јин­ског ом­буд­сма­на. У окви­ри­ма об­ја­вљу­је­мо де­ло­ве из­ве­шта­ја ко­ји се од­но­се на здрав­стве­ну за­шти­ту осу­ђе­ни­ка и нар­ко­ма­ни­ју. Датум: 26.01.2011. ЗО­РАН ЈО­СИЋ, ПРО­ФЕ­СОР ИСТО­РИ­ЈЕ ИЗ СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ УХАП­ШЕН ЗБОГ ДЕЧ­ЈЕ ПОР­НО­ГРА­ФИ­ЈЕ-Осум­њи­че­ни за пе­до­фи­ли­ју др­жао три­би­не у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Вест о хап­ше­њу про­фе­со­ра исто­ри­је Зо­ра­на Јо­си­ћа (43), због по­се­до­ва­ња и при­ка­зи­ва­ња деч­је пор­но­гра­фи­је 18. ја­ну­а­ра, фра­пи­ра­ла је мно­ге Ми­тров­ча­не, бу­ду­ћи да је ухап­ше­ни ро­дом из Срем­ске Ми­тро­ви­це у ко­јој је за­вр­шио основ­ну и сред­њу шко­лу. У окви­ру ак­ци­је Ар­ма­ге­дон, опе­ра­тив­ци по­ли­ци­је су у ње­го­вом ра­чу­на­ру про­на­шли ви­ше од де­сет ги­га­бај­та пор­но­граф­ског ма­те­ри­ја­ла са сли­ка­ма го­ле де­це и фил­мо­ви­ма са екс­пли­цит­ним са­др­жа­јем сек­су­ал­ног ижи­вља­ва­ња од­ра­слих над де­цом. На­ђе­не су, из­ме­ђу оста­лог, фо­то­гра­фи­је де­це из вр­ти­ћа ко­ји се на­ла­зи у бли­зи­ни ње­го­вог ста­на у ули­ци Сто­ја­на Но­ва­ко­вић у Но­вом Са­ду. Он се сум­њи­чи за ин­тер­нет раз­ме­ну пор­но­граф­ског са­др­жа­ја за пе­до­фи­ле, а да ли је Јо­сић са­мо ски­дао ту­ђе сним­ке са ин­тер­не­та, или је и сам пра­вио сво­је, па их по­сле усту­пао и про­да­вао дру­ги­ма, утвр­ди­ће ис­тра­га. Зо­ран Јо­сић је ди­пло­ми­рао на Од­се­ку за исто­ри­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду, на ком је и ма­ги­стри­рао, а ра­дио је и као са­рад­ник Ма­ти­це срп­ске. Јо­си­ће­во хап­ше­ње је из­не­на­ди­ло ње­го­ве ко­ле­ге из Ма­ти­це и Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та са ко­ји­ма је са­ра­ђи­вао на те­му келт­ске исто­ри­је. Ре­дак­ци­ја М НО­ВИ­НА ни­је до­би­ла од­го­вор на пи­та­ња ко­ја је упу­ти­ла про­фе­со­ру исто­ри­је Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та др Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу у ве­зи евен­ту­ал­не са­рад­ње са осум­њи­че­ним Јо­си­ћем. Очи­глед­но да ни­ко од ко­ле­га не же­ли да про­го­во­ри о по­знан­ству са њим. Осум­њи­че­ни про­фе­сор исто­ри­је, на­шао се и ме­ђу 28 оп­штин­ских мен­то­ра за ром­ска пи­та­ња ко­ји су кра­јем про­шле го­ди­не пот­пи­са­ли уго­во­ре у окви­ру про­јек­та Ми­ни­стар­ства про­све­те Ср­би­је, као по­др­шка 58 нај­си­ро­ма­шни­јих оп­шти­на у Ср­би­ји за раз­вој обра­зов­не ин­клу­зи­је Ро­ма. На спи­ску мен­то­ра об­ја­вље­ном на зва­нич­ном сај­ту Ми­ни­стар­ства про­све­те Ср­би­је и про­јек­та ДИЛС - Пру­жа­ње уна­пре­ђе­них услу­га на ло­кал­ном ни­воу, на­ла­зи­ло се и име Зо­ра­на Јо­си­ћа као мен­то­ра за под­руч­је оп­шти­на Ада, Чо­ка и Но­ви Кне­же­вац. На­кон хап­ше­ња на сај­ту Ми­ни­стар­ства про­све­те спи­сак оп­штин­ских мен­то­ра за ром­ска пи­та­ња је из­ме­њен и на ње­му ви­ше не­ма име­на ухап­ше­ног про­фе­со­ра. Та­ко­ђе, Јо­сић је био и струч­ни са­рад­ник на пи­са­њу уџ­бе­ни­ка исто­ри­је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Пре не­ко­ли­ко го­ди­на у ор­га­ни­за­ци­ји ДСС-ове упра­ве за кул­ту­ру Јо­сић је у Му­зе­ју Сре­ма др­жао пре­да­ва­ње о исто­ри­ји Ир­ске. Датум: 19.01.2011. ИЗА ЗИ­ДО­ВА МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ЗА­ТВО­РА: СМРТ ОП­ТУ­ЖЕ­НОГ ЗА ТЕ­ШКО УБИ­СТВО-Хро­ни­ка на­ја­вље­не смр­ти При­тво­ре­ник Жар­ко Ву­ко­вац, оп­ту­жен за те­шко уби­ство, ко­ји је умро у при­твор­ској је­ди­ни­ци ми­тро­вач­ког за­тво­ра на на­си­лан на­чин, од по­сле­ди­ца узи­ма­ња ме­та­до­на, ком­би­но­ва­ног са бен­се­ди­ном и ан­ти­де­пре­си­ви­ма, на­ја­вио је сво­ју соп­стве­ну смрт у крат­ком пи­сму упу­ће­ном оцу, из ко­га се мо­же ви­де­ти сва тра­ге­ди­ја ње­го­вог три­де­се­то­го­ди­шњег про­бле­ма­тич­ног жи­во­та. Ни­ко од чла­но­ва по­ро­ди­це ни­је пре­у­зео те­ло, па је сход­но за­ко­ну са­хра­њен о тро­шку ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да Пи­смо са жи­гом бе­о­град­ске по­ште, но­си да­тум од 24. но­вем­бра 2010. го­ди­не. На по­ле­ђи­ни се ви­ди да је по­ши­ља­лац Жар­ко Ву­ко­вац, при­тво­ре­ник ис­тра­жног оде­ље­ња Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. За­бу­на у ве­зи са пе­ча­том не­ста­је ка­да се уочи до­пи­сан текст на по­ле­ђи­ни ко­вер­та из ко­га се ви­ди да се по­ши­ља­лац на­ла­зи у Спе­ци­јал­ној за­твор­ској бол­ни­ци у Бе­о­гра­ду. У пи­сму упу­ће­ном на име Ран­ка Ву­ков­ца, Жар­ко­вог оца пи­ше: ЗДРА­ВО ЋА­ЛЕ! НИ­СИ ХТЕО ДА МИ ДО­ЂЕШ У ПО­СЕ­ТУ НИ ЦИ­ГА­РЕ НИ КА­ФУ НА КА­ПИ­ЈИ ДА МИ ОСТА­ВИШ. ВИ­ШЕ МЕ НЕ­ЋЕШ ВИ­ДЕ­ТИ. ДО­БИ­ЋУ ДО­ЖИ­ВОТ­НУ АЛИ ЋУ ЈА САМ СЕ­БИ ПРЕ­СУ­ДИ­ТИ. НЕ­МОЈ СЕ МУ­ЧИ­ТИ НИ НА СА­ХРА­НУ ДА ДО­ЛА­ЗИШ, НИ ЦР­НИ­НУ ДА НО­СИШ. ПО­ЗДРА­ВИ БА­БУ ПУ­НО ОД МЕ­НЕ. ПРЕ­НЕ­СИ ТЕ­ЧИ ДА НИ­ЈЕ ЧО­ВЕК И ОН ЈЕ МО­ГАО ДА СЕ СЕ­ТИ ДА МИ ДО­НЕ­СЕ КА­ФЕ И ЦИ­ГА­РА НА КА­ПИ­ЈУ, ЗА­СЛУ­ЖИО САМ ТО ОД ЊИХ. ЖАР­КО Ме­сец да­на ка­сни­је, Жар­ко Ву­ко­вац, про­тив ко­га је у Ви­шем су­ду по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца за те­шко уби­ство, умро је у ми­тро­вач­ком за­тво­ру. Пре­ма об­дук­ци­о­ном на­ла­зу ле­ка­ра – ве­шта­ка Ин­сти­ту­та за суд­ску ме­ди­ци­ну у Но­вом Са­ду, „смрт Ву­ко­вац Жар­ка је на­сил­на и на­сту­пи­ла је услед де­пре­си­је ви­тал­них функ­ци­ја иза­зва­не де­ло­ва­њем нар­ко­а­нал­ге­ти­ка – МЕ­ТА­ДО­НА, у са­деј­ству са анк­си­о­ли­ти­ком ди­ја­зе­па­мом (бен­се­дин) и ан­ти­де­пре­си­ви­ма...“ У об­дук­ци­о­ном из­ве­шта­ју се још на­во­ди да „на ле­шу ни­су на­ђе­ни зна­ци све­жих за­жи­вот­них ме­ха­нич­ких по­вре­да ко­ји би евен­ту­ал­но мо­гли ука­зи­ва­ти на дру­ги ме­ха­ни­зам смр­ти.“ Да ли је Жар­ко Ву­ко­вац, ка­ко је и на­ја­вио у свом пи­сму ме­сец да­на пред смрт, за­и­ста пре­су­дио сам се­би? У сва­ком слу­ча­ју, ње­го­ву смрт су иза­зва­ле та­бле­те. У сва­ком слу­ча­ју смрт је би­ла на­сил­на. Као што је би­ла и смрт због ко­је је про­тив ње­га по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца. Да ли је не­ко за­пла­као за њим, то зна­ју ње­го­ви нај­бли­жи. Ње­гов леш, ка­ко не­зва­нич­но са­зна­је­мо, ни­ко ни­је пре­у­зео, па је ка­ко то на­ла­же за­кон – са­хра­њен о др­жав­ном тро­шку. И ма­да прав­да у прав­ном сми­слу ни­је за­до­во­ље­на, Жар­ко Ву­ко­вац, оп­ту­жен за те­шко уби­ство, умро је у фор­мал­ном сми­слу као не­вин чо­век, жи­вот је та­ко по­ста­вио ства­ри да је онај ко­ји је дру­гом од­у­зео жи­вот, пре­су­дио сам се­би. – Мог Жар­ка је убио ње­гов жи­вот – ка­же отац Ран­ко Ву­ко­вац ко­ји свој страх од жи­во­та већ го­ди­на­ма ута­па у ал­ко­хо­лу. Ми­тров­ча­ни, а по­себ­но ком­ши­је из Бо­сут­ске ули­це још пам­те тај 26. јул про­шле го­ди­не, ка­да се у из­најм­ље­ној ку­ћи ко­ја но­си број 43, где су жи­ве­ли Жар­ко Ву­ко­вац, ње­го­ва не­вен­ча­на су­пру­га Ка­та­ри­на Ран­чић и ње­гов отац Ран­ко, до­го­дио стра­ви­чан зло­чин. На­кон гла­сне сва­ђе, ка­квих је ина­че би­ло че­сто, под ути­ца­јем ал­ко­хо­ла, та­бле­та „за жив­це“ и дро­ге, три­де­се­то­го­ди­шњи Жар­ко је на­ср­нуо на сво­ју че­ти­ри го­ди­не ста­ри­ју не­вен­ча­ну су­пру­гу, ко­ја је у Срем­ску Ми­тро­ви­цу до­шла из Кра­гу­јев­ца, где је оста­ви­ла су­пру­га и дво­је ма­ло­лет­не де­це. На­кон жуч­не сва­ђе, од ко­је се орио цео ком­ши­лук, Жар­ко је у ви­ше на­вра­та по­ку­шао да ли­ши жи­во­та сво­ју не­вен­ча­ну су­пру­гу, да би је до­крај­чио раз­би­је­ном фла­шом, по­сле че­га је са­че­као по­ли­цај­це ко­ји су му ста­ви­ли ли­си­це на ру­ке. Ње­гов отац Ран­ко ни­је био ку­ћи у мо­мен­ту стра­шног зло­чи­на. – Они су стал­но пи­ли и дро­ги­ра­ли се. Тог да­на, ка­да сам ви­део да им је чо­век, ко­ји је до­шао ауто­мо­би­лом, до­нео „спид“, ко­ји су ста­вља­ли у ра­ки­ју, ја сам знао да не­ће на до­бро из­и­ћи. Оти­шао сам од ку­ће, ма­да ни­сам оче­ки­вао да ће се за­вр­ши­ти та­ко кр­ва­во. Дро­га је уби­ла мог си­на – при­ча пе­де­сет­че­тво­ро­го­ди­шњи Ран­ко Ву­ко­вац, ко­ме је ма­ло шта оста­ло од успо­ме­на на по­кој­ног си­на. Те­шко му је да на­ђе фо­то­гра­фи­ју, по­ка­зу­је нам пи­смо из за­твор­ске бол­ни­це, а нај­ви­ше жа­ли јер му у ми­тро­вач­ком за­тво­ру, ка­ко твр­ди, ни­су да­ли да пре­у­зме те­ло по­кој­ног Жар­ка. Ран­ко Ву­ко­вац био је не­ка­да узор­ни рад­ник Ми­тро­са, пре ви­ше од три де­це­ни­је оже­нио се са Не­вен­ком, али брак у ко­ме им се ро­дио син Жар­ко ни­је имао сре­ће. Сад, да ли је Ран­ко пио за­то што га је су­пру­га на­пу­сти­ла, или га је су­пру­га на­пу­сти­ла за­то што је че­сто био под ути­ца­јем ал­ко­хо­ла, пи­та­ње је гле­да­ња на ствар. Ран­ко је остао са тро­и­по­го­ди­шњим Жар­ком у ро­ди­тељ­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Вре­ме је про­ла­зи­ло, Ран­ко је све ви­ше за­па­дао у кри­зу, да би вре­ме­ном за­вр­шио у ин­ва­лид­ској пен­зи­ји, док је син Жар­ко ра­стао пре­пу­штен за­ко­ни­ма ули­це. Ал­ко­хол, дро­га и ло­ше дру­штво учи­ни­ли су сво­је и Жар­ко је из­ра­стао у мла­дог чо­ве­ка ко­ји под ути­ца­јем ра­ки­је и нар­ко­ти­ка ни­је мо­гао да кон­тро­ли­ше сво­је на­си­ље. Имао је не рет­ко про­бле­ма са око­ли­ном и за­ко­ном, али све су то би­ле „сит­не ства­ри“ у од­но­су на те­жак зло­чин ко­ји је по­чи­нио 26. ју­ла 2010. го­ди­не. – Убио сам Ка­та­ри­ну – ре­као је Жар­ко Ву­ко­вац ком­ши­ја­ма, ка­да је тог да­на у по­по­днев­ним ча­со­ви­ма, сав кр­вав иза­шао из ку­ће да са­че­ка до­ла­зак по­ли­ци­је. Ви­ше јав­но ту­жи­ла­штво оква­ли­фи­ко­ва­ло је ово де­ло као те­шко уби­ство на сви­реп на­чин, за ко­је је пред­ви­ђе­на мак­си­мал­на ка­зна од 40 го­ди­на. Жар­ко Ву­ко­вац умро је са­мо пар да­на на­кон што је оп­ту­жни­ца по­ста­ла пра­во­сна­жна. Да ли је за­и­ста сам се­би пре­су­дио? Од­го­вор на то пи­та­ње мо­же се на­слу­ти­ти из об­дук­ци­о­ног на­ла­за Ин­сти­ту­та за суд­ска ве­шта­че­ња у Но­вом Са­ду, ко­ји је у ми­тро­вач­ки Суд сти­гао тек 13. ја­ну­а­ра ове го­ди­не – ви­ше од две не­де­ље по­што је на­сту­пи­ла смрт у ми­тро­вач­ком за­тво­ру. Ода­кле при­тво­ре­ни­ку у ми­тро­вач­ком за­тво­ру та­бле­те ко­ји­ма мо­же да се уби­је? Од­го­вор на то пи­та­ње по­ста­ви­ли смо упра­ви Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, али ни­смо до­би­ли ни­ка­кав од­го­вор. Да ли је не­ка „бо­жан­ска прав­да“ смр­ћу оп­ту­же­ног за сви­ре­по уби­ство ис­пу­ње­на, то не­ка Бог ви­ди са со­бом. Суд­ска прав­да ни­је из­вр­ше­на, јер је Жар­ко Ву­ко­вац умро као „не­вин чо­век“. По­што ни­кад не­ће до­ђи до су­ђе­ња за ње­гов зло­чин, а по зе­маљ­ским за­ко­ни­ма је сва­ко не­вин док му Суд не до­ка­же кри­ви­цу. При­тво­ре­ник Жар­ко Ву­ко­вац, оп­ту­жен за те­шко уби­ство, ко­ји је умро у при­твор­ској је­ди­ни­ци ми­тро­вач­ког за­тво­ра на на­си­лан на­чин, од по­сле­ди­ца узи­ма­ња ме­та­до­на, ком­би­но­ва­ног са бен­се­ди­ном и ан­ти­де­пре­си­ви­ма, на­ја­вио је сво­ју соп­стве­ну смрт у крат­ком пи­сму упу­ће­ном оцу, из ко­га се мо­же ви­де­ти сва тра­ге­ди­ја ње­го­вог три­де­се­то­го­ди­шњег про­бле­ма­тич­ног жи­во­та. Ни­ко од чла­но­ва по­ро­ди­це ни­је пре­у­зео те­ло, па је сход­но за­ко­ну са­хра­њен о тро­шку Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да на град­ском гро­бљу. – Ни­су ми да­ли да пре­у­змем Жар­ко­во те­ло, ни­ти сам у ве­зи ње­го­ве смр­ти до­био би­ло ка­кво пи­сме­но оба­ве­ште­ње – твр­ди отац уби­це Ран­ко Ву­ко­вац, ко­ји при­зна­је да ни­је имао сред­ста­ва за са­хра­ну, али да би се сна­шао за но­вац и са­хра­нио свог си­на. Да је Ка­зне­но-по­прав­ни за­вод са­чу­вао свог при­тво­ре­ни­ка у жи­во­ту, су­ђе­ње Жар­ку Ву­ков­цу за те­шко уби­ство на сви­реп на­чин, по­че­ло би ове го­ди­не, а прав­да би би­ла за­до­во­ље­на не по бож­јим за­ко­ни­ма, већ по кри­вич­ном за­ко­ни­ку ове др­жа­ве. Владимир Ћосић Датум: 12.01.2011. КУ­КУ­ЈЕВ­ЦИ-По­ли­ци­ја про­на­шла 19 ки­ло­гра­ма ма­ри­ху­а­не У ефи­ка­сној ак­ци­ји срем­ско­ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је 27. де­цем­бра око 8 ча­со­ва, у дво­ри­шту Рај­ка Д. (47) и Ан­ге­ле Д. (45) у се­лу Ку­ку­јев­ци и у ста­ну Ми­о­дра­га Б. (38) у Ши­ду, про­на­ђе­но је укуп­но око 19 ки­ло­гра­ма су­ве биљ­не ма­те­ри­је на­лик на ма­ри­ху­а­ну. Чла­но­ви ове гру­пе ли­ше­ни су сло­бо­де и од­ре­ђе­но им је за­др­жа­ва­ње до 48 ча­со­ва. Ми­о­драг Б. је уз­га­јао ма­ри­ху­а­ну на за­ку­пље­ним њи­ва­ма у Ку­ку­јев­ци­ма, а убра­ну биљ­ну ма­су да­вао брач­ном па­ру ко­ји је су­шио на та­ва­ну дво­ри­шних про­сто­ри­ја. Вред­ност за­пле­ње­не ма­ри­ху­а­не на цр­ном тр­жи­шту нар­ко­ти­ка из­но­си око де­вет ми­ли­о­на ди­на­ра. При­ли­ком пре­тре­са по­ли­ци­ја је про­на­шла и шест гра­ма се­мен­ки ин­диј­ске ко­но­пље, око 25 хи­ља­да ди­на­ра, шест мо­бил­них те­ле­фо­на и ауто­мо­би­ле "ју­го" и "голф 4". Због осно­ва сум­ње да су из­вр­ши­ли кри­вич­но де­ло нео­вла­шће­на про­из­вод­ња и ста­вља­ње у про­мет опој­них дро­га, осум­њи­че­ни су при­ве­де­ни ис­тра­жном су­ди­ји Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Датум: 22.12.2010. У ИЛИН­ЦИ­МА КОД ШИ­ДА-Тај­на ко­сту­ра у цр­кви Све­тог Или­је При­ли­ком из­во­ђе­ња ра­до­ва на цр­кви Све­тог Или­је у Илин­ци­ма код Ши­да, не­дав­но је про­на­ђен ко­стур не­по­зна­те осо­бе, ко­ји се на­ла­зио ис­под по­да са­мог хра­ма. По не­ким не­зва­нич­ним при­ча­ма у пи­та­њу су чак два ко­сту­ра, али све­ште­ник или­нач­ке цр­кве, отац Бог­дан Дан­гу­зов је у те­ле­фон­ском раз­го­во­ру за М НО­ВИ­НЕ по­твр­дио да је у пи­та­њу са­мо је­дан ко­стур, ко­ји се на­ла­зио у крип­ти хра­ма по­све­ће­ног Све­том Или­ји. Он је ре­као и да по­се­ду­је фо­то­гра­фи­је ко­сту­ра, али да не­ма на­ме­ру да их по­ка­же јав­но­сти. Ка­ко М НО­ВИ­НЕ не­зва­нич­но са­зна­ју, ко­стур (или ко­сту­ри?) је на­ђен при­ли­ком по­прав­ке по­да се­о­ске цр­кве, ис­под ко­га се на­ла­зи под­вод­но зе­мљи­ште. Из­во­ђа­чи ра­до­ва су за­кљу­чи­ли да се у во­ди ис­под цр­кве­ног по­да не­што на­ла­зи, што се и по­твр­ди­ло на сним­ку ка­ме­ре са мо­бил­ног те­ле­фо­на. О то­ме је на­вод­но оба­ве­штен и вла­ди­ка срем­ски Ва­си­ли­је. Ка­ко је све ово у ве­зи ко­сту­ра (јед­ног, или два – ма­ње је ва­жно) оба­ви­је­но зи­дом ћу­та­ња – с об­зи­ром да све­штен­ство „за­ве­ре­нич­ки“ ћу­ти о то­ме, а ка­ко се Илин­ци на­ла­зе на са­мој гра­ни­ци са Хр­ват­ском, то се у се­лу и око­ли­ни ис­пре­да­ју нај­ра­зли­чи­ти­је при­че. Нај­ве­ро­ват­ни­је је да се ра­ди о ко­сту­ри­ма кти­то­ра са­мог хра­ма, али са­мо скри­ва­ње од јав­но­сти ове чи­ње­ни­це, сва­ка­ко до­при­но­си ши­ре­њу ра­зних при­ча. В. Ћо­сић Датум: 15.12.2010. СМРТ У ВРД­НИ­КУ: ДА ЛИ ЈЕ НЕ­КО МО­ГАО ДА ПО­МОГ­НЕ НЕ­ДАВ­НО ПРЕ­МИ­НУ­ЛОЈ ЈЕ­ЛЕ­НИ ВАЗ­НЕР-Мла­дост уга­ше­на дро­гом и ал­ко­хо­лом По­ро­дич­ни па­као у ку­ћи Ива­на Ваз­нер, из Врд­ни­ка за­вр­шио се из­не­над­ном смр­ћу је­ди­не, де­вен­те­сто­го­ди­шње, кћер­ке Је­ле­не, ка­да се 27. но­вем­бра уве­че вра­ти­ла из ка­фи­ца. Де­вој­ка је, зва­нич­но, бо­ло­ва­ла од епи­леп­си­је од сво­је осам­на­е­сте го­ди­не, а пре то­га, још као ма­ло­лет­на де­вој­чи­ца по­че­ла је да пи­је, да се у Врд­ни­ку дру­жи са нар­ко­ма­ни­ма и бес­при­зор­ни­ци­ма. Зна­ли су то сви и ни­ко ни­кад ни­је ни по­ми­шљао да овој мла­дој де­вој­ци по­мог­не, да се за­тра­жи по­моћ со­ци­јал­них рад­ни­ка, ка­ко би се де­вој­ка отр­гла од по­ро­ка – од та­бле­та за сми­ре­ње по­ме­ша­них са ви­ном, ра­ки­јом и пи­вом... Отац Иван је знао да му ма­ло­лет­на кћер­ка пи­је, али ни­је знао да се дро­ги­ра, а имао је и те­жак за­да­так да као се­зо­нац за­ра­ди за жи­вот сво­је по­ро­ди­це. У вре­ме док је бо­ра­вио у Врд­ни­ку, кад ни­је ра­дио на те­ре­ну, а где га све ни­је би­ло, по­ку­ша­вао је да по­мог­не кћер­ки, али, ни он ни су­пру­га Ве­ра ни­су ни зна­ли, а ни­су има­ли ни мо­гућ­но­сти да здра­во де­те на вре­ме вра­те са стран­пу­ти­це. Кад је, већ де­вој­ка, обо­ле­ла од епи­леп­си­је отац је све учи­нио да јој по­мог­не да се ле­чи, али, из­гле­да, би­ло је већ пре­ка­сно. Ле­ко­ве за епи­леп­си­ју Је­ле­на ни­је узи­ма­ла, али је за­то та­бле­те ко­је је до­би­ја­ла од ле­ка­ра за сми­ре­ње тро­ши­ла уз ал­ко­хол. - Кад сам де­те од­вео ле­ка­ру, има­ла је 18 го­ди­на, утвр­ди­ли су да бо­лу­је од епи­леп­си­је и ја­сно су ре­кли да ће, ако се бу­де при­др­жа­ва­ла упут­ста­ва ле­ка­ра, пре­здра­ви­ти. На жа­лост, ја на по­сао, где год има да се ра­ди, ка­ко би за­ра­дио да из­др­жа­вам по­ро­ди­цу, а она поч­не да ра­ди у пе­ка­ри, али, до­ла­зи ку­ћи стал­но ал­ко­хо­ли­са­на. Те ве­че­ри, уочи ви­кен­да, ка­да је и пре­ми­ну­ла, пре се­дам да­на, до­не­ла су је дво­ји­ца на­ших ком­ши­ја ку­ћи, би­ла је пи­ја­на, ле­гла у кре­вет и по­че­ла да се гу­ши. Ле­кар­ка је хит­но до­шла, али, шта је мо­гла, утвр­ди­ла је смрт. Да ли се угу­ши­ла од пи­јан­ства, од по­вра­ћа­ња, или од епи­леп­си­је, то ви­ше и ни­је ва­жно, ње ви­ше не­ма –при­ча Иван Ваз­нер. Мај­ка Ве­ра ка­же да је ско­ро у ћер­ки­ном џе­пу на­шла не­так­нут лек за епи­леп­си­ју, али та­бле­та за сми­ре­ње, ко­је иду уз тај лек ни­је би­ло. За­вр­ши­ли су у ал­ко­хо­лу, а отац Иван до­да­је: - Све сам чи­нио да је вра­тим са стран­пу­ти­це. Увек ми је го­во­ри­ла да не узи­ма дро­гу, али је ку­ћи до­ла­зи­ла пи­ја­на, има то јед­но дру­штво мла­дих ов­де ко­ји се дро­ги­ра­ју, пи­ју, бог зна шта све не ра­де. Ка­да год сам с њом раз­го­ва­рао о пи­ћу и дро­ги го­во­ри­ла је је­ди­но да јој је све­јед­но, да ће бр­зо умре­ти. Отац је, у бор­би да спа­ша­ва кћер­ку од зла, по­ку­шао да је по­ша­ље код се­стре у Швај­цар­ску, у Грам­бин­ген, да је одво­ји од ло­шег дру­штва у Врд­ни­ку, не би ли пре­ста­ла да пи­је, али се она уме­сто три ме­се­ца, код тет­ке за­др­жа­ла са­мо де­се­так да­на и вра­ти­ла на ста­ре ста­зе у Врд­ник, од ка­фи­ћа до ка­фи­ћа, са гру­пом вр­шња­ка, о ко­јој као да ни­ко не во­ди ра­чу­на. Са­да, ка­да је све ка­сно, отац Иван ка­же да он ни­ти је имао вре­ме­на ни­ти знао, а исто је и са су­пру­гом Ве­ром, ко­ме да се обра­ти, да де­те спа­ша­ва од ули­це и ка­же да мо­ли бо­га да се то ви­ше ни­ком не до­го­ди. Ме­ђу мла­дим Врд­ни­ча­ни­ма, из кру­га у ко­ме се кре­та­ла и по­кој­на Је­ле­на Ваз­нер, ни­ко не­ће да про­го­во­ри, зна­ју је, али, ка­жу да се ни­су дру­жи­ли, да не зна­ју да је пи­ла ал­ко­хол са та­бле­та­ма, а иста при­ча се чу­је и у ка­фи­ћи­ма где је Је­ле­на Ваз­нер свра­ћа­ла са дру­штвом. Ни­ко ни­шта не зна, ни­је ви­део, ни­је чуо. Ни­ко се ни­је се­тио да, док је би­ло вре­ме­на, о по­на­ша­њу ових мла­дих упо­зо­ри ро­ди­те­ље, со­ци­јал­не рад­ни­ке, по­ли­ци­ју. Ма­ло је тре­ба­ло ура­ди­ти да Је­ле­на Ваз­нер да­нас бу­де ме­ђу жи­ви­ма. То ма­ло го­то­во да ни­ко не­ће да ура­ди, да по­мог­не, али за­то јед­на на­сил­на смрт мла­де де­вој­ке да­нас у Врд­ни­ку слу­жи за ого­ва­ра­ње „пи­ја­ни­це и нар­ко­ман­ке“. Отац оп­хр­ван бо­лом не кри­је да у свом си­ро­ма­штву ни­је имао по­мо­ћи и по­др­шке ни­от­куд да по­мог­не кћер­ки. УНА  БЕ­БИЋ Датум: 08.12.2010. Ми­тро­вач­ка ин­спек­ци­ја жму­ри пред скан­да­лом у Пре­храм­бе­но - шу­мар­ској шко­ли? За раз­ли­ку од си­ту­а­ци­је у ири­шкој основ­ној шко­ли, где је на те­рен иза­шла по­кра­јин­ска, из раз­ло­га што ири­шка оп­шти­на не­ма сво­ју ин­спек­ци­ју, у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, про­свет­на ин­спек­ци­ја по­сто­ји, али као да се не ме­ша у свој по­сао? Иако цео град већ пу­них ме­сец и по да­на бру­ји о слу­ча­ју прав­ног на­си­ља над Лу­ком Мај­сто­ро­ви­ћем, про­фе­со­ром ма­те­ма­ти­ке у Пре­храм­бе­но - шу­мар­ској и хе­миј­ској шко­ли, ин­спек­ци­ја не сма­тра за сход­но да по том пи­та­њу из­вр­ши кон­тро­лу. Син­ди­ка­ти про­свет­них рад­ни­ка, ме­ди­ји, ђа­ци ове сред­ње шко­ле – сви они тра­же да се пре­ки­не са нео­сно­ва­ним ши­ка­ни­ра­њем про­фе­со­ра, ко­ји је окле­ве­тан да је на ча­су пре­ту­као уче­ни­ка, без и ијед­ног је­ди­ног до­ка­за. Али, ди­рек­то­ру шко­ле Не­бој­ши Ог­ње­но­ви­ћу, ко­ји је про­тив про­фе­со­ра Лу­ке Мај­сто­ро­ви­ћа спро­вео ди­сци­плин­ски по­сту­пак, а чи­ји је ре­зул­тат чист прав­ни фи­јак­со, из­гле­да да не па­да на па­мет да јед­ном ста­ви тач­ку на све и вра­ти про­фе­со­ра на по­сао као не­ког ко ни­је крив за оно што му се ста­вља на ду­шу. Ди­рек­тор Не­бој­ша Ог­ње­но­вић је 21. ок­то­бра по­кре­нуо ди­сци­плин­ски по­сту­пак про­тив про­фе­со­ра Лу­ке Мај­сто­ро­ви­ћа, јер је овај на­вод­но, 18. ок­то­бра, на тре­ћем ча­су ма­те­ма­ти­ке „по­вре­дио фи­зич­ки и пси­хич­ки иден­ти­тет уче­ни­ка...(из­о­ста­вље­но пре­зи­ме и име уче­ни­ка. п.а.), та­ко што је ру­ком уда­рио уче­ни­ка у де­сну ру­ку, а но­гом у де­сну но­гу... (итд)“ и то та­ко ла­ко да је до­тич­ном, уче­ни­ку то јест „пу­кла па­ти­ка“ (по пи­сме­ној из­ја­ви уче­ни­ка, на осно­ву ко­је је ди­рек­тор по­кре­нуо ди­сци­лин­ски по­сту­пак), што би се ре­кло – изуо га из па­ти­ка. Сва­ко ко зна Лу­ку Мај­сто­ро­ви­ћа, зна да овај код ђа­ка оми­ље­ни про­фе­сор, чак и кад би не­ким чу­дом и хтео да не­ког „изу­је из ци­пе­ла“, ни­је у ста­њу да то учи­ни. Као чо­век ко­ји је пре­жи­вео два шло­га, је­два хо­да, а јед­на но­га му је то­тал­но дис­функ­ци­о­нал­на. Да­кле, фи­зич­ки не­мо­гу­ћа ми­си­ја! Ди­сци­плин­ски по­сту­пак спро­ве­ден је 25. но­вем­бра, а ре­ше­ње ко­је је из­дао ди­рек­тор Не­бој­ша Ог­ње­но­вић упу­ће­но је Лу­ки Мај­сто­ро­ви­ћу 30. но­вем­бра. Ре­ше­ње ин­то­ни­ра­но у сти­лу „и вук сит, и ов­це на бро­ју...“, са­др­жи ди­сци­плин­ску ме­ру нов­ча­не ка­зне, што зна­чи да се про­фе­сор не осло­ба­ђа кри­ви­це, ма­да му се кри­ви­ца ни­чим ни не до­ка­зу­је. Ба­ти­не од ко­јих му је „пу­кла па­ти­ка“, а ко­је је по соп­стве­ном при­зна­њу до­био, по све­му су­де­ћи ин­стру­и­са­ни уче­ник ка­ко би се ши­ка­ни­рао про­фе­сор Лу­ка Мај­сто­ро­вић, не по­ми­њу се у ре­ше­њу, ни­ти се у обра­зло­же­њу ре­ше­ња ви­ди да по­сто­ји би­ло ка­кав до­каз за то. Чак шта ви­ше, пре­ко ово­га се ола­ко пре­ла­зи. Да је би­ло ка­квог на­си­ља би­ло, не сум­ња­мо да би уз ма­те­ри­јал за ди­сци­плин­ски по­сту­пак би­ли увр­ште­ни ле­кар­ски на­ла­зи о по­вре­да­ма фи­зич­ке и пси­хич­ке при­ро­де над уче­ни­ком. Јер, ако не­ком „пук­не па­ти­ка“ од удар­ца, тај мо­ра да про­ђе кроз стра­шан стрес. На­рав­но, пи­сац овог тек­ста је убе­ђен да је уче­ник у све­му ово­ме нај­ма­ње крив, сем што је, ве­ро­ват­но под не­чи­јим при­ти­ском, ин­стру­и­сан и ин­стру­мен­та­ли­зо­ван. На част Пре­храм­бе­но – шу­мар­ској шко­ли! Оно што су про­свет­ни ин­спек­то­ри у ири­шкој основ­ној шко­ли из­не­ли као глав­ну за­мер­ку је то за­што уче­ни­цу из­ба­че­ну кроз про­зор ни­ко ни­је од­вео ле­ка­ру. Исто се мо­же ре­ћи и за осо­бље Пре­храм­бе­но – шу­мар­ске и хе­миј­ске шко­ле у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На жа­лост, ов­де ни­је би­ло про­свет­не ин­спек­ци­је да то кон­ста­ту­је. Ка­да смо, на пи­та­ње за­што про­свет­на ин­спек­ци­ја ни­је ре­а­го­ва­ла у овој ми­тро­вач­кој сред­њој шко­ли, по­ку­ша­ли да до­би­је­мо од­го­вор од про­свет­не ин­спек­тор­ке Мил­ке Вла­јић, ко­ја је за­ду­же­на за под­руч­је Срем­ске Ми­тро­ви­це, раз­у­ме­ли смо из раз­го­во­ра са њом да про­свет­на ин­спек­ци­ја мо­же да ре­а­гу­је тек по окон­ча­њу по­ступ­ка, ако не­ка од стра­на не бу­де за­до­вољ­на. За­ни­мљи­во, ми смо ми­сли­ли да је по­сао ин­спек­ци­је не­што ви­ше од чи­нов­нич­ког по­сла прав­но са­ве­то­дав­не при­ро­де. Или бар та­ко ис­па­да су­де­ћи по ири­шком слу­ча­ју. Ка­ко је про­свет­ној ин­спек­ци­ји, пре­ма ре­чи­ма Мил­ке Вла­јић, над­ре­ђе­на на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње Зо­ри­ца Га­шпар, то смо од­го­вор на пи­та­ње по­тра­жи­ли и код ње. Ме­ђу­тим, на­чел­ни­ца град­ске упра­ве ни­је сма­тра­ла за сход­но да јав­но­сти об­ја­сни за­што ни­је по­сла­ла про­свет­ну ин­спек­ци­ју у Пре­храм­бе­но – шу­мар­ску и хе­миј­ску шко­лу, да утвр­ди да ли се ди­сци­плин­ски по­сту­пак про­тив про­фе­со­ра Лу­ке Мај­сто­ро­ви­ћа, во­ди по про­пи­са­ној про­це­ду­ри, од­но­сно по по­ступ­ци­ма ко­је про­пи­су­је За­кон. Датум:  Датум: 01.12.2010. ПРИ­ЧЕ ИЗ ПА­ЛА­ТЕ ПРАВ­ДЕ: Бив­ши пред­сед­ник оп­шти­не на су­ду-Услов­на осу­да Ср­ђа­на Ни­ко­ли­ћа У че­твр­так 18. но­вем­бра ове го­ди­не, у Основ­ном су­ду у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пред су­ди­јом Дар­ком Ба­ла­ћем, окон­чан је пр­во­сте­пе­ни по­сту­пак по кри­вич­ној при­ја­ви Оп­штин­ског јав­ног ту­жи­ла­штва (ОЈТ) у Ру­ми (чи­ју функ­ци­ју је у ме­ђу­вре­ме­ну пре­у­зе­ло Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво) про­тив Ср­ђа­на Ни­ко­ли­ћа, бив­шег пред­сед­ни­ка рум­ске оп­шти­не. Бив­шем пред­сед­ни­ку Оп­шти­не Ру­ма и бив­шем ло­кал­ном функ­ци­о­не­ру Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке, Ср­ђа­ну Ни­ко­ли­ћу се ста­вља на ду­шу да је пре­кр­шио члан 328. Кри­вич­ног за­ко­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, став 1, од­но­сно да је про­тив­прав­но оту­ђио слу­жбе­ни пе­чат, као и да се (члан 329.) ла­жно пред­ста­вљао „у на­ме­ри да се­би или дру­гом при­ба­ви ка­кву ко­рист или да дру­гом на­не­се ка­кву ште­ту“ као слу­жбе­но ли­це. Су­ди­ја Дар­ко Ба­лаћ од­ба­цио је оп­ту­жбу о ла­жном пред­ста­вља­њу, док је оп­ту­жбу о про­тив­прав­ном оту­ђе­њу слу­жбе­ног пе­ча­та ува­жио, те је из­ре­као Ср­ђа­ну Ни­ко­ли­ћу из­ре­као пре­су­ду од два ме­се­ца за­тво­ра, услов­но на го­ди­ну да­на. На­рав­но, ово је пр­во­сте­пе­на пре­су­да, а ње­на пра­во­сна­жност ће би­ти (или не­ће) по­твр­ђе­на на­кон раз­ма­тра­ња жал­бе ко­ју је на­ја­вио адво­кат оп­ту­же­ног Ср­би­слав Спа­јић. Али, о том по­том. ПРИ­ЧА СА ПРЕД­И­СТО­РИ­ЈОМ: При­ча о овој су­да­ни­ји има ду­жу пред­и­сто­ри­ју, али оно што се ти­че са­ме кри­вич­не при­ја­ве мо­же се вре­мен­ски по­сма­тра­ти по­чев од мај­ских из­бо­ра 2008. го­ди­не, ка­да су од мо­гу­ћа 43 ман­да­та, пра­во на по 18 од­бор­нич­ких ме­ста осво­ји­ли ДС и СРС, 4 ДСС и 3 СПС. Због не­мо­гућ­но­сти скла­па­ња ко­а­ли­ци­је, оп­штин­ски пар­ла­мент ни­је кон­сти­ту­и­сан, па је у Ру­ми уве­ден При­вре­ме­ни ор­ган од пет чла­но­ва, два из ре­до­ва ДС и по је­дан пред­став­ник СРС, ДСС и СПС. Овај при­вре­ме­ни ор­ган је за­пра­во на­ста­вљао да оба­вља по­сло­ве „ста­рог“ При­вре­ме­ног ор­га­на, ко­ји је оба­вљао функ­ци­ји већ прет­ход­но „рас­ту­ре­не“ Скуп­шти­не оп­шти­не. На сво­јој сед­ни­ци од 1. сеп­тем­бра 2008. го­ди­не, по­зи­ва­ју­ћи се на но­ви за­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, При­вре­ме­ни ор­ган до­но­си По­слов­ник о свом ра­ду и у окви­ру ње­га ре­ше­ње о пре­у­зи­ма­њу из­вр­шне вла­сти, од­но­сно о пре­стан­ку вр­ше­ња функ­ци­је пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Ру­ма Ср­ђа­на Ни­ко­ли­ћа, иза­бра­ног на не­по­сред­ним из­бо­ри­ма 2004. го­ди­не, по ста­ром за­ко­ну. Овај до­ку­мент је об­ја­вљен у Слу­жбе­ном ли­сту оп­шти­на Сре­ма са да­ту­мом од 4. сеп­тем­бра 2008. го­ди­не. Ме­ђу­тим, по­зи­ва­ју­ћи се на исти за­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, пред­сед­ник Ср­ђан Ни­ко­лић од­би­ја да на­пу­сти функ­ци­ју, сма­тра­ју­ћи да је он по за­ко­ну пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма, од­но­сно но­си­лац из­вр­шне вла­сти, све до кон­сти­ту­и­са­ња но­ве Скуп­шти­не, ко­ја по ње­му ни­је кон­сти­ту­и­са­на са­мим тим што је ње­ну функ­ци­ју пре­у­зео При­вре­ме­ни ор­ган. У вре­ме до­но­ше­ња По­слов­ни­ка о ра­ду, Ср­ђан Ни­ко­лић се на­ла­зи на слу­жбе­ном пу­ту у Ру­ску фе­де­ра­ци­ју, са ког се вра­ћа 3. сеп­тем­бра, од­но­сно по­ја­вљу­је се на по­слу дан ка­сни­је ују­тру. То­га да­на, 4. сеп­тем­бра, ку­рир му уру­чу­је по­зив за при­мо­пре­да­ју ду­жно­сти, чи­ји са­др­жај при­ма к зна­њу, али при­мо­пре­да­ју иг­но­ри­ше, јер је убе­ђен да При­вре­ме­ни ор­ган ни­је над­ле­жан да га сме­ни са функ­ци­је. Ка­ко се Ср­ђан Ни­ко­лић оглу­шу­је о ре­ше­ње При­вре­ме­ног ор­га­на, до обр­та на­ста­је 8. сеп­тем­бра 2008. го­ди­не, ка­да бив­ши пред­сед­ник оп­шти­не, на­кон што се вра­тио са па­у­зе за до­ру­чак, на­и­ла­зи на за­кљу­ча­на вра­та про­сто­ри­је у ко­јој же­ли да одр­жи кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу, а за­тим схва­та да му је у ме­ђу­вре­ме­ну за­ме­ње­на и бра­ва на пред­сед­нич­кој кан­це­ла­ри­ји. Он од та­да, на­сто­је­ћи да до­ка­же ка­ко је про­тив­прав­но сме­њен и не же­ле­ћи да под­не­се остав­ку на сво­ју функ­ци­ју, пи­ше слу­жбе­на пи­сма др­жав­ним ор­га­ни­ма, ста­вља­ју­ћи ис­под њих свој пот­пис и пе­чат пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Ру­ма, што ОЈТ под­во­ди под ла­жно пред­ста­вља­ње и зло­у­по­тре­бу слу­жбе­ног пе­ча­та. ПРА­ВО И ПО­ЛИ­ТИ­КА: Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ња ко­ја му је по­ста­вљао су­ди­ја Дар­ко Ба­лаћ, бив­ши пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Ср­ђан Ни­ко­лић по­ку­шао је да об­ја­сни чи­та­ву исто­ри­ју овог слу­ча­ја, под­вла­че­ћи ви­ше пу­та да је ОЈТ про­тив ње­га по­вео чист „по­ли­тич­ки про­цес, у на­ме­ри да се до­дво­ри но­вој вла­сти, а у кон­тек­сту соп­стве­ног ре­и­збо­ра“. Све­до­че­ћи на пре­тре­су ко­ји је одр­жан 27. ав­гу­ста, ак­ту­ел­ни пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Ру­ма Не­над Бо­ро­вић, ко­ји се сеп­тем­бра 2008. го­ди­не на­ла­зио на ме­сту пред­сед­ни­ка При­вре­ме­ног ор­га­на, ре­као је да не сма­тра да је би­ло шта спор­но у овом слу­ча­ју, јер се При­вре­ме­ни ор­ган ру­ко­во­дио но­вим за­ко­ном о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви и за­ко­ном о ло­кал­ним из­бо­ри­ма. Да смо би­ли у пра­ву, по­твр­дио је сво­јим до­пи­сом и ми­ни­стар за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ми­лан Мар­ко­вић, обра­зло­жио је Не­над Бо­ро­вић. У ме­ђу­вре­ме­ну је по зах­те­ву адво­ка­та Ср­ђа­на Ни­ко­ли­ћа, оце­њу­ју­ћи устав­ност По­слов­ни­ка о ра­ду При­вре­ме­ног ор­га­на, Устав­ни суд Ре­пу­бли­ке Ср­би­је до­нео од­лу­ку по ко­јој ис­па­да да од­ред­бе у вре­ме ва­же­ња ни­су би­ле у са­гла­сно­сти са Уста­вом. Та­ко­ђе, по ра­зним осно­ва­ма, Ср­ђан Ни­ко­лић по­ку­ша­ва да из­ве­де сво­ја пра­ва и на Управ­ном су­ду у Бе­о­гра­ду, а у то­ку је и рад­ни спор у Основ­ном су­ду. Јед­но­став­но ре­че­но, и При­вре­ме­ни ор­ган и Ср­ђан Ни­ко­лић су ту­ма­чи­ли но­ви за­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви (по ко­ме пред­сед­ни­ка оп­шти­не би­ра оп­штин­ски пар­ла­мент) на свој на­чин, сма­тра­ју­ћи да су у пра­ву. При­вре­ме­ни ор­ган та­ко што је сма­трао да му на­кон одр­жа­них ло­кал­них из­бо­ра при­па­да и скуп­штин­ска и из­вр­шна власт, у че­му је имао по­др­шку ми­ни­стра Ми­ла­на Мар­ко­ви­ћа. Ср­ђан Ни­ко­лић је сма­трао да са­мим тим што ни­је фор­ми­ра­на Скуп­шти­на (јер ни­су ве­ри­фи­ко­ва­ни ман­да­ти од­бор­ни­ка, због че­га је При­вре­ме­ни ор­ган и пре­у­зео ту функ­ци­ју), ни­су окон­ча­ни ни из­бо­ри по но­вом за­ко­ну, те да је он и да­ље но­си­лац из­вр­шне вла­сти. Тек на­кон по­но­вље­них из­бо­ра у но­вем­бру 2008. и кон­сти­ту­и­са­ња Скуп­шти­не оп­шти­не, иза­бран је но­ви и да­нас ак­ту­ел­ни пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић. Бив­ши пред­сед­ник Ср­ђан Ни­ко­лић вра­тио је пе­чат пре­ко оп­штин­ске пи­сар­ни­це 21. ја­ну­а­ра 2009. Ви­ше ни­је ни функ­ци­о­нер, ни члан СРС, пре­шав­ши у стран­ку То­ме Ни­ко­ли­ћа. В. Ћо­сић Датум: 24.11.2010. СЛУ­ЧАЈ ИЗ­БА­ЦИ­ВА­ЊА УЧЕ­НИ­ЦЕ КРОЗ ПРО­ЗОР У ШКО­ЛИ ДО­СИ­ТЕЈ ОБ­РА­ДО­ВИЋ“ У ИРИ­ГУ, ЈОШ НИ­ЈЕ ДО­БИО ЕПИ­ЛОГ-Из­ве­штај ин­спек­ци­је – тај­на ? Из­ба­ци­ва­ње уче­ни­це сед­мог три раз­ре­да Ан­ки­це Ра­ди­во­је­вић (13), кроз про­зор 4. но­вем­бра у Основ­ној шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ у Ири­гу, још ни­је до­би­ло свој епи­лог. Де­вој­чи­цу Ан­ки­цу Ра­ди­во­је­вић су дво­ји­ца вр­шња­ка из сед­мог два раз­ре­да, Т. С. и М. Б. ухва­ти­ли у учи­о­ни­ци, је­дан пре­ко гру­ди, а дру­ги за но­ге и бу­квал­но из­ба­ци­ли кроз про­зор ви­си­не два ме­тра. Ви­нов­ни­ци­ма ове опа­сне „игре“, ка­ко је ди­рек­тор шко­ле на­звао овај ин­ци­дент, још ни­су из­ре­че­не ме­ре, ма­да је у ме­ђу­вре­ме­ну за­се­дао и Школ­ски од­бор и На­став­нич­ко ве­ће. Ди­рек­тор шко­ле Ђор­ђе Де­шић је по­сле сед­ни­це Школ­ског од­бо­ра. 10 но­вем­бра са­оп­штио но­ви­на­ри­ма, да му је у По­кра­јин­ском се­кре­та­ри­ја­ту за обра­зо­ва­ње ре­че­но, да не да­је би­ло ка­кве из­ја­ве и са­оп­ште­ња, док не стиг­не из­ве­штај По­кра­јин­ске про­свет­не ин­спек­ци­је, ко­ја је 7. но­вем­бра бо­ра­ви­ла у шко­ли у Ири­гу, али и из­ве­штај По­ли­циј­ске упра­ве из Срем­ске Ми­тро­ви­це о раз­го­во­ру ко­ји су ин­спек­то­ри во­ди­ли са свим ак­те­ри­ма из­ба­ци­ва­ња де­вој­чи­це, али и са ро­ди­те­љи­ма де­це, школ­ским пе­да­го­гом и ди­рек­то­ром шко­ле. Из­ве­штај про­свет­не ин­спек­ци­је АПВ сти­гао је у шко­лу, ди­рек­то­ру и Школ­ском од­бо­ру 17. но­вем­бра, о че­му је По­кра­јин­ска про­свет­на ин­спек­ци­ја тог да­на из­да­ла и са­оп­ште­ње сле­де­ће са­др­жи­не: „По­кра­јин­ска про­свет­на ин­спек­ци­ја је са­чи­ни­ла за­пи­сник о из­вр­ше­ном ин­спек­циј­ском над­зо­ру и исти са на­ло­гом ме­ра и ро­ко­ви­ма за из­вр­ше­ње ме­ра упу­ти­ла шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ у Ири­гу и Школ­ском од­бо­ру.“ То­ком про­шле не­де­ље по­ку­ша­ли смо да са­зна­мо шта је то на­ло­жи­ла По­кра­јин­ска про­свет­на ин­спек­ци­ја, ме­ђу­тим, у то­ме ни­смо ус­пе­ли, јер нам је се­кре­тар шко­ле Ђор­ђе Пе­та­ко­вић у те­ле­фон­ском раз­го­во­ру ре­као: - За­пи­сник По­кра­јин­ске про­свет­не ин­спек­ци­је је сти­гао ди­рек­то­ру шко­ле и Школ­ском од­бо­ру, али ја не­мам пра­во да са­оп­шта­вам би­ло шта из тог за­пи­сни­ка. У раз­го­во­ру са на­чел­ни­ком Ре­пу­блич­ке про­свет­не ин­спек­ци­је, пре не­ко­ли­ко да­на, на­чел­ник Ве­ли­мир Тму­шић нам је ре­као да на­лаз ин­спек­то­ра не мо­же би­ти тај­на и да ни он ни­је до­био ин­спек­циј­ски за­пи­сник, али да зна да су ин­спек­то­ри про­на­шли мно­го не­пра­вил­но­сти у ра­ду у Основ­ној шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ у Ири­гу. Ако ди­рек­тор шко­ле Ђор­ђе Де­шић бу­де по­што­вао „пре­по­ру­ку По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за обра­зо­ва­ње“, ка­ко је ре­као 10. но­вем­бра по­сле сед­ни­це Школ­ског од­бо­ра, он­да тре­ба че­ка­ти и из­ве­штај По­ли­циј­ске упра­ве из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји ће си­гур­но за­вр­ши­ти је­ди­но код Ви­шег јав­ног ту­жи­ла­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, а не у шко­ли, он­да то зна­чи да јав­ност не­ће са­зна­ти ко­ји су то про­пу­сти, ко­је је утвр­ди­ла ин­спек­ци­ја, али и ко­је ме­ре тре­ба про­ве­сти да би без­бед­ност уче­ни­ка у шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ би­ла на по­треб­ном ни­воу да се ро­ди­те­љи не бри­ну ка­да де­цу ша­љу у шко­лу. У шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ очи­глед­но је да је по­сле сед­ни­це На­став­нич­ког ве­ћа, ка­да се баш и ни­је рас­пра­вља­ло о из­ба­ци­ва­њу уче­ни­це кроз про­зор, за­кљу­че­но је да се фор­ми­ра школ­ска ко­ми­си­ја за без­бед­ност, а ре­дов­но де­жу­ра­ју и два на­став­ни­ка. Мо­жда до из­ба­ци­ва­ња де­вој­чи­це, али и из­ла­же­ња из шко­ле кроз про­зор и ула­же­ња на исти на­чин не би ни би­ло да је де­жур­ство на­став­ни­ка по­сто­ја­ло, да су уче­ни­ци би­ли под над­зо­ром сво­јих на­став­ни­ка. Ка­да ће за­пи­сник По­кра­јин­ске про­свет­не ин­спек­ци­је угле­да­ти све­тло да­на за са­да се не зна, али док ди­рек­тор по при­је­му ни­је одр­жао обе­ћа­ну кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу или зва­нич­но са­оп­ште­ње, очи­глед­но је да тај до­ку­мент ни­је по ње­го­вој во­љи. Ди­рек­тор ина­че твр­ди, да су слу­чај из­ба­ци­ва­ња де­вој­чи­це „на­ду­ва­ли“ по­је­ди­ни но­ви­на­ри. Ту ди­рек­то­ро­ву оце­ну мо­же да по­твр­ди и из­ве­штај ин­спек­ци­је или да је де­ман­ту­је, али ако га ди­рек­тор да на увид јав­но­сти, што он не чи­ни. Уна Бе­бић Датум: 17.11.2010. ЈОШ УВЕК НИ­ЈЕ РАЗ­РЕ­ШЕН ИН­ЦИ­ДЕНТ У ОСНОВ­НОЈ ШКО­ЛИ „ДО­СИ­ТЕЈ ОБ­РА­ДО­ВИЋ“ У ИРИ­ГУ-Че­ка се на­лаз ин­спек­ци­је и по­ли­ци­је Ири­шка дра­ма, ка­да су два де­ча­ка у че­твр­так, 4. но­вем­бра, у Основ­ној шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ из­ба­ци­ли кроз про­зор уче­ни­цу сед­мог раз­ре­да Ан­ки­цу Ра­ди­во­је­вић (13), још ни­је до­би­ла свој епи­лог. По­вре­ђе­на де­вој­чи­ца је кре­ну­ла у шко­лу и још увек се пси­хич­ки опо­ра­вља од па­да на бе­тон са ви­си­не од око два ме­тра. Ин­спек­то­ри По­ли­циј­ске упра­ве из Срем­ске Ми­тро­ви­це су по на­ло­гу Ви­шег јав­ног ту­жи­ла­штва оба­ви­ли раз­го­во­ре са дво­ји­цом ти­неј­џе­ра, три­на­е­сто­го­ди­шња­ка, та­ко­ђе уче­ни­ка сед­мог раз­ре­да, ко­ји су се, на­вод­но, са­мо „игра­ли“ са уче­ни­ком Сред­ње струч­не шко­ле „Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић Ми­хиз“, а оба­вље­ни су раз­го­во­ри и са и њи­хо­вим ро­ди­те­љи­ма, де­вој­чи­цом Ан­ки­цом и ње­ним оцем Ра­де­том Ра­ди­во­је­ви­ћем, те ди­рек­то­ром шко­ле Ђор­ђем Де­ши­ћем и школ­ским пе­да­го­гом Та­тја­ном Чо­ло­вић. Про­свет­ни ин­спек­то­ри АПВ-а су, по на­ло­гу на­чел­ни­ка Ре­пу­блич­ке про­свет­не ин­спек­ци­је, Ве­ли­ми­ра Тму­ши­ћа, бо­ра­ви­ли у шко­ли и оба­ви­ли над­зор, али њи­хов из­ве­штај са оце­на­ма о ста­њу у овој обра­зов­ној уста­но­ви још увек ни­је угле­дао све­тлост да­на, а оче­ку­је се да ће би­ти об­ја­вљен то­ком ове не­де­ље. У ме­ђу­вре­ме­ну, пред­сед­ник оп­шти­не Ириг Вла­ди­мир Пе­тро­вић је ин­си­сти­рао да се одр­жи сед­ни­ца Школ­ског од­бо­ра, ме­ђу­тим, пред­сед­ник Од­бо­ра Ми­ра Ра­ду­ло­вић одр­жа­ла је сед­ни­цу иза за­тво­ре­них вра­та, на ко­јој је ди­рек­тор шко­ле Ђор­ђе Де­шић оба­ве­стио од­бор да му је из По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та ре­че­но, да не сме да да­је из­ја­ве о овом слу­ча­ју, па је и Школ­ски од­бор рас­пра­вља­ју­ћи о овом ин­ци­ден­ту до­шао до за­кључ­ка да се че­ка­ју оце­не и ми­шље­ње про­свет­них ин­спек­то­ра. По­сле ове сед­ни­це пред­сед­ник оп­шти­не Вла­ди­мир Пе­тро­вић нам је ре­као: - Не сла­жем се са из­ја­ва­ма ди­рек­то­ра да је то би­ла са­мо деч­ја игра. За­кон­ска оба­ве­за шко­ле је би­ла да у шко­ли фор­ми­ра тим за за­шти­ту де­це од на­си­ља, што ни­кад ни­је ура­ђе­но. Из­не­на­ђен сам и из­ја­вом пе­да­го­га на овој сед­ни­ци, где ка­же, да ве­ћи­на раз­ред­них ста­ре­ши­на не ра­ди свој по­сао ка­ко тре­ба, те да су по­сто­ја­ли ви­део сним­ци и ра­ни­јих ин­ци­де­на­та у шко­ли. Ме­ђу­тим, тог истог да­на ка­да је де­вој­чи­ца из­ба­че­на из учи­о­ни­це кроз про­зор де­сио се и об­ра­чун дво­ји­це уче­ни­ка осмог раз­ре­да на фи­зич­ком вас­пи­та­њу. На­и­ме, је­дан де­чак је ме­тал­ним бок­се­ром по­вре­дио дру­гог де­ча­ка из истог раз­ре­да. На сед­ни­ци сам чуо и то да је иска­ка­ње уче­ни­ка кроз про­зор оп­шта по­ја­ва и да у шко­ли вла­да оп­шта не­ди­сци­пли­на - ка­же Пе­тро­вић. Дан ка­сни­је одр­жа­на је и сед­ни­ца На­став­нич­ког ве­ћа, по­но­во иза за­тво­ре­них вра­та, на ко­јој се ни­је раз­го­ва­ра­ло о од­го­вор­но­сти за из­ба­ци­ва­ње уче­ни­це Ан­ки­це Ра­ди­во­је­вић кроз про­зор, већ је до­не­сен за­кљу­чак да се у шко­ли фор­ми­ра ко­ми­си­ја за без­бед­ност, де­жур­ство на­став­ни­ка и да­љи рад. Не­ки на­став­ни­ци су по­ку­ша­ли да отво­ре рас­пра­ву о до­га­ђа­ју од 4. но­вем­бра ка­да је уче­ни­ца из­ба­че­на кроз про­зор, ме­ђу­тим, то је тра­ја­ло крат­ко и увек уз обра­зло­же­ње да се че­ка на­лаз про­свет­не ин­спек­ци­је. У Ре­пу­блич­кој про­свет­ној ин­спек­ци­ји,на­чел­ник Ве­ли­мир Тму­шић нам је ре­као да пре­ма оно­ме што он за са­да има као ин­фор­ма­ци­ју, по­кра­јин­ски про­свет­ни ин­спек­то­ри су утвр­ди­ли до­ста не­до­ста­та­ка у шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“ у Ири­гу. - Још ни­смо до­би­ли за­пи­сник од про­свет­них ин­спек­то­ра из Но­вог Са­да, из­ра­да за­пи­сни­ка је у то­ку, ме­ђу­тим, пре­ма пр­вим ин­фор­ма­ци­ја са ко­ји­ма рас­по­ла­жем, у шко­ли је на­ђе­но до­ста не­до­ста­та­ка у ра­ду. Ми ће­мо оба­ви­ти наш део по­сла, а ту­жи­ла­штво свој. На­ла­зе про­свет­них ин­спек­то­ра са­оп­шти­ће­мо јав­но­сти чим они бу­ду го­то­ви - ре­као нам је у пе­так, 12. но­вем­бра на­чел­ник Ве­ли­мир Тму­шић. Отац Ра­до­мир Ра­ди­во­је­вић, не­за­до­во­љан је по­на­ша­њем школ­ских вла­сти, а по­себ­но ди­рек­то­ра Ђор­ђа Де­ши­ћа, на­ја­вио је још у че­твр­так, 11. но­вем­бра, по­сле раз­го­во­ра са по­ли­циј­ским ин­спек­то­ри­ма, да ће под­не­ти при­ват­ну ту­жбу про­тив ди­рек­то­ра шко­ле. - Ди­рек­тор је при­кри­вао ви­део-тра­ку на ко­јој се ви­ди из­ба­ци­ва­ње де­те­та кроз про­зор, а те­ле­ви­зи­ја­ма је дао на увид дру­гу тра­ку на ко­јој се ви­ди јед­на круп­ни­ја де­вој­чи­ца ка­ко ис­ка­че кроз про­зор. То ни­је пра­ва тра­ка и о то­ме сам оба­ве­стио ин­спек­то­ра по­ли­ци­је, јер се на аутен­тич­ној тра­ци, ко­ја је ме­ни при­ка­за­на, ви­ди да је тог да­на (4. но­вем­бра) де­вој­чи­ца из­ба­че­на кроз про­зор. За­ми­сли­те да су ди­рек­тор и пе­да­гог до­шли у по­ли­ци­ју и да мо­ју кћер­ку, ко­ја је ту би­ла, ни­су ни пи­та­ли ка­ко се осе­ћа. Они овај ин­ци­дент хо­ће да за­та­шка­ју и за­то ћу ту­жи­ти шко­лу и ди­рек­то­ра Де­ши­ћа – ка­же Ра­до­мир Ра­ди­во­је­вић. Уна Бе­бић Датум: 10.11.2010. СВЕ АЛАР­МАНТ­НИ­ЈЕ ПО­ЈА­ВЕ У ОСНОВ­НОЈ ШКО­ЛИ „ДО­СИ­ТЕЈ ОБ­РА­ДО­ВИЋ“ У ИРИ­ГУ-Уче­ни­ца ле­те­ла кроз про­зор Де­вој­чи­ца Ан­ки­ца Р. (13), из сед­мог три Основ­не шко­ле „До­си­теј Об­ра­до­вић“ из­ба­че­на је из учи­о­ни­це кроз про­зор, са по­лу­спра­та, са ви­си­не од око два ме­тра и сре­ћом ни­је пре­тр­пе­ла те­шке по­вре­де, јед­ну но­гу је уга­ну­ла и до­бро угру­ва­ла обе но­ге. Ак­те­ри ове при­че су тро­ји­ца уче­ни­ка, дво­ји­ца де­ча­ка из сед­мог два оде­ље­ња, Т. С. (13) и М. Б. (13) и И. М. (15), уче­ник Сред­ње струч­не шко­ле „Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић Ми­хиз“, ко­ја ко­ри­сти учи­о­ни­це Основ­не шко­ле „До­си­теј Об­ра­до­вић“ у Ири­гу. Де­ча­ци су ово из­ба­ци­ва­ње кроз про­зор сма­тра­ли „игром на од­мо­ру“, не раз­ми­шља­ју­ћи да је из­ба­ци­ва­ње Ан­ки­це. Р. кроз про­зор мо­гло има­ти и тра­гич­не по­сле­ди­це. Тро­ји­ца де­ча­ка су, у че­твр­так, 4. но­вем­бра на школ­ском од­мо­ру до­шли у учи­о­ни­цу сед­мог три оде­ље­ња, пр­во су по­че­ли да се гу­ра­ју из­ме­ђу се­бе, а он­да су ре­кли да хо­ће да из­ба­цу­ју де­вој­чи­це кроз про­зор. Де­вој­чи­це ни­су мо­гле ве­ро­ва­ти да би њи­хо­ви вр­шња­ци мо­гли би­ти та­ко окрут­ни и из­ло­жи­ти их та­квој опа­сно­сти. Ме­ђу­тим, ка­да су де­ча­ци кре­ну­ли да „ло­ве“ де­вој­чи­це, њих две су ус­пе­ле да им се од­у­пру и по­бег­ну, док је тре­ћој Ан­ки­ци. Р. је­дан од де­ча­ка при­шао са ле­ђа, об­у­хва­тио је ру­ка­ма око груд­ног ко­ша, дру­ги је згра­био за но­ге и од­не­ли до про­зо­ра. Де­вој­чи­ца се оти­ма­ла, зва­ла у по­моћ, ме­ђу­тим, све је би­ло уза­луд, из­ба­че­на је кроз про­зор, на бе­тон­ску пло­чу. - Па­ла сам са по­лу­спра­та, до­че­ка­ла се на но­ге, али ни­сам ус­пе­ла да се за­др­жим ус­прав­но, по­кле­кла сам и та­ко уга­ну­ла јед­ну, а угру­ва­ла обе но­ге. Од­мах су ме од­не­ли у Дом здра­вља у Ири­гу и хит­но упу­ти­ли у Оп­шту бол­ни­цу у Срем­ску Ми­тро­ви­цу, да ми сни­ме но­ге. Ја­ко сам се упла­ши­ла, но­ћу се бу­дим се­ћа­ју­ју­ћи се тог па­да - ка­же упла­ка­на де­вој­чи­ца Ан­ки­ца. Р. Ње­на мај­ка Ја­сна Ра­ди­во­је­вић не мо­же да схва­ти и не­ће да ве­ру­је да се ова­ко не­што де­ша­ва у шко­ли. Стра­хо­ви­то се упла­ши­ла ка­да је до­би­ла те­ле­фон­ски по­зив да до­ђе у Дом здра­вља по де­те, а кад је са­зна­ла шта се до­го­ди­ло, би­ла је шо­ки­ра­на. - Ка­да су ми у До­му здра­вља ре­кли да су мо­ју кћер­ку ње­ни вр­шња­ци из­ба­ци­ли кроз про­зор, ни­сам мо­гла да ве­ру­јем и још увек не мо­гу да схва­тим ка­ква је то шко­ла и ђа­ци, где се у „игри“ де­ца из­ба­цу­ју кроз про­зор. Не мо­гу да ве­ру­јем да се то де­си­ло у шко­ли и да су тро­ји­ца нор­мал­них де­ча­ка то ура­ди­ла. Кад су ме по­зва­ли из До­ма здра­вља, по­ми­сли­ла сам да је мом де­те­ту ло­ше, да јој је по­зли­ло, али кад су ми ре­кли да је из­ба­че­на кроз про­зор, ја сам се шо­ки­ра­ла - ка­же мај­ка Ја­сна. У Основ­ној шко­ли „До­си­теј Об­ра­до­вић“, ди­рек­тор Ђор­ђе Де­шић ка­же, да „тре­ба гла­ве да се охла­де и да се он­да ви­ди шта ће се чи­ни­ти“. Са дво­ји­цом осно­ва­ца - сед­ма­ка, ко­ји су уче­ство­ва­ли у из­ба­ци­ва­њу де­вој­чи­це кроз про­зор, у шко­ли већ ду­же вре­ме­на има­ју про­бле­ма, али ти де­ча­ци до са­да ни­су ка­жња­ва­ни. - То се де­си­ло без при­су­ства на­став­ни­ка, за вре­ме од­мо­ра. Ло­гич­но је да их не мо­же­мо стал­но над­зи­ра­ти. Ме­ђу­тим, мо­ра­мо хлад­не гла­ве са­гле­да­ти слу­чај, ви­де­ти шта је узрок и ка­ко се све то де­си­ло. На­став­нич­ко ве­ће ће за­се­да­ти по­во­дом ово­га и ви­де­ће­мо ка­кву ће до­не­ти од­лу­ку, др­жа­ће­мо се у скла­ду за­ко­на - ка­же ди­рек­тор Де­шић. На пи­та­ње ка­ква се у овом слу­ча­ју мо­же оче­ки­ва­ти од­лу­ка, ди­рек­тор Ђор­ђе Де­шић ка­же: - Ја сам раз­го­ва­рао са ро­ди­те­љи­ма де­вој­чи­це из­ба­че­не кроз про­зор и ро­ди­те­љи­ма де­ча­ка ко­ји су то учи­ни­ли и с об­зи­ром да де­ча­ци до са­да ни­су ка­жња­ва­ни, они мо­гу до­би­ти укор на­став­нич­ког ве­ћа. У овој шко­ли су по­зна­ти и при­ме­ри упа­да уче­ни­ка на ча­со­ве, оме­та­ње на­ста­ве, бе­ке­ље­ња на про­фе­со­ре. На­став­ни­ци­ма ђа­ци по­ка­зу­ју сред­њи прст, упу­ћу­ју по­грд­не ре­чи, па се на­став­ни­ци стал­но жа­ле, а ди­рек­тор Де­шић об­ја­шња­ва: - То се не де­ша­ва сви­ма, већ са­мо на­став­ни­ци­ма ко­ји има­ју до­бре од­но­се са тим уче­ни­ци­ма. Не оме­та­ју уче­ни­ци ча­со­ве свим на­став­ни­ци­ма. Овај слу­чај при­ја­вљен је по­ли­ци­ји и са уче­ни­ци­ма је оба­вљен раз­го­вор. Ка­ко ће да­ље те­ћи овај слу­чај од­лу­чи­ће Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Из­ба­ци­ва­ње де­вој­чи­це из учи­о­ни­це кроз про­зор, за­пре­па­сти­ло је Ири­жа­не и иза­зи­ва раз­ли­чи­те ко­мен­та­ре, од оних да су за ова­кве слу­ча­је­ве кри­ви и ро­ди­те­љи и на­став­ни­ци, до оних да је не­бри­га о од­го­ју и по­на­ша­њу осно­ва­ца, ка­да је шко­ла у пи­та­њу, пре­вр­ши­ла сва­ку ме­ру и да ро­ди­те­љи са стреп­њом ују­тро ис­пра­ћа­ју де­цу у шко­лу. Овим по­во­дом огла­сио се и пред­сед­ник оп­шти­не Ириг, Вла­ди­мир Пе­тро­вић, ко­ји ка­же: - За­пре­па­шћен сам и за­па­њен оним што се у шко­ли до­го­ди­ло. Али, на­жа­лост, ово је са­мо још је­дан, ве­о­ма ру­жан до­каз, да се у шко­ли не ра­ди до­бро, да у шко­ли не­ма ди­сци­пли­не и да се о то­ме не во­ди бри­га. У ко­лек­ти­ву те шко­ле су на­ру­ше­ни ме­ђу­људ­ски од­но­си. Ни на­став­ни­ци, а ни уче­ни­ци не по­шту­ју ди­рек­то­ра, а и ја као пред­сед­ник оп­шти­не имам ло­шу са­рад­њу са ди­рек­то­ром шко­ле. Ука­зао сам на ло­ше ре­зул­та­те ква­ли­фи­ка­ци­о­ног ис­пи­та, што је ин­ди­ка­тив­но и го­во­ри о то­ме ка­ко се у шко­ли ра­ди. Ре­као сам да се мо­ра­ју раз­дво­ји­ти уче­ни­ци сред­ње и основ­не шко­ле ко­ји по­ха­ђа­ју на­ста­ву у ис­тој згра­ди, јер осно­ва­ца је око 400 и 150 сред­њо­шко­ла­ца. По­во­дом овог не­ми­лог слу­ча­ја, ко­ји сре­ћом ни­је имао те­же по­сле­ди­це, сву од­го­вор­ност тре­ба да сно­си ди­рек­тор шко­ле, јер је ово ре­зул­тат ви­ше­го­ди­шњег не­ра­да и не­бри­ге нај­од­го­вор­ни­јих љу­ди у шко­ли. Ми смо по­што­ва­ли од­лу­ку Школ­ског од­бо­ра да се Ђор­ђе Де­шић име­ну­је за ди­рек­то­ра на још је­дан ман­дат, а са­да нам стал­но при­сти­жу жал­бе ро­ди­те­ља на де­ша­ва­ња у шко­ли, да би ово, из­ба­ци­ва­ње де­вој­чи­це кроз про­зор, био вр­ху­нац, чак опа­сних по­ја­ва у шко­ли. То се ни­ка­ко не сме ви­ше то­ле­ри­са­ти - ка­же Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Уна Бе­бић Датум: 03.11.2010. ПО­ЛИ­ЦИЈ­СКА ПЕ­ДА­ГО­ГИ­ЈА-По­кер с пет пу­бо­ва и пен­дре­ком у ру­ка­ву Пе­то­ри­ца по­ли­ца­ја­ца бру­тал­но су пре­ту­кла Ни­ко­лу Ше­ше­ља (26), си­на ли­де­ра ра­ди­ка­ла Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља, јер је иле­гал­но играо по­кер! Ше­шељ и је­дан од коц­ка­ра Ђор­ђе Ми­шче­вић (23) за­до­би­ли су те­шке по­вре­де, а по­ли­цај­ци су су­спен­до­ва­ни због пре­ко­ра­че­ња овла­шће­ња! Пе­то­ри­ца по­ли­ца­ја­ца упа­ла су у уто­рак ују­тру у ка­фа­ну „Бе­ла ви­та" у Срем­ској Ми­тро­ви­ци у ко­јој је два­де­се­так осо­ба иле­гал­но игра­ло по­кер. - Они су упа­ли у ка­фа­ну и по­че­ли да мал­тре­ти­ра­ју и би­ју коц­ка­ре, иако ни­ко ни­је пру­жао от­пор ни­ти се су­прот­ста­вљао по­ли­цај­ци­ма. По­том су из­ве­ли Ни­ко­лу Ше­ше­ља и јед­ног од „по­ке­ра­ша" Ђор­ђа Ми­шче­ви­ћа ис­пред ка­фа­не. Бру­тал­но су их уда­ра­ли без ика­квог по­во­да! Ше­шељ је уда­ран у гла­ву и по те­лу. Он је за­до­био те­шку по­вре­ду ока, док су Ми­шче­ви­ћу по­ло­мље­на ре­бра. У овом на­па­ду лак­ше је по­вре­ђе­но де­се­так коц­ка­ра - ка­же са­го­вор­ник бли­зак ис­тра­зи. По­ли­ци­ја у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­твр­ди­ла је да су по­сле овог ин­ци­ден­та због те­шких по­вре­да слу­жбе­не ду­жно­сти су­спен­до­ва­на пе­то­ри­ца по­ли­ца­ја­ца! - Ка­жње­ни су Сло­бо­дан Ву­ко­вић (27), Ср­ђан Ко­зба­шић (27), Жељ­ко Дроб­њак (25), Мар­ко Мач­кић (20) и Вла­ди­мир Пав­ко­вић (30), док је због утвр­ђе­ног про­пу­ста у ра­ду, ди­сци­плин­ски по­сту­пак по­кре­нут и про­тив по­ли­цај­ца Жив­ка Ши­јач­ког (44) - на­во­ди се у са­оп­ште­њу по­ли­ци­је и до­да­је: - Ву­ко­вић, Ко­зба­шић, Дроб­њак, Мач­кић у Пав­ко­вић упу­ће­ни су 26. ок­то­бра, око 2.30 ча­со­ва, у ин­тер­вен­ци­ју у ка­фа­ну „Бе­ла Ви­та" у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Они су са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но и про­тив­но слу­жбе­ном на­ло­гу про­ва­ли­ли за­кљу­ча­на вра­та ка­фа­не у ко­јој је два­де­се­так осо­ба уче­ство­ва­ло у ор­га­ни­зо­ва­ном по­ке­ру. По­ли­цај­ци су из­ве­ли Ше­ше­ља и Ми­шче­ви­ћа и за­да­ли им не­ко­ли­ко уда­ра­ца по гла­ви и те­лу. У са­оп­ште­њу се да­ље на­во­ди да по­сле ин­тер­вен­ци­је по­ме­ну­ти по­ли­цај­ци ни­су при­ја­ви­ли овај до­га­ђај ста­ре­ши­на­ма и де­жур­ној слу­жби По­ли­циј­ске упра­ве у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ни­ти су га еви­ден­ти­ра­ли у слу­жбе­ним еви­ден­ци­ја­ма! - У то­ку је за­јед­нич­ки рад ту­жи­ла­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и по­ли­ци­је на утвр­ђи­ва­њу по­сто­ја­ња кри­вич­не од­го­вор­но­сти по­ли­ца­ја­ца. На­кон ис­тра­ге, про­тив њих ће би­ти под­не­те од­го­ва­ра­ју­ће кри­вич­не при­ја­ве - пи­ше у са­оп­ште­њу. Ни­ко­ла је Ше­ше­љев нај­ста­ри­ји син из пр­вог бра­ка са су­пру­гом Ве­сном. Ни­ко­ла је до­био име по де­ди, а кр­стио га је Вук Дра­шко­вић, ли­дер СПО. Он жи­ви у по­ро­дич­ној ку­ћи у Ба­тај­ни­ци. Пресс је по­ку­шао да сту­пи у кон­такт са стран­ком Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља и са­зна да ли је њи­хов ли­дер са­знао за овај ин­ци­дент и ка­ко је ре­а­го­вао, али смо оста­ли ус­кра­ће­ни за од­го­вор. Ја­дран­ка Ше­шељ, су­пру­га Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља, у крат­ком те­ле­фон­ском раз­го­во­ру ре­кла је да је чу­ла шта се до­го­ди­ло, али да не мо­же да го­во­ри о то­ме јер је би­ла код при­ја­те­ља на сла­ви. Ина­че, Ни­ко­ла Ше­шељ је ре­ги­стро­ван на ин­тер­нет пор­та­лу као по­кер играч и ре­дов­но игра ови игру он­лајн. - По­зна­то је да је Ни­ко­ла стра­ствен по­ке­раш. Ме­ђу­тим, он је без ика­квог раз­ло­га бру­тал­но пре­ту­чен, а по­ли­цај­ци су пре­ко­ра­чи­ли овла­шће­ња, што је МУП и при­знао. Ни­ко­ла је по­сле ука­за­не по­мо­ћи пу­штен на кућ­но ле­че­ње - ре­као је је­дан од по­зна­ни­ка по­ро­ди­це Ше­шељ. Про­тив осум­њи­че­них по­ли­ца­ја­ца су под­не­те кри­вич­не при­ја­ве. На­кон са­слу­ша­ња, ис­тра­жни су­ди­ја их је пу­стио да се бра­не са сло­бо­де. Датум: 20.10.2010. ДО­БРЕ ПО­РУ­КЕ ИЗ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ТУ­ЖИ­ЛА­ШТВА-На­кон што је у М НО­ВИ­НА­МА об­ја­вље­на фо­то­гра­фи­ја звер­ски уби­је­ног пса Ту­жи­ла­штво на­ло­жи­ло по­ли­циј­ску ис­тра­гу Ка­да смо пре ви­ше од ме­сец и по да­на, у бро­ју од 1. сеп­тем­бра, на на­слов­ној стра­ни М НО­ВИ­НА об­ја­ви­ли фо­то­гра­фи­ју звер­ски уби­је­ног пса, у бли­зи­ни пу­та за Ле­жи­мир, хте­ли смо још јед­ном да скре­не­мо па­жњу да се вар­вар­ству ова­кве вр­сте јед­ном мо­ра ста­ти на крај. За­то нас је при­јат­но из­не­на­ди­ло ка­да су нам у по­ли­ци­ји ре­кли да же­ле да ис­пи­та­ју овај слу­чај, јер су за то до­би­ли нео­по­зив на­лог из Основ­ног јав­ног ту­жи­ла­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. То је пр­ви пут да има­мо са­зна­ња да се Ту­жи­ла­штво по­че­ло ба­ви­ти ова­квим пи­та­њем и ми­сли­мо да за­слу­жу­је пу­ну по­др­шку це­ло­куп­не јав­но­сти. Све че­шћи апе­ли пре­ко ме­ди­ја, про­тив оних ко­ји са­ка­те и уби­ја­ју не­ду­жне жи­во­ти­ње, као да са­мо до­дат­но сти­му­ли­шу ра­зно­ра­зне пси­хо­па­те, ко­ји хра­не свој бо­ле­сни ум вр­ше­њем на­си­ља над жи­во­ти­ња­ма, углав­ном пси­ма лу­та­ли­ца­ма. На­рав­но, увек има па­мет­них и на­до­буд­них ко­ји ће ре­ћи да спа­да­мо у оне ко­ји ви­ше бри­ну о пси­ма лу­та­ли­ца­ма, не­го о си­ро­ма­шни­ма. Ми смо ве­о­ма све­сни да је си­ро­ма­штво ве­ли­ки про­блем овог дру­штва, али пси сва­ка­ко ни­су кри­ви због жр­та­ва тран­зи­ци­је. А на кон­ста­та­ци­ју да су срем­ске оп­шти­не, не­зва­нич­но, у по­след­њих пет го­ди­на го­ди­шње пла­ћа­ле из­ме­ђу 20 и 30 ми­ли­о­на ди­на­ра од­ште­те гра­ђа­ни­ма ко­је су ује­ли пси лу­та­ли­це, зар ни­је је­ди­ни пра­ви од­го­вор да су за мно­го ма­ње па­ре мо­гли би­ти из­гра­ђе­ни ази­ли за псе у свим сре­ди­на­ма. За са­да, ази­ли по­сто­је са­мо у Ру­ми и Ста­рој Па­зо­ви. У дру­гим сре­ди­на­ма – псе уби­ја­ју, зар не? В. Ћо­сић СРЕМ­СКИ ОКРУГ Ту­жи­ла­штво фи­нан­си­ра на­род­ну ку­хи­њу Сред­стви­ма при­ку­пље­ним од нов­ча­них упла­та окри­вље­них за лак­ша кри­вич­на де­ла, по­што је Основ­ни јав­ни ту­жи­лац од­ло­жио кри­вич­но го­ње­ње (ка­ко је пред­ви­ђе­но чла­ном 236. За­ко­на о кри­вич­ном по­ступ­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је), фи­нан­си­ра­ће се на­род­не ку­хи­ње у срем­ским оп­шти­на­ма. Овај за­кљу­чак је до­нет про­шлог че­тврт­ка, 14. ок­то­бра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, на сед­ни­ци Ко­ми­си­је Срем­ског окру­га. У пи­та­њу је два ми­ли­о­на ди­на­ра, ко­ји су при­ку­пље­ни од 1. ја­ну­а­ра до да­нас. Сред­ства су рав­но­мер­но рас­по­де­ље­на по оп­шти­на­ма, а оне оп­шти­не ко­је не­ма­ју на­род­ну ку­хи­њу (Ириг) по­тро­ши­ће сред­ства на дру­ги аде­ква­тан на­чин, пре­ко Цр­ве­ног кр­ста. Не­бој­ша По­по­вић, ко­ји се од по­чет­ка ове го­ди­не на­ла­зи на ме­сту Основ­ног јав­ног ту­жи­о­ца у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је за М НО­ВИ­НЕ ре­као: – По­сто­је две мо­гућ­но­сти. Јед­на, по чла­ну 236 ЗКП и по ко­јој од­лу­чу­је сам ту­жи­лац, до­зво­ља­ва да се за кри­вич­на де­ла, ко­ја се санк­ци­о­ни­шу нов­ча­ном ка­зном, или за­тво­ром до три го­ди­не, окри­вље­ном, ако он то при­хва­ти, на­ло­жи да упла­ти нов­ча­ни из­нос у ко­рист не­ке ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је, уз од­у­ста­ја­ње од кри­вич­ног го­ње­ња. У пи­та­њу су лак­ша кри­вич­на де­ла. Не ра­ди се о по­врат­ни­ци­ма, већ су у пи­та­њу ма­хом си­ту­а­ци­о­на де­ла, за ко­је су нов­ча­не ка­зне у про­се­ку око 50.000 ди­на­ра. Слич­но се мо­же из­ре­ћи и за ка­зне до пет го­ди­на за­тво­ра, али у овом слу­ча­ју то ту­жи­лац не мо­же да од­лу­чи сам, већ уз при­ста­нак Су­да. В. Ћ. (Оквир) ЗА­КОН О КРИ­ВИЧ­НОМ ПО­СТУП­КУ Члан 236. (1) Јав­ни ту­жи­лац мо­же, уз са­гла­сност су­да, од­ло­жи­ти кри­вич­но го­ње­ње за кри­вич­на де­ла за ко­ја је пред­ви­ђе­на нов­ча­на ка­зна или ка­зна за­тво­ра до три го­ди­не, ако осум­њи­че­ни при­хва­ти јед­ну или ви­ше од сле­де­ћих ме­ра:   1) да от­кло­ни штет­ну по­сле­ди­цу на­ста­лу из­вр­ше­њем кри­вич­ног де­ла или да на­кна­ди при­чи­ње­ну ште­ту,   2) да пла­ти од­ре­ђе­ни нов­ча­ни из­нос у ко­рист ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је, фон­да или јав­не уста­но­ве,   3) да оба­ви од­ре­ђе­ни дру­штве­но­ко­ри­сни или ху­ма­ни­тар­ни рад,   4) да ис­пу­ни до­спе­ле оба­ве­зе из­др­жа­ва­ња,   5) да се под­врг­не од­ви­ка­ва­њу од ал­ко­хо­ла или опој­них дро­га,   6) да се под­врг­не пси­хо­со­ци­јал­ној те­ра­пи­ји.   (2) Осум­њи­че­ни је ду­жан да при­хва­ће­ну оба­ве­зу из­вр­ши у ро­ку ко­ји не мо­же би­ти ду­жи од шест ме­се­ци.   (3) Ако осум­њи­че­ни из­вр­ши оба­ве­зу из ста­ва 1. тач. 1. и 4. овог чла­на или, уз при­ста­нак оште­ће­ног, оба­ве­зу из ста­ва 1. тач. 2. и 3. овог чла­на у ро­ку из прет­ход­ног ста­ва овог чла­на, јав­ни ту­жи­лац ће од­ба­ци­ти кри­вич­ну при­ја­ву, а од­ред­бе чла­на 61. овог за­ко­ни­ка не­ће се при­ме­њи­ва­ти.   Датум: 13.10.2010. ТРЕ­ЋА ПРЕ­СУ­ДА ЗА УБИ­ЦУ ОЦА ИЗ СТА­РЕ ПА­ЗО­ВЕ-Ма­је­ру 15 го­ди­на ро­би­је То­ни Ма­јер (32) је по­но­во осу­ђен у Ви­шем су­ду у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­што му је Пре­тре­сно ве­ће су­ди­је Ма­ри­це Јо­лић из­ре­кло ка­зну за­тво­ра у тра­ја­њу од 15 го­ди­на. Осу­ђе­ни на ви­ше­го­ди­шњу ро­би­ју огла­шен је кри­вим за те­шко уби­ство на под­му­као на­чин, од­но­сно да је 24. ја­ну­а­ра 2002. го­ди­не у Ста­рој Па­зо­ви на спа­ва­њу хи­ци­ма из пи­што­ља убио свог оца Ан­ту­на Ма­је­ра (65) по­зна­тог стра­о­па­зо­вач­ког ауто­ме­ха­ни­ча­ра. Ма­јер је пр­во осу­ђен на 10 го­ди­на за­тво­ра за те­жак по­ро­дич­ни зло­чин, ту пре­су­ду је уки­нуо та­да­шњи Вр­хов­ни суд и на­ло­жио но­во су­ђе­ње. На по­но­вље­ном суд­ском про­це­су уби­ци оца из­ре­че­на је ка­зна од 15 го­ди­на ро­би­је, али је и њу уки­нуо Вр­хов­ни суд и до­шло је до тре­ћег су­ђе­ња. За те­жак зло­чин Ма­је­ру је би­ла за­пре­ће­на и мак­си­мал­на ка­зна од 40 го­ди­на за­тво­ра, али по­што се та­да­шње Окру­жно јав­но ту­жи­ла­штво ни­је жа­ли­ло на дру­гу пре­су­ду ко­јом је уби­ца оца осу­ђен на 15 го­ди­на за­тво­ра, на тре­ћем су­ђе­њу, окри­вље­ном ни­је мо­гла би­ти из­ре­че­на ве­ћа пре­су­да од де­це­ни­ју и по ро­би­је. Та­ко­ђе, по­што је у при­тво­ру про­вео све­га де­вет ме­се­ци на­кон хап­ше­ња 13. мар­та 2002. до де­цем­бра исте го­ди­не, што је не­у­о­би­ча­је­но за по­чи­ни­о­ца ова­ко те­шког кри­вич­ног де­ла, ко­ји је по­том на су­ђе­ња до­ла­зио са сло­бо­де, осу­ђе­ном је од­мах на­кон из­ри­ца­ња пре­су­де од­ре­ђен при­твор до ње­не пра­во­сна­жно­сти, уз обра­зло­же­ње, да се при­твор Ма­је­ру на­кон ско­ро пу­них осам го­ди­на по­но­во од­ре­ђу­је због по­себ­но те­шких окол­но­сти ка­ко је из­вр­ше­но кри­вич­но де­ло. Суд је по­твр­дио на­во­де оп­ту­жни­це на­пи­са­не про­тив Ма­је­ра, где је пи­са­ло да је он 24. ја­ну­а­ра 2002. го­ди­не у по­ро­дич­ној ку­ћи у Ста­рој Па­зо­ви, Ули­ца Но­во­сад­ска број 70, на спа­ва­њу, у ка­сним ве­чер­њим са­ти­ма на под­му­као на­чин хи­ци­ма из пи­што­ља мар­ке ’’бе­ре­та’’, са укуп­но пет ме­та­ка, убио свог оца Ан­ту­на Ма­је­ра (65). На­кон те­шког по­ро­дич­ног зло­чи­на, ка­ко је ста­ја­ло у оп­ту­жни­ци, То­ни је у ра­ним ју­тар­њим са­ти­ма, леш уби­је­ног оца за­ка­му­фли­рао у по­друм по­ро­дич­не ку­ће, а да би при­крио тра­го­ве сви­ре­пог зло­чи­на, на бе­жи­вот­но те­ло оца на­ву­као је ве­ли­ку ко­ли­чи­ну ци­гле, те да би се оси­гу­рао од от­кри­ва­ња те­шког уби­ства, на све то је још на­ба­цао и не­ко­ли­ко то­на угља. Не­ста­нак уби­је­ног Ан­ту­на Ма­је­ра при­ја­вио је над­ле­жним у По­ли­циј­ској ста­ни­ци у Ста­рој Па­зо­ви 1. мар­та 2002. го­ди­не, где је по­ли­циј­ским слу­жбе­ни­ци­ма ис­при­чао да је уби­је­ни отац оти­шао у Бе­о­град ода­кле се ауто­бу­сом, на­вод­но, за­пу­тио у не­ку од ба­ња у Ср­би­ји, те се ни­је ја­вио ви­ше од ме­сец да­на. На­кон не­пу­не две не­де­ље од при­ја­ве не­стан­ка Ан­ту­на Ма­је­ра, То­ни је ухап­шен од стра­не при­пад­ни­ка По­ли­циј­ске упра­ве Срем­ска Ми­тро­ви­ца због осно­ва­не сум­ње да је по­чи­нио те­жак зло­чин. На сва три су­ђе­ња, Ма­јер је при­знао да је убио оца, да је то пла­ни­рао по­што га је овај на­вод­но вре­ђао и мал­тре­ти­рао, те је уби­је­ног оца Ан­ту­на озна­чио као глав­ног крив­ца за свој раз­вод бра­ка. С. Ла­лић

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved