Датум: 16.05.2012. УСКО­РО У РУ­МИ НО­ВИ ПО­ГОН ИН­СЕР­ТА - Још 90 но­вих рад­них ме­ста Уго­вор о оту­ђе­њу гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта у јав­ној сво­ји­ни без на­кна­де, пот­пи­са­ли су 10. ма­ја у Град­ској ку­ћи ди­рек­тор пред­у­зе­ћа Ин­серт из Бе­о­гра­да Жар­ко Ко­јић и пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. Ово је че­твр­та ин­ве­сти­ци­ја за ко­ју су ра­ђе­ни ела­бо­ра­ти о еко­ном­ској оправ­да­но­сти бес­плат­ног оту­ђе­ња гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта - пр­ви је био за фир­му Ка­пи­тал груп из Бе­о­гра­да у рад­ној зо­ни "Рум­ска пе­тља", а по­том за фир­ме Ал­бон, Адри­а­на и са­да Ин­серт ко­ји сво­је про­из­вод­не зо­не гра­де у За­пад­ној ин­ду­стриј­ској зо­ни. Ова фир­ма је у Ру­ми при­сут­на већ две го­ди­не (ра­де у за­ку­пље­ним про­сто­ри­ја­ма Клу­за) и за­по­шља­ва 150 рад­ни­ка. - Мо­рам ис­та­ћи да ди­рек­тор Жар­ко Ко­јић по­шту­је све пра­ва рад­ни­ка и за­кон­ске оба­ве­зе - рад­ни­ци су при­ја­вље­ни, ре­дов­но до­би­ја­ју пла­ту, има­ју го­ди­шње од­мо­ре. Та­кви по­сло­дав­ци нам тре­ба­ју. У на­шој оп­шти­ни смо ство­ри­ли усло­ве да ин­ве­сти­то­ри бр­зо ре­а­ли­зу­ју сво­је ин­ве­сти­ци­је, та­ко да смо у по­след­њих де­сет да­на пот­пи­са­ли три уго­во­ра о град­њи про­из­вод­них по­го­на у Ру­ми. То је до­бра пре­по­ру­ка за­ин­те­ре­со­ва­ни­ма да смо до­бро ме­сто за ула­га­ње, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. - Три ме­се­ца ће би­ти до­вољ­но да се поч­не са зи­да­њем по­го­на у За­пад­ној рад­ној зо­ни. Ра­ди се о зе­мљи­шту по­вр­ши­не од 1,5 хек­та­ра док је вред­ност ин­ве­сти­ци­је око три ми­ли­о­на евра. Ми већ са­да у за­по­шља­ва­мо 150 рад­ни­ка, а у пр­вој фа­зи би­ће за­по­сле­но још 90 но­вих. Оче­ку­јем да би по­гон мо­гао да поч­не са ра­дом нај­ка­сни­је до ра­ног про­ле­ћа, ре­као је по­сле пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра ди­рек­тор Жар­ко Ко­јић. Оно што ће сва­ка­ко ин­те­ре­со­ва­ти на­ше чи­та­тељ­ке је по­да­так да се "Ин­серт" ба­ви по­сло­ви­ма до­ра­де и про­из­вод­ње гор­њих де­ло­ва ви­со­ко­ква­ли­тет­не мод­не обу­ће за нај­по­зна­ти­је мод­не ку­ће Chan­le, Cri­stian Di­or, Lui Vu­it­ton, Pra­da... По­слов­ни обје­кат у пр­вој фа­зи за­у­зи­мао би око 3.500 ква­драт­них ме­та­ра. С. Џ. Датум: 09.05.2012. У ИН­ДУ­СТРИЈ­СКОЈ ЗО­НИ У РУ­МИ - Ал­бон гра­ди фа­бри­ку Зва­ни­чан по­че­так ра­до­ва на из­град­њи по­го­на ком­па­ни­је Ал­бон из Ши­ма­но­ва­ца у ин­ду­стриј­ској зо­ни у Ру­ми (у бли­зи­ни Ру­ме­на) озна­чен је по­ста­вља­њем ка­ме­на те­мељ­ца 4. ма­ја. Реч је о ен­гле­ској фир­ми Аlbon Plc. ко­ја је у Ср­би­ји при­сут­на од 2005. го­ди­не, а ко­ја је у Ши­ма­нов­ци­ма сво­ју фир­му осно­ва­ла 2010.го­ди­не. По­гон у Ру­ми, у ко­јем ће се про­из­во­ди­ти клип­ња­че на­ме­ње­не Фор­ду и Фи­ја­ту, тре­ба­ло би да са ра­дом стар­ту­је у ја­ну­а­ру 2013. го­ди­не и да упо­сли 200 рад­ни­ка. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је је око осам ми­ли­о­на евра. - Ми смо при­ли­ком пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра о оту­ђе­њу гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта без на­кна­де на­ја­ви­ли да од­мах кре­ће­мо са из­град­њом. У ре­корд­ном вре­ме­ну смо ус­пе­ли да обез­бе­ди­мо па­пи­ре за­јед­но са пред­став­ни­ци­ма рум­ске оп­шти­не и да­нас зва­нич­но по­чи­ње­мо са ра­до­ви­ма. За­вр­ше­так ра­до­ва оче­ку­је­мо 1. де­цем­бра ове го­ди­не, ре­као је на ло­ка­ци­ји из­град­ње ди­рек­тор фир­ме Ал­бон Исмет Гре­бо­вић. Под­се­ти­мо, Вла­да Ср­би­је је да­ла бес­плат­но гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште фир­ми Ал­бон. - Овом ин­ве­сти­то­ру је до­де­ље­но не­пу­них пет хек­та­ра зе­мљи­шта, уз од­го­ва­ра­ју­ће оба­ве­зе, пре све­га да за­по­сли 200 рад­ни­ка и да сле­де­ће го­ди­не поч­не са про­из­вод­њом. Ово је пр­ви од три ин­ве­сти­то­ра, ко­ји су до­би­ли зе­мљи­ште на овој ло­ка­ци­ји, ко­ји по­чи­ње са ра­дом, ка­же На­да Харш, ди­рек­тор­ка ЈП за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве у Ру­ми. - Ов­де гра­ди­мо 8.000 ква­драт­них ме­та­ра ха­ле и 1.500 ква­драт­них ме­та­ра ад­ми­ни­стра­тив­ног про­сто­ра. Ро­ко­ви су нам те­сни - до 1. де­цем­бра, али се на­дам да ће све би­ти до та­да за­вр­ше­но, ре­као је Ми­о­драг Брај­ко­вић, ди­рек­тор фир­ме Хар­ден ко­ја је из­во­ђач ра­до­ва. С. Џ. Датум: 25.04.2012. ИН­ЂИ­ЈА - По­че­так из­град­ње ИТ и би­знис пар­ка Ин­ђи­ја је про­шлог че­тврт­ка, 19. апри­ла, би­ла до­ма­ћин број­ним ви­со­ким го­сти­ма - до­ма­ћим и стра­ним из све­та еко­но­ми­је и по­ли­ти­ке, као и ве­ли­ком бро­ју но­ви­нар­ских еки­па. Раз­лог је био по­че­так град­ње пр­вог ИТ и би­знис пар­ка, као и отва­ра­ње Fas­hion par­ka - аутле­та, та­ко­ђе пр­вог та­кве вр­сте у Ср­би­ји. А све то зна­чи - ве­ли­ке ин­ве­сти­ци­је и зна­ча­јан број но­вих рад­них ме­ста. Из­град­ња је зва­нич­но за­по­че­ла по­шту­ју­ћи вер­ске оби­ча­је - ин­диј­ске и пра­во­слав­не, ко­јим се же­ли обез­бе­ди­ти по­год­но тло и успе­шна град­ња. Мно­ги су по пр­ви пут ви­де­ли индијскi оби­чај Бу­ми Пу­ђа ко­ји има слич­но зна­че­ње на­шем осве­ће­њу те­ме­ља. Ин­ве­сти­то­ри­ма и њи­хо­вим зва­ни­ца­ма обра­тио се пре­ми­јер Мир­ко Цвет­ко­вић ко­ји је ука­зао да је ово но­во по­гла­вље у раз­во­ју Ср­би­је ко­ју ви­ди као моћ­но чво­ри­ште пу­те­ва и пру­га и мо­де­ран цен­тар са­вре­ме­них ко­му­ни­ка­ци­ја. - За го­ди­ну да­на ов­де ће би­ти упо­сле­но 1.000 мла­дих струч­ња­ка, а за де­сет го­ди­на тај број ће би­ти чак 25.000 за­по­сле­них. ИТ ин­ду­стри­ја се раз­ви­ја у све­ту бр­же од дру­гих ин­ду­стриј­ских гра­на, а и Вла­да Ср­би­је је трај­но опре­де­ље­на за њен раз­вој. Овај цен­тар има ме­ђу­на­род­ни зна­чај, а Ин­ђи­ја је круп­ним сло­ви­ма убе­ле­же­на на ин­фор­ма­ци­о­ним ма­па­ма све­та, ре­као је пре­ми­јер Цвет­ко­вић. Ам­ба­са­дор­ка Ин­ди­је у Бе­о­гра­ду Nengcha Lho­u­vum је ис­та­кла чи­ње­ни­цу да је ово пр­ва ин­ве­сти­ци­ја у Ср­би­ји и из­ра­зи­ла на­ду да ће и оста­ле ин­диј­ске фир­ме пра­ти­ти Ем­ба­си гру­пу. - Ово је ко­рак на­пред у на­шој по­све­ће­но­сти ши­ре­њу. Убе­ђе­ни смо да ће овај би­знис парк, пр­ви у Ср­би­ји, обез­бе­ди­ти та­кву сре­ди­ну у ко­јој ће ве­ли­ке ме­ђу­на­род­не ком­па­ни­је мо­ћи да по­зи­ци­о­ни­ра­ју сво­је цен­тре зна­ња, на обо­стра­ну ко­рист ин­ду­стри­је, као и ло­кал­них струч­ња­ка, из­ја­вио је Џи­ту Вир­ва­ни, пред­сед­ник и ге­не­рал­ни ди­рек­тор ин­ве­сти­то­ра Ем­ба­си гру­пе. Сво­је за­до­вољ­ство овим про­јек­том из­ра­зио је и др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не. - То ће омо­гу­ћи­ти за­по­шља­ва­ње ви­ше од 10.000 ин­фор­ма­тич­ких ин­же­ње­ра у на­ред­них пет го­ди­на, као и да за­у­зме­мо ме­сто у нај­про­фи­та­бил­ни­јој ин­ду­стриј­ској гра­ни у све­ту, ре­као је др Бо­јан Пај­тић. Пред­сед­ник ин­ђиј­ске оп­шти­не Го­ран Је­шић је ис­та­као да у овом тре­нут­ку у ин­ђиј­ској оп­шти­ни има шест ве­ли­ких ин­ве­сти­ци­ја и за­хва­лио на по­мо­ћи Вла­ди Ср­би­је у то­ме. Сво­јим ин­диј­ским парт­не­ри­ма Го­ран Је­шић је ре­као: - Ср­би­ја је до­би­ла ста­тус кан­ди­да­та за члан­ство у Европ­ску уни­ју и она је ваш си­гу­ран парт­нер. Ре­ци­мо да би пр­ва фа­за из­град­ње ИТ и би­знис пар­ка тре­ба­ло да се окон­ча у дру­гом квар­та­лу 2013. го­ди­не, а гра­ди­ће се у ви­ше фа­за. Под­ра­зу­ме­ва из­град­њу кан­це­ла­риј­ског про­сто­ра А кла­се од укуп­но 25.000 ква­драт­них ме­та­ра ко­је ће би­ти сме­ште­не у че­ти­ри по­слов­не згра­де. У на­ред­них пет го­ди­на парк би мо­гао да се про­ши­ри и до 250.000 ква­драт­них ме­та­ра по­слов­ног про­сто­ра. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 11.04.2012. ХРТ­КОВ­ЦИ - Отво­ре­на фа­бри­ка пе­ле­та Фа­бри­ка пе­ле­та у Хрт­ков­ци­ма, у ко­ју је уло­же­но три ми­ли­о­на евра и у ко­јој тре­нут­но ра­ди 40 рад­ни­ка, зва­нич­но је по­че­ла са ра­дом 6.апри­ла, а све­ча­но је отво­рио Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва. Реч је о пр­вој фа­бри­ци ко­ја се гра­ди у рад­ној зо­ни Хрт­ков­ци, за јун је на­ја­вљен и по­че­так ра­до­ва на фа­бри­ци АТМ Пет фуд, а пла­ни­ра се и из­град­ња енер­га­не. - Ово је са­мо је­дан од по­го­на ко­ји је отво­рен на се­лу, а ко­јим се ов­де по­ве­ћа­ва стан­дард жи­во­та. По по­след­њем по­пи­су ви­ди­мо да има­мо од­лив ста­нов­ни­штва и ово што се де­ша­ва у Хрт­ков­ци­ма је ре­цепт ка­ко да за­др­жи­мо љу­де та­мо где су ро­ђе­ни. Ка­да се за­вр­ши и на­ја­вље­на из­град­ња фа­бри­ке хра­не за кућ­не љу­бим­це би­ће отво­ре­но још сто­ти­нак рад­них ме­ста, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва је ис­та­као да је ово нај­бо­љи при­мер са­рад­ње љу­ди из Ме­сне за­јед­ни­це, рум­ске оп­шти­не, Вла­де Вој­во­ди­не са суб­вен­ци­ја­ма за рад­на ме­ста и ин­ве­сти­то­ра Бо­ри­са Ва­си­ље­ва. - Ка­да се ов­де из­гра­ди и фа­бри­ке хра­не за кућ­не љу­бим­це мо­ћи ће­мо да ка­же­мо да смо ство­ри­ли све усло­ве за јед­ну до­бру при­вред­ну при­чу, ре­као је Ми­ро­слав Ва­син и по­том све­ча­но пу­стио у рад Фа­бри­ку пе­ле­та у Хрт­ков­ци­ма. Пун ка­па­ци­тет фа­бри­ке је про­из­вод­ња 30.000 то­на пе­ле­та го­ди­шње. С. Џа­ку­ла Датум: 28.03.2012. РУМ­СКИ МИ­ТАС ПРО­ШИ­РИО КА­ПА­ЦИ­ТЕ­ТЕ - По­чи­ње про­из­вод­ња за ру­ско тр­жи­ште У Ми­та­со­вој фа­бри­ци у Ру­ми про­ши­ру­ју про­из­вод­њу по­љо­при­вред­не пне­у­ма­ти­ке ко­ја ће би­ти на­ме­ње­на ру­ском тр­жи­шту. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је у ма­ши­ну и опре­му за ове на­ме­не је 3,5 ми­ли­о­на евра. Вла­сни­ци и ру­ко­вод­ство Ми­та­са су од­лу­чи­ли да ис­ко­ри­сте пред­но­сти до­го­во­ра о сло­бод­ној тр­го­ви­ни из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је. Про­из­вод­ња стар­ту­је у апри­лу, а пу­ни ка­па­ци­те­ти но­вих ма­ши­на се оче­ку­ју у на­ред­ној го­ди­ни. По­во­дом ско­ра­шњег по­чет­ка про­из­вод­ње за ру­ско тр­жи­ште Ми­тас је по­се­тио је пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић, пред­став­ни­ци При­вред­не ко­мо­ре Вој­во­ди­не, као и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Би­ли су при­сут­ни и вла­сни­ци Ми­та­са То­мас Не­мец и Ол­дрих Шле­ме, као и ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ја­ро­слав Че­ху­ра и Иво Со­мр, ди­рек­тор Ми­та­са у Ру­ми. - Про­ши­ру­је­мо про­из­вод­њу ра­ди­јал­них трак­тор­ских и ком­бајн­ских гу­ма. У Ру­ми су спо­соб­ни да про­из­ве­ду ве­ли­ке ра­ди­јал­не гу­ме ко­је ру­ски фар­ме­ри че­сто ко­ри­сте, ка­же ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ми­та­са Ја­ро­слав Че­ху­ра. Он је ис­та­као и стра­те­шку по­зи­ци­ју Ср­би­је, об­у­че­ну рад­ну сна­гу, ефи­ка­сне про­из­вод­не тро­шко­ве, као и ста­тус др­жа­ве - кан­ди­да­та за члан­ство у ЕУ као до­бар ам­би­јент за све во­де­ће европ­ске ком­па­ни­је. Го­во­ре­ћи о про­из­вод­њи и ка­па­ци­те­ти­ма Иво Со­мр је ре­као да је тре­нут­но у Ру­ми за­по­слен 541 рад­ник и да се ове го­ди­не пла­ни­ра про­из­вод­ња 15.300 то­на пне­у­ма­ти­ка, а нај­ви­ше се из­во­зи у за­пад­ну Евро­пу. Про­шло­го­ди­шњи при­ход је био око 40 ми­ли­о­на евра. - Ово је нај­зна­чај­ни­ји при­вред­ни су­бјект у рум­ској оп­шти­ни и нај­ве­ћи из­во­зник у Сре­му. Про­из­вод­ња за ру­ско тр­жи­ште је зна­ча­јан по­мак у ра­ду овог пред­у­зе­ћа што ће им омо­гу­ћи­ти но­ва тр­жи­шта и про­фит а на­ма зна­чи што ће се за­по­сли­ти је­дан но­ви број рад­ни­ка. На­ја­вље­ним про­ши­ре­њем ка­па­ци­те­та - од­но­сно град­ња но­вог про­из­вод­ног по­го­на - ту ће се за­по­сли­ти још пре­ко 200 рад­ни­ка. Ми се тру­ди­мо и да им по­мог­не­мо и олак­ша­мо ад­ми­ни­стри­ра­ње, ис­та­као је пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. Др Бо­јан Пај­тић је из­ра­зио за­до­вољ­ство не са­мо због то­га што је у Вој­во­ди­ни ве­ли­ки број стра­них ин­ве­сти­ци­ја, не­го и због обез­бе­ђи­ва­ње усло­ва за њи­хо­во по­сло­ва­ње и про­ши­ри­ва­ње. - За­то је сва­ка дру­га ком­па­ни­ја ко­ја је до­шла на на­ше под­руч­је ушла и у про­цес ре­ин­ве­сти­ра­ња. У про­шлој го­ди­ни има­ли смо 25 ком­па­ни­ја ко­је су ин­ве­сти­ра­ле до­дат­них 160 ми­ли­о­на евра у по­го­не ко­ји већ по­сто­је, а ове го­ди­не има­мо на­ја­ве из Си­мен­са, Хен­ке­ла, Ал­бо­не, да­нас ов­де у Ми­та­су и ти но­ви по­го­ни обез­бе­ђу­ју и ве­ћу про­из­вод­њу, ве­ћи из­воз и ве­ли­ки број но­вих рад­ни­ка. До са­да је око 800 ми­ли­о­на евра уло­же­но у Вој­во­ди­ну кроз про­цес ре­ин­ве­сти­ра­ња, ре­као је у Ру­ми др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 21.03.2012. СЕД­НИ­ЦА СКУП­ШТИ­НЕ ОП­ШТИ­НЕ РУ­МА - Ру­ма ће опет би­ти ин­ду­стриј­ски цен­тар У оп­шти­на Ру­ма би у нај­ско­ри­је вре­ме тре­ба­ло да поч­ну са ра­дом три фа­бри­ке ко­је ће за­по­сли­ти ви­ше од 500 рад­ни­ка. Ра­ди се о фир­ма­ма из обла­сти ауто­мо­бил­ске и тек­стил­не ин­ду­стри­је. Од­бор­ни­ци рум­ске Скуп­шти­не су у пе­так 16. мар­та усво­ји­ли ела­бо­ра­те о еко­ном­ском зна­ча­ју ре­а­ли­за­ци­је ин­ве­сти­ци­о­них про­је­ка­та при­вред­них дру­шта­ва Ал­бон из Ши­ма­но­ва­ца, Адри­а­на текс из Сом­бо­ра и Ин­серт из Но­вог Бе­о­гра­да. Ови ела­бо­ра­ти су нео­п­ход­ни ка­ко би се у ре­пу­блич­кој Ди­рек­ци­ји за имо­ви­ну до­би­ле са­гла­сно­сти по­треб­не да се ин­ве­сти­то­ри­ма усту­пи гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште на ком би већ то­ком про­ле­ћа тре­ба­ло да се гра­де по­ме­ну­те фа­бри­ке. Го­во­ре­ћи о то­ме пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић је ис­та­као да је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва пре три и по го­ди­не по­че­ла ства­ра­њем усло­ва за то отва­ра­ње рад­них зо­на, као и оспо­со­бља­ва­ње ад­ми­ни­стра­ци­је, та­ко да је Ру­ма по­ста­ла јед­на од нај­ин­те­ре­сант­ни­јих де­сти­на­ци­ја за ула­га­ње у Ср­би­ји. Кон­крет­но, ка­да је реч о три по­ми­ња­на ела­бо­ра­та, пр­ви се од­но­си на Ал­бон из Ши­ма­но­ва­ца. По ре­чи­ма Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа, ова фир­ма про­из­во­ди де­ло­ве за ауто­мо­бил­ску ин­ду­стри­ју (има пот­пи­сан уго­вор и са Фор­дом), а го­то­во це­ло­куп­ну про­из­вод­њу из­во­зи. По­гон би се гра­дио на око 6.500 ква­драт­них ме­та­ра, вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 7,5 ми­ли­о­на евра, по­че­так про­из­вод­ње се оче­ку­је кра­јем ове, а пун ка­па­ци­тет би се до­сти­гао у на­ред­ној го­ди­ни, уз за­по­шља­ва­ње 200 рад­ни­ка, и мо­гућ­ност до­бре за­ра­де. - Ди­рект­на ко­рист за оп­штин­ски бу­џет за пе­ри­од до 2016. го­ди­не је пре­ко ми­ли­он евра, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Дру­ги ела­бо­рат се од­но­си на фир­му Адри­а­на текс из Сом­бо­ра ко­ја по­слу­је у окви­ру по­зна­те ита­ли­јан­ске фир­ме Кал­це­до­ни­ја, по­знат по про­из­вод­њи ча­ра­пе и ве­ша. За­ин­те­ре­со­ва­ни су да кре­ну са про­из­вод­њом што пре, а пр­во би об­у­чи­ли за рад сто­ти­нак рад­ни­ца, док је крај­њи ка­па­ци­тет 264 рад­ни­ка. Тре­ћа је фир­ма Ин­серт из Но­вог Бе­о­гра­да. Ба­ви се по­сло­ви­ма до­ра­де и про­из­вод­ње гор­њих де­ло­ва обу­ће, ко­ја је тре­нут­но за­ку­пац Клу­за. Ова фир­ма би гра­ди­ла по­слов­ни про­стор по­вр­ши­не 4.000 ква­драт­них ме­та­ра у ко­јем би по­сао, по­ред са­да упо­сле­них сто­ти­нак рад­ни­ка, до­би­ло још 90 но­вих то­ком ове и на­ред­не го­ди­не. Реч је о објек­ти­ма ко­ји ће се гра­ди­ти у за­пад­ној рад­ној зо­ни. - Све три ин­ве­сти­ци­је гра­ди­мо у за­пад­ној рад­ној зо­ни. Ко­рист Оп­шти­не Ру­ма ће би­ти ви­ше­стру­ка. По­ред за­по­шља­ва­ња рад­ни­ка, по­ве­ћа­ће се из­воз рум­ске при­вре­де, обез­бе­ди­ће се при­хо­ди за оп­штин­ски бу­џет у ви­ду по­ре­за на за­ра­де, имо­ви­ну и оста­лих ад­ми­ни­стра­тив­них так­си. Ко­рист ће има­ти и оп­штин­ска и ре­пу­блич­ка јав­на пред­у­зе­ћа кроз по­ве­ћа­ну по­тро­шњу стру­је, во­де, га­са. Ка­да ти по­го­ни про­ра­де то ће би­ти до­бра ре­фе­рен­ца и за но­ве ула­га­че - сма­тра Го­ран Ву­ко­вић. Од­бор­ник Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке Жељ­ко До­шен је за го­вор­ни­цом рум­ске Скуп­шти­не из­нео став да су све при­че око по­тен­ци­јал­них ула­га­ча за­пра­во пред­из­бор­ни мар­ке­тинг, и да је рум­ска ло­кал­на власт већ у дру­гој го­ди­ни свог ман­да­та тре­ба­ла да до­ве­де но­ве ин­ве­сти­то­ре. Ње­му је ре­пли­ци­рао Не­над Бо­ро­вић ко­ји је под­се­тио да је пред­у­зе­ће Ал­бон још 2005. го­ди­не би­ло за­ин­те­ре­со­ва­но за ула­га­ње у Ру­му. – Ме­ђу­тим, та­да смо има­ли па­сив­ну ло­кал­ну власт. Ни­је би­ло ни во­ље ни же­ље да се при­ву­че та­кав је­дан ин­ве­сти­тор, ни­је би­ло ни по­треб­них ад­ми­ни­стра­тив­них ка­па­ци­те­та, ни ин­ду­стриј­ске зо­не, та­ко да је Ал­бон та­да оти­шао у Ши­ма­нов­це. Ово је на­ша дру­га шан­са, ко­ју ово­га пу­та си­гур­но не­ће­мо про­пу­сти­ти, на­гла­сио је Бо­ро­вић и до­дао је ово до­бар пут да Ру­ма опет бу­де ин­ду­стриј­ски цен­тар. Од­бор­ни­ци су за­тим јед­но­гла­сно усво­ји­ли од­лу­ку о фи­нан­сиј­ској по­мо­ћи не­за­по­сле­ним по­ро­ди­ља­ма. Пре­ма тој од­лу­ци сва­ка не­за­по­сле­на по­ро­ди­ља ће то­ком 2012. го­ди­не до­би­ја­ти нов­ча­ну по­моћ од 10.000 ди­на­ра ме­сеч­но. Усво­је­на је од­лу­ка о рас­пи­си­ва­њу са­мо­до­при­но­са у Ви­то­јев­ци­ма од 1. ма­ја 2012. до 30. апри­ла 2017. го­ди­не. Од­бор­ни­ци су по­твр­ди­ли од­лу­ку да Оп­шти­на Ру­ма уче­ству­је у про­гра­му Ре­ха­би­ли­та­ци­ја си­сте­ма да­љин­ског гре­ја­ња у Ср­би­ји - че­твр­та фа­за. На тај на­чин је омо­гу­ће­но ЈП Стам­бе­но да ре­а­ли­зу­је до­на­ци­ју не­мач­ке раз­вој­не бан­ке од 600.000 евра и за­ме­ни по­сто­је­ћи то­пло­вод ко­ји је стар и до 40 го­ди­на. На тај на­чин би се оства­ри­ле огром­не уште­де енер­ги­је. Усво­јен је и пред­лог из­ме­на и до­пу­на од­лу­ке о ме­ри­ли­ма за утвр­ђи­ва­ње на­кна­де за уре­ђи­ва­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта, да­та са­гла­сност на план ра­да са­ве­за спор­то­ва Оп­шти­не Ру­ма за 2012. го­ди­ну, при­хва­ћен ста­тут Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, а од­бор­ни­ци су да­ли са­гла­сност и на од­лу­ку УО Јав­ног пред­у­зе­ћа за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве Ру­ма ко­јом је утвр­ђен на­чин рас­по­де­ле до­би­ти из 2009. и 2010. го­ди­не. С. Цу­ца­нић Датум: 14.03.2012. СЕД­НИ­ЦА ОП­ШТИН­СКОГ ВЕ­ЋА У РУ­МИ - Три ин­ве­сти­то­ра - но­вих 500 рад­них ме­ста Отва­ра­ју­ћи 83. сед­ни­цу Оп­штин­ског ве­ћа пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић је ис­та­као да је она, за овај са­зив, исто­риј­ска, јер тре­ба до­не­ти не­ке од­лу­ке ко­је ће озна­чи­ти по­че­так ре­а­ли­за­ци­је пла­на ре­ша­ва­ња ве­ли­ког про­бле­ма не­за­по­сле­но­сти у рум­ској оп­шти­ни. Реч је о три ела­бо­ра­та о еко­ном­ском зна­ча­ју ре­а­ли­за­ци­је ин­ве­сти­ци­о­них про­је­ка­та ко­ји ће омо­гу­ћи­ти упо­шља­ва­ње ви­ше од 500 рад­ни­ка у овој и на­ред­ној го­ди­ни. - Пре три и по го­ди­не смо по­че­ли ства­ра­ње усло­ва за то отва­ра­њем рад­них зо­на, као и оспо­со­бља­ва­њем ло­кал­не ад­ми­ни­стра­ци­је, та­ко да смо са­да по­ста­ли јед­на од нај­ин­те­ре­сант­ни­јих де­сти­на­ци­ја за ула­га­ње у Ср­би­ји, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић, а по­ред то­га на­ја­вио још се­дам ин­ве­сти­ци­ја, ме­ђу ко­ји­ма има и ин­ве­сти­то­ра из Ки­не и Дан­ске. Кон­крет­но, ка­да је реч о три по­ми­ња­на ела­бо­ра­та, пр­ви се од­но­си на „Ал­бон“ из Ши­ма­но­ва­ца. По ре­чи­ма Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа, ова фир­ма про­из­во­ди де­ло­ве за ауто­мо­бил­ску ин­ду­стри­ју (има пот­пи­сан уго­вор и са Фор­дом), а го­то­во це­ло­куп­ну про­из­вод­њу из­во­зи. По­гон би се гра­дио на око 6.500 ква­драт­них ме­та­ра, вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 7,5 ми­ли­о­на евра, по­че­так про­из­вод­ње се оче­ку­је кра­јем ове, а пун ка­па­ци­тет би се до­сти­гао у на­ред­ној го­ди­ни, уз за­по­шља­ва­ње 200 рад­ни­ка, и мо­гућ­ност до­бре за­ра­де. - Ди­рект­на ко­рист за оп­штин­ски бу­џет за пе­ри­од до 2016. го­ди­не је пре­ко ми­ли­он евра, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Дру­ги ела­бо­рат се од­но­си на фир­му „Адри­а­на.тех“ из Сом­бо­ра ко­ја по­слу­је у окви­ру по­зна­те ита­ли­јан­ске фир­ме „Кал­це­до­ни­ја“, по­знат по про­из­вод­њи ча­ра­пе и ве­ша. У рум­ском по­го­ну би се про­из­во­ди­ли ку­па­ћи ко­сти­ма. - С об­зи­ром на асор­ти­ман, за­ин­те­ре­со­ва­ни су да кре­ну са про­из­вод­њом што пре, а пр­во би об­у­чи­ли за рад сто­ти­нак рад­ни­ца, док је крај­њи ка­па­ци­тет 264 рад­ни­ка. Тре­ћа је фир­ма „Ин­серт“ из Но­вог Бе­о­гра­да. Ба­ви се по­сло­ви­ма до­ра­де и про­из­вод­ње гор­њих де­ло­ва обу­ће за чу­ве­не мод­не ку­ће - Ша­нел, Пра­да, Луј Ви­тон, ко­ја је тре­нут­но за­ку­пац Клу­за. Ова фир­ма би гра­ди­ла по­слов­ни про­стор по­вр­ши­не 4.000 ква­драт­них ме­та­ра у ко­јем би по­сао, по­ред са­да упо­сле­них сто­ти­нак рад­ни­ка, до­би­ло још 90 но­вих то­ком ове и на­ред­не го­ди­не. Реч је о објек­ти­ма ко­ји ће се гра­ди­ти у за­пад­ној рад­ној зо­ни. Ка­ко ре­ко­смо Го­ран Ву­ко­вић је на­ја­вио још јед­ног за­ин­те­ре­со­ва­ног ин­ве­сти­то­ра ко­ји је узео про­стор у ис­точ­ној рад­ној зо­ни, уз план за­по­шља­ва­ња око 500 рад­ни­ка, а про­из­во­ди­ла би се ра­свет­на те­ла. - Све три ин­ве­сти­ци­је гра­ди­мо у за­пад­ној рад­ној зо­ни. Тре­нут­но ту је са­мо го­ло зе­мљи­ште ко­је је у ре­пу­блич­ком вла­сни­штву. По за­ко­ну, сав при­ход од про­да­је зе­мљи­шта на тим ка­та­стар­ским пар­це­ла­ма иде у бу­џет Ср­би­је. Зна­чи, ту ми и она­ко не би има­ли гу­бит­ке. Ми има­мо ко­рист јер ту ни­чу по­го­ни ко­ји ће за­по­шља­ва­ти од­ре­ђе­ни број љу­ди од ко­јих оп­штин­ски бу­џет има при­ход на осно­ву по­ре­за на за­ра­де, имо­ви­ну, по­ре­за и на­кна­де на гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и слич­но. Ко­рист ће има­ти и на­ша јав­на пред­у­зе­ћа ве­за­но за по­тро­шњу га­са, стру­је, во­де, из­но­ше­ње сме­ћа. Ка­да ти по­го­ни про­ра­де то ће за нас би­ти ве­ли­ка пред­ност, сма­тра На­да Бе­го­је­вић, на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет. Чла­но­ви Оп­штин­ског ве­ћа су на овој сед­ни­ци утвр­ди­ли и пред­лог из­ме­на и до­пу­на Од­лу­ке о ме­ри­ли­ма за утвр­ђи­ва­ње на­кна­де за уре­ђи­ва­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта. По ре­чи­ма ди­рек­тор­ке ЈП за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве На­де Харш, реч је о ма­њим из­ме­на­ма ка­ко би се бо­ље ре­гу­ли­са­ле не­ке си­ту­а­ци­је до ко­јих је то­ком при­ме­не ове од­лу­ке до­шло. С. Џа­ку­ла Датум: 07.03.2012. У РУ­МИ ОТВО­РЕН ХО­ТЕЛ - Ру­ма на ма­пи Ср­би­је и Евро­пе По­сле ду­жег вре­ме­на ван функ­ци­је и не­у­мит­ног зу­ба вре­ме­на ко­ји је на ње­му оста­вио тра­га, хо­тел у са­мом цен­тру Ру­ме за­бли­стао је но­вим сја­јем. Ком­плет­ним ре­но­ви­ра­њем на­стао је хо­тел Парк са че­ти­ри зве­зди­це, са 73 со­бе и апарт­ма­на - сва­ка са ТВ и бр­зим ин­тер­не­том, ре­сто­ра­ном и мул­ти­функ­ци­о­нал­ном кон­фе­рен­циј­ском са­лом. Све­ча­ном отва­ра­њу при­су­ство­вао је ве­ли­ки број зва­ни­ца, по­ли­ти­ча­ра и при­вред­ни­ка од ло­кал­ног до ре­пу­блич­ког ни­воа, гра­до­на­чел­ник Ни­ша Ми­лош Си­мо­но­вић и ам­ба­са­дор­ка САД у Ср­би­ји Ме­ри Вор­лик. Пу­тем ви­део лин­ка зва­ни­ца­ма се из Лос Ан­ђе­ле­са обра­тио ин­ве­сти­тор и вла­сник хо­те­ла Ср­ба Илић. Он је ре­као да Ср­би­ји не­до­ста­ју хо­те­ли, и то не лук­су­зни, не­го они са 3 и 4 зве­зди­це ко­ји услу­ге ну­де по при­сту­пач­ним це­на­ма. Број­ним зва­ни­ца­ма на отва­ра­њу обра­тио се и Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. - Ова­кав обје­кат да­је гра­ду до­пун­ске са­др­жа­је ко­ји га и чи­не гра­дом и ово је не­што што нам је не­до­ста­ја­ло у по­след­њих 20-так го­ди­на, ко­ли­ко хо­тел не ра­ди. Не­до­ста­ја­ло је не са­мо ту­ри­зму, не­го и по­слов­ном све­ту ко­ји је до­ла­зио у Ру­му, а ни­је би­ло до­брог сме­шта­ја. Са­да има­мо све усло­ве за раз­вој ту­ри­зма, да го­сти­ма пру­жи­мо вр­хун­ски ком­фор јер је хо­тел ре­но­ви­ран по нај­ви­шим стан­дар­ди­ма и мо­же­мо да се њим по­но­си­мо. Овај хо­тел и за­по­шља­ва је­дан број на­ших су­гра­ђа­на. То ће Ру­му учи­ни­ти сва­ка­ко леп­шом и бо­га­ти­јом. То је и не­до­ста­ју­ћа ка­ри­ка у раз­во­ју спорт­ског ту­ри­зма с об­зи­ром на Спорт­ску ха­лу и Бор­ко­вац са сво­јим број­ним са­др­жа­ји­ма, ис­та­као је Го­ран Ву­ко­вић. - Уве­ре­на сам да ће хо­тел „Парк“ до­не­ти Ру­ми бо­љу бу­дућ­ност. Же­лим до­бро­до­шли­цу још јед­ном аме­рич­ком ин­ве­сти­то­ру у Ср­би­ји и че­сти­там Ср­би Или­ћу на ова­ко див­ном хо­те­лу. По­себ­но ме ра­ду­је што је то ин­ве­сти­ци­ја из срп­ске ди­ја­спо­ре јер она пред­ста­вља по­тен­ци­јал­но ве­ли­ког ин­ве­сти­то­ра у Ср­би­ји. На­дам се да ће ово охра­бри­ти и дру­ге ин­ве­сти­то­ре да до­ђу у Ср­би­ју. Ва­жно је и што је ов­де на­шло по­сао 40 љу­ди. Хо­тел ће при­ву­ћи но­ве по­се­ти­о­це у овај ре­ги­он, а то мо­же би­ти под­сти­цај раз­во­ју при­вре­де у Ру­ми, ре­кла је ам­ба­са­дор­ка Ме­ри Вор­лик уз до­бре же­ље ко­је је упу­ти­ла це­лом ре­ги­о­ну. По­том су Ме­ри Вор­лик, Го­ран Ву­ко­вић и ме­на­џер хо­те­ла Ми­лан Ву­ја­си­но­вић пре­се­кли врп­цу и зва­нич­но отво­ри­ли овај хо­тел. Хо­тел, ко­ји је у Ру­ми отво­рен 1. мар­та, има пре­ко 4.000 ква­драт­них ме­та­ра мул­ти­функ­ци­о­нал­ног про­сто­ра, ка­па­ци­тет му је 300 ме­ста, ка­ко ре­ко­смо ну­ди 73 со­бе и апарт­ма­на и у ње­му је тре­нут­но за­по­сле­но 40 рад­ни­ка. С. Џа­ку­ла Датум: 29.02.2012. СРЕМ­ЦИ НА БЕ­О­ГРАД­СКОМ САЈ­МУ ТУ­РИ­ЗМА - Шид­ска ви­на, За­са­ви­ца и још по не­што Бе­о­град­ски Са­јам ту­ри­зма, нај­ве­ћу ту­ри­стич­ку ма­ни­фе­ста­ци­ју у зе­мљи у че­твр­так, 23. фе­бру­а­ра отво­рио је ми­ни­стар екoномије и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Не­бој­ша Ћи­рић. На Сај­му, ко­ји је тра­јао до не­де­ље, 26. фе­бру­а­ра, пред­ста­ви­ло се 1.000 из­ла­га­ча из 46 зе­ма­ља, а по пр­ви пут су уче­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци Не­мач­ке, Че­шке и Изра­е­ла. Па­ра­лел­но са Сај­мом ту­ри­зма, одр­жан је и Са­јам ви­на и из­ло­жба су­ве­ни­ра и хо­те­ли­јар­ско – уго­сти­тељ­ске опре­ме. На Сај­му ви­на оку­пи­ло се ви­ше од 120 из­ла­га­ча из зе­мље и ино­стран­ства, ко­ји су пред­ста­ви­ли 300 вин­ских ети­ке­та и бо­га­ту по­ну­ду опре­ме за ви­на­ри­је, вин­ске по­дру­ме и ви­но­те­ке. Сво­је по­тен­ци­ја­ле пред­ста­ви­ле су и срем­ске оп­шти­не. На шид­ском штан­ду су се то­ком че­ти­ри да­на тра­ја­ња Сај­ма пред­ста­ви­ле чла­ни­це Удру­же­ња пен­зи­о­нер­ки „Сун­ча­на је­сен жи­во­та“, Удру­же­ње же­на „Мо­ро­ви­ћан­ке“ из Мо­ро­ви­ћа, као и По­крет за за­шти­ту и не­го­ва­ње ре­ке Бо­сут и њи­хо­ва Зе­ле­на па­тро­ла, ко­ја ак­тив­но уче­ству­је у за­шти­ти Бо­су­та и Сту­две. Свој дан са Сај­му има­ли су и шид­ски ви­на­ри, а тај пе­так, 24. фе­бру­ар био је упот­пу­њен и хар­мо­ни­ка­ши­ма, ко­ји су до­дат­но за­гре­ја­ли ат­мос­фе­ру на шид­ском штан­ду. Шид­ски штанд су 24. фе­бру­а­ра об­и­шли и пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић, на­род­ни по­сла­ник Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, а на шид­ском штан­ду за­те­кли смо и на­шу слав­ну глу­ми­цу, ро­ђе­ну Ер­де­ви­чан­ку Ми­ру Ба­њац. Ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Шид Ми­ро­слав Ја­њић ре­као је да се Шид већ тре­ћу го­ди­ну за ре­дом са­мо­стал­но пред­ста­вља на бе­о­град­ском Сај­му ту­ри­зма и да њи­хов штанд у ви­ду срем­ске ку­ће при­вла­чи ве­ли­ку па­жњу. - На­ста­вља­мо са пред­ста­вља­њем на­ших ви­на­ра, ко­ји су има­ли успе­шну про­мо­ци­ју и у Љу­бља­ни. По­тру­ди­ли смо се да све оно што ну­ди­мо бу­де при­ка­за­но на нај­бо­љи на­чин у че­ти­ри да­на тра­ја­ња Сај­ма - ис­та­кла је пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић. На Бе­о­град­ском сај­му свој штанд имао је и Спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де „За­са­ви­ца“. Пре­ма ре­чи­ма управ­ни­ка Ре­зер­ва­та Сло­бо­да­на Си­ми­ћа, по­во­дом 15 го­ди­на Ре­зер­ва­та од апри­ла до ју­на би­ће ор­га­ни­зо­ва­на из­ло­жба „Свет ди­но­са­у­ру­са“, и та­да се оче­ку­је ре­корд­ни број ту­ри­ста на За­са­ви­ци - Оче­ку­јем да ће ова го­ди­на би­ти нај­у­спе­шни­ја ту­ри­стич­ка го­ди­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На Сај­му као и сва­ке го­ди­не про­мо­ви­ше­мо на­ше про­из­во­де од ман­гу­ли­це, као и ма­га­ре­ће ме­со и мле­ко - ре­као је Си­мић. Сло­ган ово­го­ди­шњег, 34. по ре­ду Сај­ма ту­ри­зма је „Пут око све­та за че­ти­ри да­на“. Жељ­ко Пе­трас Датум: 22.02.2012. РАД­НИ­ЦИ ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈЕ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА СЕ ИЗ­БО­РИ­ЛИ СА ЛЕ­ДЕ­НИМ ДА­НИ­МА - Без ре­стрик­ци­ја и ква­ро­ва Из­у­зет­но хлад­но вре­ме ко­је је по­чет­ком фе­бру­а­ра за­де­си­ло и на­ше кра­је­ве, би­ло је још је­дан иза­зов за Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ју Срем­ска Ми­тро­ви­ца, зва­нич­но нај­у­спе­шни­ји о­гра­нак Елек­тро­вој­во­ди­не, ко­ји стру­јом снаб­де­ва под­руч­ја Срем­ске Ми­тро­ви­це и Шида. Ко­ли­ко је би­ло те­шко одр­жа­ва­ти си­стем за ди­стри­бу­ци­ју елек­трич­не енер­ги­је до крај­њих ко­ри­сни­ка то­ком ле­де­них да­на, раз­го­ва­ра­ли смо са Го­ра­ном Пал­ко­ви­ћем, ру­ко­во­ди­о­цем сек­то­ра за екс­пло­а­та­ци­ју у ми­тро­вач­кој Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ји. – Мо­гу да ка­жем да смо од­лич­но про­шли кроз овај хлад­ни та­лас. Има­ли смо са­мо је­дан ис­пад из си­сте­ма, ко­ји је ре­шен бр­зо, па куп­ци елек­трич­не енер­ги­је са на­шег под­руч­ја то ни­су ни осе­ти­ли. На­ша мре­жа је та­ко до­бро ура­ђе­на, да смо мо­гли да ре­кон­фи­гу­ра­ци­јом мре­же обез­бе­ди­мо на­па­ја­ње, изо­лу­је­мо ме­сто ква­ра и ра­ди­мо на ин­тер­вен­ци­ји. До ква­ра је до­шло 9. фе­бру­а­ра у ра­ним ју­тар­њим ча­со­ви­ма на тра­фо ста­ни­ци у Ла­ћар­ку, где се услед хлад­ног вре­мена смр­зао је­дан пре­ки­дач. Ово је био је­ди­ни ве­ћи квар, ко­ји је от­кло­њен у ре­корд­ном ро­ку – твр­ди Го­ран Пал­ко­вић. Ка­ко нам је ре­као наш са­го­вор­ник, пра­во­вре­ме­но ура­ђе­ним ре­мон­ти­ма и ула­га­њем у мо­дер­ни­за­ци­ју си­сте­ма, спре­че­ни су ква­ро­ви ко­ји би до­ве­ли до не­стан­ка стру­је. – Ре­дов­но оба­вља­мо ре­мон­те свих на­ших обје­ка­та, па је мре­жа ја­ко до­бро при­пре­мље­на. Пра­ве ства­ри су одр­ађе­не у пра­во вре­ме. Иако је по­тро­шња би­ла за­и­ста ве­ли­ка и на на­шем под­руч­ју, по­го­то­во 10. и 11. фе­бру­а­ра, ис­па­да­ња из си­сте­ма ни­је би­ло. То­ком свих ле­де­них да­на нај­кри­тич­ни­је је би­ло у про­из­вод­ним ка­па­ци­те­ти­ма ЕПС-а, па је за­то апе­ло­ва­но на ин­ду­стри­ју да сма­њи по­тро­шњу. Апе­ло­ва­но је на ин­ду­стри­ју да би гра­ђа­ни­ма оста­ло ви­ше стру­је за гре­ја­ње по­што мно­го њих не­ма ал­тер­на­ти­ву, а чи­ње­ни­ца је и да је стру­ја тре­нут­но нај­и­спла­ти­ви­ји вид гре­ја­ња – ка­же Пал­ко­вић, до­да­ју­ћи: – Што се ти­че на­ших ве­ли­ких по­тро­ша­ча, Сир­ми­јум стил ни­је наш ку­пац, већ ку­пац елек­тро­мре­же Ср­би­је по­што је ово пред­у­зе­ће при­кљу­че­но ди­рект­но на на­пон од 110 ки­ло­вол­ти. Наш ку­пац Ме­тал­фер ре­ду­ко­вао је по­тро­шњу елек­трич­не енер­ги­је, од­но­сно по­тро­шња је све­де­на на ми­ни­мум, што ва­жи и за Дрв­ни ком­би­нат и Вик­то­ри­ја оил у Ши­ду, као из­у­зет­но ве­ли­ке по­тро­ша­че. Нај­те­жи по­сао то­ком ле­де­них да­на су еки­па­ма ми­тро­вач­ке Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је при­чи­ња­ва­ли за­ве­ја­ни пу­те­ви и те­жак при­лаз објек­ти­ма ко­ји су би­ли за­тр­па­ни сне­гом. – Про­бле­ма смо има­ли при­ли­ком оби­ла­ска и кон­тро­ле на­ших обје­ка­та и при­ли­ком от­кла­ња­ња по­је­ди­начних ква­ро­ва у до­ма­ћин­стви­ма. Про­би­ја­ли смо се кроз на­но­се сне­га, мо­ра­ли смо. Ми смо се при­пре­ми­ли у сми­слу по­ја­ча­них де­жур­ста­ва и еки­па на те­ре­ну, не­ке пла­ни­ра­не по­сло­ве од­ло­жи­ли смо за леп­ше вре­ме, а све еки­пе су да­но­ноћ­но ра­ди­ле на оби­ла­же­њу тра­фо ста­ни­ца и пре­вен­ци­ји ква­ро­ва. На те­ре­ну има­мо кри­тич­не тра­фо ста­ни­це ко­је због пре­ве­ли­ког оп­те­ре­ће­ња мо­ра­мо че­шће оби­ла­зи­ти. По­не­ка­да смо и то­ком но­ћи ис­кљу­чи­ва­ли тра­фо ста­ни­це, док сви спа­ва­ју, да би од­ра­ди­ли не­ке сит­не ин­тер­вен­ци­је, а куп­ци то ни­су ни при­ме­ти­ли и сви су стру­ју има­ли ре­дов­но. Да би се ста­ње одр­жа­ло на ова­квом ни­воу, ми ће­мо и да­ље ор­га­ни­зо­ва­ти де­жур­ства и ра­ди­ће­мо сва­ки дан – ре­као нам је Го­ран Пал­ко­вић. А да је апел за штед­њу стру­је де­ло­вао на под­руч­ју ЕД Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­твр­дио нам је Игор Бур­ли­ца, ру­ко­во­ди­лац слу­жбе упра­вља­ња у ми­тро­вач­кој Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ји. – По­ка­за­те­љи по­тро­шње твр­де да је 9. 10. и 11. фе­бру­а­ра би­ла ре­корд­на по­тро­шња на на­шем под­руч­ју, а по­сле апе­ла за штед­њу, ко­ји су на­ши куп­ци озбиљ­но схва­ти­ли, по­тро­шња елек­трич­не енер­ги­је је па­ла за 15 про­це­на­та. Са­да је нај­ве­ћа опа­сност ве­за­на за про­из­вод­њу стру­је ко­ја не­ма ди­рект­но ве­зе са на­ма, али рад хи­дро­е­лек­тра­на је угро­жен због ве­ли­ких ко­ли­чи­на ле­да ко­ји се ску­пља код по­стро­је­ња на Ђер­да­пу, ре­ци­мо. Што се ти­че Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца, не би тре­ба­ло да бу­де ре­стрик­ци­ја стру­је, осим ако не до­ђе до не­ких ве­ћих ха­ва­ри­ја – ре­чи су Иго­ра Бур­ли­це. Је­ле­на Јо­ви­чић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 15.02.2012. ЗБОГ ТЕ­ШКЕ ЕНЕР­ГЕТ­СКЕ СИ­ТУ­А­ЦИ­ЈЕ ЗА­У­СТА­ВЉЕ­НА ПРО­ИЗ­ВОД­ЊА У ЧЕ­ЛИ­ЧА­НИ - Сир­ми­јум Стил пре­стао са ра­дом На­кон од­лу­ке Вла­де Ср­би­је да се са елек­тро мре­же ис­кљу­че сва пред­у­зе­ћа чи­ја про­из­вод­ња ни­је од ви­тал­ног зна­ча­ја из пред­у­зе­ћа Сир­ми­јум Стил сти­гло са­оп­ште­ње у ком се ка­же да је због ак­ту­ел­не вре­мен­ске, а ди­рект­но са њом по­ве­за­не и енер­гет­ске си­ту­а­ци­је, Сир­ми­јум Стил за­у­ста­вио про­из­вод­њу. У пе­так, 10. фе­бру­а­ра фа­бри­ка је ра­ди­ла на тех­нич­ком ми­ни­му­му ко­ји је ну­жан ка­ко би си­стем остао опе­ра­ти­ван. – У че­твр­так 9. фе­бру­ар ус­пе­ли смо да, на апел Елек­тро­вој­во­ди­не ума­њи­мо по­тро­шњу елек­трич­не енер­ги­је за 20 про­це­на­та. Ипак, тре­нут­на енер­гет­ска си­ту­а­ци­ја на кон­зум­ном под­руч­ју Вој­во­ди­не, као и це­ле Ср­би­је, зах­те­ва да се учи­ни до­дат­ни на­пор по пи­та­њу уште­де. Та­ко­ђе, упу­ћен нам је на­лог од стра­не Елек­тро­вој­во­ди­не ко­ји фак­тич­ки зна­чи да за­у­ста­ви­мо про­из­вод­њу. У че­твр­так 9. фе­бру­а­ра от­по­че­ли смо за­у­ста­вља­ње про­из­вод­ње ко­је је окон­ча­но. У скла­ду са тре­нут­ном си­ту­а­ци­јом, за­у­ста­ви­ли смо про­из­вод­њу ка­ко би­смо до­при­не­ли ста­бил­но­сти елек­тро-енер­гест­ког си­сте­ма. Ово је си­ту­а­ци­ја ко­ја ће – што се ти­че на­ше про­из­вод­ње, тра­ја­ти до даљ­њег. Сир­ми­јум Стил је зна­чај­ни по­тро­шач елек­трич­не енер­ги­је, на са­мо у по­кра­ји­ни већ и на ни­воу др­жа­ве. Та­ко­ђе, ва­жно је ис­та­ћи да је наш си­стем снаб­де­ва­ња елек­трич­ном енер­ги­јом пот­пу­но не­за­ви­сан (ди­рект­но са ре­ги­о­нал­ног да­ле­ко­во­да), од­но­сно не­ма до­дир­них та­ча­ка са снаб­де­ва­њем по­тро­ша­ча у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Уко­ли­ко ова­кви вре­мен­ски усло­ви по­тра­ју и на­ред­них де­се­так да­на, а са њи­ма у ве­зи и не­из­ве­сна енер­гет­ска си­ту­а­ци­ја, по­сто­ји опа­сност и за наш про­из­вод­ни си­стем – ка­же се у са­оп­ште­њу Сир­ми­јум Сти­ла. Датум: 08.02.2012. „ГРУНД­ФОС“ ГРА­ДИ ФА­БРИ­КУ У ИН­ЂИ­ЈИ - По­сао за 350 љу­ди Дан­ска ком­па­ни­ја „Грунд­фос“, нај­ве­ћи свет­ски про­из­во­ђач цир­ку­лар­них пум­пи, у сре­ду, 1. фе­бру­а­ра за­по­че­ла је из­град­њу сво­је но­ве фа­бри­ке у Ин­ђи­ји. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 50 ми­ли­о­на евра, а нов про­из­вод­ни по­гон, чи­ји се за­вр­ше­так пла­ни­ра до кра­ја го­ди­не, за­по­сли­ће у пр­вој фа­зи 350 рад­ни­ка. Све­ча­но­сти по­во­дом по­ла­га­ња ка­ме­на те­мељ­ца но­ве фа­бри­ке при­су­ство­ва­ли су пред­сед­ник Ср­би­је Бо­рис Та­дић, пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник оп­шти­не Ин­ђи­ја Го­ран Је­шић, ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Грунд­фо­са“ за Ср­би­ју Џим Тофт Нил­сен, ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Не­бој­ша Ћи­рић и ам­ба­са­дор­ка Дан­ске у Бе­о­гра­ду Ме­те Кју­ел Нил­сен. Пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Бо­рис Та­дић из­ја­вио је да је Ин­ђи­ја оп­шти­на ко­ја по­ка­зу­је ин­вен­тив­ност и че­сти­тао пред­сед­ни­ку оп­шти­не Го­ра­ну Је­ши­ћу на при­сту­па у ре­ша­ва­њу еко­ном­ских про­бле­ма и сма­ње­њу не­за­по­сле­но­сти. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­ја­на Пај­ти­ћа, нај­ве­ћи ин­ве­сти­ци­о­ни бум у прет­ход­ном пе­ри­о­ду до­жи­вео је Срем, ко­ји је пре де­сет го­ди­на у при­вред­ном сми­слу био „цр­на ру­па“ и је­дан од нај­не­ра­зви­је­ни­јих ре­ги­о­на у Ср­би­ји. Да­нас је Срем, за­хва­љу­ју­ћи оп­шти­на­ма Ста­ра Па­зо­ва, Пе­ћин­ци и Ин­ђи­ја је­дан од нај­ра­зви­је­ни­јих де­ло­ва зе­мље. До­ла­зак „Грунд­фо­са“ на ово под­руч­је пред­ста­вља сна­жно охра­бре­ње у усло­ви­ма свет­ске еко­ном­ске кри­зе, сма­тра Пај­тић. Пред­сед­ник оп­шти­не Ин­ђи­ја Го­ран Је­шић под­се­тио је да су пре­го­во­ри у при­вла­че­њу „Грунд­фо­са“ тра­ја­ли три и по го­ди­не и при том на­гла­сио да су у тим пре­го­во­ри­ма ве­ли­ке на­по­ре уло­жи­ли и по­себ­ну уло­гу има­ли пред­став­ни­ци ре­пу­блич­ке СИ­Е­ПА-е и вој­во­ђан­ског ВИП фон­да. Ком­па­ни­ја „Грунд­фос“ је да­нас нај­ве­ћи свет­ски про­из­во­ђач цир­ку­лар­них пум­пи, по­кри­ва при­бли­жно по­ло­ви­ну свет­ског тр­жи­шта, а „Грун­фос“ гру­пу пред­ста­вља 80 ком­па­ни­ја у ви­ше од 45 зе­ма­ља. Ова ком­па­ни­ја има свој про­из­вод­ни по­гон и у Ста­рој Па­зо­ви, где је од апри­ла 2011. го­ди­не до са­да про­из­ве­де­но већ 4.5000 пум­пи. М. Н. Датум: 25.01.2012. НЕ­НАД БО­РО­ВИЋ О СТЕ­ЧА­ЈУ КЛУЗ - СРЕМ РУ­МА - Не­ко се до са­да „де­бе­ло“ око­ри­стио Ових да­на по­кре­нут је сте­чај­ни по­сту­пак у рум­ском Клу­зу. У сва де­ша­ва­ња око Клу­за би­ли су укљу­че­ни од са­мог по­чет­ка и функ­ци­о­не­ри ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, у сми­слу по­мо­ћи за­по­сле­ни­ма или бив­шим рад­ни­ци­ма да ре­а­ли­зу­ју сво­ја пра­ва. Ту, пре све­га ми­сли­мо, на по­ве­зи­ва­ње рад­ног ста­жа ко­је пу­но зна­чи за ве­ћи број рад­ни­ка ко­ји су, за­хва­љу­ју­ћи то­ме, мо­гли да за­поч­ну по­сту­пак оства­ри­ва­ња пра­ва на пен­зи­ју. О нај­но­ви­јем раз­во­ју до­га­ђа­ја за на­ше но­ви­не го­во­ри Не­над Бо­ро­вић, по­кра­јин­ски по­сла­ник, ко­ји је од по­чет­ка укљу­чен у ове на­по­ре да се рад­ни­ци­ма по­мог­не. - То зна­чи пу­но за оне рад­ни­ке ко­ји су се во­ди­ли да су у рад­ном од­но­су, а ни­су има­ли ни­ка­ква при­ма­ња ни­ти су би­ли здрав­стве­но оси­гу­ра­ни, јер са­да пре­ла­зе на би­ро. Ко­ли­ко, за­ви­си од рад­ног ста­жа, има­ће ма­те­ри­јал­ну на­кна­ду и здрав­стве­но оси­гу­ра­ње и са те стра­не смо за­до­вољ­ни. Дру­го је пи­та­ње ка­ко ће са­да сте­чај­ни управ­ник спро­ве­сти чи­тав по­сту­пак, а ми као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ће­мо би­ти и да­ље укљу­че­ни. Ми би во­ле­ли ка­да би чо­век ко­ји је са­да у за­ку­пу и да­ље на­ста­вио са ра­дом, али ми се, на жа­лост, не пи­та­мо ни са­да, као ни он­да ка­да су, они ко­ји су оја­ди­ли Клуз, би­ли у при­ли­ци да то ра­де. Ја се на­дам да ће се ло­кал­на са­мо­у­пра­ва бар то­ли­ко пи­та­ти да од­ре­ди­мо ко би био евен­ту­ал­ни ку­пац и да се омо­гу­ћи да фир­ма на­ста­ви са ра­дом, да они ко­ји же­ле да ра­де мо­гу да ра­де и за­ра­де, сма­тра Не­над Бо­ро­је­вић. Под­се­ти­мо, вред­ност Клу­за је про­це­ње­на на око 400.000 евра, а са­мо по­тра­жи­ва­ња гру­па­ци­је Ир­ва (ко­ја је би­ла до ско­ра вла­сник Клу­за) је чак 140 ми­ли­о­на. – Пи­ре­ус бан­ка по­тра­жу­је 27 ми­ли­о­на. Она је и по­кре­ну­ла сте­чај и ве­ро­ват­но ће се пр­ва и на­пла­ти­ти. Шта ће би­ти да­ље то је пи­та­ње, јер по­тра­жи­ва­ња да­ле­ко над­ма­шу­ју вред­ност Клу­за али ја ми­слим да се ту не­ко „де­бе­ло“ око­ри­стио, ми­слим да је ту би­ло по­сла и за по­ли­ци­ју и ис­тра­жне ор­га­не јер смо до­шли до си­ту­а­ци­је да је не­кад до­бра фир­ма до­шла до про­сјач­ког шта­па, али ће бар за рад­ни­ке са­да др­жа­ва пре­у­зе­ти бри­гу. Да ли ће би­ти нов­ца за на­ми­ре­ње рад­ни­ка, не знам, али је при­ва­ти­за­ци­ја Клу­за би­ла кри­ми­нал­на. То мо­рам да ка­жем, по­го­то­во ова по­след­ња при­ва­ти­за­ци­ја је би­ла кри­ми­нал и рад­ни­ци су бру­тал­но ис­те­ра­ни на ули­цу. Са­да су ус­пе­ли да по­ве­жу бар рад­ни стаж. Ту је би­ло пре­ко 2.300 же­на. Сви­ма је рад­ни стаж по­ве­зан у дан, сви ће би­ти на би­роу (ко­ји су са­да би­ли за­по­сле­ни), али ми­слим да су ор­га­ни ко­ји су тре­ба­ли да бри­ну о за­ко­ни­то­сти то про­пу­сти­ли и оста­ла је не­ка гор­чи­на и код нас у ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, а по­го­то­во код рад­ни­ка – ре­као је о са­да­шњем раз­во­ју до­га­ђа­ја ве­за­но за рум­ски Клуз Не­над Бо­ро­вић. С. Џа­ку­ла Датум: 18.01.2012. СРЕМ­СКА ПРИ­ВРЕД­НА КО­МО­РА - Сле­ди го­ди­на изазова За Срем­ску при­вред­ну ко­мо­ру, али и цео ко­мор­ски си­стем у Ср­би­ји 2012. го­ди­на би­ће од кључ­ног зна­ча­ја. На­и­ме, пр­вог да­на 2013. го­ди­не по­чи­ње да ва­жи за­кон о ко­мор­ском си­сте­му ко­јим се за­пра­во уки­да до­са­да­шњи на­чин ор­га­ни­зо­ва­ња и фи­нан­си­ра­ња ре­ги­о­нал­них при­вред­них ко­мо­ра у Ср­би­ји. Да ли ће за­ко­но­да­вац пре сту­па­ња на сна­гу но­вог за­ко­на на пра­ви на­чин са­гле­да­ти гре­шке зе­ма­ља из окру­же­ња, ко­је су та­ко­ђе до­не­ле слич­не за­ко­не, и ре­а­го­ва­ти ко­рек­ци­јом усво­је­ног за­ко­на оста­је да се ви­ди. Ка­ко су на­гла­си­ли Ми­лан Бо­жић, пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре и њен ге­не­рал­ни се­кре­тар Ђор­ђе Бо­жић, шан­се за то ни­су ве­ли­ке, с об­зи­ром да је 2012. го­ди­на из­бо­ра го­ди­на и да ће се ко­мор­ски си­стем те­шко на­ћи на ли­сти при­о­ри­те­та по­сто­је­ћег, али и но­вог са­зи­ва Скуп­шти­не Ср­би­је. Дво­ји­ца чел­ни­ка Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре сма­тра­ју да би од­ба­ци­ва­њем кон­ти­нен­тал­ног и усва­ја­ње ан­гло­сак­сон­ског на­чи­на ор­га­ни­зо­ва­ња при­вред­них ко­мо­ра зна­чи­ло ве­ли­ку ште­ту за при­вре­ду Ср­би­је. Пред Срем­ском при­вред­ном ко­мо­ром је те­шка го­ди­на у ко­јој се по­ред ре­дов­них ак­тив­но­сти ве­ли­ки на­пор мо­ра уло­жи­ти и у по­зи­ци­о­ни­ра­ње Ко­мо­ре, има­ју­ћи у ви­ду чи­ње­ни­цу да је вла­да осно­ва­ла 35 раз­ли­чи­тих аген­ци­ја ко­је де­лу­ју у обла­сти при­вре­де и еко­но­ми­је. Обез­бе­ди­ће се усло­ви да по­зи­ци­ја ко­мо­ре бу­де струч­но ком­пе­тент­на и кон­струк­тив­на. Она се не­ће ба­ви­ти са­мо кри­ти­ком, не­го ће из­но­си­ти и пред­ло­ге ре­ше­ња. Ви­ше не­го до са­да зах­те­ви Ко­мо­ре ће има­ти де­мо­крат­ски ле­ги­ти­ми­тет. Би­ће при­сут­но и за­ла­га­ње за пре­у­зи­ма­ње др­жав­них ад­ми­ни­стра­тив­них оба­ве­за што би до­ве­ло до сма­ње­ња и ду­пли­ра­ња ад­ми­ни­стра­ци­је кроз ја­ча­ње Ко­мо­ре. Тра­жи­ће се и пот­пу­на сло­бо­да по пи­та­њу спро­во­ђе­ња и фи­нан­си­ра­ња ко­мор­ских ак­тив­но­сти. Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра ће се за­ла­га­ти да члан­ство у ко­мор­ском си­сте­му бу­де ре­гу­ли­са­но за­ко­ном, од­но­сно за­кон­ске чла­ни­це ко­мо­ре мо­ра­ле би бити сва пред­у­зе­ћа на те­ри­то­ри­ји Ко­мо­ре што под­ра­зу­ме­ва да не­ма ула­ска и из­ла­ска из ко­мор­ског си­сте­ма, а што ће би­ти уса­гла­ше­но са при­вред­ним ко­мо­ра­ма Вој­во­ди­не и Ср­би­је. Фи­нан­си­ра­ње ко­мо­ре тре­ба и да­ље да се оства­ру­је пу­тем оба­ве­зног ко­мор­ског до­при­но­са. То су са­мо не­ки од за­кљу­ча­ка ко­ји су до­не­ти у Срем­ској при­вред­ној ко­мо­ри пред крај про­шле го­ди­не. Уз оце­ну да је СПК то­ком 2011. го­ди­не у пу­ној ме­ри оства­ри­ла пла­ни­ра­не ци­ље­ве, ре­че­но је да ће ова го­ди­на про­те­ћи у зна­ку ло­би­ра­ња и ја­чег ан­га­жо­ва­ња за са­мо­стал­но пру­жа­ње услу­га ко­је су са­да у над­ле­жно­сти др­жа­ве. С. Ц. Датум: 14.12.2011. БО­ЈАН ПАЈ­ТИЋ У РУМ­СКОМ "МИ­ТА­СУ" - Суб­вен­ци­је за 46 но­вих рад­них ме­ста Пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић по­се­тио је фа­бри­ку пне­у­ма­ти­ке "Ми­тас д.о.о." Ру­ма и пот­пи­сао уго­вор о до­де­ли суб­вен­ци­ја за 46 но­вих рад­них ме­ста за шта је по­кра­јин­ска Вла­да из­дво­ји­ла шест ми­ли­о­на ди­на­ра. Др Бо­јан Пај­тић и Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва, у прат­њи Иве Со­мра, ди­рек­то­ра "Ми­та­са" као и пред­сед­ни­ка Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа, на­род­ног по­сла­ни­ка Влат­ка Рат­ко­ви­ћа и по­кра­јин­ског по­сла­ни­ка Не­на­да Бо­ро­ви­ћа пр­во је об­и­шао фа­брич­ке по­го­не и упо­знао се са усло­ви­ма ра­да и про­це­сом про­из­вод­ње пне­у­ма­ти­ка. - У усло­ви­ма свет­ске кри­зе др­жа­ва мо­ра да да­је до­дат­не ме­ре да би омо­гу­ћи­ла за­по­шља­ва­ње љу­ди. За­то смо ми пре две и по го­ди­не уста­но­ви­ли про­гра­ме за­по­шља­ва­ња пре­ко По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва и та­ко до са­да за­по­сли­ли пре­ко 20.000 ли­ца у Вој­во­ди­ни, а од то­га 738 у рум­ској оп­шти­ни. Пот­пи­си­ва­њем уго­во­ра омо­гу­ћа­ва за­по­шља­ва­ње још 46 но­вих рад­них ме­ста, за шта се усме­ра­ва шест ми­ли­о­на ди­на­ра. Да­је­мо по­др­шку за­по­шља­ва­њу не са­мо код до­ма­ћих, не­го и ино пред­у­зе­ћа. Упра­во за­то ми да­нас у Вој­во­ди­ни има­мо 25 стра­них ком­па­ни­ја ко­је про­ши­ру­ју сво­ју про­из­вод­њу и ин­ве­сти­ра­ју 160 ми­ли­о­на евра у ту про­из­вод­њу и за­по­шља­ва­ју до­дат­ну рад­ну сна­гу - око 2.000 рад­ни­ка, што је у усло­ви­ма кри­зе по­во­љан ре­зул­тат, из­ја­вио је у "Ми­та­су " но­ви­на­ри­ма др Бо­јан Пај­тић. Ди­рек­тор Иво Со­мр је за­хва­лио др Бо­ја­ну Пај­ти­ћу за по­др­шку ко­ју смо до­би­ли од Вла­де Вој­во­ди­не и од оста­лих ин­сти­ту­ци­ја. - Фа­бри­ка до­бро ра­ди и има­мо 540 за­по­сле­них, а ту је и но­вих 46 за­по­сле­них за ко­је са­да пот­пи­су­је­мо уго­вор. Ми смо пре­у­зе­ли ову фир­му 2008. го­ди­не и од та­да стал­но уна­пре­ђу­је­мо опре­му. Има­мо но­ве пре­се, има­ће­мо и но­ву ма­ши­ну за про­је­кат Ру­си­ја, проб­на про­из­вод­ња је у фе­бру­а­ру, а по­че­так се­риј­ске про­из­вод­ње ће би­ти у апри­лу на­ред­не го­ди­не. 90 од­сто про­из­вод­ње се из­во­зи у за­пад­ну и ис­точ­ну Евро­пу, ре­као је ди­рек­тор Иво Со­мр. У по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци у ино ком­па­ни­ја­ма ко­је ула­жу у Вој­во­ди­ни за­по­сле­но је пре­ко 500 ме­ста у та­квим фир­ма­ма. - Сле­де­ће не­де­ље отва­ра­мо још 70 но­вих рад­них ме­ста у Цр­вен­ки и Сив­цу а ра­ди се о сло­ве­нач­кој тек­стил­ној ком­па­ни­ји ко­ја ће та­мо отво­ри­ти свој по­гон. Мо­гу да ка­жем да сам ве­о­ма за­до­во­љан тим аспек­том овог про­гра­ма. Мо­мен­тал­но се пре­ко 62.000 љу­ди на­ла­зи за­по­сле­но у ком­па­ни­ја­ма стра­них ин­ве­сти­то­ра у на­шој По­кра­ји­ни, из­ја­вио је но­ви­на­ри­ма у Ру­ми Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва. Тре­нут­но у фа­бри­ци у Ру­ми ра­ди 538 рад­ни­ка, а го­ди­шње се про­из­ве­де око 250.000 ко­ма­да пне­у­ма­ти­ка. Ово­го­ди­шњи из­воз, по ре­чи­ма ди­рек­то­ра Со­мра из рум­ске фа­бри­ке вре­ди 38,1 ми­лион евра. По­ми­ња­на ин­ве­сти­ци­ја у про­из­вод­њу на­ме­ње­ну ру­ском тр­жи­шту, ко­ја по­чи­ње у апри­лу, из­но­си 3,5 ми­ли­о­на евра. - Наш при­о­ри­тет и у овим усло­ви­ма кри­зе је­сте кон­ти­ну­и­тет про­из­вод­ње и ре­дов­на ис­пла­та за­ра­да, што смо до са­да и успе­ва­ли да ис­по­шту­је­мо, ре­као је Иво Со­мр. Про­сеч­на за­ра­да за­по­сле­них из­но­си око 330 евра. По­сле упо­зна­ва­ња са исто­ри­ја­том и са­да­шњим ре­фе­рен­ца­ма ком­па­ни­је "Ми­тас" др Бо­јан Пај­тић и ди­рек­тор Иво Со­мр су пот­пи­са­ли и уго­вор о суб­вен­ци­ја­ма за но­ва рад­на ме­ста. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 30.11.2011. ПО­ЧЕ­ЛИ РА­ДО­ВИ НА ГА­СИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈИ ШИД­СКЕ ОП­ШТИ­НЕ - Сти­же гас и до Ши­да Пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић, ге­не­рал­ни ди­рек­тор ЈП Ср­би­ја­гас Ду­шан Ба­ја­то­вић, пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић и пред­став­ни­ци ита­ли­јан­ског Кон­зор­ци­ју­ма „ГАП“ у че­твр­так, 24. но­вем­бра озна­чи­ли су у Ку­ку­јев­ци­ма и зва­ни­чан по­че­так ра­до­ва на га­си­фи­ка­ци­ји шид­ске оп­шти­не. Вред­ност ра­до­ва на из­град­њи ди­стри­бу­тив­не га­сне мре­же за свих 19 на­се­ље­них ме­ста у оп­шти­ни Шид из­но­си 16 ми­ли­о­на евра, од че­га ће шест ми­ло­на евра би­ти утро­ше­но на из­град­њу 45 ки­ло­ме­та­ра га­со­во­да ви­со­ког при­ти­ска од Срем­ске Ми­тро­ви­це до Ши­да и из­град­њу глав­не мер­но - ре­гу­ла­ци­о­не ста­ни­це у Ку­ку­јев­ци­ма. Пре­о­ста­лих 11 ми­ли­о­на евра ко­шта­ће из­град­ња 45 ки­ло­ме­та­ра га­со­во­да сред­њег при­ти­ска, 27 ки­ло­ме­та­ра га­со­во­да ни­ског при­ти­ска и око 270 ки­ло­ме­тра ди­стри­бу­тив­не мре­же, као и из­град­ња де­сет мер­но ре­гу­ла­ци­о­них ста­ни­ца ши­ро­ке по­тро­шње. - По­кра­јин­ска Вла­да је на те­ри­то­ри­ји Вој­во­ди­не у про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на фи­нан­си­ра­ла из­град­њу 83 ки­ло­ме­та­ра га­сних мре­жа, што ма­ги­страл­них, што ло­кал­них и уло­жи­ла пре­ко 500 ми­ли­о­на ди­на­ра. Из­град­ња га­со­во­да је не­што што је бу­дућ­ност, не­што што нас при­бли­жа­ва Евро­пи и са ста­но­ви­шта стан­дар­да и са ста­но­ви­шта усло­ва при­вре­ђи­ва­ња и при­вла­че­ња ин­ве­сти­то­ра – ка­зао је Пај­тић. Пре­ма ре­чи­ма ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра ЈП Ср­би­ја­гас Ду­ша­на Ба­ја­то­ви­ћа ра­до­ви на из­град­њи га­сне мре­же и глав­не мер­но – ре­гу­ла­ци­о­не ста­ни­це у шид­ској оп­шти­ни оба­вља­ју се по тех­но­ло­шки нај­ви­шим стан­дар­ди­ма, а фи­нан­сиј­ска сред­ства су обез­бе­ђе­на стра­те­шким парт­нер­ством оп­шти­не Шид, ЈП Ср­би­ја­гас и Кон­зор­ци­ју­ма „ГАП“. Ра­до­ви ће би­ти за­вр­ше­ни у ре­корд­ном ро­ку, до кра­ја 2013. го­ди­не, ис­та­као је ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ср­би­ја­га­са Ду­шан Ба­ја­то­вић. - Ово је ве­о­ма зна­чај­на ин­ве­сти­ци­ја за на­шу оп­шти­ну из раз­ло­га што са ова­квом ин­фра­струк­ту­ром оп­шти­на Шид по­ста­је и гра­ди по­во­љан ам­би­јент за до­ма­ћа и стра­на ула­га­ња и то је оно што је при­о­ри­тет­но ка­да су ова­кви по­сло­ви у пи­та­њу. Исто та­ко на­ши гра­ђа­ни до­би­ја­ју мо­гућ­ност да се, уко­ли­ко то же­ле, при­кљу­че на га­со­вод­ну мре­жу ка­да она бу­де го­то­ва - ис­та­кла је пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић. Пред­сед­ник ита­ли­јан­ског Кон­зор­ци­ју­ма „ГАП“ Ђо­ва­ни Да­ма­то та­ко­ђе је при­су­ство­вао отва­ра­њу ра­до­ва у Ку­ку­јев­ци­ма и том при­ли­ком обе­ћао мак­си­мал­но ан­га­жо­ва­ње и ко­ри­шће­ње са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја у ре­а­ли­за­ци­ји овог про­јек­та. Ка­да ра­до­ви на из­град­њи га­со­вод­не мре­же бу­ду за­вр­ше­ни, оп­шти­на Шид ће по­ста­ти при­влач­но ме­сто за при­лив до­ма­ћег и стра­ног ка­пи­та­ла, што ће сва­као до­при­не­ти и сма­ње­њу бро­ја не­за­по­сле­них у овој срем­ској оп­шти­ни. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 23.11.2011. СРЕМ­СКА ПРИ­ВРЕД­НА КО­МО­РА - На­уч­ним са­зна­њи­ма до уште­де енер­ги­је У сре­ду 16. но­вем­бра у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи одр­жан је струч­ни скуп по­све­ћен об­но­вљи­вим из­во­ри­ма енер­ги­је и енер­гет­ској ефи­ка­сно­сти ко­ји је ор­га­ни­зо­ва­ла Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра. На ску­пу је би­ло ре­чи о сте­пе­ну и на­чи­ни­ма ко­ри­шће­ња ал­тер­на­тив­них из­во­ра енер­ги­је, као и ува­жа­ва­њу фак­то­ра енер­гет­ске ефи­ка­сно­сти при­ли­ком из­град­ње ин­ду­стриј­ских објек­та и ин­ди­ви­ду­ал­них до­ма­ћин­ста­ва у ци­љу уште­де енер­ги­је. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре Ми­ла­на Бо­жи­ћа, ова те­ма је ве­о­ма зна­чај­на за Срем­ски округ, јер је Срем ба­за за ефи­ка­сно ус­по­ста­вља­ње про­је­ка­та из обла­сти ис­ко­ри­шћа­ва­ња ал­тер­на­тив­них из­во­ра енер­ги­је ко­ји мо­гу да оства­ре уште­ду енер­ги­је и до 40 од­сто, што има и би­тан фи­нан­сиј­ски ефе­кат. За­то Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра да­је свој до­при­нос пу­тем ин­фор­ми­са­ња и еду­ка­ци­је при­вред­ни­ка о но­вим са­зна­њи­ма из ове обла­сти. Те­ма ве­за­на за ал­тер­на­тив­не из­во­ре енер­ги­је и њи­хо­ву ис­ко­ри­стљи­вост оку­пи­ла је струч­ња­ке ко­ји су сво­ја са­зна­ња и ре­зул­та­те ис­тра­жи­ва­ња из­не­ли на овом ску­пу. Та­ко су пред при­сут­ним пред­став­ни­ци­ма јев­них пред­у­зе­ћа и пред­у­зет­ни­ци­ма го­во­ри­ли: Јо­ван­ка Ар­сић Ка­ри­шић, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Цен­трал­но европ­ског фо­ру­ма за раз­вој из Бе­о­гра­да, мр Бо­јан Ко­ва­чић, за­ме­ник ди­рек­то­ра Аген­ци­је за енер­гет­ску ефи­ка­сност Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и проф. др Ти­мо­феј Фур­ман са По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду. Ј. Јо­ви­чић Датум: 16.11.2011. У БЕ­О­ГРА­ДУ ОДР­ЖАН СА­ЈАМ ЛО­КАЛ­НЕ СА­МО­У­ПРА­ВЕ - При­вла­че­њем ин­ве­сти­то­ра про­тив еко­ном­ске кри­зе, „ОКУ­ПА­ЦИ­ЈА“ ПРЕД­У­ЗЕ­ЋА АГРО­СЕ­МЕ ИН­ВЕСТ (2) - О ба­ри­ка­да­ма и за­кон­ским ру­па­ма У БЕ­О­ГРА­ДУ ОДР­ЖАН СА­ЈАМ ЛО­КАЛ­НЕ СА­МО­У­ПРА­ВЕ - При­вла­че­њем ин­ве­сти­то­ра про­тив еко­ном­ске кри­зе Прет­ход­не не­де­ље, у пе­ри­о­ду од 9. до 11. но­вем­бра у Ха­ли 5 Бе­о­град­ског сај­ма одр­жан је тре­ћи по ре­ду Са­јам ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у ор­га­ни­за­ци­ји Ми­ни­стар­ства за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва, др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву, Гра­да Бе­о­гра­да и Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва и оп­шти­на (СКГО). Са­јам је у сре­ду, 9. но­вем­бра све­ча­но отво­рио пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Бо­рис Та­дић, а отва­ра­њу су при­су­ство­ва­ли и ми­ни­стар за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва, др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ми­лан Мар­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не Гра­да Бе­о­гра­да Алек­сан­дар Ан­тић и пред­сед­ник СКГО Са­ша Па­у­но­вић. Отва­ра­ју­ћи Са­јам ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пред­сед­ник Та­дић из­ја­вио је да тре­ба да се при­пре­ми­мо за но­ви еко­ном­ски удар, та­ко што ће др­жав­не ин­сти­ту­ци­је и пред­сед­ни­ци оп­шти­на и гра­до­ва учи­ни­ти све да што ви­ше ин­ве­сти­ци­ја при­ву­че у Ср­би­ју. - Мо­ја су­ге­сти­ја ва­ма је да сво­јим по­сло­ви­ма при­сту­па­те не ме­то­до­ло­ги­јом ко­јом ка­же­те за­што не­што не мо­же, већ ме­то­до­ло­ги­јом ко­јом де­фи­ни­ше­те ка­ко не­што мо­же. То је је­ди­ни на­чин да обез­бе­ди­мо но­ве ин­ве­сти­ци­је и но­ва рад­на ме­ста. Не­ке оп­шти­не су по­ка­за­ле за­вид­ну ве­шти­ну и спо­соб­ност да при­ву­ку ин­ве­сти­то­ре бр­зим из­да­ва­њем до­зво­ла, оспо­со­бља­ва­ју­ћи сво­је слу­жбе­ни­ке да оба­ве по­сао на вре­ме, да по­ка­жу со­лид­ност, да по­ка­жу да су бор­ци про­тив ко­руп­ци­је, да по­ка­жу да су део јед­ног прин­ци­пи­јел­ног, чвр­стог др­жав­ног си­сте­ма ко­ји је до­бро­на­ме­ран пре­ма ин­ве­сти­то­ри­ма – ре­као је пред­сед­ник Та­дић. Пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра Мар­ко­ви­ћа Са­јам ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је скуп ко­ји оку­пља све рас­по­ло­жи­ве ре­сур­се ло­кал­них са­мо­у­пра­ва у на­шој др­жа­ви, али и у ре­ги­о­ну, ка­ко би раз­ме­ни­ли зна­ња и ис­ку­ства. На ово­го­ди­шњем Сај­му би­ло је при­сут­но 106 из­ла­га­ча, 92 је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве из Ср­би­је, Са­вез оп­шти­на и гра­до­ва Ре­пу­бли­ке Срп­ске, али и при­вред­не и до­на­тор­ске ку­ће ко­је са­ра­ђу­ју са ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма. Ор­га­ни­зо­ва­не су пра­те­ће струч­не рас­пра­ве, па­не­ли и ди­ску­си­је са ва­жним те­ма­ма за рад ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Ме­ђу из­ла­га­чи­ма на Сај­му би­ле су при­сут­не и срем­ске оп­шти­не. Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца пред­ста­вио се са ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, Кан­це­ла­ри­јом за мла­де и До­мом здра­вља. Пре­ма ре­чи­ма за­ме­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђа­на Ко­зли­не, на­сту­пи за на сај­мо­ви­ма ло­кал­них са­мо­у­пра­ва за Ми­тро­ви­цу су од из­у­зет­ног зна­ча­ја. Пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве те­же да кроз пред­ста­вља­ње по­тен­ци­ја­ла гра­да при­ву­ку што ви­ше до­ма­ћих и стра­них ин­ве­сти­то­ра, ко­ји ће уло­жи­ти сво­ја сред­ства у Ми­тро­ви­цу и на тај на­чин ре­ши­ти про­блем не­за­по­сле­но­сти. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је за­јед­но са сво­јим са­рад­ни­ци­ма при­су­ство­ва­ла све­ча­ном отва­ра­њу Сај­ма и том при­ли­ком ис­та­кла да је раз­лог по­ја­вљи­ва­ња шид­ске оп­шти­не на сај­мо­ви­ма ова­квог ти­па пре све­га то што ту до­ла­зи до раз­ме­не ис­ку­ста­ва са ко­ле­га­ма из дру­гих оп­шти­на. - Сви про­ла­зи­мо кроз слич­не фа­зе, има­мо слич­не про­бле­ме, али их ре­ша­ва­мо на раз­ли­чи­те на­чи­не. Ја­ко је до­бро чу­ти дру­га ис­ку­ства, ка­ко не­што ра­де дру­ги и оно што је на­ма зна­чај­но по­де­ли­ти на­ша ис­ку­ства са дру­гим оп­шти­на­ма – ис­та­кла је пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид и до­да­ла да је са­јам ме­сто на ко­јем ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пред­ста­вља­ју оно што су ура­ди­ле у прет­ход­них го­ди­ну да­на, а исто та­ко бит­не су и ин­фор­ма­ци­је ко­је до­би­је­мо од др­жав­не упра­ве о то­ме ка­ко мо­дер­ни­зо­ва­ти ло­кал­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју, при­ву­ћи ин­ве­сти­то­ре, уре­ди­ти рад­не зо­не и слич­но. Оп­шти­на Ру­ма на Сај­му ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пред­ста­ви­ла је сво­је рад­не зо­не, а ка­ко ка­же Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник ове срем­ске оп­шти­не, од ове го­ди­не кре­ну­ли су и у раз­вој ту­ри­зма, ко­ји је до са­да као при­вред­на гра­на био за­по­ста­вљен, те су на Сај­му пред­ста­ви­ли и ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле. Ву­ко­вић је још на­гла­сио да је рум­ска оп­шти­на јед­на ма­ло­број­них оп­шти­на са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем, за­хва­љу­ју­ћи че­му је ло­кал­на ад­ми­ни­стра­ци­ја и оп­штин­ска упра­ва оспо­со­бе­ље­на да бу­де мак­си­мал­но у слу­жби ин­ве­сти­то­ра. Још јед­на срем­ска оп­шти­на ко­ја се пред­ста­ви­ла на про­шло­не­дељ­ном Сај­му у Бе­о­гра­ду је и оп­шти­на Пе­ћин­ци. Пред­сед­ник оп­шти­не Си­ни­ша Ву­ков ка­зао је да по­ја­вљи­ва­ње на сај­му зна­чи раз­ме­ну ис­ку­ста­ва и увид у то шта су ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ра­ди­ле, ку­пе­ћи по­зи­тив­на ис­ку­ства. - Оп­шти­на Пе­ћин­ци се пред­ста­ви­ла са оним што је већ ту, ге­сла ко­јег се др­жи­мо го­ди­на­ма у на­зад ка­же да су по­сто­је­ћи ин­ве­сти­то­ри нај­бо­ља пре­по­ру­ка за бу­ду­ће ин­ве­сти­то­ре, ис­та­као је Ву­ков. Са­јам ло­кал­не са­мо­у­пра­ве био је иде­ал­на при­ли­ка да се на јед­ном ме­сту оку­пи што ви­ше гра­до­ва и оп­шти­на у Ср­би­ји, да се раз­ме­не кон­так­ти, зна­ња и ис­ку­ства, ка­ко би се при­ву­кло што ви­ше ин­ве­сти­ци­ја и та­ко по­бе­ди­ла по­сто­је­ћа еко­ном­ска кри­за. Би­ља­на Се­ла­ко­вић „ОКУ­ПА­ЦИ­ЈА“ ПРЕД­У­ЗЕ­ЋА АГРО­СЕ­МЕ ИН­ВЕСТ (2) - О ба­ри­ка­да­ма и за­кон­ским ру­па­ма По­чет­ком ме­се­ца, ка­ко смо већ пи­са­ли у про­шлом бро­ју под ја­ким обез­бе­ђе­њем, фир­му Агро­се­ме ин­вест, ко­ја се на­ла­зи у згра­ди Агро­се­ме­на у сте­ча­ју, у са­мом цен­тру Срем­ске Ми­тро­ви­це, ушао је Ан­тун Ка­ић, твр­де­ћи да има овла­шће­ња по­треб­на за за­сту­па­ње ове фир­ме, а ка­ко не би до­шло до фи­зич­ког об­ра­чу­на из­ме­ђу „но­вог“ и ак­ту­ел­ног ру­ко­вод­ства, на чи­јем се че­лу на­ла­зи ди­рек­тор Дра­ган Би­сер­чић, по­зва­но је и оде­ље­ње ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је ко­је је не­ко­ли­ко да­на де­жу­ра­ло на ула­зу. Је­дан од вла­сни­ка Агро­се­ме ин­ве­ста, Игор Са­бо ка­же да је ула­зак Ан­ту­на Ка­и­ћа на­сил­нич­ки и без прав­ног осно­ва, те да ће це­ла ствар за­вр­ши­ти на су­ду. Под­се­ћа­ња ра­ди, Ду­шан Ђер­ма­но­вић, Ан­тун Ка­ић и Игор Са­бо су сво­је­вре­ме­но ку­пи­ли ми­тро­вач­ку фир­му Агро­се­ме, пре­во­де­ћи је из дру­штве­ног у при­ват­но вла­сни­штво. У ме­ђу­вре­ме­ну је Агро­се­ме оти­шло у сте­чај, а Игор Са­бо је пре­шао у но­во­о­сно­ва­ну фир­му Агро­се­ме ин­вест, чи­ји је ве­ћин­ски вла­сник ма­ђар­ска фир­ма Ац­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште, раш­чи­стив­ши ка­ко сам ка­же ме­ђу­соб­не од­но­се са Ка­и­ћем и Ђер­ма­но­ви­ћем. Ан­тун Ка­ић, ме­ђу­тим, твр­ди су­прот­но, то јест да су од­но­си оста­ли не­ра­шчи­шће­ни, те да има пу­но пра­во да на­сту­па у име но­во­о­сно­ва­ног Агро­се­ме ин­ве­ста. Игор Са­бо твр­ди да је у пи­та­њу упад у фир­му на осно­ву фал­си­фи­ко­ва­них до­ку­ме­на­та у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре (на­вод­но је Ан­тун Ка­ић пред­ста­вив­ши се као овла­шће­но ли­це про­дао ве­ћин­ски па­кет јед­ној ен­гле­ској фир­ми, Велп Лтд из Лон­до­на, ко­ју за­сту­па Ду­шан Ђер­ма­но­вић), за шта кри­ви­цу сно­си др­жав­ни слу­жбе­ник Су­да, ко­ји је про­пу­стио да узме увид у ва­лид­ност до­ку­ме­на­та. Ан­тун Ка­ић де­ман­ту­је да је у пи­та­њу би­ло ка­кав фал­си­фи­кат, твр­де­ћи да има пу­но пра­во за за­сту­па­ње фир­ме, као овла­шће­но ли­це, од­но­сно да је упад у про­сто­ри­је Агро­се­ме ин­ве­ста ап­со­лут­но ле­гал­но. Је­ди­на ње­го­ва на­ме­рам (и на­ме­ра Ђер­ма­но­ви­ћа) је да се рас­кви­та­ју са бив­шим по­слов­ним ор­та­ком Иго­ром Са­бом, јер им је овај на­вод­но остао ду­жан. Игор Са­бо твр­ди дру­га­чи­је, то јест да су њи­хо­ви ме­ђу­соб­ни од­но­си већ одав­но ре­ше­ни, да Ан­тун Ка­ић не­ма ни­ка­кво пра­во о за­сту­па­њу пот­пу­но но­ве фир­ме, чи­ји је ве­ћин­ски вла­сник у Ма­ђар­ској, те да ће се ако тре­ба, сем на­ших, укљу­чи­ти и ма­ђар­ски су­до­ви, па би це­ла ствар мо­гла да до­спе на ме­ђу­на­род­ну ар­би­тра­жу, при че­му би ште­те за др­жа­ву мо­гле би­ти не­мер­љи­ве. У на­ме­ри да до­ка­же да је у пра­ву, Ан­тун Ка­ић нам је до­ста­вио ко­пи­ју ре­ше­ња из АПР, као и до­пис по­моћ­ни­ка ми­ни­стра еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја др Дра­га­на Ја­њи­ћа, у ко­ме овај ка­же да ни­је би­ло осно­ва за по­сту­па­ње по пра­ву слу­жбе­ног над­зо­ра на зах­тев Иго­ра Са­боа. Ме­ђу­тим, оно што у це­лој овој при­чи не­до­ста­је да би тврд­ња Ан­ту­на Ка­и­ћа др­жа­ла во­ду је – ко га је (Ка­ић Ан­ту­на то јест) овла­стио да бу­де за­кон­ски за­ступ­ник фир­ме Ац­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште? Ко­ли­ко је по­зна­то пи­сцу ових ре­до­ва, На­ци­о­нал­ни ис­тра­жни би­ро (ма­ђар­ски ФБИ) во­ди ис­тра­гу по овом пред­ме­ту, а у ми­тро­вач­ком Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­штву под­нет је пред­лог за пред­у­зи­ма­ње ис­тра­жних рад­њи про­тив Ђер­ма­но­вић Ду­ша­на и Ка­ић Ан­ту­на. Оба­шка што пљу­ште и при­ват­не кри­вич­не при­ја­ве са обе стра­не. Шта ће се у ме­ђу­вре­ме­ну де­си­ти и ка­да ће се ова си­ту­а­ци­ја рас­пе­тља­ти, оста­је да се ви­ди. За са­да је из­ве­сно да по­сто­ји ве­ли­ка опа­сност да сто­ти­нак за­по­сле­них у Агро­се­ме ин­ве­сту оста­ну бу­квал­но на ули­ци, јер вра­та и про­зо­ри на фир­ми су за­ман­да­ље­ни, а по­сло­ви за на­ред­ну се­зо­ну те­шко да ће мо­ћи да се уго­ва­ра­ју у ова­квој си­ту­а­ци­ји. В. Ћо­сић Датум: 09.11.2011. „ОКУ­ПА­ЦИ­ЈА“ ПРЕД­У­ЗЕ­ЋА: - 100 РАД­НИ­КА АГРО­СЕ­МЕ ИН­ВЕ­СТА ОСТА­ЈЕ БЕЗ ПО­СЛА?! Про­шле сре­де, под ја­ким обез­бе­ђе­њем, фир­му Агро­се­ме ин­вест, ко­ја се на­ла­зи у згра­ди Агро­се­ме­на у сте­ча­ју, у са­мом цен­тру Срем­ске Ми­тро­ви­це, ушао је Ан­тун Ка­ић, твр­де­ћи да има овла­шће­ња по­треб­на за за­сту­па­ње ове фир­ме. Ово је учи­ње­но у мо­мен­ту ка­да се гро рад­ни­ка Агро­се­ме ин­ве­ста на­ла­зи на ко­лек­тив­ном го­ди­шњем од­мо­ру, а ка­ко не би до­шло до фи­зич­ког об­ра­чу­на из­ме­ђу „но­вог“ и ак­ту­ел­ног ру­ко­вод­ства, на чи­јем се че­лу на­ла­зи ди­рек­тор Дра­ган Би­сер­чић, по­зва­но је и оде­ље­ње ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је ко­је је не­ко­ли­ко да­на де­жу­ра­ло на ула­зу. Је­дан од вла­сни­ка Агро­се­ме ин­ве­ста, Игор Са­бо ка­же да је ула­зак Ан­ту­на Ка­и­ћа на­сил­нич­ки и без прав­ног осно­ва, те да ће це­ла ствар за­вр­ши­ти на су­ду. Под­се­ћа­ња ра­ди, Ду­шан Ђер­ма­но­вић, Ан­тун Ка­ић и Игор Са­бо су сво­је­вре­ме­но ку­пи­ли ми­тро­вач­ку фир­му Агро­се­ме, пре­во­де­ћи је из дру­штве­ног у при­ват­но вла­сни­штво. У ме­ђу­вре­ме­ну је Агро­се­ме оти­шло у сте­чај, а Игор Са­бо је пре­шао у но­во­о­сно­ва­ну фир­му Агро­се­ме ин­вест, чи­ји је ве­ћин­ски вла­сник ма­ђар­ска фир­ма Ац­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште, раш­чи­стив­ши ка­ко сам ка­же ме­ђу­соб­не од­но­се са Ка­и­ћем и Ђер­ма­но­ви­ћем. Ан­тун Ка­ић, ме­ђу­тим, твр­ди су­прот­но, то јест да су од­но­си оста­ли не­ра­шчи­шће­ни, те да има пу­но пра­во да на­сту­па у име но­во­о­сно­ва­ног Агро­се­ме ин­ве­ста. Игор Са­бо твр­ди да је у пи­та­њу упад у фир­му на осно­ву фал­си­фи­ко­ва­них до­ку­ме­на­та у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре (на­вод­но је Ан­тун Ка­ић пред­ста­вив­ши се као овла­шће­но ли­це про­дао ве­ћин­ски па­кет јед­ној ен­гле­ској фир­ми,Велп Лтд из Лон­до­на, ко­ју за­сту­па Ду­шан Ђер­ма­но­вић), за шта кри­ви­цу сно­си др­жав­ни слу­жбе­ник Су­да, ко­ји је про­пу­стио да узме увид у ва­лид­ност до­ку­ме­на­та. Ан­тун Ка­ић де­ман­ту­је да је у пи­та­њу би­ло ка­кав фал­си­фи­кат, твр­де­ћи да има пу­но пра­во за за­сту­па­ње фир­ме, као овла­шће­но ли­це, од­но­сно да је упад у про­сто­ри­је Агро­се­ме ин­ве­ста ап­со­лут­но ле­гал­но. Је­ди­на ње­го­ва на­ме­рам (и на­ме­ра Ђер­ма­но­ви­ћа) је да се рас­кви­та­ју са бив­шим по­слов­ним ор­та­ком Иго­ром Са­бом, јер им је овај на­вод­но остао ду­жан. Што се ти­че слу­жбе­ни­ка су­да, Ка­ић ка­же да је у пи­та­њу ма­њи тех­нич­ки про­пуст ко­ји бит­но не ме­ња на ства­ри. Игор Са­бо твр­ди дру­га­чи­је, то јест да су њи­хо­ви ме­ђу­соб­ни од­но­си већ одав­но ре­ше­ни, да Ан­тун Ка­ић не­ма ни­ка­кво пра­во о за­сту­па­њу пот­пу­но но­ве фир­ме, чи­ји је ве­ћин­ски вла­сник у Ма­ђар­ској, те да ће се ако тре­ба, сем на­ших, укљу­чи­ти и ма­ђар­ски су­до­ви, па би це­ла ствар мо­гла да до­спе на ме­ђу­на­род­ну ар­би­тра­жу, при че­му би ште­те за др­жа­ву мо­гле би­ти не­мер­љи­ве. Шта ће се у ме­ђу­вре­ме­ну де­си­ти и ка­да ће се ова си­ту­а­ци­ја рас­пе­тља­ти, оста­је да се ви­ди. За са­да је из­ве­сно да по­сто­ји ве­ли­ка опа­сност да сто­ти­нак за­по­сле­них у Агро­се­ме ин­ве­сту оста­ну бу­квал­но на ули­ци, јер вра­та и про­зо­ри на фир­ми су за­ман­да­ље­ни, а по­сло­ви за на­ред­ну се­зо­ну те­шко да ће мо­ћи да се уго­ва­ра­ју у ова­квој си­ту­а­ци­ји. Овом при­ли­ком об­ја­вљу­је­мо и до­пис пред­сед­ни­ка Основ­ног су­да у Но­вом са­ду упу­ћен АПР-у, ко­је ће мо­жда по­мо­ћи у раз­у­ме­ва­њу це­лог овог слу­ча­ја. В. Ћо­сић Датум: 02.11.2011. ОТВО­РЕ­НА НО­ВА ФА­БРИ­КА У ИН­ЂИ­ЈИ - За­по­сле­но 650 рад­ни­ка У Ин­ђи­ји је у сре­ду 26. ок­то­бра све­ча­но отво­рен но­ви по­гон не­мач­ке ком­па­ни­је ИГБ Ауто­мо­ти­ве Цомп. Отва­ра­њу су при­су­ство­ва­ли ам­ба­са­дор Не­мач­ке Вол­фрам Мас, пред­сед­ник по­кра­јин­ске вла­де Бо­јан Пај­тић, бив­ши ми­ни­стар еко­но­ми­је Мла­ђан Дин­кић, као и пред­став­ни­ци ин­ђиј­ске ло­кал­не са­мо­у­пра­ве на че­лу са пред­сед­ни­ком Оп­шти­не Ин­ђи­ја Го­ра­ном Је­ши­ћем. Ге­не­рал­ни ди­рек­тор и вла­сних ИГБ-а Јо­зеф Хил­мер је на све­ча­ној це­ре­мо­ни­ји ре­као да у но­вим по­слов­ним и про­из­вод­ним згра­да­ма у Ин­ђи­ји на­ста­је нај­ве­ћа про­из­вод­на ло­ка­ци­ја ИГБ-а у све­ту. У на­ред­ној го­ди­ни ће ов­де ра­ди­ти пре­ко 750 рад­ни­ка. Овај про­је­кат, оства­рен у Ин­ђи­ји, пра­ви је при­мер ка­ко се за­јед­но са ин­ве­сти­то­ри­ма мо­же на­ћи ре­ше­ње за оно што ну­ди ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, ре­гион и ре­сор­но ми­ни­стар­ство. Пред­сед­ник ин­ђиј­ске оп­шти­не Го­ран Је­шић је ис­та­као да је отва­ра­ње јед­ног рад­ног ме­ста у вре­ме кри­зе, за осо­бу му­шког по­ла је ве­ли­ки иза­зов, а отва­ра­ње ово­ли­ког бро­ја рад­них ме­ста за же­не је под­виг. ИГБ Ауто­мо­ти­ве Цомп се ба­ви про­из­вод­њом гре­ја­ча за ауто­мо­бил­ска се­ди­шта и сен­зо­ра за си­гур­но­сне по­ја­се­ве, а но­ви про­из­вод­ни по­гон сме­штен је у про­сто­ру од осам хи­ља­да ква­драт­них ме­та­ра. Тре­нут­но је за­по­сле­но 650 рад­ни­ка, а до кра­ја 2012. го­ди­не би­ће за­по­сле­но још 100 рад­ни­ка. Го­ди­шња про­из­вод­ња је шест ми­ли­о­на гре­ја­ча за се­ди­шта, на­ме­ње­них из­во­зу, а куп­ци ових гре­ја­ча су ре­но­ми­ра­ни про­из­во­ђа­чи ауто­мо­би­ла у све­ту. Датум: 26.10.2011. ПРИ­ВРЕ­ДА И ДР­ЖА­ВА - Бран­ко Ја­јић у ра­ља­ма би­ро­кра­ти­је От­ка­ко је др­жа­ва ре­ши­ла да све ве­ћи део свог „со­ци­јал­ног про­гра­ма“ сва­љу­је на ле­ђа оних ко­ји је­ди­ни не­што ра­де, при­вре­да све ви­ше по­су­ста­је. О то­ме све­до­чи Бран­ко Ја­јић, ди­рек­тор „Ески­мо про­дук­та“ из Ин­ђи­је, фир­ме ко­ја се ба­ви из­во­зом смр­зну­тог во­ћа и по­вр­ћа за за­пад­но тр­жи­ште. Од че­ти­ри ми­ли­о­на евра го­ди­шњег обр­та, око де­сет од­сто му узме др­жа­ва, на име бо­ло­ва­ња и оба­ве­зе пла­ћа­ња ли­ца са ин­ва­ли­ди­те­том (ко­ја ва­жи за фир­ме 20 и ви­ше за­по­сле­них), чи­ме му оне­мо­гу­ћа­ва да бу­де кон­ку­рен­тан на тр­жи­шту: – На­ша фир­ма за­по­шља­ва 42 рад­ни­ка, ве­ћи­на су же­не, и с об­зи­ром на по­тра­жњу на­ше ро­бе на за­пад­ном тр­жи­шту мо­гли би и да удво­стру­чи­мо број за­по­сле­них, али про­пи­си нас у то­ме оме­та­ју. Де­се­ти део го­ди­шњег обр­та нам од­ла­зи на бо­ло­ва­ња и пла­ћа­ње оба­ве­зе за­по­шља­ва­ња ли­ца са ин­ва­ли­ди­те­том. Због то­га до­во­ди­мо у пи­та­ње ис­пу­ња­ва­ње уго­во­ре­них оба­ве­за у ве­зи са ис­по­ру­ком на­ше ро­бе. Да се раз­у­ме­мо, ја не­мам ни­шта про­тив бо­ло­ва­ња, али ми сме­та што је део рад­ни­ка на ду­жем бо­ло­ва­њу ис­кљу­чи­во на те­рет фир­ме. Има­ли смо слу­чај рад­ни­це ко­јој је би­ла за­ка­за­на опе­ра­ци­ја, али јој је бо­ло­ва­ње пре­ки­ну­то на не­ко­ли­ко да­на са­мо да не би ишло на те­рет др­жа­ве. Же­на је би­ла то­ли­ко бо­ле­сна да је је­два ста­ја­ла, па смо је мо­ра­ли по­сла­ти ку­ћи да не би па­ла. Обра­ћао сам се и ди­рек­то­ру До­ма здра­вља у Ин­ђи­ји, али ни­шта ни­је вре­де­ло, По­се­бан про­блем је за­кон­ска оба­ве­за пла­ћа­ња оба­ве­зе у ве­зи за­по­шља­ва­ња ли­ца са ин­ва­ли­ди­те­том. Фир­ма ко­ја има од 20 до 49 рад­ни­ка у оба­ве­зи је да за­по­сли јед­ног ин­ва­ли­да, а уко­ли­ко то не ура­ди, на име оба­ве­зе пла­ћа др­жа­ви 25.000 ди­на­ра ме­сеч­но. Уко­ли­ко се ова су­ма не упла­ти до 5. у ме­се­цу, она се ауто­мат­ски утро­стру­ча­ва, а уко­ли­ко се ни тај утро­стру­че­ни део не упла­ти до 30. у ме­се­цу, он­да иде плус ка­зна на те­рет по­сло­дав­ца. Про­шле го­ди­не сам са­мо на име то­га пла­тио чак 800.000 ди­на­ра. Ја не­мам ни­шта про­тив да ми по­ма­же­мо ин­ва­ли­де, али за­што та оба­ве­за ни­је ре­гу­ли­са­на та­ко да се ис­пла­ћу­је за­јед­но са пла­та­ма. Де­си се да до 5. у ме­се­цу не­ма па­ра на ра­чу­ну, јер нам ро­ба ни­је пла­ће­на на вре­ме. Ме­ђу­тим, др­жа­ва нас ка­жња­ва, без об­зи­ра да ли има­мо па­ра на ра­чу­ну. На­по­ми­њем да ре­дов­но пла­ћа­мо по­рез и из­ми­ру­је­мо пла­те, али ако ова­ко на­ста­вио би­ће­мо при­ну­ђе­ни да сма­њу­је­мо број рад­ни­ка – ка­же Бран­ко Ја­јић. Сма­њи­ва­ње бро­ја рад­ни­ка зна­чи­ће и не­мо­гућ­ност при­хва­та­ња тра­же­них оба­ве­за од ку­па­ца, ка­же ди­рек­тор „Ески­мо про­дук­та“, ко­ји не кри­је до­бру са­рад­њу са Срем­ском при­вред­ном ко­мо­ром, па ће се упра­во због то­га са сво­јим про­бле­ми­ма обра­ти­ти и При­вред­ној ко­мо­ри Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. В. Ћо­сић Датум: 19.10.2011. ПРИ­ВРЕД­НА ДЕ­ЛЕ­ГА­ЦИ­ЈА ХР­ВАТ­СКЕ ПО­СЕ­ТИ­ЛА ОП­ШТИ­НУ ПЕ­ЋИН­ЦИ - Хр­ват­ски ин­ве­сти­то­ри до­бро­до­шли у Пе­ћин­це При­вред­на де­ле­га­ци­ја Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске, на че­лу са хр­ват­ским ам­ба­са­до­ром у Ср­би­ји, мр Жељ­ком Ку­пре­ша­ком, по­се­ти­ла је 10. ок­то­бра оп­шти­ну Пе­ћин­ци, где им је до­ма­ћин био пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не, Жив­ко Мар­ко­вић. По­се­та је ор­га­ни­зо­ва­на у скло­пу ак­тив­но­сти Ве­ле­по­слан­ства Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске у Ср­би­ји, ко­је за циљ има­ју ин­тен­зи­ви­ра­ње еко­ном­ске и укуп­не са­рад­ње две­ју др­жа­ва, као и по­твр­ђи­ва­ње ста­рих и ус­по­ста­вља­ње но­вих по­слов­них кон­та­ка­та, по­себ­но на ло­кал­ном ни­воу. Пред­сед­ник Мар­ко­вић је го­сте упо­знао са до­са­да­шњим раз­во­јем пе­ћи­нач­ке оп­шти­не и из­нео ком­па­ра­тив­не пред­но­сти за ула­га­ње у од­но­су на Хр­ват­ску, по­пут ни­жег ПДВ-а, по­ре­за на до­бит и за­ра­де и ни­жих до­при­но­са на за­ра­де, али и пред­но­сти ко­је оп­шти­на Пе­ћин­ци има у од­но­су на дру­ге ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Ср­би­ји. – То је пре све­га сјај­на ло­ка­ци­ја, али то са­мо по се­би не би би­ло до­вољ­но. Је­дан од зна­чај­ни­јих фак­то­ра је и по­ли­тич­ка ста­бил­ност, због ко­је ин­ве­сти­то­ри ни­ка­да ни­су има­ли раз­ло­га за за­бри­ну­тост. По­ред то­га, ми има­мо мо­жда и нај­ни­жу так­су на из­град­њу у Ср­би­ји и не­ма­мо на­ме­ру да је ме­ња­мо ни у на­ред­ном пе­ри­о­ду, а до­зво­ле за град­њу се до­би­ја­ју у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку. Осим то­га ин­ве­сти­то­ри мо­гу да до­би­ју из­у­зет­не усло­ве за ула­га­ња и за из­воз, на­ро­чи­то у Ру­си­ју и Бе­ло­ру­си­ју. Наш ин­те­рес је да за­по­сли­мо ло­кал­но ста­нов­ни­штво. Оче­ку­је­мо да на­ши љу­ди под истим усло­ви­ма има­ју ап­со­лут­ну пред­ност при­ли­ком за­по­шља­ва­ња у фир­ма­ма ко­је по­слу­ју на под­руч­ју пе­ћи­нач­ке оп­шти­не и то је основ­ни раз­лог за по­год­но­сти ко­је пру­жа­мо ин­ве­сти­то­ри­ма – ре­као је пред­сед­ник Мар­ко­вић. Хр­ват­ски ам­ба­са­дор се за­хва­лио на то­плом до­че­ку и из­ја­вио да је хр­ват­ска при­вре­да до са­да у Ср­би­ју ин­ве­сти­ра­ла око 500 ми­ли­о­на евра, а да је оп­шти­на Пе­ћин­ци по­тен­ци­јал­но вр­ло ин­те­ре­сант­на за при­вред­ни­ке из Хр­ват­ске. – Не­из­мер­но ми је дра­го што сам мо­гао да се уве­рим у оно што ме је им­пре­си­о­ни­ра­ло, док сам чи­тао на веб сај­ту о Пе­ћин­ци­ма. Ниг­де ни­сам ус­пео да ви­дим та­кав сте­пен тран­спа­рент­но­сти ка­ко и на ко­ји на­чин се при­ба­вља­ју и тро­ше бу­џет­ска сред­ства, шта је по­треб­но уко­ли­ко же­ли­те ин­ве­сти­ра­ти у ову оп­шти­ну, за ко­је вре­ме се до­би­ја­ју до­зво­ле, ко­ја је бр­зи­на из­град­ње ин­фра­струк­ту­ре и дру­го. За­хва­љу­ју­ћи ви­зи­о­нар­ству ко­је сам ов­де ви­део, ова оп­шти­на је, за са­мо де­сет го­ди­на, од јед­не од нај­не­ра­зви­је­ни­јих сти­гла до јед­не од нај­ра­зви­је­ни­јих у Ср­би­ји. То што је ура­ди­ла оп­шти­на Пе­ћин­ци је мо­дел ко­ји је до­бар, не са­мо за оп­шти­не и не са­мо за Ср­би­ју, већ ре­као бих и за цео наш ре­гион. То по­ка­зу­је да је уз је­дан отво­рен по­штен и тран­спа­рен­тан рад мо­гу­ће на­пра­ви­ти ја­ко пу­но. Ја че­сти­там чел­ни­ци­ма ове оп­шти­не на по­стиг­ну­тим ус­пе­си­ма и са за­до­вољ­ством ћу њи­хов по­зив пре­не­ти хр­ват­ским ин­ве­сти­то­ри­ма – ре­као је хр­ват­ски ам­ба­са­дор. То­ком по­се­те, ор­га­ни­зо­ван је и са­ста­нак при­вред­ни­ка из Хр­ват­ске и при­вред­ни­ка из оп­шти­не Пе­ћин­ци, са ци­љем из­на­ла­же­ња но­вих за­јед­нич­ких ин­те­ре­са за ула­га­ња, а до­ма­ћи­ни су ви­со­ког го­ста по­ве­ли у оби­ла­зак Срп­ског му­зе­ја хле­ба Је­ре­ми­ја у Пе­ћин­ци­ма и Рад­не зо­не Ши­ма­нов­ци, где су по­се­ти­ли ком­па­ни­ју МГМ, ко­ја је не­дав­но про­сла­ви­ла 20 го­ди­на по­сто­ја­ња и тим по­во­дом отво­ри­ла но­ви по­гон, у ко­ји је уло­же­но ми­лион и по евра. Ду­шан Срећ­ков Датум: 12.10.2011. ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Мо­дер­ни­за­ци­ја си­сте­ма ра­дио ве­за У про­сто­ри­ја­ма Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца у уто­рак, 4. ок­то­бра пу­штен је у рад ди­ги­тал­ни си­стем ра­дио ве­за, ко­ји пред­ста­вља нај­са­вре­ме­ни­ји си­стем упра­вља­ња и над­зо­ра над кључ­ним елек­тро­е­нер­гет­ским објек­ти­ма. Овим си­сте­мом омо­гу­ће­на је тре­нут­на и по­у­зда­на ве­за из­ме­ђу дис­пе­чер­ских цен­та­ра и мо­бил­них еки­па на те­ре­ну. Но­ви си­стем по­ве­зу­је упра­ве у Но­вом Са­ду, Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ши­ду, Ру­ми, Ин­ђи­ји и Пан­че­ву. Тим по­во­дом, ми­тро­вач­ку Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ју по­се­ти­ли су ам­ба­са­дор Изра­е­ла у Ср­би­ји Јо­сиф Ле­ви, др Ти­хо­мир Си­мић, ди­рек­тор При­вред­ног дру­штва Елек­тро­вој­во­ди­на са са­рад­ни­ци­ма, др Аца Мар­ко­вић, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра ЕПС-а, као и Ари Ан­чел, пот­пред­сед­ник изра­ел­ске фир­ме Мо­то­ро­ла, ко­ја је про­из­ве­ла ди­ги­тал­ну опре­му. Обра­ћа­ју­ћи се при­сут­ни­ма на про­мо­ци­ји ди­ги­тал­ног си­сте­ма, др Ти­хо­мир Си­мић је ис­та­као да је за про­те­клих 11 ме­се­ци ПД Елек­тро­вој­во­ди­на ула­га­ло у про­јек­те ве­за­не за ја­ча­ње опе­ра­тив­них де­лат­но­сти у ци­љу по­бољ­ша­ња ква­ли­те­та услу­га усме­ре­них пре­ма куп­ци­ма, од­но­сно до­ма­ћин­стви­ма и при­вре­ди. Је­дан од та­квих про­је­ка­та је и про­је­кат Ди­ги­тал­ни Срем, чи­ја пр­ва фа­за је из­вр­ше­на у Ми­тро­ви­ци. Ди­ги­тал­ни си­стем ра­дио ве­за сме­нио је по­сто­је­ћи, ана­лог­ни чи­ја тех­но­ло­ги­ја је пре­ва­зи­ђе­на, а одр­жа­ва­ње ску­по. - Но­ви си­стем је че­ти­ри пу­та јеф­ти­ни­ји од ста­рог и да­ле­ко по­у­зда­ни­ји. За на­ше куп­це то зна­чи да ће по­мо­ћу овог си­сте­ма на­ши рад­ни­ци на те­ре­ну на бр­жи и лак­ши на­чин би­ти оба­ве­шта­ва­ни о ква­ро­ви­ма ко­ји ће за­то би­ти и бр­же от­кла­ња­ни. Са углед­ном свет­ском ком­па­ни­јом Мо­то­ро­ла оства­ри­ли смо успе­шну са­рад­њу у функ­ци­ји мо­дер­ни­за­ци­је мо­бил­ног си­сте­ма ве­за. Ви­сок сте­пен по­у­зда­но­сти овог си­сте­ма, по­ве­ћа­ње ка­па­ци­те­та пре­но­са по­да­та­ка и раз­ме­не аудио и ви­део сиг­на­ла у по­кре­ту, пру­жа мо­гућ­но­сти за по­ди­за­ње ни­воа ефи­ка­сно­сти у ра­ду и без­бед­но­сти ра­да на те­ре­ну - ре­као је др Ти­хо­мир Си­мић. Бр­за, тач­на и пра­во­вре­ме­на ин­фор­ма­ци­ја пу­тем ди­ги­тал­ног си­сте­ма ра­дио ве­за омо­гу­ћи­ће до­дат­но скра­ће­ње код из­ла­за­ка на те­рен, али и пра­ће­ње свих до­га­ђа­ја на мре­жи Елек­тро­вој­во­ди­не. Пре­ма ре­чи­ма Си­ми­ћа, вред­ност оства­ре­ног де­ла про­јек­та је око ми­лион евра, а ње­го­ва ре­а­ли­за­ци­ја за­по­че­ла је у Сре­му због спе­ци­фич­но­сти овог ре­ги­о­на и ње­го­вих по­тен­ци­ја­ла. Ово је са­мо по­чет­на тач­ка за ком­плет­но ди­ги­тал­но по­кри­ва­ње мо­бил­ним си­сте­мом ве­за пре­ма европ­ским стан­дар­ди­ма, ко­ји ће се да­ље на­ста­ви­ти у Ба­на­ту и Бач­кој. Си­мић је још ре­као да уво­ђе­ње но­вог си­сте­ма не­ће ути­ца­ти на це­ну елек­трич­не енер­ги­је. По­сле пу­шта­ња но­вог си­сте­ма у рад, ам­ба­са­дор Изра­е­ла Јо­сиф Ле­ви је ре­као да је са­рад­ња Елек­тро­вој­во­ди­не и Мо­то­ро­ле при­мер до­бре са­рад­ње из­ме­ђу Ср­би­је и Изра­е­ла. При­ја­тељ­ство из­ме­ђу две зе­мље, ре­чи су ам­ба­са­до­ра Ле­ви­ја, тре­ба оја­ча­ти кроз да­љу еко­ном­ску са­рад­њу ко­ја во­ди до оства­ре­ња за­јед­нич­ких ци­ље­ва. Ам­ба­са­дор Ле­ви, пред­став­ни­ци Мо­то­ро­ле и ЕПС-а, овом при­ли­ком по­се­ти­ли су и Град­ску ку­ћу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци где су оба­ви­ли раз­го­во­ре са пред­став­ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Ј. Јо­ви­чић ФО­ТО: Ж. Пе­трас Датум: 21.09.2011. ШИ­МА­НОВ­ЦИ - По­гон вре­дан ми­лион и по евра У ком­па­ни­ји МГМ, у Ши­ма­нов­ци­ма, чи­ја је основ­на де­лат­ност увоз, об­ра­да и тр­го­ви­на на ве­ли­ко ма­те­ри­ја­ли­ма од нер­ђа­ју­ћег че­ли­ка, у пе­так је у при­су­ству не­ко­ли­ко сто­ти­на го­сти­ју, све­ча­но пу­штен у рад но­ви по­гон. Реч је о ин­ве­сти­ци­ји од ми­лион и по евра, а ка­ко смо са­зна­ли од су­вла­сни­ка и ди­рек­то­ра ком­па­ни­је, Ђу­ра Ђу­ри­ћа, за­хва­љу­ју­ћи овом ула­га­њу МГМ је у мо­гућ­но­сти да ком­пле­тан асор­ти­ман про­из­во­да фи­на­ли­зу­је у сво­јим по­го­ни­ма. - Уло­жи­ли смо сред­ства у нај­са­вре­ме­ни­је ма­ши­не за об­ра­ду ме­та­ла швај­цар­ских и ита­ли­јан­ских ин­ве­сти­то­ра и сма­тра­мо да је ово пра­ви на­чин да се па­ри­ра на­до­ла­зе­ћој кон­ку­рен­ци­ји, ка­ко са за­па­да, та­ко и са ис­то­ка – ка­же Ђу­ро Ђу­рић. Пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци Жив­ко Мар­ко­вић, ка­же да ова­кве ин­ве­сти­ци­је у пе­ћи­нач­кој оп­шти­ни ни­су но­ви мо­ме­нат, већ прак­са. - Тре­ба ис­та­ћи да је реч о до­ма­ћој ин­ве­сти­ци­ји. У но­ви по­гон су уло­же­на из­у­зет­но ви­со­ка сред­ства, а ова ком­па­ни­ја има ам­би­ци­ја да по­ста­не ли­дер у ре­ги­о­ну, што ће ре­зул­то­ва­ти но­вим рад­ним ме­сти­ма – ре­као је Жив­ко Мар­ко­вић. Д. Срећ­ков Датум: 14.09.2011. СТА­РА ПА­ЗО­ВА - Нем­ци гра­де тех­но­ло­шки парк Пред­сед­ник АП Вла­де Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић је 9. сеп­тем­бра у Ста­рој Па­зо­ви пот­пи­си­вао уго­во­ра о до­де­ли зе­мљи­шта за по­че­так из­град­ње пре­сти­жног тех­но­ло­шког пар­ка у овој оп­шти­ни. У пи­та­њу је грин­филд ин­ве­сти­ци­ја од 10 ми­ли­о­на евра, ко­ја ће у по­чет­ку за­по­сли­ти 100 струч­ња­ка. У На­ци­о­нал­ној ку­ћи фуд­ба­ла у Ста­рој Па­зо­ви, пред­став­ни­ци Ком­па­ни­је Мил­ба­у­ер и Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва пот­пи­са­ли су овај зна­ча­јан до­ку­мент, чи­ме ће би­ти омо­гу­ће­но да већ на про­ле­ће за­поч­не про­из­вод­ња еле­ме­на­та ви­со­ке тех­но­ло­ги­је за по­др­шку иден­ти­фи­ка­ци­о­ним до­ку­мен­ти­ма на­ме­ње­них под­руч­ју ско­ро чи­та­вог Бал­ка­на. Пред­сед­ник Пај­тић ис­та­као је да, од ка­ко су пре де­се­так го­ди­на, стра­не ин­ве­сти­ци­је по­че­ле да при­сти­жу у на­шу зе­мљу, нај­у­спе­шни­је су би­ле ин­ве­сти­ци­је у ко­ји­ма је по­сто­ја­ло парт­нер­ство ло­кал­ног, по­кра­јин­ског и ре­пу­блич­ког ни­воа, по­пут ове у Ста­рој Па­зо­ви и под­се­тио на сле­де­ће чи­ње­ни­це: - Сна­жан је сиг­нал ко­ји Мил­ба­у­ер ша­ље у Евро­пу и у свет. Ва­ља на­по­ме­ну­ти да ова­ква фа­бри­ка, ова­кав тех­но­ло­шки парк ка­кав ће по­сто­ја­ти у Ста­рој Па­зо­ви, по­сто­ји са­мо још у Не­мач­кој на на­шем кон­ти­нен­ту. И то је већ сиг­нал да Ср­би­ја ни­је до­жи­вље­на са­мо као си­ро­вин­ска ба­за, већ као зе­мља ко­ја ите­ка­ко мо­же у ин­те­лек­ту­ал­ном сми­слу да за­до­во­љи и нај­зах­тев­ни­је ин­ве­сти­то­ре. И као што ми да­нас не мо­же­мо на­шим стра­ним парт­не­ри­ма го­то­во да на­ђе­мо ин­жи­ње­ре ин­фор­ма­ти­ча­ре не за­то што су оти­шли у ино­стран­ство, не­го што се у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на сви или го­то­во сви за­по­шља­ва­ју у на­шој зе­мљи, та­ко и овај про­је­кат по се­би ан­га­жу­је све оне ко­ји су нај­бо­љи, нај­у­спе­шни­ји, нај­о­бра­зо­ва­ни­ји и нај­та­лен­то­ва­ни­ји – ре­као је Пај­тић. По­ред пот­пи­сни­ка да­на­шњег уго­во­ра, пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва Го­ра­на Јо­ви­ћа и ди­рек­то­ра Мил­ба­у­е­ра Бо­ја­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа, до­га­ђа­ју су при­су­ство­ва­ли и пот­пред­сед­ни­ца Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ве­ри­ца Ка­ла­но­вић, Ар­тур Хе­кле, шеф при­вред­ног оде­ље­ња Ам­ба­са­де Не­мач­ке, Бо­жи­дар Ла­га­нин, ди­рек­тор Аген­ци­је за стра­на ула­га­ња и про­мо­ци­ју. Датум: 07.09.2011. РУ­МА - Пред­ста­вље­ни про­гра­ми SIEPE У рум­ском Кул­тур­ном цен­тру, 31. ав­гу­ста одр­жа­на је про­мо­ци­ја про­гра­ма Аген­ци­је за стра­на ула­га­ња и про­мо­ци­ју из­во­за (SIEPA). Оку­пље­ним при­вред­ни­ци­ма се обра­тио Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не ис­та­кав­ши до­бру са­рад­њу са SIEPOM, као и зна­чај са­рад­ње ове аген­ци­је са рум­ским при­вред­ни­ци­ма у ци­љу да­љег ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја. На про­мо­ци­ји су го­во­ри­ли ко­ор­ди­на­тор за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој у SIEPI Де­јан Мол­нар и са­вет­ни­ца за про­мо­ци­ју из­во­за у овој аген­ци­ји Оли­ве­ра Ћур­чин Ан­ђе­лић. По­се­бан ак­це­нат ста­вљен је на ак­ту­ел­ни про­грам SIEPE за до­би­ја­ње бес­по­врат­них фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва на­ме­њен из­во­зно ори­јен­ти­са­ним ком­па­ни­ја­ма, чи­ји рок за при­ја­вљи­ва­ње ис­ти­че 19. сеп­тем­бра. С. Џ. Датум: 31.08.2011. ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР МИРОСЛАВ ВАСИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ - И даље без решења за Митрос Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је у петак, 26. августа посетио Сремску Митровицу и сусрео се са градоначелником Браниславом Недимовћем, председником Сремске привредне коморе Миланом Божићем, начелником Сремског управног округа Савом Алишићем, као и председником Савеза самосталних синдиката Сремске Митровице Стеваном Ромаковим. У Сремској привредној комори постигнут је договор о будућој сарадњи, која ће подразумевати размену информација и валидних података о потребама за радном снагом и података о могућностима за нова улагања у Срему. Биће остварена и сарадња у области ИПА пројеката. Договор је да се у наредних неколико месеци сачини брошура која ће бити путоказ инвеститорима за улагање у Срем. У Савезу самосталних синдиката Сремске Митровице Мирослав Васин, је са градоначелником Браниславом Недимовићем и председником синдиката Стеваном Ромаковим разговарао о проблемима у Митросу и Митросрему. Према речима Мирослава Васина проблем Митроса је велик, јер се ово предузеће налази у стечају и тешко је наћи стратешког партнера који би био заинтересован за поновно покретање производње у њему. Покрајина покушава да пронађе решење, али безуспешно, јер су имовинско – правни односи веома компликовани, а уз то стечајни процес траје предуго. Разговарало се и о покретању погона кафилерије у оквиру Митроса, који треба да добије сстатус регионалног центра за спаљивање органског отпада. Ситуација у Митросрему је нешто боља. Због сумње да се ради о имовини стеченој недозвољеним средствима, Митросрем се тренутно налази у надлежности државе. Решење за рад фарме овог предузећа, након појаве куге на фарми свиња у Великим Ради- нцима, пронађено је у сарадњи са некадашњим пољопривредним гигантом ПИК Бечеј, који је у сарадњу са Покрајином обезбедио неопходна грла стоке за обнављање сточарског фонда. - Оба ова предузећа налазе се међу двадесетак најважнијих војвођанских предузећа којима треба помоћ како би коначно могла да послују тржишно, рекао је покрајиснки секретар Мирослав Васин. Б. Селаковић Датум: 24.08.2011. У ШИДУ ПОТПИСАН УГОВОР О ГАСИФИКАЦИЈИ ОПШТИНЕ - Гасовод до краја 2013. године У сали Скупштине општине Шид у среду, 17. августа уговор о гасификацији општине Шид потписали су председница општине Шид Наташа Цвјетковић, генерални директор ЈП Србијагас Душан Бајатовић и представник Конзорцијума ГАП из Фиренце Боско Емилио Микеле. Потписивањем уговора завршена је административна процедура, а током октобра се очекује почетак радова на изградњи гасовода у општини Шид, који би требало да буде изграђен до краја 2013. године. Снабдевање општине Шид природним гасом предвиђено је са гасовода високог притиска за Сремску Митровицу. Редукција притиска предвиђена је на главној мерно регулационој станици ГМРС Кукујевци, којом је предвиђено снабдевање гасом села Кукујевци, Бачинци, Ердевик и Бингула, и ГМРС Шид за остала насељена места. Укупна вредност инвестиције је 16 милиона евра, од којих ће 10 милиона евра бити утрошено на изградњу дистрибутивне мреже, а шест милиона на изградњу магистралног гасовода од Сремске Митровице до Шида. Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић похвалио је шидску локалну самоуправу, која је гасификацију схватила као своју шансу за даљи развој и нагласио да овај пројекат треба посматрати као улог за будућност ове сремске општине. Општина Шид ће током радова на гасификацији свих 19 насељених места пружати логистичку подршку, док ЈП Србијагас има статус инвеститора. За стратешког партнера, захваљујући доброј сарадњи са Експо Италијом, асоцијацијом која промовише италијанске фирме у другим земљама, изабран је Конзорцијум ГАП из Фиренце. Како је председница општине Шид Наташа Цвјетковић истакла, потписивање уговора о гасификацији општине од великог је значаја за ову општину и представља велику шансу за шидску општину у смислу побољшања амбијента у који треба привући домаће и стране инвеститоре. Ово је једна од највећих инвестиција у општини Шид, која ће добрим делом упослити грађевинску оперативу и подићи укупну запосленост у општини, а са друге стране повољно ће утицати на долазак других инвеститора, што је битно за развој шидске општине. Б. Селаковић Датум: 17. 08.2011. ГО­РАН ВУ­КО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК РУМ­СКЕ ОП­ШТИ­НЕ: Ни­чу но­ве фа­бри­ке, сма­њу­је се не­за­по­сле­ност Ове го­ди­не је рум­ска оп­шти­на до­би­ла и цер­ти­фи­кат оп­шти­не са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем, на све­ча­ном уру­че­њу у ју­ну у До­му на­род­не скуп­шти­не у Бе­о­гра­ду. Да ли се већ за­па­жа­ју не­ки по­вољ­ни ефек­ти до­би­ја­ња овог цер­ти­фи­ка­та? ГО­РАН ВУ­КО­ВИЋ: Сва­ка­ко да има по­зи­тив­них ефе­ка­та. Сва­ки пут­ник и би­зни­смен ко­ји до­ла­зи на бе­о­град­ски аеро­дром већ се ту су­сре­ће са ин­фор­ма­ци­јом да је Ру­ма оп­шти­на са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем и то упу­ћу­је ин­ве­сти­то­ре да узму у об­зир и на­шу оп­шти­ну. У по­след­ње вре­ме, да ли због цер­ти­фи­ка­та или то­га што је рум­ска оп­шти­на увр­ште­на у ред оп­шти­на за ко­ју се да­ју нај­ве­ћи под­сти­ца­ји за но­ва за­по­шља­ва­ња, има­мо за­и­ста мно­го ви­ше кон­та­ка­та и ин­те­ре­са, ма­да за са­да, а та­ко је и у це­лој Ср­би­ји, не­ма не­ких зна­чај­ни­јих ин­ве­сти­ци­ја. На­рав­но, у прет­ход­ном пе­ри­о­ду смо отво­ри­ли не­ко­ли­ко по­го­на ко­ји за­по­шља­ва­ју 30 до 40 рад­ни­ка, на при­мер у Пла­ти­че­ву. Ко­нач­но, за­по­чи­ње са ра­дом и про­из­вод­ња би­ци­ка­ла у Ру­ми где је већ за­по­сле­но 18, а за два-три ме­се­ца је на­ја­вље­но за­по­шља­ва­ње око 50 рад­ни­ка. Убр­за­но се гра­ди и фа­бри­ка пе­ле­та у Хрт­ков­ци­ма, а њен вла­сник пла­ни­ра да већ по­ло­ви­ном ав­гу­ста упо­сли три­де­се­так рад­ни­ка. Он је већ кон­так­ти­рао На­ци­о­нал­ну слу­жбу за­по­шља­ва­ња и кре­ће са из­бо­ром рад­не сна­ге. Да­кле, ефе­ка­та већ има. Фа­брич­ки по­го­ни са ма­њим бро­јем за­по­сле­них су се отво­ри­ли у не­ко­ли­ко се­ла рум­ске оп­шти­не. Да ли је то по­ку­шај да се под­јед­на­ко раз­ви­ја­ју све се­о­ске сре­ди­не? ВУ­КО­ВИЋ: Ви­ди­те да је тренд у Евро­пи да су ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа но­си­о­ци еко­но­ми­је. То је нај­здра­ви­ја при­вре­да и ми смо за­до­вољ­ни што се ин­ве­сти­то­ри од­лу­чу­ју да та­кве објек­те по­ди­жу у се­о­ским сре­ди­на­ма, што по­ма­же ру­рал­ном раз­во­ју, оп­стан­ку ста­нов­ни­ка на се­лу. Из­град­ња ин­фра­струк­ту­ре ко­ју смо ин­тен­зи­ви­ра­ли у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на у се­о­ским сре­ди­на­ма, спре­ча­ва ста­нов­ни­ке да на­пу­сте се­ла. То су по­го­ни у Пла­ти­че­ву, Ни­кин­ци­ма, Хрт­ков­ци­ма. Ко­нач­но је и сте­чај "Но­во­град­ње" до­био свој епи­лог и њу је ку­пи­ла јед­на гру­па­ци­ја ита­ли­јан­ских фир­ми. То ће би­ти нај­ве­ћа ин­ве­сти­ци­ја у рум­ској оп­шти­ни, са нај­ве­ћим бро­јем за­по­сле­них и у крај­њој фа­зи око 500 рад­ни­ка ће би­ти упо­сле­но. Све то ће зна­чај­но сма­њи­ти број не­за­по­сле­них ко­ји је у овом тре­нут­ку већ пре­шао 5.500 ли­ца. "Ми­тас" је до­нео од­лу­ку о ин­ве­сти­ра­њу у "Ру­ма­гу­му" ко­јом би тре­ба­ло да се удво­стру­чи про­из­вод­ња и за­по­сли још 150 до 200 рад­ни­ка. Они су у фа­зи про­јек­то­ва­ња и до­би­ја­ња по­треб­них са­гла­сно­сти, а на­ме­ра им је да се у апри­лу на­ред­не го­ди­не но­ви по­гон ста­ви у функ­ци­ју. Ако бу­ду има­ли до­вољ­но сред­ста­ва то ће и би­ти ура­ђе­но у пред­ви­ђе­ном ро­ку. У то­ку су и ра­до­ви на из­град­њи вр­ти­ћа у Ули­ци Алек­се Шан­ти­ћа. По пр­ви пут ове го­ди­не у рум­ској оп­шти­ни су упи­са­на го­то­во сва де­ца. ВУ­КО­ВИЋ: Гра­ђе­вин­ски ра­до­ви на вр­ти­ћу у Ули­ци Алек­се Шан­ти­ћа ће би­ти вр­ло бр­зо ура­ђе­ни. Ра­ди се ен­те­ри­јер и ја ве­ру­јем да ће гра­ђе­вин­ски део би­ти за­вр­шен до кра­ја ав­гу­ста. Ка­сни­је сле­ди опре­ма­ње. Ми смо оче­ки­ва­ли да ће то учи­ни­ти Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња, али има­ју­ћи у ви­ду тре­нут­ну си­ту­а­ци­ју, мо­ра­ће­мо тра­жи­ти не­ке дру­ге на­чи­не за обез­бе­ђе­ње сред­ста­ва, али про­бле­ми су ту да се ре­ша­ва­ју. Ми ће­мо у сеп­тем­бру има­ти за­вр­шен и мон­та­жни вр­тић та­ко да ће­мо ус­пе­ти да сме­сти­мо нај­ве­ћи број де­це ко­ја су упи­са­на. На је­сен нам оста­је да опре­ми­мо и но­ви вр­тић, ви­де­ће­мо шта је за овај обје­кат нео­п­ход­но, а шта мо­жда од опре­ме већ има­мо. Да­кле, на­сто­ја­ће­мо да овај вр­тић на је­сен ста­ви­мо у функ­ци­ју. Пла­ни­ра­ни ро­ко­ви се ма­ло про­би­ја­ју, пре све­га због сла­би­јег при­ли­ва сред­ста­ва и у бу­џет. Вла­да оп­шта не­ста­ши­ца нов­ца и за­то у окви­ру оног чи­ме рас­по­ла­же­мо гле­да­мо да ра­ци­о­нал­но ти­ме упра­вља­мо и ко­ри­сти­мо сред­ства за оно што је нео­п­ход­но, а вр­тић спа­да у ту ка­те­го­ри­ју. (Под­се­ти­мо, вр­тић се фи­нан­си­ра у окви­ру про­гра­ма по­мо­ћи гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји у усло­ви­ма свет­ске еко­ном­ске кри­зе). До­ста се ове го­ди­не го­во­ри­ло и о ба­зе­ну. До­кле се сти­гло ка­да су по­сло­ви ко­је прет­хо­де град­њи у пи­та­њу? ВУ­КО­ВИЋ: Про­је­кат ба­зе­на је за­вр­шен и по­тру­ди­ће­мо се да га сви гра­ђа­ни мо­гу ви­де­ти, на оп­штин­ском сај­ту. У на­ред­ном пе­ри­о­ду рас­пи­су­је­мо тен­дер за ње­го­ву из­град­њу. Про­јек­том је пред­ви­ђен за­тво­рен ба­зен, али пр­ва фа­за би­ће отво­рен ба­зен, јер мо­ра­мо во­ди­ти ра­чу­на и о при­ли­ву сред­ста­ва у бу­џет. У на­ред­ном пе­ри­о­ду из­гле­да да ће­мо се мо­ра­ти углав­ном осла­ња­ти на соп­стве­на сред­ства и за­и­ста је те­шко би­ло шта пла­ни­ра­ти. Ка­да пла­ни­ра­мо не­ки про­је­кат пла­ни­ра­мо и од­ре­ђе­на сред­ства ко­ја ће сти­ћи у бу­џет, а ако се то не оства­ру­је не мо­гу се оства­ри­ти ни на­ши пла­но­ви, то је по­ве­за­но. Но, ми­слим да се за са­да успе­шно но­си­мо и са сма­ње­ним при­ли­вом сред­ста­ва. У ви­ше на­вра­та по­ми­ња­ли сте оп­штин­ски бу­џет. Да ли пред­сто­ји ре­ба­ланс бу­џе­та? ВУ­КО­ВИЋ: Упра­во раз­ми­шља­мо да ли да ра­ди­мо ре­ба­ланс или по­ку­ша­мо да ура­ди­мо све оно што је про­јек­то­ва­но бу­џе­том. Ве­ро­ват­но ће би­ти по­тре­бан ре­ба­ланс, јер смо не­ке ства­ри пла­ни­ра­ли да ура­ди­мо из дру­гих сред­ста­ва, али ће­мо ипак то мо­ра­ти соп­стве­ним сред­стви­ма. Ре­ба­ланс бу­џе­та ће би­ти ура­ђен не­где у сеп­тем­бру или ок­то­бру. При­пре­ми­ла: Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 10.08.2011. ХРТ­КОВ­ЦИ - Из­град­ња три фа­бри­ке у рад­ној зо­ни У Хрт­ков­ци­ма је 2. ав­гу­ста, на се­о­ску сла­ву Све­ти Или­ја, пот­пи­сан Про­то­кол о оту­ђе­њу не­из­гра­ђе­ног гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта у се­лу ра­ди из­град­ње енер­га­не на би­о­ма­су, на 50 ари зе­мљи­шта. Про­то­кол су пот­пи­са­ли Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не и ин­ве­сти­тор Бо­рис Ва­си­љев. То је би­ла и при­ли­ка да се оби­ђу ра­до­ви на из­град­њи по­го­на за про­из­вод­њу пе­ле­та. Ин­ве­сти­тор фа­бри­ке пе­ле­та је фир­ма "Ан­глер" д.о.о., чи­је ће се­ди­ште би­ти уско­ро у Хрт­ков­ци­ма, а вла­сни­штво је Бо­ри­са Ва­си­ље­ва у са­рад­њи са че­шким парт­не­ри­ма из фир­ме "Грин ин­вест­мент". У то­ку су гра­ђе­вин­ски ра­до­ви, а ком­пле­тан за­вр­ше­так се оче­ку­је до 30. сеп­тем­бра. То је и пр­ва фа­за из­град­ње рад­не зо­не у Хрт­ков­ци­ма ко­ја ће под­ра­зу­ме­ва­ти и из­град­њу енер­га­не и Фа­бри­ке за про­из­вод­њу хра­не за кућ­не љу­бим­це АТМ Пет фуд. Пот­пи­си­ва­њу овог про­то­ко­ла су при­су­ство­ва­ли и Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва, као и на­род­ни по­сла­ник Влат­ко Рат­ко­вић и број­ни пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. При­ли­ком оби­ла­ска ра­до­ва на из­град­њи Фа­бри­ке пе­ле­та Го­ран Ву­ко­вић је ис­та­као да је реч о про­из­вод­њи ко­ја до са­да ни­је по­сто­ја­ла у Ср­би­ји. Она под­ра­зу­ме­ва да ће се од биљ­ног и шум­ског от­па­да, као и от­па­да из по­љо­при­вре­де про­из­во­ди­ти еко­ло­шки енер­гент ко­ји не за­га­ђу­је жи­вот­ну сре­ди­ну. - То је пр­ви ко­рак у фор­ми­ра­њу ми­ни ин­ду­стриј­ске зо­не Хрт­ков­ци, а сле­де­ћи ко­рак је из­град­ња енер­га­не ко­ја ће ко­ри­сти­ти ове пе­ле­те и про­из­во­ди­ти пре­гре­ја­ну па­ру ко­ја ће се упо­тре­бља­ва­ти у овој, као и у фа­бри­ци за про­из­вод­њу хра­не за кућ­не љу­бим­це. Овим на­ста­вља­мо да гра­ди­мо објек­те у се­ок­сим сре­ди­на­ма ко­ји за­по­шља­ва­ју ов­да­шње ста­нов­ни­штво. Слич­но је у Пла­ти­че­ву, Ни­кин­ци­ма. Укуп­но оче­ку­је­мо пар сто­ти­на за­по­сле­них. У овом објек­ту за по­че­так ће се упо­сли­ти 30 рад­ни­ка, а ка­да бу­ду све три фа­бри­ке ура­ђе­не у Хрт­ков­ци­ма ће би­ти за­по­сле­но око 200 рад­ни­ка. Та­ко че­мо го­то­во ре­ши­ти про­блем не­за­по­сле­но­сти у овом ме­сту - ре­као је том при­ли­ком Го­ран Ву­ко­вић. - За не­што ви­ше од го­ди­ну да­на ће ов­де ни­ћи зо­на ко­ја ће об­у­хва­ти­ти фа­бри­ку пе­ле­та, елек­тра­ну и фа­бри­ку јед­не од нај­по­зна­ти­јих фир­ми за про­из­вод­њу хра­не за кућ­не љу­бим­це "Пет фуд", што зна­чи да ће Хрт­ков­ци по­ста­ти при­мер јед­не ма­ле сре­ди­не ко­ја се раз­ви­ја. Ја­ко нам је зна­чај­но да баш ов­де по­ка­же­мо да је мо­гу­ће раз­ви­ја­ти се у сре­ди­на­ма ко­је су би­ле ве­за­не за не­ке не­га­тив­не до­га­ђа­је из про­шло­сти. По­кра­јин­ска вла­да је по­мо­гла раз­вој овог де­ла Сре­ма, ја­ко нам је дра­го да се тврд­ња го­спо­ди­на Пај­ти­ћа да се Срем ин­тен­зив­но раз­ви­ја упра­во по­твр­ђу­је и да­нас. На­шим суб­вен­ци­ја­ма за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста смо по­мо­гли и у Пла­ти­че­ву, а до­го­во­ре­но је да се по­мог­не и ов­де. Раз­вој­на бан­ка Вој­во­ди­не и Фонд за раз­вој, као и дру­ге ин­сти­ту­ци­је, су спрем­не да по­др­же ова­кве ин­ве­сти­ци­је. Ово је нај­бо­љи при­мер да жи­вот ни­је стао и по­ред еко­ном­ске кри­зе и да сва­ких не­ко­ли­ко да­на за­по­чи­ње­мо или отва­ра­мо не­ке по­го­не, што је до­каз да су при­вред­не ак­тив­но­сти у Вој­во­ди­ни за­жи­ве­ле - из­ја­вио је Ми­ро­слав Ва­син у Хрт­ков­ци­ма. Пре­ма ре­чи­ма ин­ве­сти­то­ра Бо­ри­са Ва­си­ље­ва, про­је­кат се са­сто­ји из ви­ше це­ли­на. - Фа­бри­ка за про­из­вод­њу пе­ле­та је по­че­так, енер­га­на сна­ге пет ме­га­ва­та елек­трич­не енер­ги­је је на­ста­вак. Она ће про­из­во­ди­ти 30 то­на пре­гре­ја­не па­ре на сат ко­ја ће се ко­ри­сти­ти за обе фа­бри­ке, а би­ће и енер­ги­је за то­пли­фи­ка­ци­ју Хрт­ко­ва­ца. Фа­бри­ка пе­ле­та и енер­га­на се гра­де у са­рад­њи са че­шким парт­не­ром "Грин ин­вест­мент", а реч је о око 2,5 ми­ли­о­на евра за фа­бри­ку пе­ле­та и око 15 ми­ли­о­на евра за енер­га­ну. Фа­бри­ку хра­не гра­ди­мо у са­рад­њи са фран­цу­ским и сло­ве­нач­ким парт­не­ром, а вред­ност ове ин­ве­сти­ци­је је ви­ше од 10 ми­ли­о­на евра. Да­кле, укуп­но у ову хрт­ко­вач­ку рад­ну зо­ну би­ће уло­же­но око 30 ми­ли­о­на евра. Датум: 03.08.2011. ЈП ДИ­РЕК­ЦИ­ЈА ЗА ИЗ­ГРАД­ЊУ ГРА­ДА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА: ГРА­ЂЕ­ВИН­СКА СЕ­ЗО­НА У ПУ­НОМ ЈЕ­КУ - Пу­не ру­ке по­сла Гра­ђе­вин­ска се­зо­на на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца је у пу­ном је­ку. Мно­ги од за­по­че­тих ра­до­ва су успе­шно при­ве­де­ни кра­ју, а не­ке ин­ве­сти­ци­је су у то­ку. У јав­ном пред­у­зе­ћу Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца су за­до­вољ­ни ура­ђе­ним, и ка­ко на­ја­вљу­ју до кра­ја се­зо­не сви за­по­че­ти ин­фра­струк­тур­ни про­јек­ти ће би­ти за­вр­ше­ни. Нај­круп­ни­ји по­сао сва­ка­ко је на­ста­вак из­град­ње пу­та Р-103 кроз Срем­ску Ми­тро­ви­цу. Де­о­ни­цу пу­та од На­се­ља Ста­ри мост до Цр­ве­не че­сме је 20. ју­ла све­ча­но пу­стио у са­о­бра­ћај пред­сед­ник вој­во­ђан­ске вла­де др Бо­јан Пај­тић. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Бо­ја­на Га­ври­ћа сред­ства за ре­кон­струк­ци­ју ове са­о­бра­ћај­ни­це обез­бе­ђе­на су пре­ко Ми­ни­стар­ства за НИП (На­ци­о­нал­ни ин­ве­сти­ци­о­ни план) и Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке, у из­но­су од 106 ми­ли­о­на ди­на­ра, док су но­ви се­ма­фо­ри и улич­на ра­све­та фи­нан­си­ра­ни сред­стви­ма Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и њи­хо­ва вред­ност је се­дам ми­ли­о­на ди­на­ра. У Ме­сној за­јед­ни­ци Ла­ћа­рак прет­ход­них да­на ак­тив­но се ра­ди на ре­кон­струк­ци­ји са­о­бра­ћај­ни­ца и школ­ског игра­ли­шта. По­чет­ком ју­ла за­вр­ше­но ас­фал­ти­ра­ње Ули­це Три­ве Ви­та­со­ви­ћа. На за­до­вољ­ство свих ме­шта­на овог де­ла Ла­ћар­ка, са­о­бра­ћај­ни­ца је ко­нач­но ре­кон­стру­и­са­на, ура­ђен је нов слој ас­фал­та у ду­жи­ни од 750 ме­та­ра, као и про­ши­ре­ње пу­та на 5,5 ме­та­ра. - Оста­је још да се по­ста­ве ле­же­ћи по­ли­цај­ци у овој ули­ци, чи­ме ће се по­бољ­ша­ти без­бед­ност свих љу­ди ко­ји ту жи­ве - из­ја­вио је пред­сед­ник Са­ве­та МЗ Ла­ћа­рак Бо­шко Уме­тић. Ди­рек­тор Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Бо­јан Га­врић је из­ра­зио оче­ки­ва­ња да ће и оста­ле са­о­бра­ћај­ни­це у гра­ду, ко­је су пре­тр­пе­ле оште­ће­ња при­ли­ком ра­до­ва на пу­ту Р-103, та­ко­ђе би­ти са­ни­ра­не. Ра­до­ви на ре­кон­струк­ци­ји Ули­це Три­ве Ви­та­со­ви­ћа фи­нан­си­ра­ни су сред­стви­ма Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не и њи­хо­ва вред­ност је се­дам ми­ли­о­на и 700 хи­ља­да ди­на­ра. У по­не­де­љак, 11. ју­ла за­вр­ше­но је и ас­фал­ти­ра­ње школ­ског игра­ли­шта ла­ћа­рач­ке Основ­не шко­ле „Три­ва Ви­та­со­вић - Ле­бар­ник“. Ова ин­ве­сти­ци­ја бит­на ка­ко за ђа­ке ове шко­ле, та­ко и за све оне ко­ји ре­кре­а­тив­но ко­ри­сте овај школ­ски те­рен. Вред­ност ра­до­ва је ми­ли­он ди­на­ра, а фи­нан­си­ра­ју се пре­ко Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ра­до­ви на ва­ђе­њу коц­ке и про­ши­ре­њу пу­та из­ме­ђу Ла­ћар­ка и Чал­ме, та­ко­ђе су та­ко­ђе не­дав­но за­по­че­ти. Сред­ста­ва за ре­кон­струк­ци­ју овог пу­та обез­бе­ђе­на су пре­ко Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не, а њи­хо­ва вред­ност је 20 ми­ли­о­на ди­на­ра. - Са­о­бра­ћај­ни­ца ко­ја спа­ја Ла­ћа­рак са Чал­мом већ го­ди­на­ма че­ка на ре­кон­струк­ци­ју и оче­ку­је се да ће ра­до­ви би­ти за­вр­ше­ни до је­се­ни. Ра­ди се про­ши­ре­ње пу­та и ски­да­ње коц­ке у ду­жни од 1.300 ме­та­ра, до над­во­жња­ка, а пла­ни­ра­но је и да се ас­фал­ти­ра де­о­ни­ца ка Чал­ми, пре­ко над­во­жња­ка - из­ја­вио је ди­рек­тор Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Бо­јан Га­врић. Ре­кон­струк­ци­ја са­о­бра­ћај­ни­це у Ман­ђе­ло­су по­че­ла је 18. ју­ла. У пи­та­њу је ре­кон­струк­ци­ја при­ступ­ног пу­та, од скре­та­ња са ре­ги­о­нал­ног пу­та Р - 103/2 пре­ма Ман­ђе­ло­су, у ду­жи­ни од 700 ме­та­ра. Ка­ко је ре­као ди­рек­тор Ди­рек­ци­је Бо­јан Га­врић, ра­ди­ће се и про­ши­ре­ње ове са­о­бра­ћај­ни­це на 6,5 ме­та­ра, те ће за­вр­шет­ком ових ра­до­ва пот­пу­но би­ти ре­шен при­лаз Ман­ђе­ло­су, јер је по­сто­је­ћа са­о­бра­ћај­ни­ца би­ла ја­ко уза­на, а пут у ве­о­ма ло­шем ста­њу. Укуп­на вред­ност ових ра­до­ва је 11,6 ми­ли­о­на ди­на­ра и фи­нан­си­ра­ју се пре­ко Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не. Пла­ни­ра­но је да ра­до­ви бу­ду за­вр­ше­ни за два­де­се­так да­на. У са­мом гра­ду у то­ку је ре­кон­струк­ци­ја Змај Јо­ви­не ули­це. Тре­нут­но се по­ста­вља­ју тро­то­а­ри са обе стар­не ули­це. Ка­ко на­ја­вљу­ју у Ди­рек­ци­ји за из­град­њу, на­кон за­вр­шет­ка се­зо­не ку­па­ња на рас­кр­сни­ци ове и ули­ца Вод­не, Пи­вар­ске и Ку­змин­ске би­ће по­ста­вљен се­ма­фор. У Ули­ци Фи­ли­па Ви­шњи­ћа у Срем­ској Ми­тро­ви­ци тре­нут­но се за­вр­ша­ва­ју зе­мља­ни ра­до­ви. У овој ули­ци из­вр­ше­на је ком­плет­на ре­кон­струк­ци­ја свих ко­му­нал­них ин­ста­ла­ци­ја. По­ста­вље­на је ат­мос­фер­ска ка­на­ли­за­ци­ја, за­ме­ње­не бан­де­ре за ни­ско­на­пон­ску елек­тро мре­жу. На­кон овог са­ле­ди по­ста­вља­ње ивич­ња­ка и ас­фал­ти­ра­ње са­о­бра­ћај­ни­це ко­ја ће би­ти про­ши­ре­на. Б. Се­ла­ко­вић и С. Цу­ца­нић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 27.07.2011. СРЕД­СТВИ­МА ПО­КРА­ЈИ­НЕ ОТВО­РЕ­НА НО­ВА РАД­НА МЕ­СТА У АГРО­ПА­ПУ­КУ КУ­КУ­ЈЕВ­ЦИ - За­по­сле­но још 20 рад­ни­ка За­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма ко­ја су одо­бре­на од стра­не по­кра­јин­ске Вла­де у из­но­су од 2,6 ми­ли­о­на ди­на­ра, пред­у­зе­ће Агро­па­пук из Ку­ку­је­ва­ца ће за­по­сли­ти 20 рад­ни­ка са те­ри­то­ри­је оп­шти­не Шид. Пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић је за­јед­но са по­кра­јин­ским се­кре­та­ром за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­сла­вом Ва­си­ном у уто­рак, 19. ју­ла по­се­тио кла­ни­цу Агро­па­пук из Ку­ку­је­ва­ца и том при­ли­ком вла­сни­ку тог пред­у­зе­ћа Бра­ти­сла­ву Бо­га­ти­ћу све­ча­но уру­чио уго­вор о да­ва­њу суб­вен­ци­ја за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. На­кон уру­че­ња уго­во­ра, пред­сед­ник по­кра­јин­ске Вла­де и по­кра­јин­ски се­кре­тар за­јед­но су са пред­став­ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве об­и­шли по­гон ове кла­ни­це. Пре­ма ре­чи­ма Бо­ја­на Пај­ти­ћа, про­грам но­вих рад­них ме­ста и за­по­шља­ва­ња пре­ва­зи­шао је сва оче­ки­ва­ња. По­кра­јин­ска вла­да је од 2007. го­ди­не ин­ве­сти­ра­ла 3,8 ми­ли­јар­ди ди­на­ра и за­по­сли­ла у Вој­во­ди­ни пре­ко 20.300 љу­ди. У оп­шти­ни Шид са­мо у по­след­ња три ме­се­ца за­по­сле­но је 72 рад­ни­ка кроз овај про­грам, а у кла­ни­ци Агро­па­пук је отво­ре­но 20 но­вих рад­них ме­ста. - По­др­шка овој фа­бри­ци зна­чај­на је не са­мо због то­га што за­по­шља­ва но­ве љу­де, већ и због то­га што кроз по­др­шку овој фа­бри­ци да­је­мо по­др­шку и ко­о­пе­ран­ти­ма, љу­ди­ма ко­ји га­је сто­ку и ко­ји не­по­сред­но жи­ве од то­га што про­да­ју сво­је про­из­во­де овој фа­бри­ци – ис­та­као је по­кра­јин­ски пре­ми­јер Бо­јан Пај­тић. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић на­гла­си­ла је да ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, по­ред на­сто­ја­ња да при­ву­че но­ве ин­ве­сти­ци­је, по­др­жа­ва и оне при­вред­не ка­па­ци­те­те ко­ји већ по­слу­ју на те­ри­то­ри­ји шид­ске оп­шти­не. У пред­у­зе­ћу Агро­па­пук за­по­сле­но је сто­ти­нак рад­ни­ка, а за­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма по­кра­јин­ске вла­де отво­ре­но је још 20 но­вих рад­них ме­ста. Ка­ко је вла­сник кла­ни­це Агро­па­пук Бра­ти­слав Бо­га­тић из­ја­вио, то­ком ове и сле­де­ће го­ди­не оче­ку­је се отва­ра­ње још но­вих рад­них ме­ста, јер успе­шно по­сло­ва­ње то омо­гу­ћа­ва, а пла­ни­ра­но по­слов­но ши­ре­ње то и зах­те­ва. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то Жељ­ко Пе­трас Датум: 20.07.2011. СРЕМ­СКА ПРИ­ВРЕД­НА КО­МО­РА - До­де­ље­на при­зна­ња нај­у­спе­шни­јим при­вред­ни­ци­ма У пе­так, 15. ју­ла у згра­ди Скуп­сти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца до­де­ље­не су го­ди­шње на­гра­де Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре за при­вред­на до­стиг­ну­ћа у 2010. го­ди­ни. На­гра­де ко­је се ове го­ди­не до­де­љу­ју по 36. пут при­ми­ла су пред­у­зе­ћа са по­стиг­ну­тум из­у­зет­ним по­слов­ним ре­зул­та­ти­ма, нај­у­спе­шни­је јав­но пред­у­зе­ће, нај­у­спе­шни­ји пред­у­зет­ник, као и нај­у­спе­шни­ја за­дру­га, сви са под­руч­ја Сре­ма. Све­ча­ни скуп по­во­дом до­де­ле на­гра­да отво­рио је пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре Ми­лан Бо­жић ре­кав­ши да Ко­мо­ра ову тра­ди­ци­о­нал­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју ор­га­ни­зу­је у же­љи да се ода при­зна­ње нај­у­спе­шни­јим пред­у­зе­ћи­ма и по­је­дин­ци­ма ко­ји су до­при­не­ли при­вред­ном раз­во­ја Сре­ма. Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра упра­во ра­ди на ства­ра­њу по­вољ­не при­вред­не кли­ме за до­во­ђе­ње но­вих ин­ве­сти­то­ра и отва­ра­ње рад­них ме­ста на про­сто­ру Сре­ма, на­гла­сио је Ми­лан Бо­жић до­да­ју­ћи, да су на­гра­де Ко­мо­ре под­сти­цај за да­љи раз­вој при­вред­них су­бје­ка­та. При­сут­ни­ма се обра­тио и на­чел­ник Срем­ског окру­га Са­ва Али­шић под­се­ћа­ју­ћи да су пред­сед­ник Ср­би­је Бо­рис Та­дић и пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић пре­по­зна­ли Срем као ло­ко­мо­ти­ву раз­во­ја Ср­би­је због ве­ли­ких при­вред­них по­тен­ци­ја­ла на ко­је се и осла­ња­ју ак­тив­но­сти Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре у са­рад­њи са ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма и Окру­гом. На спи­ску на­гра­ђе­них ове го­ди­не на­шла су се пред­у­зе­ћа Тех­но­еџ­порт из Ин­ђи­је, Атос Ви­нум из Ма­ле Ре­ме­те, Тер­мо­монт из Ши­ма­но­ва­ца, Ме­ни­на из Ру­ме, Да­деџ из Срем­ске Ми­тро­ви­це, Ме­тал-флеџ из Но­ве Па­зо­ве и Агро­па­пук из Ку­ку­је­ва­ца. Нај­у­спе­шни­је јав­но пред­у­зе­ће је Фе­ро­монт-груп из Ста­ре Па­зо­ве, нај­у­спе­шни­ји пред­у­зет­ник је Ду­шан Дра­ги­шић из Ру­ме, а на­гра­да за нај­у­спе­шни­ју за­дру­гу при­па­ла је Зе­мљо­рад­нич­кој за­дру­зи „Бе­шка“ из Бе­шке. До­де­ла при­зна­ња по­че­ла је пред­ста­вља­њем пред­у­зе­ћа Тех­но­еџ­порт ко­је је у Ин­ђи­ји осно­ва­но 1992. го­ди­не, а чи­ја основ­на де­лат­ност је про­из­вод­ња пред­ме­та од пла­сти­ке. Од свог осни­ва­ња, пред­у­зе­ће бе­ле­жи стал­ни раст про­из­вод­ње и раз­во­ја. Да­нас је Тех­но­еџ­порт по­знат на тр­жи­шту као во­де­ћа фир­ма у про­из­вод­њи свих вр­ста флек­си­бил­них це­ви за вен­ти­ла­ци­ју и кли­ма­ти­за­ци­ју, са­ни­та­ри­ја и си­сте­ма за дим­ња­ке уз са­вре­ме­ну про­из­вод­њу, ви­сок ква­ли­тет про­из­во­да и стал­но при­су­ство на свет­ском тр­жи­шту, што и је­сте глав­на ори­јен­та­ци­ја пред­у­зе­ћа. Из­воз про­из­во­да Тех­но­еџ­пор­та чи­ни ви­ше од по­ло­ви­не укуп­не про­из­вод­ње, а пред­у­зе­ће тре­нут­но за­по­шља­ва пре­ко 90 рад­ни­ка и оства­ру­је го­ди­шњи при­ход од пре­ко че­ти­ри ми­ли­о­на евра. – За­хва­љу­јем се Срем­ској при­вред­ној ко­мо­ри на до­де­ли при­зна­ња, а на­гра­да је сва­ка­ко под­сти­цај за да­љи рад и про­из­вод­њу, а по­го­то­во из­воз, као на­шу глав­ну ори­јен­та­ци­ју – ре­као је на­кон до­де­ле на­гра­де вла­сник Тех­но­еџ­пор­та Ми­лан То­маш. Пред­у­зе­ће Атос Ви­нум из Ма­ле Ре­ме­те та­ко­ђе је до­бит­ник при­зна­ња Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре за 2010. го­ди­ну. Као ус­пе­шан при­о­зво­ђач ја­бу­ка на по­вр­ши­ни од 60 хек­та­ра и ве­ли­ки из­во­зник на ру­ско тр­жи­ште, Атос Ви­нум по­шту­је стро­ге стан­дар­де Гло­бал Гап си­сте­ма у про­це­су бер­бе ко­ји до­при­но­се да сва­ка ја­бу­ка бу­де убра­на и од­ло­же­на са па­жњом ка­ко би до по­тро­ша­ча сти­гла у не­про­ме­ње­ном ста­њу. Ула­жу­ћи у ка­па­ци­те­те, Атос Ви­нум је од са­мог по­чет­ка по­стао во­де­ћи про­из­во­ђач ја­бу­ка на до­ма­ћем и при­су­тан на ино­стра­ном тр­жи­шту. – При­зна­ње Ко­мо­ре је ве­ли­ки под­сти­цај за нас да оста­не­мо на пу­ту ко­јим смо кре­ну­ли, да по­зи­ци­о­ни­ра­мо сво­је про­из­во­де на за­пад­но, као и на ру­ско тр­жи­ште где смо то већ ура­ди­ли и да бренд ко­ји ће­мо фор­ми­ра­ти оста­не упам­ћен ме­ђу по­тро­ша­чи­ма ши­ром Евро­пе – ре­као је ко­мер­ци­јал­ни ди­рек­тор Атос Ви­ну­ма Ми­тар Де­у­рић. Осно­ва­но 1986. го­ди­не у Ши­ма­нов­ци­ма, пред­у­зе­ће Тер­мо­монт је пр­во при­ват­но пред­у­зе­ће у Сре­му, ко­је вре­ме­ном из­ра­ста у ли­де­ра на до­ма­ћем и ре­ги­о­нал­ном тр­жи­шту у обла­сти про­из­вод­ње ко­тло­ва за цен­трал­но гре­ја­ње. Тер­мо­монт у сво­јој про­из­вод­њи ко­ри­сти нај­са­вре­ме­ни­је ма­ши­не, а стал­но ин­ве­сти­ра у про­ши­ре­ње и об­на­вља­ње про­из­вод­них ка­па­ци­те­та. Сво­је про­из­во­де пла­си­ра на европ­ско тр­жи­ште и из­во­зи у ви­ше од 20 зе­ма­ља све­та, ме­ђу ко­ји­ма су зе­мље ЕУ и Ру­си­ја. Ово пред­у­зе­ће тре­нут­но за­по­шља­ва око 100 рад­ни­ка, а у пла­ну је отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Фир­ма Ме­ни­на из Ру­ме је грин­филд ин­ве­сти­ци­ја ма­тич­не фир­ме Ме­ни­на Кам­ник из Сло­ве­ни­је и по­че­ла је са ра­дом 2003. го­ди­не. Фир­ма се ба­ви пре­ра­дом то­по­ло­ве гра­ђе ко­ју до­би­ја од ко­о­пе­ра­на­та из Срем­ских пи­ла­на, су­ши их у су­ша­ра­ма и нај­ве­ћи део еле­ме­на­та из­во­зи. Ме­ни­на има су­ша­ру на би­о­ма­су и за­до­во­ља­ва по­тре­бе фир­ме у то­плот­ној енер­ги­ји у про­из­вод­њи, као и за гре­ја­ње по­слов­ног про­сто­ра. Фир­ма из го­ди­не у го­ди­ну по­ве­ћа­ва про­из­вод­њу, по­слу­је по­зи­тив­но и ре­дов­но ис­пла­ћу­је оба­ве­зе пре­ма др­жа­ви, за­по­сле­ни­ма и до­ба­вља­чи­ма. – Ово је сло­ве­нач­ка фир­ма и као стра­ни ин­ве­сти­то­ри ве­о­ма смо за­до­вољ­ни сво­јим по­слом у Сре­му где се снаб­де­ва­мо са си­ро­ви­ном и за­по­шља­ва­мо љу­де одав­де. Сва­ка кри­за мо­же се пре­мо­сти­ти ако се ис­пред се­бе има циљ, ор­га­ни­за­ци­ју и во­љу да се по­сао до­бро ура­ди, а то се тру­ди­мо да по­стиг­не­мо у на­шој фир­ми – твр­ди Егон Де­вјах из Ме­ни­не. При­вред­но дру­штво Да­деџ је из Ма­чван­ске Ми­тро­ви­це, осно­ва­но је 1992. го­ди­не, за­по­шља­ва 60 рад­ни­ка, а про­из­во­ди пе­ћи и пра­те­ћу опре­му за пе­кар­ску ин­ду­стри­ју. Раз­вој Да­де­џа ба­зи­ран је на уво­ђе­њу но­ве тех­но­ло­ги­је, опре­ме, осва­ја­њу но­вих тр­жи­шта. Да­нас је то мо­дер­на фа­бри­ка са са­вре­ме­ном опре­мом и тех­но­ло­ги­јом, увек на стра­ни куп­ца сво­јом по­у­зда­но­шћу и ква­ли­те­том. По­ред пла­сма­на на до­ма­ће, 90 од­сто сво­јих про­из­во­да Да­деџ пла­си­ра на стра­на тр­жи­шта. – Ово је ве­ли­ко при­зна­ње за ме­не, а за све нас за­да­так да оправ­да­мо на­гра­ду и у на­ред­ним го­ди­на­ма по­стиг­не­мо још бо­ље ре­зул­та­те. За­хва­лио бих се Срем­ској при­вред­ној ко­мо­ри и Гра­ду Срем­ска Ми­тро­ви­ца ко­ји су пра­ти­ли рад мо­је фир­ме – ка­же Јо­ван Ми­сој­чић, вла­сник фир­ме Да­деџ. Ме­тал-флеџ из Но­ве Па­зо­ве за­по­чео је сво­је пред­у­зет­нич­ке ак­тив­но­сти 1982. го­ди­не као са­мо­стал­на за­нат­ска рад­ња, а 1990. го­ди­не пре­ра­ста у пред­у­зе­ће. Да­нас је то јед­но од нај­зна­чај­ни­јих про­из­во­ђа­ча виј­ча­не шра­фов­ске ро­бе у Ср­би­ји са ис­ку­ством ду­гим го­то­во две де­це­ни­је и про­из­вод­ним ка­па­ци­те­том од 15 ми­ли­о­на је­ди­ни­ца про­из­во­да ме­сеч­но. Уво­ђе­њем и при­ме­ном стан­дар­да ИСО 9001, уна­пре­ђен је ква­ли­тет про­из­вод­ње. Ме­тал-флеџ за­по­шља­ва 44 рад­ни­ка и уред­но ис­пла­ћу­је сво­је оба­ве­зе. – На­гра­да СПК нам је зна­чај­на, јер смо ода­бра­ни за нај­бо­љу фир­му у на­шој оп­шти­ни и јед­ну од нај­у­спе­шни­јих у Сре­му – ре­кла нам је Сан­дра Об­ра­до­вић, пред­став­ни­ца Ме­тал-фле­џа из Но­ве Па­зо­ве. Ме­сна ин­ду­стри­ја Агро­па­пук са се­ди­штем у Ку­ку­јев­ци­ма успе­шно по­слу­је већ 12 го­ди­на ди­стри­бу­и­ра­ју­ћи сво­је про­из­во­де ши­ром Ср­би­је пре­ко соп­стве­них ма­ло­про­дај­них обје­ка­та, пу­тем са­мо­стал­них ме­сар­ских рад­њи и не­ко­ли­ко ла­на­ца су­пер­мар­ке­та. Пред­у­зе­ће при­ме­њу­је ХЦЦП и ИСО 9001 стан­дар­де, до­бит­ник је број­них при­зна­ња и на­гра­да, а сво­ју про­из­вод­њу при­ла­го­ђа­ва свет­ским трен­до­ви­ма у обла­сти тех­но­ло­ги­је, па­ко­ва­ња, ди­зај­на про­из­во­да у ци­љу оства­ри­ва­ња ин­те­ре­са по­тро­ша­ча за­га­ран­то­ва­ном ве­те­ри­нар­ском, хе­миј­ском, би­о­ло­шком и са­ни­тар­ном ис­прав­но­шћу. Све ово до­при­не­ло је да Агро­па­пук по­ста­не јед­на од во­де­ћих ме­сних ин­ду­стри­ја на овим про­сто­ри­ма. – По­сле ду­гог ни­за го­ди­на ко­нач­но до­би­ја­мо при­зна­ње за свој рад и за­по­шља­ва­ње око 150 љу­ди што у да­на­шње вре­ме мно­го зна­чи. Пла­ни­ра­мо да­љи раз­вој и про­ши­ре­ње ка­па­ци­те­та – на­ја­вио је вла­сник Агро­па­у­ка Бра­ти­слав Бо­га­тић. На­гра­да за нај­у­спе­шни­је јав­но пред­у­зе­ће при­па­ла је пред­у­зе­ћу Фе­ро­монт-груп из Ста­ре Па­зо­ве, а оно што га је пре­по­ру­чи­ло за до­би­је­ње при­зна­ња је ефи­ка­сност у ра­ду. Фе­ро­монт-груп чи­не три пред­у­зе­ћа, Фе­ро­монт, Гас­фе­ро­монт и Фе­ро­монт град­ња, а ба­ви се про­из­вод­њом и сер­ви­си­ра­њем опре­ме и ма­те­ри­ја­ла за га­си­фи­ка­ци­ју, као и уво­зом и из­во­зом и про­да­јом опре­ме за дру­ге су­бјек­те из ове обла­сти ра­да. Успе­шно ди­стри­бу­и­ра гас, ка­ко за ме­ста оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва, та­ко ван ње, а ово јав­но пред­у­зе­ће је из­вр­ши­ло ра­до­ве на га­си­фи­ка­ци­ји Но­вог Са­да, Бач­ке Па­лан­ке, бач­ке То­по­ле и дру­гих ме­ста ши­ром Вој­во­ди­не и у ино­стра­ним зе­мља­ма. – При­зна­ње СПК је сва­ка­ко под­стрек за да­љи рад. На­ше пред­у­зе­ће се ба­ви ди­стриб­ци­јом га­са, ни­смо пред­у­зе­ће ко­ји пра­ви од­ре­ђе­ни про­из­вод, па нам уто­ли­ко ово при­зна­ње још ви­ше зна­чи – ре­као је Мир­ко Тер­зић, вла­сник Фе­ро­мон­та. На­гра­ду за нај­у­спе­њег пред­у­зет­ни­ка до­био је Ду­шан Дра­ги­шић из Ру­ме, ко­ји је пред­у­зет­ни­штвом по­чео да се ба­ви 1991. го­ди­не от­ку­пом ка­фи­ћа Ка­за­блан­ка, а за­тим и ре­но­ви­ра­њем ре­сто­ра­на Бор­ко­вац у Ру­ми. За­хва­љу­ју­ћи Дра­ги­ши­ћу, овај ре­сто­ран је по­стао мо­де­ран обје­кат, опре­мљен ви­со­ко про­фе­си­о­нал­ном услу­гом што га је за­јед­но са ак­тив­но­сти­ма Ка­за­блан­ке свр­ста­ло у ту­ри­стич­ку по­ну­ду Ру­ме и Сре­ма. – Ово је ве­ли­ко при­зна­ње за рад још од 1990. го­ди­не по­мог­нут ак­тив­но­сти­ма Фон­да за раз­вој, а у сва­ком слу­ча­ју је под­стрек за да­љи рад на раз­во­ју ту­ри­зма и из­град­њу до­дат­них ка­па­ци­те­та ко­ја је у пла­ну – ре­као је отац Ду­ша­на Дра­ги­ши­ћа ко­ји је при­мио на­гра­ду. На кра­ју до­де­ле при­зна­ња Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, уру­че­на је и на­гра­да Зе­љо­рад­нич­кој за­дру­зи „Бе­шка“ ко­ја у исто­и­ме­ном се­лу по­сто­ји од 1990. го­ди­не. У 2010. го­ди­ни има­ла је 79 за­дру­га­ра, 28 за­по­сле­них и 310 ко­о­пе­ра­на­та са ко­ји­ма је уго­во­ри­ла про­из­вод­њу на 985 хек­та­ра по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта. По­ред ор­га­ни­зо­ва­ња про­из­вод­ње на по­се­ди­ма за­дру­га­ра и ко­о­пе­ра­на­та, за­дру­га „Бе­шка“ вла­сти­том ме­ха­ни­за­ци­јом об­ра­ђу­је и 510 хек­та­ра по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта. У свом по­сло­ва­њу успе­шно при­ме­њу­је све за­дру­жне прин­ци­пе, сва­ке го­ди­не бе­ле­жи све ве­ћи број ко­о­пе­ра­на­та чи­ме по­ве­ћа­ва по­вр­ши­не на ко­ји­ма ор­га­ни­зу­је по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу, по­ве­ћа­њем про­ме­та оства­ру­је ве­ће при­хо­де и сти­че до­би­так ко­ји усме­ра­ва на по­бољ­ша­ње по­сло­ва­ња, по­ве­ћа­ње ка­па­ци­те­та, на­бав­ку са­вре­ме­не ме­ха­ни­за­ци­је и уре­ђе­ње по­слов­ног про­сто­ра. У име на­гра­ђе­них, при­сут­ни­ма се за­хва­лио Мир­ко Тер­зић, вла­сник пред­у­зећс Фе­ро­монт груп из Ста­ре Па­зо­ве. По­ред пред­став­ни­ка Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре и до­бит­ни­ка на­гра­да, уру­че­њу при­зна­ња у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи при­су­ство­ва­ли су и пред­ства­ни­ци ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, Срем­ског окру­га, као и пред­сед­ник При­вред­не ко­мо­ре Бе­о­гра­да Ми­лан Јан­ко­вић и ге­не­рал­ни се­кре­тар При­вред­не ко­мо­ре Вој­во­ди­не Ду­шан Вој­во­дић. Све­ча­ни про­грам до­де­ле на­гра­да упот­пу­ни­ли су на­сту­пи уче­ни­ка Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Је­ле­на Јо­ви­чић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 13.07.2011. ОТВО­РЕ­НА ПР­ВА "ГРУНД­ФОС" ФА­БРИ­КА У НО­ВОЈ ПА­ЗО­ВИ - По­сао за 70 рад­ни­ка У Но­вој Па­зо­ви је у сре­ду 6. ју­ла све­ча­но отво­ре­на пр­ва фа­бри­ка дан­ске ком­па­ни­је Грунд­фос у Ср­би­ји. И срп­ска и дан­ска стра­на овог про­јек­та мо­гу би­ти за­до­вољ­не - чу­ло се на отва­ра­њу. На­и­ме, ком­па­ни­ја Грунд­фос, ко­ја спа­да у во­де­ће свет­ске про­из­во­ђа­че пум­пи, из сво­је фа­бри­ке у Дан­ској је у по­гон у Но­вој Па­зо­ви ин­ста­ли­ра­ла ауто­мат­ску ли­ни­ју за про­из­вод­њу  цир­ку­ла­тор­не пум­пе за гре­ја­ње и во­ду, и по­твр­ди­ла пла­но­ве за из­град­њу сво­је но­ве фа­бри­ке у Ин­ђи­ји. У при­су­ству број­них го­сти­ју, фа­бри­ку у Но­вој Па­зо­ви у сре­ду 6. ју­ла отво­ри­ли су Џим Тофт Нил­сен, ге­не­рал­ни ме­на­џер Грунд­фос Ср­би­ја, Ве­ри­ца Ка­ла­но­вић, пот­пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је, др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не, Ме­те Кјуел Нил­сен, ам­ба­са­дор­ка Дан­ске и Ларс Агард, из­вр­шни пот­пред­сед­ник Грунд­фос Гру­пе. - До­ла­зак Грунд­фо­са на ово под­руч­је је по­себ­но зна­ча­јан, не са­мо због 70 по­ро­ди­ца ко­је ће има­ти обез­бе­ђен по­сао у фа­бри­ци у Но­вој Па­зо­ви и 300 но­вих рад­них ме­ста ко­ја ће би­ти отво­ре­на у но­вој фа­бри­ци у Ин­ђи­ји, већ због то­га што ова ком­па­ни­ја у сво­јој обла­сти има углед ко­ји ужи­ва­ју Фи­ат или Мер­це­дес у ауто­мо­бил­ској ин­ду­стри­ји. Грунд­фос је­сте гло­бал­ни ли­дер и ње­гов до­ла­зак на на­ше под­руч­је упу­ћу­је сна­жан сиг­нал свим дру­гим стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма да су Па­зо­ва, Вој­во­ди­на, Ср­би­ја из­ван­ред­но под­руч­је за ула­га­ње – ре­као је Пај­тић.. Грунд­фос је од­лу­чио да ус­по­ста­ви плат­фор­му за Ју­го­и­сточ­ну Евро­пу са про­из­вод­њом у Ср­би­ји, као део гло­бал­не стра­те­ги­је ком­па­ни­је. По­гон у Но­вој Па­зо­ви је пр­ва пре­крет­ни­ца у ре­а­ли­за­ци­ји тих пла­но­ва у Ср­би­ји. У ње­му ће се скла­па­ти  ма­ле пум­пе. Ин­ве­сти­ци­ја у Но­вој Па­зо­ви има циљ да уте­ме­љи ор­га­ни­за­ци­ју ко­ја ће би­ти спо­соб­на да се но­си са пла­но­ви­ма ком­па­ни­је у Ин­ђи­ји. Јер, већ то­ком на­ред­не, 2012. го­ди­не, Грунд­фос пла­ни­ра из­град­њу пр­ве фа­бри­ке на 25.000 ква­драт­них ме­та­ра у Ин­ђи­ји, ко­ја ће би­ти за­вр­ше­на по­чет­ком 2013. го­ди­не. У пр­вој фа­зи про­из­вод­ње тре­ба­ло би да се за­по­сли 300  рад­ни­ка. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 50 ми­ли­о­на евра. Датум: 06.07.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА, РУ­МА И СТА­РА ПА­ЗО­ВА ДО­БИ­ЛЕ СЕР­ТИ­ФИ­КАТ НА­ЛЕД-а - Оп­шти­не по­вољ­не за ин­ве­сти­ра­ње У До­му На­род­не скуп­шти­не у Бе­о­гра­ду, 27. ју­на упри­ли­че­на је све­ча­ност на ко­јој је осам оп­шти­на и гра­до­ва до­би­ло сер­ти­фи­ка­те као оп­шти­не са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем. Све­ча­ност су ор­га­ни­зо­ва­ли На­ци­о­нал­на али­јан­са за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој (НА­ЛЕД) и Ми­ни­стар­ство еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Вла­де Ср­би­је. Све­ча­ност је за­по­че­ла по­здрав­ним го­во­ром Вла­ди­ми­ра Чу­пи­ћа, пред­сед­ни­ка Управ­ног од­бо­ра НА­ЛЕД-а. - До овог при­зна­ња ни­је ла­ко до­ћи, а сер­ти­фи­кат зна­чи да оп­шти­на има до­бре по­слов­не усло­ве. Ин­ве­сти­то­ри гле­да­ју ре­ал­ну сли­ку оп­шти­не, ко­ли­ко је вре­ме­на по­треб­но да до­ђу до по­треб­них до­ку­ме­на­та за ин­ве­сти­ра­ње - ре­као је Вла­ди­мир Чу­пић че­сти­та­ју­ћи до­бит­ни­ци­ма сер­ти­фи­ка­та, по­же­лев­ши им ви­ше ин­ве­сти­ци­ја, но­вих рад­них ме­ста и бо­љи жи­вот гра­ђа­на. Ми­ни­стар за еко­но­ми­ју и ре­ги­о­нал­ни раз­вој Не­бој­ша Ћи­рић је ука­зао на до­бру са­рад­њу свог Ми­ни­стар­ства и НА­ЛЕД-а. - Не­ма ве­ли­ких ин­ве­сти­ци­ја без про­ак­тив­не уло­ге ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, са­да ви­ди­мо јед­ну тр­жи­шну утак­ми­цу ло­кал­них са­мо­у­пра­ва у при­вла­че­њу стра­них ин­ве­сти­ци­ја и да­ва­ња што бо­љих усло­ва за ин­ве­сти­ра­ње, про­из­вод­њу, пре све­га ону за из­воз и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Ве­ли­ке ин­ве­сти­ци­је су ре­зул­тат за­јед­нич­ког ра­да свих оних ко­ји су за то за­ду­же­ни и пла­ће­ни. Сер­ти­фи­кат ви­дим као на­ме­ру ло­кал­них са­мо­у­пра­ва да пру­же бо­ље услу­ге ин­ве­сти­то­ри­ма и бо­ље усло­ве за жи­вот гра­ђа­на - ис­та­као је ми­ни­стар Не­бој­ша Ћи­рић и на­ја­вио на­ста­вак до­бре са­рад­ње са НА­ЛЕД-ом. У па­нел ди­ску­си­ји о зна­ча­ју уна­пре­ђе­ња при­вред­ног ам­би­јен­та у Ср­би­ји уче­ство­ва­ла је и ам­ба­са­дор­ка САД у Ср­би­ји Ме­ри Брус Вор­лик ко­ја је ис­та­кла да ће ње­на зе­мља и да­ље по­ма­га­ти ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма да по­бољ­ша­ју по­слов­не и дру­ге усло­ве, као што су и до са­да то чи­ни­ли кроз про­грам УСАИД. Сво­је ми­шље­ње да ће овај сер­ти­фи­кат по­мо­ћи оним ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма ко­је су га до­би­ле из­ра­зио је и То­шио Цу­но­за­ки, ам­ба­са­дор Ја­па­на. - Ге­о­граф­ски по­ло­жај Ср­би­је је до­бар, има ква­ли­фи­ко­ва­ну рад­ну сна­гу. На­ше ин­ве­сти­ци­је су још увек ма­ле, али по­сто­ји по­тен­ци­јал да оне бу­ду знат­но ве­ће. Тре­ба по­сла­ти пра­ве ин­фор­ма­ци­је из Ср­би­је, за ин­ве­сти­ра­ње је ва­жна ста­бил­ност зе­мље, али и бе­не­фи­ти ко­је ну­ди - сма­тра ја­пан­ски ам­ба­са­дор То­шио Цу­но­за­ки. У па­не­лу је уче­ство­вао и Ер­вин Хо­фер, ам­ба­са­дор Швај­цар­ске у Ср­би­ји, те Ал­бер­то Ка­ма­ра­та, шеф Сек­то­ра за европ­ске ин­те­гра­ци­је. По окон­ча­њу ове па­нел ди­ску­си­је усле­ди­ла је и до­де­ла сер­ти­фи­ка­та оп­шти­на­ма са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем ко­је је уру­чио Вла­ди­мир Чу­пић, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра НА­ЛЕД-а и то: Чач­ку, Ни­шу, Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ва­ље­ву, За­је­ча­ру, Зре­ња­ни­ну, Ру­ми и Ста­рој Па­зо­ви. О ка­квом успе­ху је реч све­до­чи по­да­так да до са­да укуп­но 16 оп­шти­на и гра­до­ва у Ср­би­ји има овај сер­ти­фи­кат, а из Сре­ма чак че­ти­ри оп­шти­не ако има­мо у ви­ду Ин­ђи­ју ко­ја га је до­би­ла ра­ни­је. - Овај сер­ти­фи­кат је по­твр­да да смо ло­кал­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју учи­ни­ли та­квом да бу­де пра­ви парт­нер и са­рад­ник по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма за све оно где је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва над­ле­жна, као и да по­мог­не­мо у од­но­су са ви­шим ор­га­ни­ма вла­сти. Ми­слим да је ово из­у­зет­на при­ли­ка за про­мо­ци­ју на­ше оп­шти­не пред ам­ба­са­до­ри­ма и ин­ве­сти­то­ри­ма - ре­као је по­сле до­де­ле Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. - По­сто­је још мно­ге ства­ри ко­је тре­ба ура­ди­ти на ва­љан на­чин, што ће нам у на­ред­ном пе­ри­о­ду пред­ста­вља­ти при­о­ри­тет ка­да је у пи­та­њу ло­кал­на ад­ми­ни­стра­ци­ја - ре­као је пред­сед­ник ста­ро­па­зо­вач­ке оп­шти­не Го­ран Јо­вић. С. Џа­ку­ла Датум: 29.06.2011. ПЛА­ТИ­ЧЕ­ВО - Отво­рен по­гон фа­бри­ке Ка­блекс У пе­так, 24. ју­на у Пла­ти­че­ву отво­рен је по­гон сло­ве­нач­ке фа­бри­ке "Ца­блеџ Гро­уп" за про­из­вод­њу ка­бло­ва, ко­јој је по­ред пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и вла­сни­ка и ме­наџ­мен­та фир­ме, при­су­ство­вао и др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не. Он је за­јед­но са Зден­ком Ко­при­вом, ди­рек­то­ром Ка­блекс гру­пе и јед­ним од вла­сни­ка, све­ча­но пре­се­као цр­ве­ну врп­цу и отво­рио по­гон ко­ји у Пла­ти­че­ву ра­ди од фе­бру­а­ра. Ка­блекс гру­па има сво­је се­ди­ште у Тр­жи­чу, има три фа­бри­ке у Сло­ве­ни­ји, али и у Пољ­ској, Не­мач­кој, Тур­ској, Ре­пу­бли­ци Срп­ској, а у то­ку је и осни­ва­ње фир­ме у Ки­ни. У ње­го­вим по­го­ни­ма тре­нут­но ра­ди око 1.000 рад­ни­ка. Основ­на де­лат­ност им је про­из­вод­ња ка­блов­ских се­то­ва за бе­лу тех­ни­ку и то за свет­ски по­зна­те куп­це: Босх, Си­менс, Цандy, Елек­тро­луџ, Бе­ко и Го­ре­ње. Ка­блекс-С, ко­ји се на­ла­зи у Пла­ти­че­ву, тре­нут­но ра­ди за ру­ско тр­жи­ште. Због спе­ци­фич­но­сти по­сла, рад­ни­ци се сук­це­сив­но за­по­шља­ва­ју, а у овом тре­нут­ку у Пла­ти­че­ву је за­по­сле­но 12 рад­ни­ка, док се не­дељ­но об­у­ча­ва­ју два до че­ти­ри но­ва рад­ни­ка. План је да се про­из­вод­ња про­ши­ри и за­по­сле но­ви рад­ни­ци. - Пре де­се­так го­ди­на Срем је био је­дан од нај­не­ра­зви­је­ни­јих де­ло­ва Ср­би­је, а са­да до­жи­вља­ва сна­жну екс­пан­зи­ју и по­ста­је је­дан од нај­ра­зви­је­ни­јих де­ло­ва. Ову ин­ду­стри­ју ка­рак­те­ри­ше­мо као ве­о­ма зна­чај­ну не са­мо због то­га што има ве­ли­ке ам­би­ци­је за ши­ре­ње про­из­вод­ње и за­по­шља­ва­ње но­вих љу­ди, за раз­вој ру­рал­них сре­ди­на, већ се њен зна­чај огле­да и у то­ме што се ко­ри­сте до­ма­ће ком­по­нен­те. Це­ла про­из­вод­ња иде у из­воз, а та­ко се по­бољ­ша­ва и наш спољ­но тр­го­вин­ски би­ланс. Зна­чај­но је и то што ова ком­па­ни­ја има сво­је фа­бри­ке у не­ко­ли­ко зе­ма­ља ЕУ. Та­ко­ђе, она ша­ље и по­ру­ку дру­гим ком­па­ни­ја­ма из Сло­ве­ни­је али и дру­гих зе­ма­ља, да ов­де вре­ди ула­га­ти, про­из­во­ди­ти и оства­ри­ва­ти про­фит - ре­као је по оби­ла­ску по­го­на др Бо­јан Пај­тић. Зден­ко Ко­при­ва, ди­рек­тор и је­дан од вла­сни­ка Ка­блек­са ка­же: - Фир­ме са­ме на­ђу си­ту­а­ци­је ко­је су њи­ма нај­по­вољ­ни­је. Пра­ви­ли смо ис­тра­жи­ва­ње по Ср­би­ји, по­го­то­во Вој­во­ди­ни, на­шли смо за­јед­нич­ки је­зик са ло­кал­ним фак­то­ри­ма и све што се до са­да де­си­ло по­твр­ди­ло је на­шу прет­по­став­ку да је ово ве­о­ма пер­спек­тив­на ло­ка­ци­ја. Ова про­из­вод­ња тра­жи до­ста ма­ну­ел­ног ра­да, а за­по­шља­ва­мо ло­кал­но ста­нов­ни­штво ко­је је из­у­зет­но спрет­но и до­бри су рад­ни­ци. Вред­ност ове ин­ве­сти­ци­је ће ра­сти, а за са­да, у ма­ши­на­ма има­мо уло­же­них око 300.000 евра. Про­стор смо из­нај­ми­ли, а ако све кре­не по пла­ну, мо­ра­ће­мо гра­ди­ти но­ве ка­па­ци­те­те. У овом про­сто­ру смо огра­ни­че­ни на 60-так рад­ни­ка, а оп­ти­мал­ни обим би био за­по­шља­ва­ње 150 до 200 рад­ни­ка. То­ли­ко и оче­ку­је­мо ов­де за две до три го­ди­не ако се на­ша оче­ки­ва­ња ис­пу­не - из­ја­вио је но­ви­на­ри­ма Ко­при­ва. Зва­нич­ном отва­ра­њу по­го­на "Ка­блекс С" у Пла­ти­че­ву при­су­ство­ва­ли су и Злат­ко Ју­тић, ди­рек­тор овог по­го­на у Пла­ти­че­ву, Сло­бо­дан Ше­шум, ата­ше за еко­ном­ске од­но­се ам­ба­са­де Сло­ве­ни­је у Бе­о­гра­ду, Го­ран Ми­ка­но­вић, во­ђа про­јек­та, Ми­лан Бо­жић, пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, Влат­ко Рат­ко­вић, на­род­ни по­сла­ник и Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник СО Ру­ма. С. Џа­ку­ла Датум: 22.06.2011. ПРО­ШИ­РЕ­ЊЕ ПО­ГО­НА „РУ­МА­ГУ­МЕ“ - По­сао за још 215 рад­ни­ка У рум­ској Град­ској ку­ћи, у че­твр­так, 16. ју­на, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић је о пред­сто­је­ћој ин­ве­сти­ци­ји у "Ру­ма­гу­му" раз­го­ва­рао са су­вла­сни­ци­ма по­зна­те че­шке фир­ме "Ми­тас" Ол­дри­хом Шле­мром и То­ма­шом Не­ме­цом, ге­не­рал­ним ди­рек­то­ром Ја­ро­сла­вом Че­ху­ром и ди­рек­то­ром "Ру­ма­гу­ме" Ру­дол­фом Мач­ком. Они су два да­на бо­ра­ви­ли у Ру­ми и до­не­ли од­лу­ку о ин­ве­сти­ци­ји ко­ја зна­чи по­ве­ћа­ње ка­па­ци­те­та и про­ши­ре­ње про­из­вод­ног про­гра­ма "Ру­ма­гу­ме" и за­по­шља­ва­ње 215 но­вих рад­ни­ка. - У пред­сто­је­ћим ме­се­ци­ма кре­ће град­ња но­вог по­го­на ко­ја би тре­ба­ло да се за­вр­ши на­ред­не го­ди­не, по­том сле­ди опре­ма­ње, та­ко да би се са про­из­вод­њом кре­ну­ло у 2012. го­ди­ни, тач­ни­је, пре­ма пла­ну у сеп­тем­бру, и то пу­ним ка­па­ци­те­том. Реч је о око 10.000 ква­драт­них ме­та­ра про­из­вод­не ха­ле, а про­је­кат ће да­ти и тач­ну вред­но­сти ин­ве­сти­ци­је. У ре­а­ли­за­ци­ју ове ин­ве­сти­ци­је би­ће упо­сле­на и на­ша гра­ђе­вин­ска опе­ра­ти­ва, а реч је о за­и­ста ве­ли­ким ра­до­ви­ма - ка­же Го­ран Ву­ко­вић. У окви­ру по­го­на у Ру­ми, а де­лом и у Че­шкој, би­ће об­у­ча­ва­ни по­треб­ни рад­ни­ци. Ра­до­ви би тре­ба­ло да за­поч­ну од­мах по при­ку­пља­њу све по­треб­не до­ку­мен­та­ци­је, као и ка­да се пот­пи­шу од­го­ва­ра­ју­ћи спо­ра­зу­ме са Ми­ни­стар­ством еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја. Рум­ска оп­шти­на је че­шким ин­ве­сти­то­ри­ма иза­шла у су­срет аутен­тич­ним ту­ма­че­њем Ге­не­рал­ног пла­на, у сми­слу да ни­је по­треб­но ра­ди­ти план де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је за но­ви по­гон, о че­му је до­не­та од­лу­ка на сед­ни­ци СО Ру­ма. - Ми смо им омо­гу­ћи­ли да ис­хо­ду­ју ло­ка­циј­ску до­зво­лу у По­кра­јин­ском се­кре­та­ри­ја­ту за ур­ба­ни­зам, ар­хи­тек­ту­ру и гра­ди­тељ­ство ти­ме што смо да­ли аутен­тич­но ту­ма­че­ње, што им је олак­ша­ло до­но­ше­ње ове од­лу­ке о ин­ве­сти­ци­ји. Да су мо­ра­ли да ра­де тај план де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је то би зна­чи­ло но­вих три до че­ти­ри ме­се­ца че­ка­ња, уз ри­зик да се у ме­ђу­вре­ме­ну од­лу­че за не­ку дру­гу ло­ка­ци­ју - ис­та­као је Го­ран Ву­ко­вић. С. Џ. Датум: 15.06.2011. ШИД­СКИ ПРИ­ВРЕД­НИ­ЦИ КОД ПРЕД­СЕД­НИ­ЦЕ ОП­ШТИ­НЕ - При­вред­ни са­вет за бр­жи еко­ном­ски раз­вој У уто­рак, 7. ју­на пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић и ње­ни са­рад­ни­ци одр­жа­ли су пр­ви са­ста­нак са шид­ским при­вред­ни­ци­ма, а те­ма раз­го­во­ра би­ла је осни­ва­ње При­вред­ног са­ве­та. На са­ста­нак су би­ли по­зва­ни шид­ски при­вред­ни­ци раз­ли­чи­тих де­лат­но­сти, али на­жа­лост од­зив је био слаб, па су у са­ли Скуп­шти­не оп­шти­не би­ли при­сут­ни пред­став­ни­ци фир­ми Агро­па­пук, Ал­ба­трос ММ, Про тим Бал­кан, као и ди­рек­тор ЈКП „Во­до­вод“ Шид. Обра­зо­ва­ње При­вред­ног са­ве­та оп­шти­не Шид има за циљ да се чу­је глас при­вред­ни­ка, ка­ко би они сво­јим ини­ци­ја­ти­ва­ма ус­пе­ли да на­пра­ве што по­вољ­ни­ју при­вред­ну кли­му. За­да­так овог са­ве­та, чи­ји пред­сед­ник ће би­ти иза­бран из ре­да при­вред­ни­ка, је да­ва­ње ини­ци­ја­ти­ва у ве­зи са еко­ном­ским раз­во­јем, раз­ма­тра­ње стра­те­ги­ја и пла­но­ва еко­ном­ског раз­во­ја, пра­ће­ње спро­во­ђе­ња пла­но­ва и про­гра­ма ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја, као и до­ста­вља­ње на­ве­де­них ака­та Скуп­шти­ни оп­шти­не, Оп­штин­ском ве­ћу и пред­сед­ни­ку оп­шти­не са пред­ло­гом за пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих ме­ра из над­ле­жно­сти тих ор­га­на. Бра­ти­слав Бо­га­тић, вла­сник фа­бри­ке за пре­ра­ду ме­са Агро­па­пук из Ку­ку­је­ва­ца се на­да да ће на сле­де­ћим са­стан­ци­ма од­зив при­вред­ни­ка би­ти ве­ћи, ка­ко би сви за­јед­но до­при­не­ли ре­ша­ва­њу те­ку­ћих про­бле­ма шид­ских при­вред­ни­ка. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је на­кон са­стан­ка ис­та­кла да је ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви ва­жно да се што пре фор­ми­ра При­вред­ни са­вет и да се ве­ћи­на при­вред­ни­ка, ко­ји за­и­ста зна­че за це­ло­куп­ну шид­ску при­вре­ду, ак­тив­но укљу­че у рад Са­ве­та и да ће При­вред­ни са­вет уско­ро по­че­ти да функ­ци­о­ни­ше, ка­ко би се пред­став­ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве да­ле смер­ни­це у ком прав­цу тре­ба да се раз­ви­ја оп­шти­на и ка­ко и на ко­ји на­чин да се по­диг­не еко­ном­ски стан­дард гра­ђа­на. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 08.06.2011. ЗА­ДРУ­ГАР­СТВО ЗА­НАТ НАЈ­СТА­РИ­ЈИ - По­ро­дич­ни и стра­нач­ки по­сло­ви Стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС - СМ Не­ки ка­жу да је по­ли­ци­ја „ко пре­ва­ре­ни муж“, од­но­сно да увек по­след­ња са­зна „но­вост“. Бо­ље икад не­го ни­кад, под усло­вом да прав­да иако спо­ра ни­је и не­до­сти­жна. Елем, има већ не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­ко се оде­ле­ље за при­вред­ни кри­ми­нал ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је по­че­ло ин­те­ре­со­ва­ти за рад Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да, у пе­ри­о­ду од 2003. до 2008. го­ди­не. У том пе­ри­о­ду, на­и­ме, нај­ви­ше је скло­пље­них по­сло­ва на те­ри­то­ри­ји Срем­ске Ми­тро­ви­це у ко­ји­ма уче­ству­је из­ве­сна стам­бе­на за­дру­га ег­зо­тич­ног име­на: ПРО­ГРЕС – СМ. До­тич­на се, на­и­ме, За­дру­га по­ја­вљу­је и као ди­рект­ни из­во­ђач од­ре­ђе­них ра­до­ва, за град­ске па­ре ко­је ни­су ма­ле, а по­зна­ва­о­ци при­ли­ка ве­ле, још ви­ше као по­ди­зво­ђач, за ве­ли­ке нов­це. За­дру­га ко за­дру­га, по­сло­ви ко по­сло­ви, не би ни јав­но­сти, а ка­мо ли по­ли­ци­ји, ту би­ло не­што по­себ­но ин­те­ре­сант­но да ни­су ин­те­ре­сант­не не­ке ко­ин­ци­ден­ци­је, тј. па­ра­ле­ле. А ни­је не­би­тан ни вре­ме­плов свих до­га­ђа­ја ве­за­них за до­тич­ну стам­бе­ну за­дру­гу. Јер, сво­је­вре­ме­но, Ми­тров­ча­ни­ма су на уши иза­шле број­не све гла­сни­је при­ту­жбе да на­вод­но све по­сло­ве у гра­ду до­би­ја не­ка­кав „Ва­син зет“, од­но­сно ње­го­ва фир­ма. До­тич­ни „Ва­син зет“ је за­пра­во Па­нић Ђор­ђе, „ње­го­ва фир­ма“ је за­пра­во стам­бе­на за­дру­га, ко­ја не при­па­да са­мо ње­му, већ и Ва­си­ној мно­го­број­ној фа­ми­ли­ји и стра­нач­ким ка­ма­ра­ди­ма, док је Ва­са за­пра­во Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић, је­дан од осни­ва­ча до­тич­не за­дру­ге. Е, сад све то не би би­ло за­ни­мљи­во да ту ни­је и го­спо­дин Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић, нај­бли­жи стра­нач­ки са­рад­ник Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, си­ве еми­нен­ци­је ми­тро­вач­ког ДСС-а (од­не­дав­но и МЕР – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), ко­ји у Ва­си­ли­ју ви­ди не­при­ко­сно­ве­ног струч­ња­ка за фи­нан­си­је у стра­нач­ким ре­до­ви­ма. Го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић је, за­пра­во, у вре­ме ка­да се осни­ва Стам­бе­на за­дру­га ПРО­ГРЕС – СМ, чи­ји је и сам осни­вач, исто­вре­ме­но и по­моћ­ник ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Фор­мал­но „по­моћ­ник“, а у прак­си онај ко­ји ди­рек­то­ру на­ту­ра сво­ју и во­љу пар­ти­је ко­јој при­па­да. Та­ко до­ла­зи до јед­ног за­ни­мљи­вог за­тво­ре­ног кру­га у ко­ме се исти љу­ди по­ја­вљу­ју и као осни­ва­чи За­дру­ге, а та­ко­ђе и на ме­сти­ма где се од­лу­чу­је о по­сло­ви­ма на ко­ји­ма ће се та иста За­дру­га и ан­га­жо­ва­ти. Да­кле – сам свој мај­стор! Исти љу­ди од­лу­чу­ју о то­ме ка­ко ће са­ми се­би да­ти по­сао; чла­но­ви За­дру­ге, ру­ко­во­ди­о­ци Ди­рек­ци­је ко­ја За­дру­гу ан­га­жу­је као из­во­ђа­ча, а да ствар бу­де до­бро упа­ко­ва­на, ту су и лин­ко­ви са управ­ним од­бо­ром Ди­рек­ци­је. Хар­мо­нич­но, не­ма шта. За­хва­љу­ју­ћи хар­мо­нич­но­сти, у пе­ри­о­ду од 2003. до 2008. го­ди­не, у ка­су Стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС – СМ сли­ло се не­ких бли­зу 25 ми­ли­о­на ди­на­ра. Што пре­ко Ди­рек­ци­је, што ди­рект­но пре­ко оп­штин­ског бу­џе­та. Ме­ђу­тим, по­зна­ва­о­ци ка­жу да је то са­мо ма­ли део па­ра ко­је су сти­гле овој За­дру­зи из сред­ста­ва по­ре­ских об­ве­зни­ка. На­и­ме, нај­ве­ћи део нов­ца је на­вод­но сти­гао пре­ко дру­гих фир­ми, ко­ји­ма је ПРО­ГРЕС – СМ био екс­клу­зив­ни по­ди­зво­ђач. Ка­ко? Ла­ко. Ако си хтео да до­би­јеш по­сао у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, мо­рао си као по­ди­зво­ђа­ча да ан­га­жу­јеш Стам­бе­ну за­дру­гу ПРО­ГРЕС – СМ фа­ми­ли­је Ра­до­са­вље­вић, оста­ле род­би­не и при­ја­те­ља. Го­спо­дин Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић од­би­ја да за М НО­ВИ­НЕ ко­мен­та­ри­ше би­ло шта у ве­зи са Стам­бе­ном за­дру­гом чи­ји је осни­вач. Ре­као је да је он члан и дру­гих за­дру­га и удру­же­ња, те да у овом слу­ча­ју не ви­ди ни­ка­кав су­коб ин­те­ре­са, јер ни­је био ди­рек­тор, већ фор­мал­но са­мо по­моћ­ник ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ко би се је­дио на пре­по­ште­ног Ва­си­ли­ја... Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 01.06.2011. ШИД - Но­ва фа­бри­ка кре­ће са ра­дом Ка­да фа­бри­ка за про­из­вод­њу во­до­вод­них и ка­на­ли­за­ци­о­них це­ви „Вал­дум“, 15. ју­на зва­нич­но поч­не са ра­дом, у пр­вом мо­мен­ту ће за­по­шља­ва­ти 30 рад­ни­ка. У фа­бри­ку је ин­ве­сти­ра­но око пет ми­ли­о­на евра, а већ од на­ред­не го­ди­не, ка­же вла­сник фир­ме Гој­ко Ду­јић, би­ће по­треб­но 200 рад­ни­ка, јер се пла­ни­ра и про­ши­ре­ње про­из­вод­ног про­гра­ма. Фа­бри­ку „Вал­дум“, сме­ште­ну у ре­кон­стру­и­са­ном про­сто­ру не­ка­да­шње ДИП „Ли­пе“, у ин­ду­стриј­ској зо­ни Ши­да, по­се­ти­ли су у уто­рак 24. ма­ја по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­син, пред­сед­ни­ца оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић и на­род­ни по­сла­ник Жељ­ко Бре­сто­вач­ки. По­кра­јин­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја је из­дво­ји­ла че­ти­ри ми­ли­о­на ди­на­ра бес­по­врат­них сред­ста­ва за суб­вен­ци­о­ни­са­ње 30 но­вих рад­них ме­ста на стар­ту, а ка­ко је ис­та­као по­кра­јин­ски се­кре­тар Ми­ро­слав Ва­син, по­сто­је и дру­ге мо­гућ­но­сти за по­моћ про­из­вод­њи, пу­тем про­гра­ма и по­вољ­них кре­ди­та. Ка­ко је на­гла­си­ла пред­сед­ни­ца На­та­ша Цвјет­ко­вић, „Вал­дум“ је у овом мо­мен­ту јед­на од нај­зна­чај­ни­јих ин­ве­сти­ци­ја на те­ри­то­ри­ји шид­ске оп­шти­не, чи­ме се за­пра­во, уз 30 рад­ни­ка у но­вој фа­бри­ци, отва­ра укуп­но 60 но­вих рад­них ме­ста. Ова фа­бри­ка, ре­кла је она, има пу­ну по­др­шку ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. На­род­ни по­сла­ник Жељ­ко Бре­сто­вач­ки је, уз на­по­ме­ну ва­жно­сти јед­не ова­кве ин­ве­сти­ци­је, из­ја­вио да је оба­ве­за ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и свих ни­воа вла­сти да се ин­ве­сти­то­ру иза­ђе у су­срет, јер још увек по­сто­је сег­мен­ти ко­ји не­ма­ју осе­ћај и раз­у­ме­ва­ње за ва­жност при­ват­ног ин­ве­сти­ра­ња, ко­је мо­ра има­ти при­о­ри­тет у да­љем раз­во­ју. Ма­ши­не ко­је се ових да­на мон­ти­ра­ју и ко­је 15. ју­на тре­ба да от­поч­ну про­из­вод­њу, пред­ста­вља­ју по­след­ње тех­но­ло­шко ре­ше­ње, ко­је уз тро­стру­ку енер­гет­ску уште­ду оства­ру­ју че­тво­ро­стру­ко ве­ћу про­из­вод­њу у од­но­су на ма­ши­не прет­ход­не ге­не­ра­ци­је. Сва про­из­вод­ња би­ће на­ме­ње­на из­во­зу. В. Ћо­сић Датум: 25.05.2011. НО­ВА ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА У ПЕ­ЋИН­ЦИ­МА - Ула­га­ње у пут­ну мре­жу За­хва­љу­ју­ћи за­јед­нич­кој ин­ве­сти­ци­ји На­ци­о­нал­не во­зач­ке ака­де­ми­је (НА­ВАК) и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, вред­ној 18 ми­ли­о­на ди­на­ра, оп­шти­на Пе­ћин­ци је до­би­ла 1.100 ме­та­ра ква­ли­тет­ног пу­та. Реч је о пу­ту ко­ји по­ве­зу­је НА­ВАК и шко­лу у Су­бо­ти­шту, где се пре­ма на­ја­ва­ма пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци, Жив­ка Мар­ко­ви­ћа, пла­ни­ра из­град­ња кру­жног то­ка. - Овај пут је зна­ча­јан и сто­га, што се ов­де на­ла­зи по­тен­ци­јал­на рад­на зо­на, ко­ја мо­же да се про­ши­ру­је. На овај на­чин, ин­ве­сти­то­ри­ма ша­ље­мо по­ру­ку да се у оп­шти­ни Пе­ћин­ци кон­стант­но ства­ра­ју усло­ви за што бо­ље по­сло­ва­ње, а да је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва увек спрем­на да ин­ве­сти­то­ру иза­ђе у су­срет, што ће са­да би­ти у при­ли­ци да ви­де број­ни до­ма­ћи и стра­ни би­зни­сме­ни ко­ји до­ла­зе у НА­ВАК. Ова ин­ве­сти­ци­ја на де­лу по­ка­зу­је ка­ко мо­гу да се ре­а­ли­зу­ју парт­нер­ски од­но­си из­ме­ђу ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и при­ват­не ком­па­ни­је – ре­као је Жив­ко Мар­ко­вић. Пред­сед­ник ком­па­ни­је НА­ВАК, Мир­ко Ал­ви­ро­вић, ка­же да је овај пут зна­ча­јан сто­га, што ако не­ко до­ла­зи на тре­нинг без­бед­не во­жње, ва­жно је да му се омо­гу­ћи да на тај тре­нинг и стиг­не на што без­бед­ни­ји на­чин. - Са­да­шњи при­лаз НА­ВАК-у је до­бар, али ни­је до­вољ­но без­бе­дан. Упра­во сто­га смо се од­лу­чи­ли на ову за­јед­нич­ку ин­ве­сти­ци­ју са оп­шти­ном Пе­ћин­ци. Ка­да бу­де из­гра­ђен и кру­жни ток, има­ће­мо европ­ски при­мер ка­ко се ор­га­ни­зу­је са­о­бра­ћај, а то је оно за шта се ми за­ла­же­мо. На­шим до­ла­ском у ову оп­шти­ну, да­ли смо до­при­нос не­ким по­бољ­ша­њи­ма и без­бед­но­сти у са­о­бра­ћа­ју – ка­же Мир­ко Ал­ви­ро­вић. Д. Срећ­ков Датум: 18.05.2011. НО­ВА ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА У РУ­МИ - Отво­рен по­гон "Мли­но­те­ста" У Ру­ми је 13. ма­ја зва­нич­но отво­рен но­ви по­гон за про­из­вод­њу пу­ње­них те­сте­ни­на и њо­ка по­зна­те сло­ве­нач­ке фир­ме "Мли­но­тест" из Ај­дов­шчи­не. По­ред пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и Да­ни­ла Ко­ба­ла, ди­рек­то­ра ове сло­ве­нач­ке фир­ме ко­ја у сво­јој ма­тич­ној фа­бри­ци за­по­шља­ва 800 рад­ни­ка, отва­ра­њу је при­су­ство­вао и Са­ша Јо­ва­но­вић, пред­сед­ник По­слов­ног клу­ба Сло­ве­ни­је и Вој­во­ди­не. "Мли­но­тест" има свој по­гон и у Хр­ват­ској, а по­гон у Ру­ми је од­скоч­на да­ска за да­ље ши­ре­ње фир­ме у окол­не зе­мље. Ру­ма је иза­бра­на због свог до­брог по­ло­жа­ја, из­ме­ђу два ве­ли­ка гра­да Бе­о­гра­да и Но­вог Са­да, ко­ји су и ве­ли­ка тр­жи­шта за њи­хо­ве про­из­во­де, као и због до­брих са­о­бра­ћај­ни­ца и ин­фра­струк­ту­ре. По­гон тре­нут­но има де­се­так за­по­сле­них, про­сти­ре се на око 1.200 ква­драт­них ме­та­ра и има две про­из­вод­не ли­ни­је, за про­из­вод­њу пу­ње­ног те­ста и њо­ка. При­ли­ком отва­ра­ња по­го­на, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић је по­же­лео ус­пе­шан рад овој фир­ми, али и пру­жа­ње све по­треб­не по­мо­ћи ка­да је реч о ефи­ка­сно­сти ад­мин­стра­ци­је, као и до­би­ја­ње суб­вен­ци­ја за но­во за­по­шља­ва­ње бу­ду­ћи да се пла­ни­ра и про­ши­ре­ње про­из­вод­ње и сход­но то­ме отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. С. Џа­ку­ла Датум: 04.05.2011 РЕ­ГИ­О­НАЛ­НА РАЗ­ВОЈ­НА АГЕН­ЦИ­ЈА СРЕМ - Из­град­ња фа­бри­ке у Ши­ма­нов­ци­ма Од не­дав­но РРА Срем, чи­је је се­ди­ште у Ру­ми, има но­ве про­сто­ри­је у Глав­ној ули­ци 172, а за­хва­љу­ју­ћи гран­ту, на­ба­вље­на је ИТ опре­ма, на­ме­штај, као и во­зи­ло, а овим сред­стви­ма ће се фи­нан­си­ра­ти и за­ра­де са­да пет за­по­сле­них. - На­ред­не го­ди­не пла­ни­ра­мо да за­по­сли­мо још јед­но ли­це. Осим ових усло­ва, циљ про­јек­та је и ус­по­ста­вља­ње ин­сти­ту­ци­о­нал­ног ка­па­ци­те­та Аген­ци­је ка­ко би мо­гла при­ме­њи­ва­ти по­ли­ти­ку и про­јек­те ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Сре­ма. За­хва­љу­ју­ћи опе­ра­тив­ном гран­ту у ви­си­ни од 381.049 евра ко­ји смо до­би­ли про­шле го­ди­не зна­чај­но су фи­нан­сиј­ски рас­те­ре­ће­не оп­шти­не ко­је су на­ши осни­ва­чи, као и Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра - ка­же Ми­лан Ми­рић, ди­рек­тор ове ре­ги­о­нал­не аген­ци­је. Сре­ди­ном апри­ла ди­рек­тор РРА Срем Ми­лан Ми­рић и по­ча­сни кон­зул Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ван­ку­ве­ру Пе­тар Вла­ди­ко­вић су има­ли раз­го­во­ре са пред­сед­ни­ком Вла­де Вој­во­ди­не др Бо­ја­ном Пај­ти­ћем. Са­ста­нак је ор­га­ни­зо­ван на ини­ци­ја­ти­ву РРА Срем по­во­дом ско­рог от­по­чи­ња­ња из­град­ње но­ве фа­бри­ке ка­над­ског ин­ве­сти­то­ра, за про­из­вод­њу са­вре­ме­них гра­ђе­вин­ских опла­та у рад­ној зо­ни у Ши­ма­нов­ци­ма, за ко­ју је за­вр­ше­на про­јект­но-тех­нич­ка до­ку­мен­та­ци­ја, а до­би­је­на је и гра­ђе­вин­ска до­зво­ла. С. Џа­ку­ла Датум: 20.04 2011. ПО­ГОН ЗА ПРО­ИЗ­ВОД­ЊУ БИ­ЦИ­КА­ЛА У РУ­МИ - По­че­ла обу­ка пр­вих рад­ни­ка Де­ле­га­ци­ја по­слов­них љу­ди из Хо­лан­ди­је, ко­ји по­се­ду­ју фа­бри­ку за про­из­вод­њу би­ци­ка­ла, би­ла је у по­се­ти пред­сед­ни­ку рум­ске оп­шти­не Го­ра­ну Ву­ко­ви­ћу, не­где уочи Но­ве го­ди­не, ка­да је до­го­во­рен и за­куп про­сто­ра на пет го­ди­на, а реч је о објек­ту где је ра­ни­је би­ла фир­ма "Про­ле­тер". По­чет­ком апри­ла за­по­че­ла је и обу­ка пр­вих 18 рад­ни­ка ко­ји ће ра­ди­ти на скла­па­њу би­ци­ка­ла, а упо­ре­до те­че и ре­но­ви­ра­ње објек­та ко­ји има око 2.000 ква­драт­них ме­та­ра про­сто­ра ко­ји је у за­куп узе­ла ме­шо­ви­то хо­ланд­ско-хр­ват­ска фир­ма "Греен мо­би­литy гро­уп" чи­ји је су­вла­сник Ду­шан Ма­ђер­чић ко­ји са­да и жи­ви у Ру­ми ка­ко би одав­де во­дио но­ву фир­му. По ње­го­вим ре­чи­ма, по­че­так про­из­вод­ње се оче­ку­је у ма­ју. Ду­шан Ма­ђер­чић, је су­вла­сник фир­ме са још дво­ји­цом Хо­лан­ђа­на. - Са­да смо при­ми­ли 18 рад­ни­ка, а план нам је да у по­чет­ку пра­ви­мо 100 би­ци­ка­ла днев­но. За не­ко­ли­ко го­ди­на циљ нам је да то бу­де 300 би­ци­ка­ла днев­но, а да за пет го­ди­на - ко­ли­ко је уго­вор пот­пи­сан - до­ђе­мо до ци­фре од 6.000 ме­сеч­но, од­но­сно 70.000 го­ди­шње што су по­тре­бе мо­јих парт­не­ра. Би­ци­кле ра­ди­мо ис­кљу­чи­во за на­ше про­дав­ни­це у Хо­лан­ди­ји и Шпа­ни­је. Да­кле, не за тр­го­вач­ку мре­жу, већ за на­ше по­тре­бе. Реч је о про­из­вод­њи ко­ја је ком­плет­но на­ме­ње­на из­во­зу и на­шим про­дав­ни­ца­ма. Про­из­во­ди­ће­мо све вр­сте би­ци­кло­ва, у ра­спо­ну од 12 до 28 цо­ла, а ме­ђу њи­ма и елек­тро­би­ци­кле, има­ће­те при­ли­ке да их во­зи­те. Они се до­ста та­мо про­да­ју, али су и ску­пи, при­ча Ду­шан Ма­ђер­чић. На на­ше пи­та­ње ка­ко су се опре­де­ли­ли за Ру­му, ка­же: - За то је крив ваш пред­сед­ник оп­шти­не. Ја сам до­шао ин­фор­ма­тив­но, да по­ку­пи­мо ин­фор­ма­ци­је шта се ов­де ну­ди. Пред­сед­ник је имао до­бре ар­гу­мен­те и ја сам ре­као ја не идем из Ру­ме. Био сам ја­ко из­не­на­ђен, до­бро су ме до­че­ка­ли, све по­треб­не слу­жбе, сви су бр­зо ре­а­го­ва­ли и то је би­ло при­јат­но из­не­на­ђе­ње и за ме­не и мо­је парт­не­ре. И ре­кли смо, ај­мо оста­ти, иако смо има­ли не­ке дру­ге пла­но­ве. Ина­че, пр­ви би­цикл у Хо­лан­ди­ји парт­нер и ја смо на­пра­ви­ли 1989. го­ди­не. Наш план је са­да про­из­вод­ња не­што пре­ко хи­ља­ду би­ци­ка­ла ме­сеч­но, а сва­ке го­ди­не ту про­из­вод­њу удво­стру­чу­је­мо. Зна­чи, тре­ба и но­ви број рад­ни­ка, и тај мак­си­ма­лан број је око 200 љу­ди у мон­та­жи. Ме­ђу­тим, ми има­мо и дру­ги циљ, са­да је са­мо мон­та­жа, а циљ нам је да кроз три го­ди­не иде­мо и на про­из­вод­њу фел­ни и ра­мо­ва уа би­ци­кле, укљу­чу­ју­ћи и гу­ме ко­је се про­из­во­де у Ср­би­ји. Та про­из­вод­ња гу­ма је и јед­на од раз­ло­га што смо ре­ши­ли да отво­ри­мо фа­бри­ку у Ср­би­ји. Са та три ар­ти­кла ви има­те про­из­вод ко­ји је пре­ко по­ло­ви­не про­из­ве­ден у Ср­би­ји, што на­ма отва­ра и ру­ско ве­ли­ко тр­жи­ште, што нам је крај­њи циљ. - Ми смо пр­ве кон­так­те има­ли кра­јем про­шле го­ди­не. На­шли смо овај про­стор, и до­го­во­рен је по­во­љан за­куп у ко­јем смо и ми по­сре­до­ва­ли, јер смо же­ле­ли да ин­ве­сти­тор оста­не код нас. Сад је у то­ку обу­ка рад­ни­ка, не­ки проб­ни узор­ци су већ за­вр­ше­ни и дра­го ми је да је ин­ве­сти­тор за­до­во­љан ква­ли­те­том рад­не сна­ге. Оче­ку­јем успе­шну про­из­вод­њи на за­до­вољ­ство и ин­ве­сти­то­ра и нас - из­ја­вио је при­ли­ком оби­ла­ска но­ве фир­ме Го­ран Ву­ко­вић. Је­дан од рад­ни­ка ко­ји ће би­ти за­по­слен, а са­да је на обу­ци је Дра­ган Лон­чар. Он има 48 го­ди­на, а до­ста је ра­дио и у ино­стран­ству. Вра­тио се пре шест го­ди­на и ово му је пр­ви ре­дов­ни по­сао. Имао је и не­ки при­ват­ни би­знис, ба­вио се уво­зом рас­хлад­них уре­ђа­ја чи­ји је увоз ка­сни­је за­бра­њен, та­ко да је ра­дио сва­шта по ма­ло. - За­до­во­љан сам овим по­слом. Оче­ку­је­мо да стиг­ну још ма­ши­не и ре­про­ма­те­ри­јал, а на­дам се да ће то би­ти уско­ро, да би са по­слом мо­гли да поч­не­мо за јед­но ме­сец да­на, ка­же Дра­ган Лон­чар. Бран­ки­ца Сла­до­је­вић је та­ко­ђе јед­на од тих пр­вих 18 рад­ни­ка. За на­ше но­ви­не Бран­ки­ца ка­же: - Ра­ди­ла сам у пе­ка­ри, све је би­ло на од­ре­ђе­но вре­ме. Ја­ко бр­зо ово учи­мо, ни­је те­шко, и за­до­вољ­на сам овим по­слом. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 13.04.2011. ПО­МО­ЋУ СРЕД­СТА­ВА ФОН­ДА ЗА КА­ПИ­ТАЛ­НА УЛА­ГА­ЊА - Ра­ди се у Клен­ку и Пла­ти­че­ву У пе­так, 8. апри­ла ра­до­ве на ас­фал­ти­ра­њу ула­за у Кле­нак и ре­кон­струк­ци­ју згра­де ам­бу­лан­те и апо­те­ке у Пла­ти­че­ву, об­и­шли су пред­став­ни­ци Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не, чи­јим сред­стви­ма се из­во­де ови ра­до­ви, у прат­њи чла­но­ва ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Ас­фал­ти­ра­ње при­ла­за Клен­ку је зна­чај­но због без­бед­но­сти гра­ђа­на ко­ји су ко­ри­сти­ли ове са­о­бра­ћај­ни­це. - Овим ра­до­ви­ма, у са­рад­њи са рум­ском оп­шти­ном, ис­пра­вља­мо ло­ше усло­ве на овим пу­те­ви­ма ко­ји по­сто­је го­то­во две де­це­ни­је. За­хва­љу­ју­ћи, пре све­га ин­тер­вен­ци­ји пред­сед­ни­ка оп­шти­не Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа, Управ­ни од­бор Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња на чи­јем је че­лу др Бо­јан Пај­тић је опре­де­лио 110 ми­ли­о­на ди­на­ра за по­бољ­ша­ње са­о­бра­ћај­не ин­фра­струк­ту­ре на те­ри­то­ри­ји рум­ске оп­шти­не. Реч је ов­де о три ула­ска у Кле­нак, а у на­ред­ним да­ни­ма ра­ди­ће се у Гра­бов­ци­ма, Ни­кин­ци­ма, Пла­ти­че­ву и Ру­ми. Ова од­лу­ка има за циљ да по­бољ­ша пут­ну ин­фра­струк­ту­ру, а циљ свих од­лу­ка ко­је до­но­си Управ­ни од­бор Фон­да је бо­љи жи­вот гра­ђа­на и ми ће­мо и у на­ред­ном пе­ри­о­ду ис­тра­ја­ти на том по­слу - ре­као је Не­бој­ша Ма­лен­ко­вић, пред­став­ник Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не. - С об­зи­ром на ве­ли­чи­ну на­се­ља по­тре­ба за овим ра­до­ви­ма је по­сто­ја­ла ду­же, а ми смо ус­пе­ли да ове го­ди­не то за­вр­ши­мо за­хва­љу­ју­ћи Фон­ду за ка­пи­тал­на ула­га­ња ко­ји је из­дво­јио сред­ства за ре­ви­та­ли­за­ци­ју ула­за­ка у Кле­нак, као и у још јед­ном бро­ју се­ла и у гра­ду - ка­же Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. Пред­сед­ник СО Ру­ма Не­над Бо­ро­вић је под­се­тио да је ово на­ста­вак по­ли­ти­ке за­по­че­те пре­у­зи­ма­њем вла­сти у рум­ској оп­шти­ни, а то је да се при­бли­жно јед­на­ко ула­же и у град, али и у се­ла оп­шти­не. У Пла­ти­че­ву су у то­ку ра­до­ви на ком­плет­ној ре­кон­струк­ци­ји згра­де у са­мом цен­тру се­ла, у ко­јој је сме­ште­на ам­бу­лан­та и апо­те­ка, као и ста­но­ви за ле­ка­ре. По­ред ам­бу­лан­те у Пла­ти­че­ву, за шта је но­вац обез­бе­дио Фонд, оста­ле ам­бу­лан­те у рум­ској оп­шти­ни се ре­но­ви­ра­ју сред­стви­ма оп­штин­ског бу­џе­та. - Овим за­о­кру­жу­је­мо ре­но­ви­ра­ње ам­бу­лан­ти, а сре­ђи­ва­ње згра­де у Хрт­ков­ци­ма је за­вр­ше­но и сле­де­ће не­де­ље здрав­стве­ни рад­ни­ци би тре­ба­ло да се усе­ле и поч­ну са ра­дом. Оста­је нам још да за­вр­ши­мо ам­бу­лан­ту у Сте­ја­нов­ци­ма и на­дам се да ће то би­ти го­то­во за пар ме­се­ци, та­ко да ће­мо за­о­кру­жи­ти наш план по­ди­за­ња ква­ли­те­та здрав­стве­них услу­га у се­о­ским сре­ди­на­ма - ка­же Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. Згра­да у ко­јој су сме­ште­не ам­бу­лан­та и апо­те­ка у Пла­ти­че­ву је ста­ра око 60 го­ди­на и до са­да је ма­ло у њу ула­га­но. Она је кон­струк­тив­но до­бра, без вла­ге. Фонд ће у њу уло­жи­ти 11 ми­ли­о­на ди­на­ра и тим сред­стви­ма ће би­ти адап­ти­ра­на два ста­на, ком­плет­на ам­бу­лан­та, апо­те­ка и зуб­на ор­ди­на­ци­ја. Датум: 06.04.2011. ПРОЈЕКАТ ДИ­ГИ­ТАЛ­НА ШКО­ЛА У ПЕ­ЋИН­ЦИ­МА - 150 ком­пју­те­ра за пећиначке ђа­ке На­кон пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра, у ја­ну­а­ру ове го­ди­не, из­ме­ђу Ми­ни­стар­ства за те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор­ма­ци­о­но дру­штво и основ­них шко­ла са те­ри­то­ри­је пе­ћи­нач­ке оп­шти­не, про­је­кат „Ди­ги­тал­на шко­ла“ пре­ла­зи у сле­де­ћу фа­зу, ко­ја под­ра­зу­ме­ва ис­по­ру­ку шко­ла­ма ин­ста­ла­ци­ја за Ди­ги­тал­не ка­би­не­те. Ка­ко нам је ре­кла на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за дру­штве­не де­лат­но­сти оп­шти­не Пе­ћин­ци, Дра­ги­ца Пет­ко­вић, ис­по­ру­ка опре­ме свим основ­ним шко­ла­ма и под­руч­ним оде­ље­њи­ма у оп­шти­ни, тре­ба да бу­де за­вр­ше­на до кра­ја школ­ске го­ди­не. Основ­ној шко­ли „Сло­бо­дан Ба­јић - Па­ја“ Пе­ћин­ци до­де­ље­но је 60 ком­пју­те­ра, за ма­тич­ну шко­лу и под­руч­на оде­ље­ња, Основ­ној шко­ли „Ду­шан Јер­ко­вић - Уча“ Ши­ма­нов­ци и под­руч­ним оде­ље­њи­ма 50, док је Основ­ној шко­ли „Ду­шан Ву­ка­со­вић - Ди­о­ген“ Ку­пи­но­во са под­руч­ним оде­ље­њи­ма до­де­ље­но 40 ком­пју­те­ра. - На Ак­ти­ву ди­рек­то­ра основ­них шко­ла, одр­жа­ном 29. мар­та, ди­рек­то­ри свих основ­них шко­ла пе­ћи­нач­ке оп­шти­не, до­го­во­ри­ли су се око про­сто­ра у ко­је ће но­ва опре­ма би­ти сме­ште­на. На­по­ми­њем да су две ма­ње шко­ле, у Си­ба­чу и Срем­ским Ми­ха­љев­ци­ма до­би­ле лап­топ ра­чу­на­ре, док су оста­лим шко­ла­ма до­де­ље­ни деск­топ ра­чу­на­ри. Ово је при­ли­ка да свој де­ци на те­ри­то­ри­ји на­ше оп­шти­не учи­ни­мо до­ступ­ним ин­фор­ма­ци­о­но по­ве­зи­ва­ње. На­кон што смо за Све­тог Са­ву опре­ми­ли ра­чу­на­ри­ма уче­ни­ке че­твр­тих раз­ре­да, ре­а­ли­за­ци­јом про­јек­та Ди­ги­тал­на шко­ла, основ­ци из на­ше оп­шти­не би­ће до­бро опре­мље­ни за је­дан но­ви вид ко­му­ни­ка­ци­је са све­том – ре­кла је Дра­ги­ца Пет­ко­вић. По ње­ним ре­чи­ма, на шко­ла­ма је да до тре­нут­ка ис­по­ру­ке ра­чу­нар­ске опре­ме, аде­кват­но при­пре­ме про­стор за ин­ста­ла­ци­ју ди­ги­тал­них ка­би­не­та. Д. Срећ­ков Датум: 30.03.2011. РУ­МА - По­вољ­но по­слов­но окру­же­ње На­ци­о­нал­на али­јан­са за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој по­твр­ди­ла је ових да­на од­лу­ку Ве­ри­фи­ка­ци­о­не ко­ми­си­је по ко­јој рум­ска Оп­шти­на ис­пу­ња­ва кри­те­ри­ју­ме из про­гра­ма сер­ти­фи­ка­ци­је оп­шти­на са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем. Реч је о 12 обла­сти у ко­ји­ма је го­то­во го­ди­ну да­на пра­ћен на­пре­дак рум­ске Оп­шти­не, а од мак­си­мал­них 100 од­сто ис­пу­ње­но­сти, рум­ска Оп­шти­на је оства­ри­ла 86,8 про­це­на­та. Све­ча­ност по­во­дом до­де­ле се­ри­фи­ка­та за оп­шти­не са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем се по тра­ди­ци­ји одр­жа­ва у ју­ну у Бе­о­гра­ду. До са­да, на­зив сре­ди­не са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем у Ср­би­ји има 11 гра­до­ва и оп­шти­на. Пред­сед­ник рум­ске Оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић је пот­пи­сао 25. мар­та Уго­вор о при­сту­па­њу спро­во­ђе­њу про­јек­та "Уна­пре­ђе­ње град­ског гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта" ко­ји фи­нан­си­ра Европ­ска уни­ја, а спро­во­ди се у парт­нер­ству са Ва­ље­вом и Ре­ги­о­нал­ном раз­вој­ном аген­ци­јом Сре­ма. Циљ овог про­јек­та је уна­пре­ђе­ње на­чи­на упра­вља­ња јав­ним ре­сур­си­ма оп­шти­не, пре све­га јав­ним зе­мљи­штем, а и мо­гућ­ност про­мо­ви­са­ња мо­де­ла јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства и упо­зна­ва­ње јав­но­сти са по­тен­ци­ја­ли­ма и ре­сур­си­ма рум­ске Оп­шти­не. Ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та тре­ба­ло би да зна­чај­но до­при­не­се ква­ли­тет­ном ма­пи­ра­њу и про­мо­ви­са­њу ин­ве­сти­ци­о­них по­тен­ци­ја­ла оп­шти­не, а по­се­бан ак­це­нат при­ли­ком им­пле­мен­та­ци­је би­ће на раз­во­ју ло­кал­них људ­ских ре­сур­са ка­ко би се уна­пре­дио рад ад­ми­ни­стра­ци­је. Овај циљ ће би­ти ре­а­ли­зо­ван кроз обез­бе­ђи­ва­ње уче­шћа и екс­пер­ти­зе во­де­ћих до­ма­ћих и ино­стра­них струч­ња­ка. Укуп­на вред­ност про­јек­та је око 194.000 евра, а тра­је го­ди­ну да­на. С. Џа­ку­ла Датум: 23.03.2011. НЕ­ВЛА­ДИ­НА ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА „ЦЕН­ТАР ЗА РАЗ­ВОЈ СРЕ­МА“ ШИД - Се­ми­нар о јав­но – при­ват­ном парт­нер­ству У пе­ри­о­ду од 14. до 16. мар­та, не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја „Цен­тар за раз­вој Сре­ма“ Шид уз по­др­шку ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је ре­а­ли­зо­ва­ла про­је­кат „Јав­но - при­ват­но парт­нер­ство као ме­ха­ни­зам ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја“. Тро­днев­ни се­ми­нар је ор­га­ни­зо­ван у са­рад­њи са ор­га­ни­за­ци­јом Њорлд Ле­ар­нинг, НА­ЛЕД-ом (На­ци­о­нал­на али­јан­са за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој), уз по­др­шку УСАИД-а (Аме­рич­ке аген­ци­је за ме­ђу­на­род­ни раз­вој) и Ам­ба­са­де Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји. Све­ча­ном отва­ра­њу се­ми­на­ра при­су­ство­ва­ли су пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић и на­чел­ник Срем­ског окру­га Са­ва Али­шић, а на све­ча­ност су би­ли по­зва­ни и ди­рек­то­ри шид­ских јав­них пред­у­зе­ћа, као и пред­став­ни­ци срем­ских оп­шти­на. Се­ми­нар је зва­нич­но отво­рио пред­сед­ник НВО „Цен­тар за раз­вој Сре­ма“ Шид Ми­лан Ба­шић, ко­ји је том при­ли­ком ис­та­као ка­ко ло­кал­не са­мо­у­пра­ве има­ју про­блем са ре­а­ли­за­ци­јом круп­них ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та ко­ји би до­при­не­ли зна­чај­ном раз­во­ју за­јед­ни­це, а за ко­је не мо­гу да се обез­бе­де фи­нан­сиј­ска сред­ства из оп­штин­ских бу­џе­та. Да би се то пре­ва­зи­шло у бу­дућ­но­сти, не­из­бе­жно је ан­га­жо­ва­ње при­ват­ног ка­пи­та­ла, ко­ји је прет­ход­них го­ди­на из­о­ста­јао због ме­ђу­соб­ног не­по­ве­ре­ња, не­до­стат­ка струч­ног ка­дра ко­ји ће се ухва­ти­ти у ко­штац са про­бле­ми­ма јав­ног - при­ват­ног парт­нер­ства, не­до­стат­ка ини­ци­ја­ти­ве са јед­не или дру­ге стра­не и не­до­стат­ка за­кон­ске ре­гу­ла­ти­ве. НВО „Цен­тар за раз­вој Сре­ма“ по­ку­шао је да кроз про­је­кат “Јав­но – при­ват­но парт­нер­ство као ме­ха­ни­зам ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја“ по­мог­не срем­ским ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма у ре­ша­ва­њу про­бле­ма ве­за­них за не­до­ста­так по­треб­них зна­ња за­по­сле­них у ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви. - На­кон де­це­ниј­ске изо­ла­ци­је на­ше зе­мље ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Ср­би­ји су из­гу­би­ле ко­рак са ак­ту­ел­ним свет­ским трен­до­ви­ма. Ме­ђу­тим, у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на оп­шти­не пре­у­зи­ма­ју мно­ге ко­ра­ке ка­ко би си­ту­а­ци­ју у сво­јој за­јед­ни­ци про­ме­ни­ле, а је­дан од тих ко­ра­ка је­сте и из­ра­да стра­те­шко-план­ских до­ку­ме­на­та, тј. Стра­те­ги­је ло­кал­ног раз­во­ја, ко­јом се ре­гу­ли­ше са­рад­ња из­ме­ђу би­знис, ци­вил­ног и јав­ног сек­то­ра. Два бит­на ци­ља те ло­кал­не стра­те­ги­је је­су уна­пре­ђе­ње са­рад­ње из­ме­ђу јав­них ин­сти­ту­ци­ја и не­вла­ди­ног сек­то­ра, као и јав­них ин­сти­ту­ци­ја и би­знис сек­то­ра. Оп­шти­на Шид је ап­сол­ви­ра­ла и уна­пре­ди­ла са­рад­њу са не­вла­ди­ним сек­то­ром. Циљ нам је да упо­зна­мо те љу­де о по­год­но­сти­ма и пред­но­сти­ма јав­но - при­ват­ног парт­нер­ства, као ала­та за уна­пре­ђе­ње ло­кал­них сре­ди­на и да обез­бе­ди­мо и омо­гу­ћи­мо умре­жа­ва­ње тих љу­ди. Да ре­зул­та­ти не из­о­ста­ну, обез­бе­ди­ли смо про­фе­си­о­нал­не тре­не­ре ко­ји­ма је јав­но - при­ват­но парт­нер­ство струч­на област и ко­ји до­ла­зе ис­пред На­ци­о­нал­не али­јан­се за ло­кал­ни и еко­ном­ски раз­вој – ре­чи су пред­сед­ни­ка „Цен­тра за раз­вој Сре­ма“ Шид и струч­ног са­рад­ни­ка на по­сло­ви­ма еко­ном­ског раз­во­ја Ми­ла­на Ба­ши­ћа. Кроз пред­ви­ђе­ни ме­тод ра­да за­по­сле­ни у ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви ће на­кон зна­ња сте­че­них то­ком тро­днев­ног се­ми­на­ра би­ти у мо­гућ­но­сти да по­са­ве­ту­ју из­вр­шну власт на ло­ка­лу, би­ће спрем­ни да пру­же струч­ну по­др­шку, али и да по­кре­ну ини­ци­ја­ти­ву ка­да је у пи­та­њу фор­ми­ра­ње јав­но - при­ват­ног парт­нер­ства. На тај на­чин ће се ди­рект­но по­ве­ћа­ти реј­тинг ло­кал­них са­мо­у­пра­ва као јав­них ин­сти­ту­ци­ја ко­је тре­ба да пре­у­зму оба­ве­зу за уна­пре­ђе­ње ло­кал­них сре­ди­на. Ула­га­ња и на­по­ри ко­је спро­во­ди не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја „Цен­тар за раз­вој Сре­ма“ Шид раз­ли­ку­ју се од до­са­да­шњих на­по­ра дру­гих ин­сти­ту­ци­ја у овој обла­сти, из раз­ло­га што се на овај на­чин обез­бе­ђу­ју усло­ви за по­кре­та­ње иде­ја и ини­ци­ја­ти­ва са ни­воа ло­кал­не вла­сти. Срем, као је­дан од нај­ра­зви­је­них окру­га, мо­же да бу­де аде­ква­тан при­мер до­бре прак­се и при­мер успе­шног ус­по­ста­вља­ња јав­но - при­ват­ног парт­нер­ства на сво­јој те­ри­то­ри­ји. Шид­ска ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, на че­лу са пред­сед­ни­цом Оп­шти­не Шид На­та­шом Цвјет­ко­вић је по­др­жа­ла ре­а­ли­за­ци­ју Про­јек­та „Јав­но – при­ват­но парт­нер­ство као ме­ха­ни­зам ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја“. - Шид­ска ло­кал­на са­мо­у­пра­ва раз­ви­ја са­рад­њу са не­вла­ди­ним сек­то­ром и овај се­ми­нар је је­дан од по­ка­за­те­ља те са­рад­ње. Сва­ка­ко се тре­ба за­хва­ли­ти НВО „Цен­тар за раз­вој Сре­ма“, и искре­но се на­дам да ће прак­тич­но зна­ње ко­је по­ла­зни­ци срем­ских оп­шти­на по­не­су са овог тре­нин­га по­мо­ћи до­но­си­о­ци­ма од­лу­ка у њи­хо­вим ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма да прак­тич­но ре­а­ли­зу­ју те­ме као што је јав­но - при­ват­но парт­нер­ство, те да сви за­јед­но до­при­не­се­мо бр­жем раз­во­ју Сре­ма као ре­ги­о­на – из­ја­ви­ла је пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић. На тро­днев­ном се­ми­на­ру уче­ство­ва­ли су пред­став­ни­ци је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пет срем­ских оп­шти­на, Ши­да, Срем­ске Ми­тро­ви­це, Ру­ме, Пе­ћи­на­ца и Ири­га. Сва три да­на се на се­ми­на­ру го­во­ри­ло о јав­но – при­ват­ном парт­нер­ству, а по­ла­зни­ци су би­ли у при­ли­ци да од тре­нинг ме­на­џе­ра Ма­је То­до­ро­вић и Љи­ља­не Бр­да­ре­вић чу­ју ка­кви све мо­де­ли јав­но – при­ват­ног парт­нер­ства по­сто­је, о прав­ном окви­ру за ус­по­ста­вља­ње ова­квог парт­нер­ства у Ср­би­ји, о основ­ним фа­за­ма ус­по­ста­вља­ња одр­жи­вог јав­но - при­ват­ног парт­нер­ства, као и о кључ­ним еле­мен­ти­ма успе­шног парт­нер­ства. Кроз ин­тер­ак­тив­ну ко­му­ни­ка­ци­ју, ди­ску­си­је и ра­ди­о­ни­це, сви они ко­ји су про­шли овај се­ми­нар су се у сво­је ло­кал­не са­мо­у­пра­ве вра­ти­ли са на­до­гра­ђе­ним зна­њи­ма ко­је ће при­ме­ни­ти у прак­си. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 16.03.2011. НА­СТА­ВАК СА­РАД­ЊЕ ИРИ­ЖА­НА И НОР­ВЕ­ЖА­НА - По­се­та ам­ба­са­ди Нор­ве­шке Са­рад­ња Нор­ве­шке оп­шти­не Ло­рен­ског ко­му­не и оп­шти­не Ириг се по­сле про­шло­го­ди­шње по­се­те де­ле­га­ци­је Ири­га, Нор­ве­шкој, на­ста­вља. На по­зив ам­ба­са­до­ра Нор­ве­шке у Бе­о­гра­ду Нил­са Ран­га­ра Кам­сва­га, Вла­ди­мир Пе­тро­вић, пред­сед­ник оп­шти­не Ириг бо­ра­вио је не­дав­но у зва­нич­ној по­се­ти ам­ба­са­до­ру, где се раз­го­ва­ра­ло о мо­гућ­но­сти­ма ин­ве­сти­ра­ња у Ср­би­ји, јер је, ка­ко је на­гла­сио ам­ба­са­дор Ран­гар, Ср­би­ја до­бро ме­сто за ин­ве­сти­то­ре и да је пре­по­ру­че­но да нор­ве­шки при­вред­ни­ци до­ђу у на­шу зе­мљу, али да још увек има и би­ро­крат­ских пре­пре­ка, на ко­је ин­ве­сти­то­ри на­и­ла­зе при отва­ра­њу сво­јих ком­па­ни­ја у на­шој зе­мљи. Вла­ди­мир Пе­тро­вић је на­гла­сио да је Оп­шти­на Ириг мно­го ура­ди­ла у прет­ход­ном пе­ри­о­ду да мо­дер­ни­зу­је оп­штин­ску ад­ми­ни­стра­ци­ју, да су от­кло­ње­не мно­ге би­ро­крат­ске пре­пре­ке, па и у при­пре­ма­њу и из­да­ва­њу до­ку­ме­на­та по­треб­них за град­њу и отва­ра­ње но­вих при­вред­них ак­тив­но­сти на под­руч­ју оп­шти­не, те да Ириг има обез­бе­ђе­не и ко­му­нал­но опре­мље­не ло­ка­ци­је у ин­ду­стриј­ској зо­ни. Ам­ба­са­дор је на­гла­сио да ће у ма­ју ове го­ди­не у нор­ве­шком пар­ла­мен­ту би­ти ра­ти­фи­ко­ван и тр­го­вин­ски спо­ра­зум ЕФ­ТА, ко­ји са већ по­сто­је­ћим спо­ра­зу­мом ЦЕФ­ТА и ца­рин­ским пре­фе­рен­ци­ја­ли­ма ко­је на­ша пред­у­зе­ћа ужи­ва­ју у роб­ној раз­ме­ни са Ру­ском фе­де­ра­ци­јом, пред­ста­вља до­бру осно­ву за убр­за­ње за­по­че­тих ак­тив­но­сти нор­ве­шких при­вред­ни­ка са Оп­шти­ном Ириг. Ка­ко је за мај ме­сец пред­ви­ђе­на по­се­та пред­став­ни­ка нор­ве­шке оп­шти­не Ло­рен­ског ко­му­не Ири­гу, Вла­ди­мир Пе­тро­вић је оба­ве­стио ам­ба­са­до­ра о пла­но­ви­ма ко­ји се у Ири­гу пред­у­зи­ма­ју ка­ко би овај до­га­ђај имао што ви­ши ни­во и пред­ста­вљао су­срет ко­ји ће да­ље учвр­сти­ти и обо­га­ти­ти од­но­се из­ме­ђу ове две оп­шти­не и про­ду­би­ти до­бре од­но­се из­ме­ђу при­ја­тељ­ских зе­ма­ља. - То ће за нас би­ти ве­о­ма ва­жан су­срет, за ко­ји има­мо по­др­шку и Вла­де Вој­во­ди­не, чи­ји ће пред­став­ни­ци при­су­ство­ва­ти овом ску­пу - ре­као је Вла­ди­мир Пе­тро­вић, по­зи­ва­ју­ћи ам­ба­са­до­ра да при­су­ству­је овом до­га­ђа­ју. Пе­тро­вић је овом при­ли­ком пред­ста­вио и про­је­кат ко­јим Оп­шти­на Ириг пла­ни­ра да апли­ци­ра, под рад­ним на­сло­вом Си­нер­гиј­ски ефе­кат раз­во­ја ци­вил­ног сек­то­ра кроз осни­ва­ње мул­ти­кул­ту­рал­ног цен­тра нор­ве­шко-срп­ске са­рад­ње Ло­рен­ског ко­му­не и Оп­шти­не Ириг. Ам­ба­са­дор Нор­ве­шке Нилс Ран­гар Кам­сваг је на кра­ју још јед­ном на­гла­сио да је ве­о­ма ва­жна и еко­ном­ска са­рад­ња и по­ве­зи­ва­ње из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Кра­ље­ви­не Нор­ве­шке. Уна Бе­бић Датум: 09.03.2011. ГАР­ДЕ­РО­БА ЗА СВА­ЧИ­ЈИ ЏЕП: ПО­ЛОВ­НО КАО НО­ВО - Се­зо­на про­ле­ће - ле­то 2011. У вре­ме фи­нан­сиј­ске кри­зе, не­за­по­сле­но­сти и си­ро­ма­штва, је­дан од на­чи­на да об­но­ви­те ва­шу до­тра­ја­ли гар­де­ро­бу је ку­по­ви­на у про­дав­ни­ца­ма по­лов­не ро­бе. Ис­тра­жи­ва­ли смо за вас ко­ли­ко ко­шта­ју ма­ји­це, фар­мер­ке, сук­ње, јак­не и џем­пе­ри у овим про­дав­ни­ца­ма и ка­квог су ква­ли­те­та. У Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­сто­ји не­ко­ли­ко секнд хенд рад­њи, са из­у­зет­но по­вољ­ном и ква­ли­тет­ном ро­бом. За­по­сле­ни у овим про­дав­ни­ца­ма ка­жу да ро­бу уво­зе из ино­стран­ства и да се она при­ли­ком ула­ска у зе­мљу дез­ин­фи­ку­је, а при­ли­ком до­ла­ска у рад­њу би­ва пре­гле­да­на, ис­пе­гла­на и сре­ђе­на. У Евро­пи је ве­о­ма по­пу­лар­но да се љу­ди обла­че у рад­ња­ма са по­лов­ном гар­де­ро­бом, док у на­шој зе­мљи и да­ље по­сто­ји од­бој­ност пре­ма та­квим про­дав­ни­ца­ма. Ве­ро­ват­но ве­ћи­на ми­сли да се ту про­да­је по­лов­на, тро­шна гар­де­ро­ба, ко­ју је не­ко но­сио ду­го вре­ме­на. Ме­ђу­тим, не мо­ра увек би­ти та­ко и то су са­мо не­ки од сте­ре­о­ти­па ве­за­ни за ова­кве про­дав­ни­це. Ода­кле за­пра­во сти­жу ства­ри за секнд хенд про­дав­ни­це? Из ор­ма­на и по­дру­ма пр­вих вла­сни­ка, углав­ном до­бро­сто­је­ћих Евро­пља­на ко­ји се­зон­ски од­ба­цу­ју сво­ју гар­де­ро­бу. Че­сто ме­ђу том ро­бом има и пот­пу­но но­ве, мар­ки­ра­не гар­де­ро­бе. Спе­ци­ја­ли­зо­ва­не фир­ме от­ку­пљу­ју та­кву ро­бу, сор­ти­ра­ју је по кла­си и се­зо­ни и да­ље про­да­ју ве­ле­тр­гов­ци­ма из це­ле Евро­пе. Пре­ра­ђе­на гар­де­ро­ба је дез­ин­фи­ко­ва­на и спа­ко­ва­на у про­вид­не џа­ко­ве од 30 до 50 ки­ло­гра­ма, да­ље се ди­стри­бу­и­ра про­дав­ци­ма ко­ји ро­бу пла­ћа­ју по кла­си и ки­ло­гра­му и не мо­гу да би­ра­ју. Је­ди­ни не­до­ста­так ове гар­де­ро­бе је тај што ни­сте у мо­гућ­но­сти да би­ра­те бо­ју и ве­ли­чи­ну, већ да би­ра­те ме­ђу оним оно што је из­ло­же­но. Ве­ћи­на ро­бе је из Ен­гле­ске, Аустри­је, Хо­лан­ди­је и дру­гих европ­ских др­жа­ва. Та­ко но­ве, брен­ди­ра­не фар­мер­ке, на ко­ји­ма је још увек ети­ке­та, у секнд хенд рад­њи мо­же­те ку­пи­ти за 1.000 ди­на­ра. У сва­ком слу­ча­ју, у ми­тро­вач­ким рад­ња­ма са по­лов­ном гар­де­ро­бом ма­ји­це мо­же­те па­за­ри­ти за 200 ди­на­ра, фар­мер­ке се кре­ћу од 650 до 1.200 ди­на­ра, џем­пе­ри од 400 до 1.000 ди­на­ра, ха­љи­не су око 1.000 ди­на­ра, сук­ње од 500 па на­ви­ше, а јак­не се кре­ћу око 1.000 ди­на­ра, док се ко­жне јак­не мо­гу на­ћи за 4.000 ди­на­ра. По­треб­но је са­мо да бу­де­те стр­пљи­ви и си­гур­но ће се на­ћи не­што за се­бе. На кра­ју кра­је­ва, ка­да и у „обич­ним“ про­дав­ни­ца ку­пу­је­те гар­де­ро­бу, ни­ка­да ни­сте си­гур­ни ко је пре вас про­бао и но­сио. Не би ве­ро­ва­ли ко­ли­ко бо­га­тих, обра­зо­ва­них и углед­них љу­ди па­за­ри упра­во у секнд хенд шо­по­ви­ма, сма­тра­ју­ћи да се у та­квим про­дав­ни­ца­ма мо­гу обу­ћи по по­след­њој европ­ској мо­ди, по при­сту­пач­ним це­на­ма и при­у­шти­ти уни­кат­ни ко­мад гар­де­ро­бе. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 02.03.2011. БО­ЈАН ПАЈ­ТИЋ И ОЛИ­ВЕР ДУ­ЛИЋ У РУ­МИ - Оп­шти­ни 160 ми­ли­о­на за из­град­њу три објек­та У че­твр­так, 24. фе­бру­а­ра, Ми­ни­стар жи­вот­не сре­ди­не и про­стор­ног пла­ни­ра­ња Оли­вер Ду­лић са­стао се у Град­ској ку­ћи са пред­сед­ни­ком рум­ске Оп­шти­не Го­ра­ном Ву­ко­ви­ћем и са њим раз­го­ва­рао о ин­фра­струк­тур­ним ула­га­њи­ма у рад­ну зо­ну "Рум­ска пе­тља". По­сле раз­го­во­ра, ми­ни­стар Оли­вер Ду­лић, пред­сед­ник По­кра­јин­ске вла­де Бо­јан Пај­тић и ди­рек­тор Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не Мом­чи­ло Ми­ло­вић об­и­шли су ра­до­ве на из­град­њи но­вог објек­та вр­ти­ћа у Ти­во­лу, у Ули­ци Алек­се Шан­ти­ћа ко­ји се фи­нан­си­ра из про­гра­ма по­мо­ћи гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји у усло­ви­ма свет­ске еко­ном­ске кри­зе. У окви­ру овог про­гра­ма, Вла­да Ср­би­је је обез­бе­ди­ла 18 ми­ли­јар­ди ди­на­ра за фи­нан­си­ра­ње 244 про­јек­та. По­кра­јин­ска вла­да је у прет­ход­не че­ти­ри го­ди­не ин­ве­сти­ра­ла две ми­ли­јар­де и 150 ми­ли­о­на ди­на­ра бес­по­врат­них сред­ста­ва у рум­ску оп­шти­ну, а нај­ва­жни­ји про­је­кат је ин­ду­стриј­ска зо­на ко­ја би тре­ба­ло да бу­де под­јед­на­ко атрак­тив­на као и зо­не у Ин­ђи­ји и Пе­ћин­ци­ма. - Већ ове го­ди­не оче­ку­је­мо ин­ве­сти­то­ре и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста за­хва­љу­ју­ћи по­сто­ја­њу ове ин­ду­стриј­ске зо­не. За­хва­љу­ју­ћи ко­ле­ги Ду­ли­ћу и ње­го­вом Ми­ни­стар­ству, по­кре­ну­ли смо за­јед­нич­ки још је­дан но­ви ин­ве­сти­ци­о­ни та­лас у Вој­во­ди­ни и он ће у рум­ској Оп­шти­ни фи­нан­си­ра­ти про­јек­те у вред­но­сти 160 ми­ли­о­на ди­на­ра, а нај­ве­ћи и по ме­ни нај­бит­ни­ји про­грам, је но­ви обје­кат пред­школ­ске уста­но­ве у ко­јој ће мо­ћи да се сме­сти 200 де­це. Ви­ди­мо да ра­до­ви до­бро на­пре­ду­ју и да се ра­ди и у то­ку зи­ме, та­ко да ће обје­кат би­ти за­вр­шен до по­чет­ка но­ве школ­ске го­ди­не - из­ја­вио је на гра­ди­ли­шту но­вог вр­ти­ћа Бо­јан Пај­тић. - Ово је је­дан од 244 гра­ђе­вин­ска про­је­ка­та ко­ја ће­мо ре­а­ли­зо­ва­ти то­ком ове и сле­де­ће го­ди­не и ко­ји ће за­по­сли­ти го­то­во це­лу гра­ђе­вин­ску опе­ра­ти­ву. Она је би­ла у ве­ли­кој кри­зи и то­ком ове го­ди­не, за­хва­љу­ју­ћи про­јек­ту по­мо­ћи гра­ђе­вин­ској опе­ра­ти­ви и за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ким про­јек­ти­ма из­град­њи ста­но­ва за тр­жи­ште и со­ци­јал­них ста­но­ва, ми­слим да ће­мо ба­рем овај сек­тор из­ву­ћи из кри­зе и да ће он до­при­не­ти све­у­куп­ном еко­ном­ском ја­ча­њу на­ше зе­мље. Не са­мо да ови про­јек­ти слу­же за по­моћ гра­ђе­ви­ни, они слу­же и за уна­пре­ђе­ње жи­во­та на­шег ста­нов­ни­штва. Ми ће­мо у Ру­ми, у окви­ру овог про­гра­ма, ра­ди­ти три ве­ли­ка про­јек­та. Је­дан је из­град­ња овог вр­ти­ћа, дру­ги је рад на јед­ној ам­бу­лан­ти у Пла­ти­че­ву и тре­ћи рад на До­му кул­ту­ре у Гра­бов­ци­ма. Си­гур­но ће­мо про­је­кат по­мо­ћи гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји пре­тво­ри­ти у про­је­кат по­мо­ћи гра­ђа­ни­ма да ис­ко­ра­че на ви­ши ни­во ква­ли­те­та жи­во­та. У Вој­во­ди­ни ће­мо ра­ди­ти 110 гра­ђе­вин­ских про­је­ка­та и ва­жно је ис­та­ћи да ће сва­ки про­је­кат би­ти ис­пла­ћен до кра­ја. Та­ко­ђе, сви гра­ђе­вин­ски рад­ни­ци ко­ји ра­де у до­ма­ћим гра­ђе­вин­ским пред­у­зе­ћи­ма у тим про­јек­ти­ма мо­ра­ју има­ти у пот­пу­но­сти ис­пла­ће­не за­ра­де и све до­при­но­се од стра­не по­сло­да­ва­ца. За­хва­љу­ју­ћи овом про­гра­му, ми ће­мо окон­ча­ти и не­ке про­јек­те ко­ји су за­по­че­ти, али ни­су би­ли за­вр­ше­ни и је­дан зна­ча­јан део си­гур­но за­по­че­ти и за­вр­ши­ти то­ком ове и сле­де­ће го­ди­не, - из­ја­вио је ми­ни­стар Оли­вер Ду­лић о про­гра­му по­мо­ћи гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји. Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник СО Ру­ма је ре­као да ће у но­вом вр­ти­ћу би­ти сме­ште­но 200 де­це, од­но­сно осам гру­па по 25 ма­ли­ша­на, та­ко да би ве­ли­ки про­блем са ко­јим се су­о­ча­ва ло­кал­на са­мо­у­пра­ва на овај на­чин био ре­шен. - Тре­ба ре­ћи да смо до­би­ли још је­дан мон­та­жни обје­кат ко­ји ће­мо по­ста­ви­ти на ло­ка­ци­ји за­ба­ви­шта у Пр­во­мај­ској ули­ци и ко­ји ће мо­ћи да при­ми од­ре­ђен број де­це. Он ће би­ти по­ста­вљен у пр­вој по­ло­ви­ни го­ди­не, чи­ме ће­мо ство­ри­ти мо­гућ­ност да ме­сто у вр­ти­ћу до­бије ве­ли­ки број де­це, ре­као је пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. С. Џа­ку­ла Датум: 23.02.2011. ЛУ­КА ЛЕ­ГЕТ ОТВА­РА 50 НО­ВИХ РАД­НИХ МЕ­СТА - Па­нон­ска вра­та - из­лаз у свет Пр­ва фа­за из­град­ње за­јед­нич­ког про­јек­та срем­ско­ми­тро­вач­ке лу­ке Ле­гет и лу­ке Ри­је­ка је за­вр­ше­на, а кроз "Па­нон­ска вра­та" у Сре­му до "Ја­дран­ских вра­та" у Ри­је­ци до кра­ја го­ди­не, у оба сме­ра би­ће пре­ве­зе­но око 10 хи­ља­да кон­теј­не­ра са ро­бом. У "Па­нон­ска вра­та" до са­да је уло­же­но око пет ми­ли­о­на евра, што је са­мо пр­ва фа­за ин­ве­сти­ци­је ко­ја би ди­рект­но тре­ба­ла да за­по­сли око 50 љу­ди. Осим оних ко­ји ће ту на­ћи по­сао, ко­рист би пре све­га тре­ба­ла да има при­вре­да и по­тро­ша­чи, јер се из Ри­је­ке око 60 од­сто свих при­сти­глих кон­теј­не­ра от­пре­ма у Ср­би­ју, а отва­ра­ње "Па­нон­ских вра­та" сни­зи­ће тро­шко­ве тра­спор­та. Ди­за­ли­це, при­сти­гле из Ри­је­ке, већ су на тер­ми­на­лу, а по ре­чи­ма ди­рек­то­ра лу­ке Ле­гет Зо­ра­на Не­ши­ћа, ко­ли­ко су­тра мо­гу се укљу­чи­ти у та­ко­зва­ни мул­ти­мо­дал­ни тран­спорт, ко­ји под­ра­зу­ме­ва ком­би­но­ва­ни пре­воз ро­бе бро­дом, во­зом и ка­ми­о­ни­ма. Про­бле­ма је би­ло у ускла­ђи­ва­њу же­ле­знич­ког са­о­бра­ћа­ја, на­гла­ша­ва Не­шић, али је то сад ре­ше­но, а до уско­ро ће би­ти по­зна­ти и це­нов­ни­ци за тран­спорт и услу­ге. Од "Ја­дран­ских" до "Па­нон­ских" вра­та кон­теј­не­ри ће сти­за­ти у блок ком­по­зи­ци­ја­ма ду­гим по­ла ки­ло­ме­тра, а ко­рист ће има­ти и же­ле­зни­це две др­жа­ве. У Ле­ге­ту ве­ру­ју да ће и из­во­зни­ци из Ср­би­је пре­по­зна­ти "Па­нон­ска вра­та" као брз и јеф­тин из­лаз у свет, ин­те­рес су већ ис­ка­за­ли из­во­зни­ци ма­ли­на. Ако бу­де еко­ном­ског ин­те­ре­са, из­ме­ђу Па­нон­ског и Ја­дран­ског мо­ра, пре­ма усло­ви­ма уго­во­ра две лу­ке ро­ба ће во­зом и ка­ми­о­ни­ма пло­ви­ти бар на­ред­не две де­це­ни­је. Датум: 16.02.2011. ПРЕД ИРИ­ЖА­НИ­МА ЈЕ КО­НАЧ­НО УСПЕ­ШНА ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­О­НА ГО­ДИ­НА - За „зе­ле­не фа­бри­ке“ – 400 рад­ни­ка Ако све бу­де те­кло по пла­ну у Ири­гу ће ове го­ди­не би­ти за­по­сле­но ви­ше од 400, а на спи­ску не­за­по­сле­них оста­ће око 1.100 рад­ни­ка. Но­ва фа­бри­ка др­ве­них гај­би­ца хо­лан­де­за и ја­бу­ча­ра по­че­ће да ра­ди по­ло­ви­ном фе­бру­а­ра са 70 рад­ни­ка,„Руд­нап аграр“ ће ове го­ди­не по­са­ди­ти но­вих 100 хек­та­ра ја­бу­ка, где ће се­зон­ски би­ти ан­га­жо­ва­но око 300 рад­ни­ка. Фир­ме „Гров ра­сад“, ра­сад­ник по­вр­ћа и про­из­во­ђач са­ла­та „План­тен“ про­ши­ри­ће про­из­вод­њу још за два хек­та­ра и за­по­сли­ти још пе­де­се­так рад­ни­ка. Вла­сник фа­бри­ке гај­би­ца ко­ја по­чи­ње са ра­дом по­ло­ви­ном овог ме­се­ца, Бо­жа Ву­че­но­вић, из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ко­ја има ка­па­ци­тет од 3.500 до 4.000 гај­би­ца на сат, у пр­вој фа­зи за­по­сли­ће око 70 рад­ни­ка, ка­да се де­фи­ни­тив­но при­ве­ду кра­ју сви ра­до­ви на по­го­ну у ири­шкој ин­ду­стриј­ској зо­ни, оста­лих 80 би­ће ан­га­жо­ва­но по­сле пе­ри­о­да проб­не про­из­вод­ње, то­ком ове го­ди­не. - Ве­ли­ко је ин­те­ре­со­ва­ње за рад у но­вој фа­бри­ци. До са­да у ме­сној за­јед­ни­ци Ириг пре­ко 200 на­ших гра­ђа­на се при­ја­ви­ло за по­сао. Пред­ност има­ју не­за­по­сле­на ли­ца са под­руч­ја ири­шке оп­шти­не, а ми ће­мо спи­сак до­ста­ви­ти вла­сни­ку ко­ји ће он ода­бра­ти пр­вих 70 ко­ли­ко је пла­ни­ра­но за по­че­так.- ка­же Вла­ди­мир Пе­тро­вић пред­сед­ник оп­шти­не Ириг. - Иде­мо ко­рак по ко­рак, по­ста­ви­ли смо се­би раз­вој­не ци­ље­ве, у стал­ном кон­так­ту смо са по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма, отво­ре­ни смо за до­го­вор и са­рад­њу и чи­ни ми се да ства­ри кре­ћу на бо­ље. На јед­ној стра­ни је раз­вој во­ћар­ства и ви­но­гра­дар­ства и ту се већ на­зи­ре бр­зо на­пре­дак, на дру­гој стра­ни је бор­ба за ин­ве­сти­то­ре, рад­на зо­на је спрем­на, мно­ги ин­ве­сти­то­ри су про­шле го­ди­не од­ло­жи­ли по­че­так ра­до­ва због кри­зе, а са­да на­ја­вљу­ју по­че­так ра­до­ва, а то зна­чи и но­во за­по­шља­ва­ње. На под­руч­ју ири­шке оп­шти­не око 1.500 не­за­по­сле­них ли­ца је ре­ги­стро­ва­но код На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње, и пре­ма пла­но­ви­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ове го­ди­не по­сао би мо­гло до­би­ти ви­ше од 400 рад­ни­ка са­мо у ин­ду­стриј­ској зо­ни. Овог про­ле­ћа по­че­ће и из­град­ња хо­те­ла у Врд­ни­ку. Реч је о хо­те­лу ко­ји ће гра­ди­ти но­во­сад­ска фир­ма „Про монт“ и у чи­ју из­град­њу ће би­ти уло­же­но 7,5 ми­ли­о­на евра. Па по­ред раз­во­ја по­љо­при­вре­де и во­ћар­ства, Ири­жа­ни­ма глав­на гра­на је и ту­ри­зам. - Врд­ник је бањ­ско ме­сто и по­ред по­сто­је­ћег хо­те­ла ''Тер­мал'', ко­јем су ка­па­ци­те­ти увек по­пу­ње­ни, још је­дан хо­тел би­ће ве­о­ма зна­ча­јан ка­ко за сам Врд­ник та­ко и за це­лу оп­шти­ну. Ка­да има­те ве­ли­ки број ту­ри­ста, мо­же­те да по­ну­ди­те и по­се­те ма­на­сти­ри­ма, до­ма­ће про­из­во­де, а зна се да смо ми у то­ме нај­бо­љи. Са­мо на те­ри­то­ри­ји ири­шке оп­шти­не на­ла­зи се осам фру­шко­гор­ских ма­на­сти­ра, две по­зна­те ви­на­ри­је ''Ко­ва­че­вић'' и ''Ма­чак'', нај­ста­ри­је чи­та­ли­ште код Ср­ба - Срп­ска чи­та­о­ни­ца, и још мно­го то­га - ка­же Пе­тро­вић. Ду­го го­ди­на тра­је осе­ка у ири­шкој при­вре­ди, па на­ја­ве бо­љег по­чет­ка, ис­ко­ра­ка, бу­де у љу­ди­ма на­ду да ипак до­ла­зи не­ко бо­ље, си­гур­ни­је вре­ме, јер, сва­ка, ма и нај­ма­ња ин­ве­сти­ци­ја – зна­чи на­пре­дак, а Пе­тро­вић ка­же: - Све­сни смо да ула­зи­мо у ве­ли­ки по­сао, али и си­гур­ни да је то је­ди­но опре­де­ле­ње ко­је ће нам по­мо­ћи да за­др­жи­мо љу­де у се­лу, да под­мла­ди­мо на­ша се­ла и да љу­ди има­ју си­гур­ну ег­зи­стен­ци­ју. На­рав­но, са­ми не мо­же­мо, али ство­ре­но је та­кво рас­по­ло­же­ње да по­др­шка сва­ке вр­сте и струч­на и фи­нан­сиј­ска не­ће из­о­ста­ти. Ни­сам да­ле­ко од исти­не кад ка­жем да ће овај крај по­но­во по­ста­ти по­знат у све­ту, по во­ћу и ви­ну, као не­кад – за­вр­ша­ва при­чу Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Уна Бе­бић Датум: 09.02.2011. МИ­НИ­СТАР ТР­ГО­ВИ­НЕ ПО­СЕ­ТИО ШИД - По­моћ вла­де у ре­а­ли­за­ци­ји ин­ве­сти­ци­ја Сло­бо­дан Ми­ло­са­вље­вић, ми­ни­стар тр­го­ви­не и услу­га је 31. ја­ну­а­ра био у пр­вој зва­нич­ној по­се­ти оп­шти­ни Шид. На рад­ном са­стан­ку са ру­ко­вод­ством ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, пред­сед­ни­цом оп­шти­не Шид На­та­шом Цвјет­ко­вић, за­ме­ни­ком пред­сед­ни­це Ср­ђа­ном Ма­ле­ше­ви­ћем, пред­сед­ни­ком Скуп­шти­не оп­шти­не Шид Жељ­ком Ко­стел­ни­ком и на­род­ним по­сла­ни­ком Жељ­ком Бре­сто­вач­ким, раз­го­ва­ра­но је на те­му по­др­шке Ми­ни­стар­ства за тр­го­ви­ну и услу­ге при ре­а­ли­за­ци­ји стра­них и до­ма­ћих ин­ве­сти­ци­ја у Оп­шти­ни Шид. Пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је ми­ни­стра упо­зна­ла са ула­га­њем не­мач­ких ин­ве­сти­то­ра ко­је тре­ба да се ре­а­ли­зу­је на те­ри­то­ри­ји шид­ске Оп­шти­не и од ми­ни­стар­ства је тра­жи­ла по­др­шку за до­би­ја­ње са­гла­сно­сти и до­зво­ла ко­је бу­ду по­треб­не при ре­а­ли­за­ци­ји ове нај­ве­ће ин­ве­сти­ци­је у Вој­во­ди­ни. Ми­ни­стар је обе­ћао да ће Оп­шти­на Шид има­ти по­моћ, ка­ко од Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, та­ко и од Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. – Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ће мак­си­мал­но по­др­жа­ти ову ин­ве­сти­ци­ју и учи­ни­ти све да се обез­бе­ди вр­ло бр­за и ефи­ка­сна по­др­шка, у сми­слу по­треб­них са­гла­сно­сти, до­зво­ла и свих ства­ри ко­је бу­ду по­треб­не да се ова ин­ве­сти­ци­ја по­кре­не – ре­као је ми­ни­стар тр­го­ви­не и услу­га Сло­бо­дан Ми­ло­са­вље­вић, на­кон са­стан­ка са пред­став­ни­ци­ма шид­ске ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 02.02.2011. ДО­БРИН­ЦИ-Шко­ла до­би­ла фи­скул­тур­ну са­лу У че­твр­так, 27. ја­ну­а­ра у До­брин­ци­ма је све­ча­но пре­да­та на упо­тре­бу но­ва фи­скул­тур­на са­ла у се­о­ској шко­ли. Сред­ства за ком­пле­тан за­вр­ше­так фи­скул­тур­не са­ле под­руч­ног оде­ље­ња ОШ „Иво Ло­ла Ри­бар“ у До­брин­ци­ма, чи­ја из­град­ња је по­че­ла још да­ле­ке 1988. го­ди­не, из­но­се 7,3 ми­ли­о­на ди­на­ра. Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не је обез­бе­дио 3,3 ми­ли­о­на, рум­ска оп­шти­на три ми­ли­о­на, а Ме­сна за­јед­ни­ца До­брин­ци ми­лион ди­на­ра. Оста­ло је још да се са­ла опре­ми по­треб­ним ре­кви­зи­ти­ма за од­ви­ја­ње на­ста­ве фи­зич­ког вас­пи­та­ња, ка­ко би ђа­ци ове шко­ле ко­нач­но има­ли све што је нео­п­ход­но за из­во­ђе­ње на­ста­ве фи­зич­ког вас­пи­та­ња. Све­ча­ној пре­да­ји на упо­тре­бу фи­скул­тур­не са­ле при­су­ство­ва­ли су Мом­чи­ло Ми­ло­вић, ди­рек­тор Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не, Са­ва Али­шић, на­чел­ник Срем­ског окру­га, Го­ран Ву­ко­вић и Дра­ган Кар­даш, пред­сед­ник и за­ме­ник пред­сед­ни­ка рум­ске оп­шти­не, Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Ру­ма и Влат­ко Рат­ко­вић, ре­пу­блич­ки по­сла­ник. За број­не го­сте, уче­ни­ци су из­ве­ли и при­го­дан про­грам по­све­ћен жи­во­ту и де­лу Све­тог Са­ве. - За­до­вољ­ство ми је да на школ­ску сла­ву, Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња и ло­кал­на са­мо­у­пра­ва за­јед­но, да­ру­ју ђа­ци­ма и гра­ђа­ни­ма уре­ђе­ну спорт­ску са­лу чи­ја је из­град­ња за­по­че­та још пре 23 го­ди­не. У њој ће уче­ни­ци мо­ћи да из­во­де на­ста­ву фи­зич­ког вас­пи­та­ња, али ће сво­је ме­сто на­ћи и ре­кре­а­тив­ци. За­вр­ши­ли смо по­сао ко­ји је дав­но за­по­чет. Ово је је­дан од 64 про­јек­та са ко­јим је рум­ска оп­шти­на кон­ку­ри­са­ла код Управ­ног од­бо­ра Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња и за по­тре­бе ре­а­ли­за­ци­је тих про­је­ка­та смо из­дво­ји­ли ви­ше од 1,7 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. У овом тре­нут­ку ми смо у ре­а­ли­за­ци­ји ви­ше од 40 про­је­ка­та на те­ри­то­ри­ји рум­ске оп­шти­не и за њих је обез­бе­ђе­но 1,1 ми­ли­јар­да ди­на­ра. У то­ку ове го­ди­не са бу­џе­том са ко­јим рас­по­ла­же Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња, мо­гу да по­твр­дим да ће сви про­јек­ти ко­ји су пред­ви­ђе­ни би­ти за­вр­ше­ни, а ре­ал­но је да оче­ку­је­мо и по­че­так но­вих про­је­ка­та са ко­ји­ма је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва кон­ку­ри­са­ла код нас - ре­као је ди­рек­тор Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не Мом­чи­ло Ми­ло­вић. За­вр­ше­так фи­скул­тур­не са­ле у До­брин­ци­ма укла­па се у на­по­ре ло­кал­не вла­сти да се под­јед­на­ко ула­же у раз­вој ка­ко гра­да, та­ко и се­ла у рум­ској оп­шти­ни. То по­твр­ђу­ју и ре­чи Не­на­да Бо­ро­ви­ћа, пред­сед­ни­ка СО Ру­ма: - То је по­ли­ти­ка за ко­ју се за­ла­же­мо од ка­ко смо се кон­сти­ту­и­са­ли као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва. Наш циљ је да у 2011. го­ди­ни за­вр­ши­мо све за­по­че­те про­јек­те. Основ­на уло­га ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је да обез­бе­ди слич­не усло­ве у шко­ла­ма и ам­бу­лан­та­ма, у се­лу и гра­ду. Те­жи­мо и да ство­ри­мо усло­ве за при­вла­че­ње ин­ве­сти­то­ра и ту оче­ку­је­мо ве­ли­ку по­моћ Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња, та­ко да ми­слим да ће 2011. го­ди­на би­ти го­ди­на пот­пу­ног при­вред­ног опо­рав­ка на­ше оп­шти­не. Бит­но је и ства­ра­ње усло­ва да се де­ца ба­ве спор­том, да се љу­ди мо­гу ле­чи­ти у ме­сту бо­рав­ка, уоп­ште, спро­во­ђе­ње по­ли­ти­ке за ко­ју смо се од пр­вог да­на за­ла­га­ли, а то је, на ди­нар ко­ји уло­жи­мо у град, ди­нар иде на се­ло - ис­та­као је Бо­ро­вић. Зо­ран Бог­да­нов, пред­сед­ник Са­ве­та Ме­сне за­јед­ни­це До­брин­ци је на­гла­сио да је за­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма Фон­да, Оп­шти­не Ру­ма и сред­стви­ма ко­је је се­ло из­дво­ји­ло, ре­а­ли­зо­ван зна­ча­јан про­је­кат. С. Џа­ку­ла Датум: 19.01.2011. НИ­КИН­ЦИ-Отва­ра се по­гон за про­из­вод­њу пар­ке­та У фе­бру­а­ру би тре­ба­ло да поч­не са ра­дом но­ви по­гон у Ни­кин­ци­ма за про­из­вод­њу пар­ке­та. Реч је о д.о.о "Евро­пар­кет" чи­ји су осни­ва­чи две фир­ме из Ср­би­је "Еко­терм Иг­ња­то­вић" из Хрт­ко­ва­ца и "Зла­тић" из Ужи­ца, као и "Евро­храст" из Оси­је­ка. - У фе­бру­а­ру по­чи­ње­мо са пре­ра­дом су­ве фри­зе ко­ју до­би­ја­мо из Хр­ват­ске, а пре­ра­да ће се вр­ши­ти на ква­ли­тет­ној ли­ни­ји ко­ју про­из­во­ди је­дан од нај­по­зна­ти­јих про­из­во­ђа­ча ова­кве опре­ме, а то је "Шре­дер" из Не­мач­ке. У две сме­не, ове ма­ши­не ће про­из­во­ди­ти око 600 ква­драт­них ме­та­ра пар­ке­та днев­но - об­ја­шња­ва вла­сник Мом­чи­ло Иг­ња­то­вић. У овом по­го­ну ће се, по­ред пар­ке­та, про­из­во­ди­ти и лајс­не за пар­кет, др­ве­ни ра­мо­ви за сли­ке, као и дру­ги пред­ме­ти за укра­ша­ва­ње жи­вот­ног про­сто­ра. За по­че­так би по­сао тре­ба­ло да до­би­је 15 ли­ца, а то­ком го­ди­не вла­сни­ци пла­ни­ра­ју за­о­кру­жа­ва­ње про­из­вод­ног про­це­са, од при­мар­не про­из­вод­ње пре­ра­де тру­па­ца до фи­нал­не про­из­вод­ње. Та­кво про­ши­ре­ње про­из­вод­ње ће омо­гу­ћи­ти још око 50 но­вих рад­них ме­ста, а ка­ко са­зна­је­мо од Мом­чи­ла Иг­ња­то­ви­ћа, део опре­ме и за то је већ на­ба­вљен. У овај по­гон уло­же­но је око 800.000 евра, а го­то­во це­ла про­из­вод­ња би­ће на­ме­ње­на из­во­зу. С. Џ. Датум: 12.01.2011. У ШИ­ДУ ПОТ­ПИ­САН ПРО­ТО­КОЛ О СА­РАД­ЊИ СА НЕ­МАЧ­КИМ ИН­ВЕ­СТИ­ТО­РИ­МА-Две фа­бри­ке у Ви­шњи­ће­ву У сре­ду, 5. ја­ну­а­ра у са­ли Скуп­шти­не оп­шти­не Шид пот­пи­сан је Про­то­кол о са­рад­њи из­ме­ђу Оп­шти­не Шид и два не­мач­ка ин­ве­сти­то­ра, Бер­толд Си­мон и Фа­зел енер­џи, о из­град­њи фа­бри­ке за ре­ци­кла­жу ауто – гу­ма и фа­бри­ке за про­из­вод­њу био – га­са. Про­то­кол су пот­пи­са­ли пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић и пред­став­ни­ци ове две фир­ме, а пот­пи­си­ва­њу су при­су­ство­ва­ли и по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­син, ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за ин­клу­зи­ју Ро­ма Ду­шко Јо­ва­но­вић, на­чел­ник Срем­ског окру­га Са­ва Али­шић, као и пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Оп­шти­на Шид овим про­то­ко­лом је у оба­ве­зи да ин­ве­сти­то­ри­ма обез­бе­ди све по­треб­не па­пи­ре за по­че­так из­град­ње обје­ка­та. Ка­да па­пи­ро­ло­ги­ја бу­де го­то­ва, при­сту­пи­ће се и ко­нач­ном пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра. Пла­ни­ра­но је да ова два не­мач­ка ин­ве­сти­то­ра, сво­је фа­бри­ке гра­де у Ви­шњи­ће­ву у ко­ји­ма ће би­ти за­по­сле­но 150 рад­ни­ка, а вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 135 ми­ли­о­на евра. Уз ве­ли­ку по­др­шку по­кра­јин­ских струк­ту­ра вла­сти и Кан­це­ла­ри­је за ин­клу­зи­ју Ро­ма, ка­ко ка­же пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић, пот­пи­си­ва­ње Про­то­ко­ла о са­рад­њи по­ка­зу­је ин­ве­сти­то­ри­ма да је Шид озбиљ­на ло­кал­на са­мо­у­пра­ва. Ово је пр­ви ко­рак и сам по­че­так са­рад­ње, а ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ће да­ти свој мак­си­мум да се ова ин­ве­сти­ци­ја и за­и­ста оства­ри, на­гла­си­ла је На­та­ша Цвјет­ко­вић. При­о­ри­тет при за­по­шља­ва­њу има­ће ли­ца ром­ске на­ци­о­нал­но­сти, као и све те­же за­по­шљи­ве ка­те­го­ри­је ста­нов­ни­штва. Пре пла­ну, до­ку­мен­та­ци­ја би тре­ба­ло да бу­де обез­бе­ђе­на, ка­ко би на про­ле­ће јед­на од нај­ве­ћих ин­ве­сти­ци­ја у Вој­во­ди­ни за ову го­ди­ну мо­гла да поч­не са ре­а­ли­за­ци­јом. У фа­бри­ци за ре­ци­кла­жу ауто – гу­ма за­по­сле­ње ће на­ћи 140 рад­ни­ка, а вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 100 ми­ли­о­на евра, док ће се у објек­ту за про­из­вод­њу био – га­са за­по­сли­ти 10 рад­ни­ка, а та ин­ве­сти­ци­ја вре­ди 35 ми­ли­о­на евра. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 29.12.2010. УСКО­РО У РУ­МИ-Про­из­вод­ња хо­ланд­ских би­ци­ка­ла Пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић при­мио је у сре­ду, 22. де­цем­бра хо­ланд­ског при­вред­ни­ка Хан­са Цро­о­и­ја, пред­сед­ни­ка фир­ме "ИМ - еџ­порт Бицyцлес анд Партс" ко­ји ће у на­ред­ној го­ди­ни за­по­че­ти про­из­вод­њу би­ци­ка­ла у Ру­ми. Већ у ја­ну­а­ру 2011. го­ди­не би за­по­че­ло опре­ма­ње за­ку­пље­ног про­сто­ра и про­из­вод­ња, а план је да се у пр­вој го­ди­ни у Ру­ми про­из­ве­де 10.000 би­ци­ка­ла, а по­том, по ре­чи­ма са­мог Хан­са Цро­о­и­ја, тај број ће се у на­ред­них пет го­ди­на ви­ше­стру­ко по­ве­ћа­ти. Реч је о про­из­вод­њи де­чи­јих и би­ци­ка­ла за од­ра­сле, ко­ји би би­ли на­ме­ње­ни из­во­зу. - Они су узе­ли у за­куп про­стор бив­ше фир­ме "Про­ле­тер", а реч је о ха­ли од око 2.000 ква­драт­них ме­та­ра. То је за­куп по уго­во­ру, а про­из­вод­ња ће по­че­ти од­мах по­сле Но­ве го­ди­не. Они ће про­стор сре­ди­ти и опре­ми­ти, а у пр­во вре­ме би по­сао тре­ба­ло да до­би­је 15 до 20 рад­ни­ка - ка­же Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. Датум: 22.12.2010. У КУ­КУ­ЈЕВ­ЦИ­МА ОТВО­РЕН ПО­ГОН ЗА ПРЕ­РА­ДУ КО­ЗЈЕГ МЛЕ­КА-Ко­зји сир за из­воз У че­твр­так, 16. де­цем­бра у Ку­ку­јев­ци­ма је отво­рен ду­го оче­ки­ван по­гон пред­у­зе­ћа „Бе­о­ка­пра“ чи­ја је де­лат­ност уз­гој ко­за и про­из­вод­ња ко­зјег мле­ка, млеч­них про­из­во­да, ме­са, стај­ског ђу­бри­ва и ху­му­са. Но­во­о­тво­ре­ни по­гон са­сто­ји се и два де­ла, фар­ме и мле­ка­ре, а у окви­ру ње­га је отво­ре­но 51 рад­но ме­сто. Вред­ност ове ин­ве­сти­ци­је из­но­си пре­ко 120 ми­ли­о­на ди­на­ра, а Вла­да АП Вој­во­ди­не је про­је­кат по­др­жа­ла са 25 ми­ли­о­на ди­на­ра. Све­ча­ном отва­ра­њу фар­ме и мле­ка­ре су по­ред вла­сни­ка и ру­ко­вод­ства но­вог по­го­на „Бе­о­ка­пре“, при­су­ство­ва­ли и чел­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Ши­ду, пред­сед­ни­ца оп­шти­не На­та­ша Цвјет­ко­вић и на­род­ни по­сла­ник, Жељ­ко Бре­сто­вач­ки. По­гон је у рад пу­стио проф. др Дра­го­слав Пе­тро­вић ко­ји је ис­та­као да је ово до­при­нос Вла­де АП Вој­во­ди­не са­вре­ме­ним ме­то­да­ма про­из­вод­ње, као и рав­но­мер­ном ре­ги­о­нал­ном раз­во­ју, јер је по ње­го­вим ре­чи­ма, у Вој­во­ди­ни у про­гра­му но­вих ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја, у про­те­клом пе­ри­о­ду отво­ре­но пре­ко 20 хи­ља­да но­вих рад­них ме­ста. - До са­да је уз по­др­шку Вла­де АП Вој­во­ди­не отво­рен ве­ли­ки број ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа ко­ја уз при­ме­ну ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја у про­из­вод­њи има­ју из­у­зет­ну до­бру пер­спек­ти­ву ка­да је у пи­та­њу из­ла­зак на европ­ско тр­жи­ште. У овом по­го­ну ће се спро­во­ди­ти све ме­то­де про­из­вод­ње ко­је за­до­во­ља­ва­ју европ­ске стан­дар­де, а нај­ва­жни­је да су ов­де отво­ре­на но­ва рад­на ме­ста, ко­ја убла­жа­ва­ју је­дан од нај­ве­ћих про­бле­ма, не­за­по­сле­ност. Оче­ку­је­мо да ће вред­ност из­во­за са овог по­го­на би­ти пре­ко ми­лион евра, а Вла­да АП Вој­во­ди­не ће и да­ље на­ста­ви­ти да по­др­жа­ва ова­кве про­гра­ме – ис­та­као је проф. др Дра­го­слав Пе­тро­вић. Оп­шти­на Шид је у окви­ру сво­јих мо­гућ­но­сти по­др­жа­ла отва­ра­ње но­вог по­го­на, што је по ре­чи­ма пред­сед­ни­це оп­шти­не, На­та­ше Цвјет­ко­вић, до­каз да се у овој срем­ској оп­шти­ни ство­рио по­во­љан ам­би­јент за ре­а­ли­за­ци­ју ин­ве­сти­ци­ја. - Ово је јед­на од нај­зна­чај­ни­јих ин­ве­сти­ци­ја ко­ја је у на­шој оп­шти­ни ре­а­ли­зо­ва­на у то­ку ове го­ди­не. Овим до­ка­зу­је­мо да је оп­шти­на Шид отво­ре­на за но­ве ин­ве­сти­ци­је, ко­је ће­мо увек по­др­жа­ти ства­ра­ју­ћи по­во­љан ам­би­јент за што зна­чај­ни­ја ула­га­ња – ис­та­кла је На­та­ша Цвјет­ко­вић М. Б. Датум: 08.12.2010. ДР БО­ЈАН ПАЈ­ТИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ВЛА­ДЕ АП ВОЈ­ВО­ДИ­НЕ У РУ­МИ-Ка­мен те­ме­љац за но­ви вр­тић Пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић, бо­ра­вио је у пе­так, 3. де­цем­бра у Ру­ми, где је по­ло­жио ка­мен те­ме­љац за из­град­њу но­вог вр­ти­ћа у Ти­во­лу, ко­ји се гра­ди сред­стви­ма Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Вој­во­ди­не. Овај обје­кат се гра­ди у Ули­ци Алек­се Шан­ти­ћа, укуп­не по­вр­ши­не од пре­ко 1.500 ква­драт­них ме­та­ра, а део ко­ји је пред­ви­ђен за бо­ра­вак де­це по­де­љен је у три де­ла, за де­цу од 18 ме­се­ци до три го­ди­не, од три до шест го­ди­на и део за де­цу пред­школ­ског уз­ра­ста од шест до се­дам го­ди­на. Пла­ни­ран је сме­штај осам гру­па де­це по­ме­ну­тог уз­ра­ста, а рад вр­ти­ћа од сеп­тем­бра на­ред­не го­ди­не под­ра­зу­ме­ва­ће и но­во за­по­шља­ва­ње, пре све­га, 16 вас­пи­та­ча и ме­ди­цин­ских се­ста­ра вас­пи­та­ча, као и дру­гог по­треб­ног осо­бља. Вред­ност ове ин­ве­сти­ци­је је око 130 ми­ли­о­на ди­на­ра. Пред­сед­ни­ка По­кра­јин­ске вла­де др Бо­ја­на Пај­ти­ћа до­че­ка­ли су пред­сед­ник и за­ме­ник пред­сед­ни­ка рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић и Дра­ган Кар­даш, Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник СО Ру­ма, као и ре­пу­блич­ки по­сла­ник Влат­ко Рат­ко­вић. Бо­ја­ну Пај­ти­ћу је ди­рек­тор­ка "По­ле­тар­ца" Дра­га­на Стој­шић по­кло­ни­ла сли­ку, рад ма­ли­ша­на из вр­ти­ћа ко­ја пред­ста­вља ка­ко де­ца за­ми­шља­ју да ће из­гле­да­ти но­ви вр­тић. По­том је Бо­јан Пај­тић по­ло­жио ка­мен те­ме­љац за са­вре­ме­ни и функ­ци­о­нал­ни вр­тић ко­ји би, по пла­ну, у гра­ђе­вин­ском сми­слу тре­ба­ло да се за­вр­ши до по­ло­ви­не на­ред­не го­ди­не ка­ко би по­том, усле­ди­ло и ње­го­во опре­ма­ње и та­ко спрем­но до­че­као сво­је пр­ве ма­ли­ша­не у сеп­тем­бру. - У по­след­ње три го­ди­не Ру­ма се ин­тен­зив­но раз­ви­ја, као и це­ла По­кра­ји­на. Ми смо у рум­ску оп­шти­ну уло­жи­ли пре­ко 2,1 ми­ли­јар­де ди­на­ра бес­по­врат­них сред­ста­ва и то у ин­фра­струк­ту­ру ко­ја пред­ста­вља прет­по­став­ку за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста, у обра­зов­не и здрав­стве­не ин­сти­ту­ци­је, ево, по­ред овог пу­та ко­ји смо из­гра­ди­ли, да­нас отва­ра­мо ра­до­ве на об­да­ни­шту ко­ји ће омо­гу­ћи­ти да 200 де­це из Ру­ме има мо­гућ­ност да од­ра­ста у нор­мал­ним и здра­вим усло­ви­ма. Оно се гра­ди у скла­ду са нај­ви­шим европ­ским стан­дар­ди­ма и вр­тић ће, по­ред сме­штај­них ка­па­ци­те­та, има­ти и фи­скул­тур­ну са­лу. Оче­ку­јем да овај обје­кат бу­де го­тов за сле­де­ћу школ­ску го­ди­ну, у сеп­тем­бру, а ка­ко из­во­ђа­чи ка­жу то ће би­ти и ра­ни­је. Да­кле, Ру­ма за­слу­жу­је да се раз­ви­ја, у Ру­ми се ства­ра­ју прет­по­став­ке за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста и Ру­ма да­нас из­гле­да зна­чај­но дру­га­чи­је не­го пре три го­ди­не - ис­та­као је, по­сле по­ла­га­ња ка­ме­на те­мељ­ца, др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не. Не­над Бо­ро­вић је под­се­тио да се у овој ули­ци пре не­пу­них шест ме­се­ци отво­ри­ла но­во­и­згра­ђе­на са­о­бра­ћај­ни­ца, а и ули­ца је ком­плет­но опре­мље­на стру­јом, во­до­вод­ном и ка­на­ли­за­ци­о­ном мре­жом и га­сним ин­ста­ла­ци­ја­ма. - Ка­ко смо и на­ја­ви­ли, ра­до­ви су за­по­че­ли пре окон­ча­ња ове го­ди­не и ја се на­дам да ће­мо има­ти ре­шен про­блем са сме­шта­јем де­це, јер је увек би­ло 100, 150 де­це без ме­ста у вр­ти­ћи­ма. На овај на­чин ре­ша­ва­мо је­дан ве­ли­ки про­блем у гра­ду - ре­као је Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник СО Ру­ма. - Из­во­ђач је обе­ћао да ће ра­до­ве за­вр­ши­ти у на­ред­них шест ме­се­ци. Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња фи­нан­си­ра ком­пле­тан за­вр­ше­так објек­та. Оче­ку­је­мо да ће обје­кат би­ти у сеп­тем­бру у функ­ци­ји и та­ко ре­ша­ва­мо про­блем сме­шта­ја де­це ко­ја ис­пу­ња­ва­ју све усло­ве за сме­штај. Ми смо се и ра­ни­је тру­ди­ли да тај про­блем убла­жи­мо та­ко што смо опре­ма­ли до­дат­не про­сто­ре и не­ка­ко смо га, углав­ном и ре­ша­ва­ли. Са овим но­вим објек­том ка­па­ци­те­та око 200 де­це, ми прак­тич­но тај про­блем ре­ша­ва­мо, али ства­ра­мо и јед­ну ре­зер­ву у ме­сти­ма за је­дан ду­жи вре­мен­ски пе­риод, из­ја­вио је Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. До­дај­мо, про­је­кат за овај но­ви обје­кат ра­ди­ла је бе­о­град­ска фир­ма "КРИП", а гра­ђе­вин­ске ра­до­ве из­во­ди "Ди­ја­ло­на­ла" из Но­вог Са­да. Ка­ко са­зна­је­мо од Не­бој­ше Ма­лен­ко­ви­ћа, порт­па­ро­ла Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња, реч је о озбиљ­ној фир­ми ко­ја је ра­ди­ла, из­ме­ђу оста­лог, Ур­гент­ни цен­тар Кли­нич­ког цен­тра Но­ви Сад и обје­кат Ка­ме­ни­ца ИИ, па је за оче­ки­ва­ти да и ра­до­ви на но­вом вр­ти­ћу у Ру­ми бу­ду окон­ча­ни у пла­ни­ра­ном ро­ку. С. Џа­ку­ла Датум: 01.12.2010. ДЕ­ЛЕ­ГА­ЦИ­ЈА ИРИ­ШКЕ ОП­ШТИ­НЕ У НОР­ВЕ­ШКОЈ-Пред­сто­ји бо­га­ти­ја са­рад­ња У ор­га­ни­за­ци­ји нор­ве­шког „Скан­ди­на­виан би­знис цен­тра – СРБ“, а на осно­ву уго­во­ра о са­рад­њи са оп­шти­ном Ириг ко­ји је пот­пи­сан на Сај­му ту­ри­зма у Но­вом Са­ду, пред­сед­ник оп­шти­не Ириг Вла­ди­мир Пе­тро­вић и ње­гов за­ме­ник Зо­ран Кне­же­вић, бо­ра­ви­ли су од 17. до 20 но­вем­бра у Нор­ве­шкој на по­зив др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја и ве­ли­ких ком­па­ни­ја ове зе­мље, где су пред­ста­ви­ли оп­шти­ну Ириг и мо­гућ­но­сти ула­га­ња и са­рад­ње са ин­сти­ту­ци­ја­ма и при­вред­ни­ци­ма Нор­ве­шке. Нор­ве­жа­ни­ма су пре­зен­то­ва­ли по­слов­не шан­се и про­јект­не иза­зо­ве оп­шти­не Ириг, пре­ма уго­во­ру са СРБ, ко­ји је уства­ри „Про­грам ак­тив­но­сти на по­др­шци раз­во­ја оп­шти­ни Ириг“. - При­па­ла нам је из­у­зет­на час да смо у Ослу има­ли бо­га­ту пре­зен­та­ци­ју свих на­ших ка­па­ци­те­та и мо­гућ­но­сти пред пред­став­ни­ци­ма ми­ни­стар­ста­ва и ин­ду­стри­је, по­љо­при­вре­де, ло­кал­них вла­сти и да смо се упо­зна­ли са раз­во­јем ри­бар­ства у Нор­ве­шкој. Упо­зна­ли смо се са раз­во­јем и про­јек­ти­ма 19 оп­шти­на ове зе­мље и би­ли смо у по­се­ти Ло­рен­ског ко­му­не код Осла, јед­ном од нај­ра­зви­је­ни­јих ло­кал­них за­јед­ни­ца у овој зе­мљи, ко­ја има 35.000 ста­нов­ни­ка и за­у­зи­ма про­стор од 75 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра. Бо­ра­вак у Нор­ве­шкој, мо­гу сло­бод­но ре­ћи, био је ве­о­ма ко­ри­стан, јер, по­ред успе­шне про­мо­ци­је мо­гућ­но­сти и по­тре­ба на­ше оп­шти­не, са­зна­ли смо мно­го то­га што ће нам ко­ри­сти­ти у бу­ду­ћем ра­ду у на­шој ло­кал­ној за­јед­ни­ци - ка­же Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Дра­го­це­на је би­ла и по­се­та ком­па­ни­ји „Екс­порт фи­нанс сер­ви­су“, ку­ћи ко­ја се ба­ви фи­нан­сиј­ским кон­сал­тин­гом и обез­бе­ђи­ва­њем сред­ста­ва из ви­ше фон­до­ва и ин­сти­ту­ци­ја у Нор­ве­шкој и ко­ја је већ ре­а­ли­зо­ва­ла не­ко­ли­ко про­је­ка­та у Ср­би­ји. За­ни­мљи­ва је би­ла и по­се­та и упо­зна­ва­ње са ра­дом ком­па­ни­је „Ро­сим“, ко­ја се ба­ви из­ра­дом ГИС си­сте­ма и софт­вер­ским ала­ти­ма, где су Ири­жа­ни упо­зна­ти са из­ра­дом ге­о­граф­ско-ин­фор­ма­ци­о­ног си­сте­ма, ко­ји оп­шти­на Ириг же­ли да уве­де на свом под­руч­ју. По­тре­ба за им­пле­мен­та­ци­јом овог си­сте­ма је ве­о­ма бит­на, па су пред­став­ни­ци ири­шке оп­шти­не упо­зна­ти ком­плет­но са функ­ци­о­ни­са­њем ге­о­граф­ско-ин­фор­ма­ци­о­ног си­сте­ма. - У по­се­ти оп­шти­ни Ло­рен­ског ко­му­не смо се те­мељ­но упо­зна­ли са ре­ше­њи­ма ло­кал­них вла­сти у ин­фра­струк­тур­ним по­сло­ви­ма и про­јек­ти­ма, мно­го но­вог, на­пред­ног и ва­жног смо са­зна­ли у раз­го­во­ри­ма са ру­ко­вод­ством ове сре­ди­не, ко­ја спа­да у нај­ра­зви­је­ни­је у Нор­ве­шкој. Схва­тио сам да мно­га њи­хо­ва ре­ше­ња мо­же­мо при­ме­ни­ти и у на­шој сре­ди­ни, ка­ко би бр­же ис­ко­ра­чи­ли на­пред. У Ам­ба­са­ди Ср­би­је у Ослу има­ли смо су­срет са на­шим ам­ба­са­до­ром, где смо за­јед­но су­ми­ра­ли ре­зул­та­те на­ше по­се­те и раз­го­во­ре ко­је смо во­ди­ли са Нор­ве­жа­ни­ма, а пред­ло­же­но је да се са­рад­ња са нор­ве­шким ком­па­ни­ја­ма на­ста­ви. На­рав­но, не мо­же­мо од­мах ре­ћи ка­кви ће ефек­ти ових су­сре­та би­ти, али пре­ма рас­по­ло­же­њу ко­је сам ви­део бо­ра­ве­ћи у Нор­ве­шкој, ми­слим да ће се и кон­так­ти и са­рад­ња ин­тен­зи­ви­ра­ти и да ће они бр­зо да­ти и од­ре­ђе­не ре­зул­та­те - на­по­ми­ње Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Чи­ње­ни­ца је да је у свим су­сре­ти­ма са нор­ве­шким при­вред­ни­ци­ма и пред­став­ни­ци­ма вла­сти, обо­стра­но на­гла­ша­ва­на по­тре­ба за кон­крет­ном са­рад­њом и још кон­крет­ни­је ме­ђу­соб­но ин­фор­ми­са­ње о мо­гућ­но­сти­ма и по­тре­ба­ма и јед­не и дру­ге стра­не ка­да је у пи­та­њу под­руч­је ири­шке оп­шти­не, ко­је има ве­ли­ке раз­вој­не мо­гућ­но­сти, а нор­ве­шки би­зни­сме­ни по­тре­бу да ин­ве­сти­ра­ју, али и по­мог­ну раз­вој оп­шти­не, на обо­стра­ну ко­рист. Уна Бе­бић Датум: 24.11.2010. СА­РАД­ЊА ВОЈ­ВО­ЂАН­СКИХ ОП­ШТИ­НА И УСАИД-а-Раз­вој пред­у­зет­ни­штва, шан­са за мла­де Пред­став­ни­ци оп­шти­на Ин­ђи­ја, Шид, Ириг, Пе­ћин­ци, Ста­ра Па­зо­ва, Бач­ка Па­лан­ка, Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Зе­мун и Ру­ма пот­пи­са­ли су 16. но­вем­бра у Град­ској ку­ћи у Ру­ми спо­ра­зу­ме о са­рад­њи са Мај­клом Пилс­бе­ри­јем, ди­рек­то­ром УСАИД-овог Про­гра­ма еко­ном­ске си­гур­но­сти. Пот­пи­си­ва­њу су при­су­ство­ва­ли и ко­ор­ди­на­то­ри кан­це­ла­ри­ја за мла­де из по­ме­ну­тих гра­до­ва. Овај Ме­мо­ран­дум о са­рад­њи, Мајкл Пилс­бе­ри је истог да­на пот­пи­сао са 13 вој­во­ђан­ских оп­шти­на. На овај на­чин, ко­ор­ди­на­то­ри­ма кан­це­ла­ри­ја за мла­де ће се омо­гу­ћи­ти, кроз про­гра­ме струч­ног уса­вр­ша­ва­ња, сти­ца­ње зна­ња и ве­шти­на нео­п­ход­них за раз­вој омла­дин­ског пред­у­зет­ни­штва и за­по­шља­ва­ње мла­дих. Тај про­грам под­ра­зу­ме­ва се­ри­ју тре­нин­га из обла­сти ко­му­ни­ка­ци­ја, по­слов­них ве­шти­на и ме­то­до­ло­ги­ја раз­во­ја ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа, а по ње­го­вом окон­ча­њу ко­ор­ди­на­то­ри кан­це­ла­ри­ја за мла­де ће би­ти у мо­гућ­но­сти да ак­тив­ни­је по­др­же раз­вој омла­дин­ског пред­у­зет­ни­штва и омо­гу­ће мла­ди­ма у сво­јим оп­шти­на­ма лак­ши при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма по­треб­ним за укљу­чи­ва­ње у свет пред­у­зет­ни­штва. Исто­вре­ме­но, ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пот­пи­си­ва­њем овог ме­мо­ран­ду­ма по­ка­зу­ју спрем­ност да у сво­јим сре­ди­на­ма ство­ре по­вољ­ни­ју кли­му и мла­ди­ма омо­гу­ће ви­ше усло­ва за за­по­шља­ва­ње. Ре­ци­мо још, да је за ми­ну­ле три го­ди­не УСАИД - Про­грам за ја­ча­ње еко­ном­ске си­гур­но­сти, об­у­чио пре­ко 1.000 мла­дих љу­ди и ор­га­ни­зо­вао тре­нин­ге за ко­ор­ди­на­то­ре 67 од укуп­но 114 ло­кал­них кан­це­ла­ри­ја за мла­де. По­здра­вља­ју­ћи го­сте, Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не је ис­та­као да у на­шој зе­мљи мла­ди, кроз по­сто­је­ћи си­стем обра­зо­ва­ња, стек­ну ма­ло зна­ња о то­ме ка­ко во­ди­ти би­знис, осно­ва­ти пред­у­зе­ће и во­ди­ти га успе­шно. - У на­шој зе­мљи има до­ста не­за­по­сле­них, а део про­бле­ма се мо­же ре­ши­ти упра­во кроз си­стем са­мо­за­по­шља­ва­ња и мо­жда је то и нај­бо­љи на­чин, ка­да си сам се­би га­зда и од до­брог ра­да мо­жеш до­бро да жи­виш. У рум­ској оп­шти­ни има пре­ко 5.000 не­за­по­сле­них, око тре­ћи­на су мла­ди, а ме­ђу њи­ма око де­се­так про­це­на­та су са ви­со­ком или ви­шом струч­ном спре­мом. У јав­ним и др­жав­ним пред­у­зе­ћи­ма го­то­во да ви­ше не­ма ме­ста за за­по­шља­ва­ње и за­то је са­мо­за­по­шља­ва­ње нај­бо­љи на­чин. На­ша Кан­це­ла­ри­ја за мла­де по­сто­ји го­то­во две го­ди­не и до­бро је ра­ди­ла, али ће јој ово сва­ка­ко би­ти до са­да нај­ва­жни­ја ак­тив­ност. Ако за­по­сли­мо и јед­ног мла­дог по­сле овог про­гра­ма, ус­пе­ли смо. На сва де­ша­ва­ња у све­ту и зе­мљи нај­бо­ље ре­а­гу­ју ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа и нај­бр­же се при­ла­го­ђа­ва­ју и за­то су она упра­во и на­ша шан­са - ис­та­као је пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. Мајкл Пилс­бе­ри, ди­рек­тор Про­гра­ма еко­ном­ске си­гур­но­сти УСАИД-а је по­здра­вио оку­пље­не и ука­зао да се овај про­грам у Ср­би­ји ре­а­ли­зу­је већ три го­ди­не. Он иде у прав­цу ло­кал­не за­јед­ни­це, где се иде на ства­ра­ње све­о­бу­хват­них пла­но­ва за про­мо­ви­са­ње пред­у­зет­ни­штва мла­дих. Дру­ги ни­во де­ло­ва­ња су ко­ор­ди­на­то­ри кан­це­ла­ри­ја за мла­де ко­ји­ма се по­ма­же да ја­ча­ју сво­је ка­па­ци­те­те за ор­га­ни­зо­ва­ње и спро­во­ђе­ње про­мо­ци­је омла­дин­ског пред­у­зет­ни­штва док је тре­ћи ни­во рад са по­је­дин­ци­ма. - До са­да смо об­у­чи­ли око хи­ља­ду мла­дих љу­ди и пру­жи­ли им шан­су да на­у­че о пред­у­зет­ни­штву, као и ка­ко да кон­ку­ри­шу за ка­пи­тал за отва­ра­ње фир­ми - ис­та­као је Мајкл Пилс­бе­ри. Он је ука­зао и на алар­ман­тан по­да­так да све­га 16 од­сто вла­сни­ка фир­ми у Ср­би­ји је мла­ђе од 35 го­ди­на, по­здра­вио је опре­де­ље­ње ло­кал­них са­мо­у­пра­ва да се по­за­ба­ве омла­дин­ским пред­у­зет­ни­штвом и на­ја­вио сво­ју по­се­ту сва­кој од њих. - Сва­ка­ко да је је­дан од нај­ве­ћих про­бле­ма не­за­по­сле­ност, а бу­дућ­ност при­па­да ма­лим и сред­њим пред­у­зе­ћи­ма. По­треб­но је кре­и­ра­ти пред­у­зет­нич­ки дух код мла­дих ко­ји са­да не по­сто­ји и усред­сре­ди­ти се на ства­ра­ње би­знис ли­де­ра. Пред­у­зет­ни­штво пру­жа мо­гућ­ност мла­ди­ма да са­ми кре­и­ра­ју свој жи­вот, раз­ви­ју кре­а­тив­ност и ино­ва­тив­ност, а пот­пи­си­ва­ње овог ме­мо­ран­ду­ма је и пр­ви ко­рак ка све­му то­ме - ре­као је Го­ран Ми­хај­ло­вић, ко­ор­ди­на­тор рум­ске Кан­це­ла­ри­је за мла­де. По­сле по­здрав­них ре­чи пот­пи­са­ни су и спо­ра­зу­ми о са­рад­њи пред­став­ни­ка ин­ђиј­ске, шид­ске, срем­ско­ми­тро­вач­ке, ири­шке, пе­ћи­нач­ке, ста­ро­па­зо­вач­ке, зе­мун­ске, бач­ко­па­ла­нач­ке и на кра­ју рум­ске оп­шти­не са ди­рек­то­ром УСАИД-овог Про­гра­ма еко­ном­ске си­гур­но­сти, Мај­клом Пилс­бе­ри­јем. С. Џа­ку­ла Датум: 17.11.2010. ДРУ­ГИ СА­ЈАМ ЛО­КАЛ­НЕ СА­МО­У­ПРА­ВЕ У БЕ­О­ГРА­ДУ-Ви­ше нов­ца за срем­ске оп­шти­не У Ха­ли спор­то­ва на Но­вом Бе­о­гра­ду у сре­ду, 10. но­вем­бра отво­рен је дру­ги по ре­ду Са­јам ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ко­ји је тра­јао до пет­ка, 12. но­вем­бра. Ово­го­ди­шња са­јам­ска ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­ја је оку­пи­ла 90 ло­кал­них са­мо­у­пра­ва из це­ле др­жа­ве и го­сте из ре­ги­о­на и ово­га пу­та би­ла је ор­га­ни­зо­ва­на у са­рад­њи Ми­ни­стар­ства за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву, Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва и оп­шти­на, Гра­да Бе­о­гра­да и Оп­шти­не Но­ви Бе­о­град. Са­јам ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је отво­рио пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Бо­рис Та­дић уз при­су­ство пред­став­ни­ка ин­сти­ту­ци­ја ор­га­ни­за­то­ра и дру­гих ви­со­ких зва­нич­ни­ка. - Овај скуп је је­дин­стве­на при­ли­ка да се на јед­ном ме­сту на­ђу пред­став­ни­ци оп­шти­на у на­шој зе­мљи и да упо­зна­ју­ћи по­тен­ци­ја­ле, али и про­бле­ме ко­је сва­ка сре­ди­на има, по­ку­ша­ју јед­ни дру­ги­ма да по­мог­ну. У овим те­шким вре­ме­ни­ма мо­ра­мо раз­ви­ја­ти со­ли­дар­ност, јер се по­пут на­ших гра­ђа­на у Кра­ље­ву сви мо­же­мо на­ћи у те­шкој си­ту­а­ци­ји. Ср­би­ја има мно­го по­тен­ци­ја­ла и бо­гат­ста­ва ко­ја си­гур­но ни­су до кра­ја ис­ко­ри­шће­на и то је је­дан од нај­ве­ћих про­бле­ма. Та­ко­ђе мо­ра­мо пре­бро­ди­ти огром­не раз­ли­ке ко­је по­сто­је из­ме­ђу на­ших оп­шти­на, њи­хо­ва раз­ви­је­ност и усло­ви у ко­ји­ма гра­ђа­ни жи­ве и ра­де раз­ли­ку­ју се од се­ве­ра зе­мље, где је не­што бо­ља си­ту­а­ци­ја, ка ју­гу где је си­ро­ма­штво ви­ше за­сту­пље­но. Ми је­смо си­ро­ма­шно дру­штво ко­је де­це­ни­ја­ма уна­зад ни­је ре­а­ли­зо­ва­ло ве­ли­ке ин­фра­струк­тур­не про­јек­те. Са­да има­мо си­ту­а­ци­ју да за­вр­ша­ва­мо пут­не прав­це чи­ја је из­град­ња за­по­че­ла се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Оче­ку­је нас још јед­на те­шка го­ди­на у ко­јој као и до са­да не­ће­мо ср­ља­ти у за­ду­же­ња да би­смо очу­ва­ли ста­бил­ност си­сте­ма, јер се мо­ра­мо по­на­ша­ти од­го­вор­но пре­ма бу­дућ­но­сти. По пр­ви пут чи­ни­мо на­пор да за­ра­ђу­је­мо оно­ли­ко ко­ли­ко про­из­во­ди­мо – ре­као је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Бо­рис Та­дић. Ми­ни­стар за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ми­лан Мар­ко­вић на­ја­вио је да ће вла­да, про­јек­ци­јом бу­џе­та за сле­де­ћу го­ди­ну, из­дво­ји­ти мно­го ви­ше сред­ста­ва ко­ја ће се сли­ти у оп­штин­ске бу­џе­те, а та­ко­ђе је на­ја­вио и за­вр­ше­так ра­да на про­јек­ти­ма ма­тич­них књи­га и би­рач­ког спи­ска ко­ји ће би­ти до­ступ­ни­ји гра­ђа­ни­ма. На за­јед­нич­ком штан­ду ко­ји је при­ву­као зна­чај­ну па­жњу по­се­ти­ла­ца пред­ста­ви­ло се не­ко­ли­ко срем­ских оп­шти­на, Шид, Ру­ма, Ириг, Бе­о­чин и град Срем­ска Ми­тро­ви­ца, ко­ји је као и све дру­ге по­се­тио пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Бо­рис Та­дић и упо­знао се са по­тен­ци­ја­ли­ма Сре­ма ко­је је оце­нио као број­не и зна­чај­не. Срем­ске оп­шти­не пред­ста­ви­ле су сво­је ак­тив­но­сти и ре­сур­се, ка­ко ме­ђу ко­ле­га­ма из дру­гих оп­шти­на та­ко и пред по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. - Срем­ска Ми­тро­ви­ца се овај пут пред­ста­ви­ла са пред­но­сти­ма ко­је пру­жа пре све­га, сво­јим гра­ђа­ни­ма ко­ји бр­зо и ла­ко у Град­ској ку­ћи мо­гу оства­ри­ти раз­ли­чи­те услу­ге. По­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма ну­ди­мо по­др­шку и са­рад­њу ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у обез­бе­ђи­ва­њу по­треб­не до­ку­мен­та­ци­је. Ово је би­ла при­ли­ка да пред­ста­ви­мо и но­ву Слу­жбу ко­му­нал­не по­ли­ци­је ко­ја је не­дав­но у на­шем гра­ду по­че­ла са ра­дом – ре­као је Ср­ђан Ко­зли­на, за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це. Оп­шти­на Шид је и овај Са­јам ис­ко­ри­сти­ла да пред­ста­ви сво­је пред­но­сти, као што то чи­ни кон­стант­но на број­ним ску­по­ви­ма ова­квог ти­па. - Пред­ста­ви­ли смо пред­но­сти но­ве ин­ду­стриј­ске зо­не ко­ја ће у бу­дућ­но­сти би­ти во­дич при­вред­ног раз­во­ја на­ше оп­шти­не, али смо ис­ко­ри­сти­ли и мо­гућ­ност да ис­ка­же­мо спрем­ност да раз­го­ва­ра­мо за ин­ве­сти­то­ри­ма ко­ји­ма ну­ди­мо си­гур­ност њи­хо­ве ин­ве­сти­ци­је – ис­та­кла је На­та­ша Цвјет­ко­вић, пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Шид. И Оп­шти­на Ру­ма на­шла се на за­јед­нич­ком штан­ду ве­ћи­не срем­ских оп­шти­на. - Ак­це­нат смо и ово­га пу­та ста­ви­ли на по­сто­ја­ње ин­ду­стриј­ских зо­на, али смо ис­ко­ри­сти­ли и при­ли­ку да на овом Сај­му ко­ји је од­лич­но ор­га­ни­зо­ван ви­ди­мо у ко­јим обла­сти­ма раз­во­ја смо ви­ше на­пре­до­ва­ли, а у ко­ји­ма ма­ње у од­но­су на дру­ге. То је и на­чин да у раз­ме­ни ис­ку­ста­ва уочи­мо ко­је су нај­че­шће гре­шке, али и пред­но­сти од­ре­ђе­них про­је­ка­та –на­гла­сио је Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма. Оп­шти­на Ириг јед­на је од оних ко­ја у по­след­ње вре­ме ак­тив­но ра­ди на раз­во­ју сво­је сре­ди­не и за­то су ис­ку­ства дру­гих од ве­ли­ког зна­ча­ја за ру­ко­вод­ство ове оп­шти­не ко­ја је по­ка­за­ла да има шта да по­ка­же. - Нео­п­ход­но је све ви­ђе­но при­ме­ни­ти и у прак­си у сво­јој сре­ди­ни. Буд­но пра­ти­мо све ак­ту­ел­но­сти и по­ку­ша­ва­мо да ухва­ти­мо ко­рак са раз­ви­је­ним сре­ди­на­ма. Њи­хо­ва ис­ку­ства су нам за­то зна­чај­на, а оп­шти­на Ириг има сво­је пред­но­сти ко­је на пра­ви­лан на­чин тре­ба при­ка­за­ти и учи­ни­ти их пре­по­зна­тљи­вим – ре­као је Зо­ран Кне­же­вић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Ириг. За­па­же­но уче­шће има­ла је и Оп­шти­на Бе­о­чин, ко­ја као и дру­ге оп­шти­не, нај­ви­ше же­ли да ре­ши про­блем не­за­по­сле­но­сти. - До­бро је ви­де­ти ка­ква су ис­ку­ства дру­гих у при­ме­ни но­вих за­ко­на и про­пи­са ко­ја би тре­ба­ла да отво­ре пут ка но­вим ин­ве­сти­ци­ја­ма. Оп­шти­на Бе­о­чин има две ин­ду­стриј­ске зо­не, ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле, али и до­бре по­год­но­сти за по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу – из­нео је Бог­дан Цве­јић, пред­сед­ник Оп­шти­не Бе­о­чин. На по­себ­ном штан­ду пред­ста­ви­ла се и Оп­шти­на Пе­ћин­ци ко­ја је при­ву­кла ве­ли­ку па­жњу пред­став­ни­ка дру­гих оп­шти­на због до­брог прав­ца раз­во­ја ко­јим су Пе­ћин­ци кре­ну­ли. - Има­мо до­бро уре­ђен про­стор­ни план са 34 рад­не зо­не, за ин­ве­сти­то­ре по­год­но зе­мљи­ште уз ауто пут, а у на­ред­ном пе­ри­о­ду ће­мо ра­ди­ти на по­ди­за­њу по­тен­ци­ја­ла Обед­ске ба­ре и уре­ђе­њу Ку­пи­но­ва, где пла­ни­ра­мо но­ве рад­не зо­не, из­град­њу ма­ри­не и дру­гих ту­ри­стич­ких са­др­жа­ја – ре­као је Жив­ко Мар­ко­вић, пред­сед­ник СО Пе­ћин­ци. Ово­го­ди­шњи Са­јам оби­ло­вао је ор­га­ни­зо­ва­ним ску­по­ви­ма, пре­зен­та­ци­ја­ма и па­нел – ди­ску­си­ја­ма са раз­ли­чи­тим те­ма­ма ко­је су ре­ле­вант­не за што бр­жи и рав­но­мер­ни­ји раз­вој свих оп­шти­на. Одр­жа­на са­јам­ска ма­ни­фе­ста­ци­ја оце­ње­на је као до­бро ор­га­ни­зо­ва­на, са ве­ћим бро­јем уче­сни­ка не­го про­шле го­ди­не, а срем­ске оп­шти­не ис­ко­ри­сти­ле су још јед­ну шан­су да се пред­ста­ве на нај­бо­љи на­чин. Датум: 10.11.2010. ПО­СЕ­ТА МИ­НИ­СТРА БО­ЖИ­ДА­РА ЂЕ­ЛИ­ЋА МИ­ТРО­ВИ­ЦИ И ШИ­ДУ-Са по­љо­при­вре­дом у Евро­пу Пот­пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ми­ни­стар за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој Бо­жи­дар Ђе­лић, у пе­так, 5. но­вем­бра по­се­тио је Срем­ску Ми­тро­ви­цу. Том при­ли­ком ми­ни­стар Ђе­лић је об­и­шао По­љо­при­вред­ну струч­ну слу­жбу, а на­кон то­га се су­срео са гра­до­на­чел­ни­ком Бра­ни­сла­вом Не­ди­мо­ви­ћем. По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­се­ду­је фи­то­са­ни­тар­ну ла­бо­ра­то­ри­ју ко­ја је опре­мље­на по­сред­ством Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је сред­стви­ма до­би­је­них из Европ­ске аген­ци­је за ре­кон­струк­ци­ју. Ова фи­то­са­ни­тар­на ла­бо­ра­то­ри­ја пред­ста­вља јед­ну од пет овла­шће­них ла­бо­ра­то­ри­ја за кон­тро­лу здрав­стве­не ис­прав­но­сти се­ме­на у Ср­би­ји. - Че­сто ка­же­мо да је по­љо­при­вре­да шан­са Ср­би­је, али то не мо­же би­ти би­ло ко­ја по­љо­при­вре­да. Има­ју­ћи у ви­ду ве­ли­чи­ну на­ше зе­мље то мо­ра би­ти јед­на ви­со­ко ква­ли­тет­на по­љо­при­вре­да, по­љо­при­вре­да ко­ја до­но­си ви­со­ку за­ра­ду по хек­та­ру и због то­га ми мо­ра­мо да обез­бе­ди­мо цео си­стем про­ве­ре ква­ли­те­та те хра­не. Уло­га др­жа­ве је та да обез­бе­ди на­шим про­из­во­ђа­чи­ма мо­гућ­ност да се сер­ти­фи­ку­ју и да се по­ја­ве са свим ну­жним сар­ти­фи­ка­ти­ма на европ­ском тр­жи­шту. Због то­га ова фи­то­са­ни­тар­на ла­бо­ра­то­ри­ја, ко­ја је опре­мље­на из сред­ста­ва Европ­ске уни­је, кроз вид до­на­ци­је је пр­ви ко­рак у том прав­цу. Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де ће на­ста­ви­ти да по­др­жа­ва раз­вој јед­не ова­кве ин­сти­ту­ци­је, а и мој пред­лог ко­ле­га­ма ов­де је да она пре­ра­сте из јед­ног ме­ста кон­тро­ле у јед­но ме­сто за ино­ва­ци­је. Због то­га мој пред­лог ће би­ти да овај цен­тар уз од­ре­ђе­на ка­дров­ска по­ја­ча­ња до­би­је по­др­шку Ми­ни­стар­ства на­у­ке да по­ста­не ино­ва­ци­о­ни цен­тар, а јед­но­га да­на мо­жда и на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ка ор­га­ни­за­ци­ја. Оче­ку­јем ква­ли­тет­на ино­ва­ци­о­на ис­тра­жи­ва­ња, по­сле то­га и на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња, да се на осно­ву ДНК ве­о­ма бр­зо иден­ти­фи­ку­ју од­ре­ђе­ни про­бле­ми ко­ји мо­гу да се по­ја­ве и да из Срем­ске Ми­тро­ви­це кре­ну ис­тра­жи­ва­ња ко­ја ће би­ти бит­на за це­лу Ср­би­ји, па и за це­ли свет – из­ја­вио је пот­пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ми­ни­стар за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој Бо­жи­дар Ђе­лић. Ди­рек­тор По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Ла­ле Ан­до­но­вић је ис­та­као да је иде­ја фи­то­са­ни­тар­не ла­бо­ра­то­ри­је та, да се у њој кон­тро­ли­ше здрав­стве­на ис­прав­ност се­мен­ске ро­бе, ка­ко би све оно што је здрав­стве­но ис­прав­но на­шло пут ка да­љој про­из­вод­њи. До­би­је­на опре­ма је из­у­зет­ног ква­ли­те­та и пру­жа мо­гућ­ност ана­ли­зе ДНК се­ме­на. По­љо­при­вре­ду струч­ну слу­жбу за­јед­но са ми­ни­стром Ђе­ли­ћем об­и­шао је и за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на. - Срем­ска Ми­тро­ви­ца је пре­по­зна­та од стра­не Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је као по­жељ­но ме­сто за ин­ве­сти­ра­ње. Ми смо се у оби­ла­ску спе­ци­ја­ли­стич­ке ла­бо­ра­то­ри­је уве­ри­ли са прак­тич­ном при­ме­ном нај­но­ви­јих на­уч­них до­стиг­ну­ћа. Си­гур­но је да ће­мо у бу­дућ­но­сти по­ку­ша­ти да по­мог­не­мо Струч­ну слу­жбу у сми­слу раз­во­ја, ка­ко би она би­ле што бо­ља, а то је пра­ви ко­рак ка на­шем пу­ту ка Европ­ској уни­ји – ре­као је Ср­ђан Ко­зли­на. Истог да­на, у пе­так, 5. но­вем­бра у пр­вој зва­нич­ној по­се­ти оп­шти­ни Шид био је пот­пред­сед­ник Вла­де РС за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ми­ни­стар за на­у­ку и тех­ни­ло­ги­ју, Бо­жи­дар Ђе­лић ко­ји се том при­ли­ком су­срео са пред­сед­ни­цом оп­шти­не Шид, На­та­шом Цвјет­ко­вић, на­род­ним по­сла­ни­ком Жељ­ком Бре­сто­вач­ким и њи­хо­вим са­рад­ни­ци­ма. Ово је би­ла при­ли­ка да се ми­ни­стар Бо­жи­дар Ђе­лић упо­зна са ак­ту­ел­но­сти­ма и про­бле­ми­ма у Ши­ду и да за­јед­но са ру­ко­вод­ством ове срем­ске оп­шти­не раз­мо­три све мо­гућ­но­сти бр­жег раз­во­ја Ши­да ко­ји, по ми­ни­стро­вим ре­чи­ма, има број­не по­тен­ци­ја­ле ко­ји су за са­да не­до­вољ­но ис­ко­ри­шће­ни. - Сма­ње­ни тран­сфе­ри и не­до­ста­так фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва су про­бле­ми ко­ји нас нај­ви­ше му­че као и ве­ћи­ну ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Нај­зна­чај­ни­је је да смо по­сти­гли до­го­вор о еду­ка­ци­ји на­ших мла­дих, за­по­сле­них у пи­са­њу про­је­ка­та ко­ји ће нам по­мо­ћи на пу­ту ка европ­ским фон­до­ви­ма и ре­а­ли­за­ци­ји мно­гих про­је­ка­та – ре­кла је На­та­ша Цвјет­ко­вић. Б. Се­ла­ко­вић и М. Бр­њи­лов Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 03.11.2010. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА У НО­ВОМ СА­ДУ-Срем пред­ста­вио сво­је по­тен­ци­ја­ле Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца и оп­шти­не Шид, Ру­ма, Ириг, Пе­ћин­ци и Ста­ра Па­зо­ва пред­ста­ви­ле су се на 5. Ме­ђу­на­род­ном сај­му ин­ве­сти­ци­ја и не­крет­ни­на у Но­вом Са­ду, ко­ји је тра­јао од 26. до 28. ок­то­бра. Са­јам ин­ве­сти­ци­ја и не­крет­ни­на, као и 19. Ме­ђу­на­род­ни са­јам енер­ге­ти­ке са за­шти­том жи­вот­не сре­ди­не је у уто­рак, 26. ок­то­бра све­ча­но отво­рио пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић, а отва­ра­њу је при­су­ство­вао и пот­пред­сед­ник Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Мла­ђан Дин­кић. Пред­сед­ник вој­во­ђан­ске вла­де Бо­јан Пај­тић из­ја­вио је да је Са­јам ин­ве­сти­ци­ја у Но­вом Са­ду на­су­шна по­тре­ба ло­кал­них са­мо­у­пра­ва и при­ли­ка да се на ње­му про­мо­ви­шу ин­ве­сти­ци­о­ни по­тен­ци­ја­ли. Он је под­се­тио да је у Вој­во­ди­ни у по­след­њих де­сет го­ди­на сти­гло око 5,7 ми­ли­јар­ди евра стра­них ин­ве­сти­ци­ја и да је за­хва­љу­ју­ћи тим ин­ве­сти­ци­ја­ма за­по­сле­но око 68.000 љу­ди. Пај­тић је ис­та­као да се стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма мо­ра­ју пре­до­чи­ти да су ин­ве­сти­ци­о­ни по­тен­ци­ја­ли Ср­би­је та­кви, да је про­фит ко­ји се оства­ру­је ов­де, због по­ре­ске по­ли­ти­ке, фи­нан­сиј­ске ста­бил­но­сти, рад­не сна­ге и ње­ног ква­ли­те­та, ве­ћи не­го у зе­мља­ма у окру­же­њу. - Гра­до­ви и оп­шти­не у Вој­во­ди­ни уче­ству­ју у чи­та­вом ни­зу про­је­ка­та из пред­при­ступ­них ИПА фон­до­ва Европ­ске уни­је, али је про­блем што не­ма­ју сред­ства да у њи­ма и пар­ти­ци­пи­ра­ју. Ми ће­мо пре­ко Фон­да за раз­вој Вој­во­ди­не обез­бе­ди­ти сред­ства за по­себ­ну кре­дит­ну ли­ни­ју ко­ју ће оп­шти­не и гра­до­ви мо­ћи да ко­ри­сте за те на­ме­не – ре­као је Бо­јан Пај­тић. Ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Мла­ђан Дин­кић оце­нио је да од ло­кал­них са­мо­у­пра­ва нај­ви­ше за­ви­си ко­јим ће се тем­пом оне раз­ви­ја­ти и ко­ли­ко ће стра­них ин­ве­сти­ци­ја при­ву­ћи. На 5. Ме­ђу­на­род­ном сај­му ин­ве­сти­ци­ја и не­крет­ни­на пред­ста­вио се и Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Пред­став­ни­ци ЈП Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да, Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је и Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де «За­са­ви­ца» су на свом из­ло­жбе­ном штан­ду пред­ста­ви­ли по­тен­ци­ја­ле глав­ног гра­да Сре­ма. За­ин­те­ре­со­ва­ни гра­ђа­ни и по­тен­ци­јал­ни ин­ве­сти­то­ри су се упо­зна­ли са ту­ри­стич­ком по­ну­дом гра­да, као и са но­вим рад­ним зо­на­ма по­год­ним за ин­ве­сти­ра­ње. - Сво­јим уче­шћем на Сај­му ин­ве­сти­ци­ја Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­твр­ђу­је сво­ју чвр­сту опре­де­ље­ност да чи­ни­мо све ка­ко би­смо пред­ста­ви­ли се­бе и све по­год­но­сти ко­је Град пру­жа, ка­ко до­ма­ћим та­ко и стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. Циљ је при­ву­ћи што ви­ше ин­ве­сти­то­ра ко­ји би на­пра­ви­ли по­го­не, уло­жи­ли сред­ства и отво­ри­ли но­ва рад­на ме­ста. Рад­не зо­не, ко­је смо у пот­пу­но­сти ин­фра­струк­тур­но и ко­му­нал­но опре­ми­ли, си­гур­но је да ће у бу­дућ­но­сти при­ву­ћи стра­не ин­ве­сти­то­ре - ре­као је за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на. Из­ло­жбе­ни штанд оп­шти­не Шид по­се­ти­ли су пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић, као и ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Мла­ђан Дин­кић, ко­ји су се уве­ри­ли да Шид има шта да по­ну­ди. – Оп­шти­на Шид и ове го­ди­не ко­ри­сти при­ли­ку да се по­ја­ви на Сај­му ин­ве­сти­ци­ја, јер сма­тра­мо да нам мо­же до­не­ти до­ста то­га до­брог. Сва­ке го­ди­не се на овом Сај­му по­ја­вљу­је­мо са по­ну­дом ко­ја се ти­че при­вла­че­ња но­вих ин­ве­сти­ци­ја. То су на­ше рад­не зо­не, а по­го­то­во но­ва Ин­ду­стриј­ска зо­на, ко­ја ће се на­ла­зи­ти на ауто­пу­ту Е - 70, уз са­му пе­тљу за из­ла­зак на ауто­пут. Оно што оп­шти­на Шид ну­ди је ге­о­стра­те­шки по­ло­жај на ко­јем се на­ша оп­шти­на на­ла­зи, за­хва­љу­ју­ћи ко­јем би тре­ба­ло да бу­де­мо во­де­ћи у ре­ги­о­ну по бро­ју ин­ве­сти­ци­ја. Све оно што смо до са­да ура­ди­ли, пре све­га ми­слим на ин­фра­струк­тур­но опре­ма­ње ка­ко би при­ву­кли но­ве ин­ве­сти­ци­је, ура­ђе­но је уз ве­ли­ку по­моћ по­кра­јин­ске вла­де. Са­да смо по­тра­жи­ли и по­моћ од ре­пу­блич­ке вла­де - ка­же пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић. Оп­шти­не Ру­ма и Ириг су та­ко­ђе на Сај­му ин­ве­сти­ци­ја пред­ста­ви­ли сво­је по­тен­ци­ја­ле. Пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић из­ја­вио је да је ова оп­шти­на ак­це­нат ста­ви­ла на ин­ду­стриј­ску зо­ну, ко­ја се про­сти­ре на око 230 хек­та­ра и у пот­пу­но­сти је ин­фра­струк­тур­но опре­мље­на. Ву­ко­вић је на­ја­вио ре­а­ли­за­ци­ју но­вих ин­ве­сти­ци­ја у на­ред­них ме­сец да­на, ка­ко би по­го­ни би­ли го­то­ви на про­ле­ће 2011. го­ди­не. - Са­јам ни­је ме­сто где се пот­пи­су­ју уго­во­ри, али је ме­сто где се ус­по­ста­вља­ју кон­так­ти. Ово је од­лич­на при­ли­ка да све ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по­ка­жу чи­ме рас­по­ла­жу. Ру­ма је цен­трал­на оп­шти­на срем­ског окру­га, чи­ја је пред­ност бли­зи­на Бе­о­гра­да и аеро­дро­ма, што је ин­ве­сти­то­ри­ма од ва­жно­сти – ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Ири­шка оп­шти­на је на Сај­му ин­ве­сти­ци­ја пред­ста­ви­ла свој по­тен­ци­јал у обла­сти во­ћар­ства и ви­но­гра­дар­ства. Пред­сед­ник оп­шти­не Ириг Вла­ди­мир Пе­тро­вић оце­нио је да ова оп­шти­на кроз спој по­љо­при­вре­де и ту­ри­зма мо­же да на­пра­ви мно­го то­га. Он је из­нео по­да­так да је у Ба­њи Тер­мал у 2009. го­ди­ни би­ло 120.000 но­ће­ња и да је та ци­фру пре­ма­ше­на за осам ме­се­ци у 2010. го­ди­ни. - Бит­но је на­гла­си­ти ко­ли­ко вре­ди ула­га­ти у Врд­ник, у ин­фра­струк­ту­ру и при­лаз до фру­шко­гор­ских ма­на­сти­ра и у при­ват­ни сме­штај. По­ста­ли смо ли­дер у во­ћар­ској про­из­вод­њи у Ср­би­ји, а по­твр­да је сти­гла са По­љо­при­вред­ног сај­ма у Но­вом Са­ду у ма­ју ове го­ди­не, на ко­јем смо до­би­ли на­гра­ду за нај­бо­љу пшти­ну у обла­сти агро­би­зни­са у Ср­би­ји. Пред­но­сти ко­је нам је при­ро­да да­ла же­ли­мо што бо­ље да ис­ко­ри­сти­мо, ка­ко би се по­но­во на­шли ме­ђу раз­ви­је­ни­јим оп­шти­на­ма у Ср­би­ји – из­ја­вио је Вла­ди­мир Пе­тро­вић. На Сај­му ин­ве­сти­ци­ја, оп­шти­на Пе­ћин­ци је и ове го­ди­не има­ла свој штанд, на ко­јем су ди­рек­тор Аген­ци­је за раз­вој оп­шти­не Пе­ћин­ци Ра­ди­вој Ми­ло­ше­вић и за­по­сле­ни у овој аген­ци­ји, по­се­ти­о­це упо­зна­ва­ли са раз­вој­ним по­тен­ци­ја­ли­ма оп­шти­не. - Оп­шти­на Пе­ћин­ци је и ове го­ди­не пре­зен­то­ва­ла свој ин­ду­стриј­ски ин­ве­сти­ци­о­ни по­тен­ци­јал, кроз екс­клу­зив­не ло­ка­ци­је у рад­ним зо­на­ма, ко­је се на­сла­ња­ју ди­рект­но на ко­ри­дор 10, са пред­но­сти­ма као што су бли­зи­на глав­ног гра­да и аеро­дро­ма „Ни­ко­ла Те­сла“. Ове ло­ка­ци­је већ су об­у­хва­ће­не стра­те­шком и план­ском до­ку­мен­та­ци­јом (Стра­те­ги­јом ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја, Про­стор­ним пла­ном оп­шти­не Пе­ћин­ци и Пла­но­ви­ма де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је рад­них зо­на) и спрем­не су за ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња. По­ред ин­ду­стриј­ских, по ко­ји­ма је оп­шти­на Пе­ћин­ци већ по­зна­та, ове го­ди­не зна­ча­јан сег­мент на­шег на­сту­па пред­ста­вља и про­мо­ци­ја, из­у­зет­них ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла, ло­ци­ра­них у ју­жном де­лу оп­шти­не. Ово под­руч­је оби­лу­је ка­ко кул­тур­но-исто­риј­ским, та­ко и при­род­ним бо­гат­ством по­пут Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де Обед­ска ба­ра-дру­гог за­шти­ће­ног под­руч­ја у све­ту, де­спот­ског гра­да Ку­пи­ни­ка-не­ка­да­шње срп­ске пре­сто­ни­це, цр­кве Све­тог Лу­ке-нај­ста­ри­јег пра­во­слав­ног хра­ма у Вој­во­ди­ни и мно­гих дру­гих. Ово бо­гат­ство је до са­да би­ло не­до­вољ­но ис­ко­ри­шће­но и пред­ста­вља од­лич­ну при­ли­ку за ин­ве­сти­ци­о­но ула­га­ње” – ре­као је Ра­ди­вој Ми­ло­ше­вић. На два сај­ма под за­јед­нич­ким на­зи­вом Ин­ве­стек­спо уче­ста­ва­ле су 54 ло­кал­не са­мо­у­пра­ве из Ср­би­је, што је за 20 од­сто ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не. Уче­сни­ци су про­мо­ви­са­ли око 220 ин­ве­сти­ци­о­них про­је­ка­та у раз­ли­чи­тим фа­за­ма, укуп­не вред­но­сти ве­ће од 20 ми­ли­о­на евра. Са­јам ин­ве­сти­ци­ја пред­ста­вља од­лич­ну при­ли­ку да се пред­став­ни­ци ло­кал­них са­мо­у­пра­ва упо­зна­ју са раз­ли­чи­тим ти­по­ви­ма ин­ве­сти­ци­ја, као и при­ли­ка да се оства­ре кон­так­ти са ин­ве­сти­то­ри­ма и пред­став­ни­ци­ма др­жав­них ор­га­на. Стра­те­шки парт­нер 5. Ме­ђу­на­род­ног сај­ма ин­ве­сти­ци­ја и не­крет­ни­на и 19. Ме­ђу­на­род­ног сај­ма енер­ге­ти­ке са за­шти­том жи­вот­не сре­ди­не би­ла је Вла­да АП Вој­во­ди­не. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 27.10.2010. СИР­МИ­ЈУМ СТИЛ ПУ­ШТЕН У РАД-То­пи­о­ни­ца за­по­сли­ла 200 рад­ни­ка Пред­сед­ник вој­во­ђан­ске вла­де Бо­јан Пај­тић у при­су­ству чел­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је у сре­ду, 20. ок­то­бра зва­нич­но пу­стио у рад То­пи­о­ни­цу че­ли­ка „Сир­ми­јум стил“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ко­ја по­слу­је у окви­ру ита­ли­јан­ске СТГ гру­пе. Отва­ра­њу но­ве фа­бри­ке у ко­јој је тре­нут­но за­по­сле­но 200 рад­ни­ка, при­су­ство­ва­ли су и по­кра­јин­ска се­кре­тар­ка за ар­хи­тек­ту­ру, ур­ба­ни­зам и гра­ди­тељ­ство Ду­шан­ка Сре­мач­ки, као и по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­син. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 45 ми­ли­о­на евра, од ко­јих је 10 ми­ли­о­на евра утро­ше­но на из­град­њу тра­фо ста­ни­це, јер то­пи­о­ни­ца, ко­ја се про­сти­ре на 10.000 ква­драт­них ме­та­ра, тро­ши елек­трич­не енер­ги­је ви­ше од гра­да Срем­ске Ми­тро­ви­це. Пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић из­ја­вио је да се у Вој­во­ди­ни на­ста­вља тренд сма­ње­на не­за­по­сле­но­сти и да је Срем да­нас је­дан нај­про­спе­ри­тет­ни­јих де­ло­ва Ср­би­је. Гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је ис­та­као да у Ми­тро­ви­ци у по­след­њих 30 го­ди­на ни­је ре­а­ли­зо­ва­на та­ко вред­на ин­ве­сти­ци­ја по­пут ове и на­ја­вио да ће до ју­на сле­де­ће го­ди­не би­ти отво­ре­но још око 1.000 но­вих рад­них ме­ста. Алек­сан­дар Про­да­но­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да, ре­као је да је ин­ве­сти­ци­ја „Сир­ми­јум сти­ла“ зна­чај­на за Град и да су из­град­њом тра­фо ста­ни­це 2002. го­ди­не ство­ре­ни усло­ви за об­на­вља­ње ин­ду­стриј­ских зо­на. Пре­ма ре­чи­ма по­кра­јин­ске се­кре­тар­ке за ар­хи­тек­ту­ру, ур­ба­ни­зам и гра­ди­тељ­ство, Ду­шан­ке Сре­мач­ки, То­пи­о­ни­ца „Сир­ми­јум стил“ је при­мер ка­ко се у Ср­би­ји мо­же гра­ди­ти и ин­ве­сти­ра­ти бр­зо, ефи­ка­сно и то уз ап­со­лут­но по­што­ва­ње за­кон­ске ре­гу­ла­ти­ве. Она је ис­та­кла је да је про­из­вод­ња у овој фа­бри­ци пот­пу­но си­гур­на у по­гле­ду за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. Ди­рек­тор То­пи­о­ни­це „Сир­ми­јум стил“ и пред­став­ник СТГ гру­пе, у окви­ру ко­јег по­слу­је то­пи­о­ни­ца, Да­рио Бо­ди­но из­ја­вио је да се од ја­ну­а­ра 2011. го­ди­не по­чи­ње са из­град­њом ва­ља­о­ни­це у окви­ру „Сир­ми­јум сти­ла“, ка­ко би се ком­пле­ти­ра­ла про­из­вод­ња. Овом но­вом ин­ве­сти­ци­јом би тре­ба­ло да се за­по­сли још 300 љу­ди. То­пи­о­ни­ца „Сир­ми­јум стил“ ба­ви се пре­ра­ђи­ва­њем гво­жђа ка­ко се­кун­дар­не си­ро­ви­не, а основ­на де­лат­ност им је из­ра­да че­лич­них гре­ди­ца, ко­је се ко­ри­сте у гра­ђе­ви­нар­ству. У на­ред­них шест ме­се­ци, То­пи­о­ни­ца ће за­по­сли­ти још 100 рад­ни­ка. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 20.10.2010. ПРЕД­СТАВ­НИ­ЦИ ВИП ФОН­ДА У РУ­МИ-Ру­ма је до­бро ме­сто за ин­ве­сти­ра­ње У сре­ду, 13. ок­то­бра у Град­ској ку­ћи у Ру­ми одр­жан је рад­ни са­ста­нак пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и ВИП фон­да. По­ред пред­сед­ни­ка рум­ске оп­шти­не Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа, на са­стан­ку су би­ли и ди­рек­то­ри јав­них пред­у­зе­ћа за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве и "Пла­на", На­да Харш и Та­тја­на Мар­ко­вић, на­чел­ни­ца Оп­штин­ске упра­ве Го­ри­ца Ша­шић, на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за при­вре­ду и бу­џет На­да Бе­го­је­вић и пред­став­ни­ци Слу­жбе за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој. Из Фон­да за по­др­шку ин­ве­сти­ци­ја у Вој­во­ди­ни на овом ску­пу су би­ли Жив­ко Пла­нић, са­вет­ник за еко­ном­ске по­сло­ве и Иван Бо­ров­ча­нин, са­вет­ник за стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је. - Циљ ових раз­го­во­ра је што бо­ља про­мо­ци­ја рум­ске оп­шти­не пред стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма, по­себ­но но­ве рад­не зо­не "Рум­ска пе­тља", ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Он је пред­став­ни­ке ВИП фон­да ин­фор­ми­сао шта је до са­да ура­ђе­но у овој рад­ној зо­ни, план де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је за 238 хек­та­ра, пар­це­ла­ци­ја ко­ја је ура­ђе­на да се мак­си­мал­но мо­же иза­ћи у су­срет ин­ве­сти­то­ри­ма. Рад­на зо­на има укуп­но се­дам бло­ко­ва, а шест је на­ме­ње­но ин­ду­стри­ји или ло­ги­стич­ким цен­три­ма, док се у сед­мом мо­гу ре­а­ли­зо­ва­ти и ту­ри­стич­ки са­др­жа­ји. У фа­зи су из­ра­де и про­јек­ти ин­фра­струк­ту­ре, пу­те­ва, во­до­вод­не и ка­на­ли­за­ци­о­не мре­же, док је про­је­кат до­во­ђе­ња елек­трич­не енер­ги­је у за­вр­шној фа­зи. - За три пар­це­ле је за­ин­те­ре­со­ва­на бри­тан­ска "Елек­та", фир­ма ко­ја про­из­во­ди рент­ген апа­ра­те ко­ја би ов­де про­из­во­ди­ла и ре­мон­то­ва­ла те уре­ђа­је и то за це­ло тр­жи­ште овог де­ла Евро­пе - ре­као је Ву­ко­вић. Жив­ко Пла­нић је ре­као да је ВИП фонд по­чео са ра­дом 2005. го­ди­не и да им је основ­ни за­да­так при­вла­че­ње стра­ног ка­пи­та­ла у 45 вој­во­ђан­ских оп­шти­на, а да су у Ру­ми да би раз­го­ва­ра­ли о "Рум­ској пе­тљи", као и оста­лим по­тен­ци­ја­ли­ма и пред­но­сти­ма рум­ске оп­шти­не. Ови по­да­ци ће би­ти уба­че­ни у ба­зу по­да­та­ка Фон­да и та­ко до­ступ­ни свим за­ин­те­ре­со­ва­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. - Зо­на је на до­број ло­ка­ци­ји и има до­бре по­вр­ши­не, а има­мо већ и не­ка ин­те­ре­со­ва­ња за њу - ре­као је Иван Бо­ров­ча­нин ко­ји је ис­та­као и да се по­сле стаг­на­ци­је то­ком еко­ном­ске кри­зе, по­ве­ћа­ва и број ин­ве­сти­то­ра за­ин­те­ре­со­ва­них за из­град­њу про­из­вод­них по­го­на. - У овим раз­го­во­ри­ма смо утвр­ди­ли све оно што Ру­ма мо­же да по­ну­ди и што мо­же да про­мо­ви­ше пред до­ма­ћим и стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. Та­ко­ђе, шта ну­ди­мо у сми­слу бе­не­фи­та и шта су на­ше пред­но­сти у од­но­су на дру­ге оп­шти­не. На­дам се да ће по­сле ово­га кре­ну­ти ин­ве­сти­ци­о­ни за­мах ко­ји сви при­жељ­ку­је­мо. Ви­ди­мо да по­но­во кре­ће ин­ве­сти­ра­ње и да има оних ко­ји тра­же ме­ста за за­по­чи­ња­ње про­из­вод­ње, а на на­ма је да их убе­ди­мо да је Ру­ма до­бро ме­сто за то - ре­као је Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. Датум: 13.10.2010. Дин­кић у Ру­ми Пот­пред­сед­ник вла­де и ми­ни­стар за еко­но­ми­ју и ре­ги­о­нал­ни раз­вој Мла­ђан Дин­кић, у по­не­де­љак, 11. ок­то­бра је бо­ра­вио у Ру­ми и том при­ли­ком по­се­тио фир­ме "Фри­го Жи­ка Со­ко" и "Ру­ма­гу­му". За­хва­љу­ју­ћи под­сти­цај­ним сред­стви­ма Ми­ни­стар­ства за еко­но­ми­ју и ре­ги­о­нал­ни раз­вој у ви­си­ни од 150.000 евра, у фир­ми "Фри­го Жи­ка-Со­ко" ће се, кроз но­ве ин­ве­сти­ци­је, за­по­сли­ти 50 но­вих рад­ни­ка. Ова ин­ве­сти­ци­ја под­ра­зу­ме­ва из­град­њу ха­ле од 2.000 ква­драт­них ме­та­ра, али и мо­дер­ни­за­ци­ју про­из­вод­ње кроз на­бав­ку са­вре­ме­них ма­ши­на, но­ва ли­ни­ја за про­из­вод­њу ис­па­ри­ва­ча. Укуп­на вред­ност ин­ве­сти­ци­о­ног про­јек­та је 1,25 ми­ли­о­на евра, а рок за ком­пле­тан за­вр­ше­так про­јек­та је ав­густ на­ред­не го­ди­не. Ова фир­ма у Ру­ми је до са­да за­по­шља­ва­ла 72 рад­ни­ка, али има сво­је по­го­не и у Но­вом Са­ду, као и ино­стран­ству. Ми­ни­стар Мла­ђан Дин­кић је раз­го­ва­рао са вла­сни­ком Жи­ва­ном Пе­ји­ћем, а том са­стан­ку је при­су­ство­вао и пред­став­ник СИ­Е­ПЕ Вла­ди­мир То­мић, као и пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић. По­сле раз­го­во­ра, Мла­ђан Дин­кић је об­и­шао по­гон пред­у­зе­ћа "Фри­го Жи­ка Со­ко", а по­том са вла­сни­ком Жи­ва­ном Пе­ји­ћем пот­пи­сао уго­вор о под­сти­ца­њу из­во­за. По пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра, ми­ни­стар Мла­ђан Дин­кић се обра­тио број­ним но­ви­на­ри­ма и из­ра­зио за­до­вољ­ство што је у пред­у­зе­ћу ко­је је од за­нат­ске фир­ме пре­ра­сло у успе­шно сред­ње пред­у­зе­ће. - "Фри­го Жи­ка Со­ко" је у про­шлој го­ди­ни имао про­мет од осам ми­ли­о­на евра, а 60 од­сто сво­је про­из­вод­ње из­во­зи. На­дам се и да ће му рум­ска оп­шти­на иза­ћи у су­срет, ка­ко би што пре про­шао про­це­ду­ру ве­за­ну за зе­мљи­ште за из­град­њу по­го­на. Ова ин­ве­сти­ци­ја је ва­жна и за Ру­му, јер ће у "Фри­го Жи­ки Со­ко" по­сао до­би­ти 50 љу­ди, а у "Ру­ма­гу­ми" још 200. То је зна­чај­но, јер у рум­ској оп­шти­ни има око 5.000 не­за­по­сле­них ли­ца - ре­као је Мла­ђан Дин­кић. Вла­сник Жи­ван Пе­јић је ре­као да је овај про­је­кат ва­жан за ње­го­во пред­у­зе­ће, јер ће та­ко по­ве­ћа­ти сво­је при­су­ство у ино­стран­ству. Мла­ђан Дин­кић је при­су­ство­вао и пот­пи­си­ва­њу уго­во­ра у "Ру­ма­гу­ми". Кроз про­грам ак­тив­них ме­ра за­по­шља­ва­ња, а за­хва­љу­ју­ћи Ми­ни­стар­ству еко­но­ми­је и На­ци­о­нал­ној слу­жби за за­по­шља­ва­ње, у ком­па­ни­ји "Ру­ма­гу­ма" би­ће об­у­че­но и за­по­сле­но још 200 рад­ни­ка. На­ци­о­нал­на слу­жба за за­по­шља­ва­ње је за обу­ку пр­вих 60 не­за­по­сле­них ли­ца у тра­ја­њу од шест ме­се­ци из­дво­ји­ла 7,7 ми­ли­о­на ди­на­ра. Обу­ка ће се вр­ши­ти ка­ко у фир­ми у Ру­ми, та­ко и у "Ми­та­со­вој" фа­бри­ци у Че­шкој. "Ру­ма­гу­ма" по­слу­је у са­ста­ву "Ми­та­са" и ба­ви се про­из­вод­њом пне­у­ма­ти­ка за по­љо­при­вред­не и гра­ђе­вин­ске ма­ши­не. Тре­нут­но има 500 за­по­сле­них, а про­ши­ри­ва­њем про­из­вод­них ка­па­ци­те­та у на­ред­них го­ди­ну да­на по­сао би тре­ба­ло да до­би­је још 200 рад­ни­ка. До­бро по­слу­је, што по­твр­ђу­ју и по­да­ци да је за се­дам ме­се­ци ове го­ди­не оства­ри­ла вред­ност про­из­вод­ње од 15,4 ми­ли­о­на евра, 28 од­сто ви­ше не­го у истом пе­ри­о­ду ла­не, док је из­воз ве­ћи за де­вет про­це­на­та. Чак 85 од­сто про­из­вод­ње ове фа­бри­ке на­ме­њен је куп­ци­ма ван на­ших гра­ни­ца. Кроз ак­тив­не ме­ре за­по­шља­ва­ња, за обу­ку за рад на но­вим по­сло­ви­ма из­дво­је­но је око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра и та­ко омо­гу­ће­на обу­ка, пре­ква­ли­фи­ка­ци­ја и до­ква­ли­фи­ка­ци­ја 4.000 ли­ца. С. Џа­ку­ла Датум: 06.10.2010. ОТВО­РЕН ПО­ГОН НО­ВИХ ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈА У ИРИ­ГУ- Из Ири­га у Евро­пу По­кра­јин­ски се­кре­тар за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој проф. др Дра­го­слав Пе­тро­вић отво­рио 79. по­гон но­вих тех­но­ло­ги­ја Д О О "План­тен", по­гон за хи­дро­пон­ску про­из­вод­њу са­ла­та у Ири­гу. У не­по­сред­ној бли­зи­ни ста­кле­ни­ка Гроњ­ра­сад-а на по­вр­ши­ни од 2,5 хек­та­ра, по­гон је снаб­де­вен нај­са­вре­ме­ни­јом опре­мом за про­из­вод­њу са­ла­те на отво­ре­ном про­сто­ру и ко­ри­сти хи­дро­пон­ску тех­но­ло­ги­ју из Бел­ги­је. Дра­го­слав Пе­тро­вић је ре­као да се но­ви по­гон у "План­те­ну" осла­ња на ин­ве­сти­ци­ју ко­ји је пре две го­ди­не ре­а­ли­зо­ва­на са Вла­дом Хо­лан­ди­је у окви­ру "Гроњ", и из­ра­зио оче­ки­ва­ње да ће се овај ком­плекс и да­ље раз­ви­ја­ти. Ин­ве­сти­ци­о­на вред­ност по­го­на из­но­си 75.000.000 ди­на­ра а Вла­да АП­Вој­во­ди­не је пре­ко По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за на­у­ку и тех­но­ло­шки раз­вој за ре­а­ли­за­ци­ју по­го­на из­дво­ји­ла 20.000.000 ди­на­ра. -Ово је још је­дан до­каз да су глав­ни ци­ље­ви оп­шти­не Ириг раз­ви­ја­ње по­љо­при­вре­де и ту­ри­зма. Уз по­моћ Вла­де Вој­во­ди­не и Ре­пу­бли­ке Ср­би­је по­ста­ће­мо глав­ни ли­де­ри у ви­но­гра­дар­ској и по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи, а отва­ра­њем овог по­го­на по­ста­је­мо и глав­ни ли­де­ри у по­вр­тар­ској про­из­вод­њи - из­нео је пред­сед­ник ири­шке оп­шти­не Вла­ди­мир Пе­тро­вић. Спе­ци­фич­ност са­ла­те ко­ја се про­из­во­ди у "План­те­ну" је­сте у то­ме, што се она па­ку­је са ко­ре­ном у спе­ци­јал­не ке­се и та­ко  тран­спор­ту­је до ку­па­ца. Овај про­из­вод за­др­жа­ва све­жи­ну два­на­ест да­на то­ком ко­јих стал­но ра­сте и по на­чи­ну про­из­вод­ње за­до­во­ља­ва нај­стро­же стан­дар­де Европ­ске уни­је и Швај­цар­ске. Обим про­из­вод­ње је око ми­лион би­ља­ка са­ла­те го­ди­шње. Нај­ве­ћи део про­из­вод­ње ће се пла­си­ра­ти  на тр­жи­ште ЕУ, а ма­њи део у ве­ли­ким мар­ке­ти­ма у Ср­би­ји. Пла­ни­ра­ни уку­пан го­ди­шњи при­ход је 500.000 евра. Ре­а­ли­за­ци­јом овог по­го­на за­по­сли­ће се 20 но­вих рад­ни­ка ди­рект­но у про­из­вод­њи и 100 рад­ни­ка кроз раз­не ви­до­ве ко­о­пе­ра­ци­је. Отва­ра­њу но­вог по­го­на при­су­ство­ва­ли су и ам­ба­са­до­ри Хо­лан­ди­је, Ку­бе и Фин­ске. Ам­ба­са­дор Хо­лан­ди­је Ла­у­рент Сто­квис на­гла­сио је да се у по­го­ну у "План­те­ну" ви­ди прак­ти­чан вид ко­о­пе­ра­ци­је, где се но­ва тех­но­ло­ги­ја са јед­ног про­јек­та пре­но­си на дру­ги при­ме­ном прак­тич­ног зна­ња. Сто­квис је из­ра­зио на­ду да ће отва­ра­ње овог по­го­на би­ти под­сти­цај ин­ве­сти­то­ри­ма из Хо­лан­ди­је И дру­гих европ­ских зе­ма­ља да ула­жу у на­шу по­љо­при­вре­ду про­из­вод­њу. У. Бе­бић

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved