Датум: 16.05.2012. ПО­РО­ДИ­ЦИ ТО­ДО­РО­ВИЋ ИЗ СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ ПРЕ­КО ПО­ТРЕБ­НА ПО­МОЋ - Жи­вот у 21. ве­ку без стру­је и во­де Тро­чла­на по­ро­ди­ца То­до­ро­вић из Срем­ске Ми­тро­ви­це пу­них 17 го­ди­на жи­ви без стру­је, а го­ди­на­ма не­ма­ју ни во­де. У ста­рој и тро­шној ку­ћи, Са­не­ла (49) жи­ви са си­ном ко­ји има 25 го­ди­на и 21.го­ди­шњом ћер­ком, а прет­ход­ну зи­му су про­ве­ли без гре­ја­ња. - Зи­мус, на -28 сте­пе­ни смо ку­ва­ли на гас и то је све што смо се огре­ја­ли, ма­ло око те пе­ћи, јер ни­смо има­ли шта ло­жи­ти. По­кри­ва­ли смо се са по три јор­га­на, а си­ну се од зи­ме па­лац на­ду­вао, по­пла­вео и пу­као, али ка­ко не­ма здрав­стве­ну књи­жи­цу, ни­је ишао код ле­ка­ра. Про­шло је са­мо од се­бе – при­ча Са­не­ла. То­до­ро­ви­ћи на­жа­ост не­ма­ју еле­мен­тар­не усло­ве за жи­вот, јер да­нас би­ти без стру­је и во­де у 21. ве­ку ско­ро је не­за­ми­сли­во. - Те­шко је. Не­ма­мо нов­ца да по­пра­ви­мо ку­ћу, а ни­ко нам не по­ма­же. Про­сто ме је би­ло сра­мо­та да тра­жим по­моћ, а искре­но ни­сам ни зна­ла ко­ме да се обра­тим. Нај­по­треб­ни­је ми је да се сре­ди ку­ћа, да има­мо основ­не усло­ве за жи­вот. Ја сам ра­ни­је ра­ди­ла на еко­но­ми­ја­ма, а по­след­њих де­се­так го­ди­на ску­пљам се­кун­дар­не си­ро­ви­не и то про­да­јем. Днев­но за­ра­дим из­ме­ђу 100 и 150 ди­на­ра, што је ја­ко ма­ло. Му­жа не­мам, ра­ста­вље­на сам, та­ко да сам оста­ла са­ма са њих дво­је – ре­чи су ове си­ро­ма­шне же­не. Са­не­лин син Да­ли­бор је због ло­ших усло­ва за жи­вот, са 11 го­ди­на оти­шао у Дом за не­збри­ну­ту де­цу „Ве­ра Ра­ди­во­је­вић“ у Бе­лој Цр­кви, ода­кле се вра­тио пре шест го­ди­на. За­вр­шио је вој­ску и го­ди­на­ма не мо­же да на­ђе ста­лан по­сао, већ ра­ди код при­ват­ни­ка за ма­ле днев­ни­це. - За­вр­шио сам за ко­но­ба­ра, али ра­дим као ауто­ме­ха­ни­чар. Га­зда је ја­ко до­бар, имам код ње­га до­ру­чак и ру­чак, по­пи­јем ка­фу и сок. Ко­рек­тан је, али због кри­зе пла­та је ма­ла, а но­вац ми је нај­по­треб­ни­ји – ка­же Да­ли­бор. По­зи­тив­на ствар у це­лој овој ту­жној и те­шкој при­чи је то да је овај мла­дић оми­љен у дру­штву, ко­му­ни­ка­ти­ван и већ осам ме­се­ци има де­вој­ку до ко­је му је ја­ко ста­ло и ко­ја му пру­жа ве­ли­ку по­др­шку. - Ја сам јој об­ја­снио сво­ју си­ту­а­ци­ју и по­ка­зао где жи­вим, а она је оста­ла уз ме­не и пру­жа ми ве­ли­ку по­др­шку. Она за­вр­ша­ва шко­лу, ње­ни ро­ди­те­љи зна­ју ка­ко жи­вим и сла­жем се са сви­ма. Код ње мо­гу да одем на ин­тер­нет, по­гле­дам те­ле­ви­зи­ју, али бих во­лео ка­да бих имао со­ју со­бу, где би до­вео де­вој­ку и дру­штво. Ро­ђен­дан ми је био 2. ма­ја, али ни­сам мо­гао да га про­сла­вим, јер ја­ко те­шко жи­ви­мо – за­вр­ша­ва сво­ју при­чу Да­ли­бор. То­до­ро­ви­ће­ве су про­шле сре­де, 9. ма­ја по­се­ти­ли на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за со­ци­јал­ну за­шти­ту На­та­ша Коп­чић и ко­ор­ди­на­тор Кан­це­ла­ри­је за мла­де Ми­ло­рад По­па­дић. Они су том пр­ти­ли­ком по­зва­ли све ху­ма­не љу­де да по­мог­ну овој по­ро­ди­ци, ко­јој је у овом тре­нут­ку нај­бит­ни­је да се сре­ди ку­ћа и об­но­ве елек­трич­не инат­сла­ци­је, ка­ко не би до­шли у си­ту­а­ци­ју да и сле­де­ћу зи­му бу­ду без стру­је и огре­ва. - Оно што смо као пред­став­ни­ци Гра­да ус­пе­ли до са­да да ура­ди­мо је то да их укљу­чи­мо у си­стем со­ци­јал­не за­шти­те, с об­зи­ром на то да они ни­су ко­ри­сти­ли мо­гућ­но­сти ко­је им да­је за­кон и ни­су би­ли укљу­че­ни у си­стем ма­те­ри­јал­ног обез­бе­ђе­ња по­ро­ди­це - ис­та­кла је На­та­ша Коп­чић. По­ро­ди­ца То­до­ро­вић жи­ви у Ули­ци Бу­ле­вар Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког број 146 у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и до­бро им би до­шла сва­ка по­моћ. Сви ху­ма­ни љу­ди мо­гу да по­мог­ну та­ко што ће им обез­бе­ди­ти гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал, во­лон­тер­ски по­пра­ви­ти ин­ста­ла­ци­је или упла­ти­ти но­вац на број жи­ро ра­чу­на: 200-58894955-75 код По­штан­ске ште­ди­о­ни­це Бе­о­град, на име Да­ли­бор То­до­ро­вић. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 09.05.2012. У МУ­ЗЕ­ЈУ СРЕ­МА ОДР­ЖА­НА ТРИ­БИ­НА „МЛА­ДИ НА ЕВРОП­СКОМ ПУ­ТУ“ - Обра­зо­ва­ње по­ста­ло лук­суз Мла­ди пред­ста­вља­ју бу­дућ­ност јед­не зе­мље, а у Ср­би­ји се на­жа­лост не во­ди до­вољ­но ра­чу­на о овој ка­те­го­ри­ји ста­нов­ни­штва. Осни­ва­њем Ми­ни­стар­ства за омла­ди­ну и спорт на­пра­вљен је ко­рак на­пред, али је то још увек не­до­вољ­но, ре­че­но је на три­би­ни „Мла­ди на европ­ском пу­ту“. Три­би­на је у ор­га­ни­за­ци­ји Цен­тра за кул­ту­ру „Сир­ми­ју­март“ и Бе­о­град­ског фон­да за по­ли­тич­ку из­у­зет­ност одр­жа­на про­шлог че­тврт­ка, 3. ма­ја у Му­зе­ју Сре­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На три­би­ни су го­во­ри­ли пред­сед­ни­ца Бе­о­град­ског фон­да за по­ли­тич­ку из­у­зет­ност Со­ња Лихт и ма­ги­стар со­ци­о­ло­ги­је Та­ма­ра Ни­ко­лић. - Ср­би­ја је по­след­ња зе­мља у Евро­пи ко­ја је до­не­ла Стра­те­ги­ју о мла­ди­ма, а ме­ђу по­след­њи­ма смо усво­ји­ли за­кон о мла­ди­ма. Пи­та­ње обра­зо­ва­ња мла­дих, не­за­по­сле­ност, омла­дин­ска по­ли­ти­ка, су са­мо не­ка од пи­та­ња ко­ји­ма тре­ба по­све­ти­ти мно­го ви­ше па­жње. Без об­зи­ра на то ко бу­де на вла­сти, из­у­зет­но је ва­жно да се по­ве­де ра­чу­на о бу­дућ­но­сти, а мла­ди су ти ко­ји ће но­си­ти ту бу­дућ­ност. По­треб­но је на мно­го од­го­вор­ни­ји, озбиљ­ни­ји и све­о­бу­хват­ни­ји на­чин при­ћи пи­та­њу мла­дих и њи­хо­вог раз­во­ја пре све­га – ис­та­кла је Со­ња Лихт. На три­би­ни се мо­гло чу­ти и то да је Ср­би­ја на за­че­љу у Евро­пи по бро­ју ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них и да Ср­би­ја за раз­ли­ку од Хр­ват­ске, још увек ни­је уве­ла оба­ве­зно сред­ње обра­зо­ва­ње. Еко­ном­ска кри­за нај­ви­ше по­га­ђа обра­зов­ни си­стем, јер ка­ко сма­тра­ју мно­ги со­ци­о­ло­зи, да­нас је обра­зо­ва­ње код нас по­ста­ло пи­та­ње екс­клу­зив­но­сти. - Ве­ли­ки број обра­зов­них мла­дих љу­ди је оти­шло из Ср­би­је. Ми у ди­ја­спо­ри има­мо три ми­ли­о­на љу­ди, а од то­га је ве­ли­ки део упра­во нај­о­бра­зо­ва­ни­јих, ко­ји су оти­шли из зе­мље у про­те­клих 20 го­ди­на. Ти исти обра­зо­ва­ни љу­ди по­ка­зу­ју спрем­ност да се укљу­че у наш обра­зов­ни си­стем и да као го­сту­ју­ћи про­фе­со­ри пре­да­ју на на­шим уни­вер­зи­те­ти­ма. Про­блем је у на­шим ме­ди­о­кри­те­ти­ма, ко­ји не же­ле да ан­га­жу­ју те љу­де, пла­ше­ћи се да ће упра­во они по­ка­за­ти ко­ли­ко за­о­ста­је­мо по пи­та­њу са­вре­ме­них ме­то­да ра­да – ис­ти­че Лихт. Та­ма­ра Ни­ко­лић, ма­ги­стар со­ци­о­ло­ги­је ка­же да су мла­ди да­нас „глав­ни гу­бит­ни­ци“ у про­це­су гло­ба­ли­за­ци­је и тран­зи­ци­је. Њи­хо­ви про­бле­ми су слич­ни про­бле­ми­ма мла­дих у Европ­ској уни­ји, са­мо што ЕУ по­кла­ња ви­ше па­жње омла­дин­ској по­ли­ти­ци и по­ло­жа­ју мла­дих у дру­штву. - 96 ми­ли­о­на мла­дих жи­ви у Европ­ској уни­ји и они чи­не 19,4 од­сто укуп­не по­пу­ла­ци­је. У Ср­би­ји, по­ред све ло­ши­је обра­зов­не струк­ту­ре и од­ли­ва мо­зго­ва, ве­ли­ки про­блем пред­ста­вља не­за­по­сле­ност. Има­мо око 50 од­сто не­за­по­сле­них мла­дих љу­ди. Исто та­ко код нас је при­су­тан фе­но­мен про­ду­же­не мла­до­сти, тј. ка­сног оса­мо­ста­љи­ва­ња - Та­ма­ра Ни­ко­лић. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Цен­тра за кул­ту­ру „Сир­ми­ју­март“ Ан­дре­ја Шпа­но­ви­ћа, ор­га­ни­зо­ва­њем ове три­би­не же­ле­ли су да по­ка­жу мла­ди­ма ко­ли­ко су за њих бит­не европ­ске те­ко­ви­не. Омла­дин­ска по­ли­ти­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци за­сни­ва се пре све­га на омла­дин­ском до­бро­вољ­ном ра­ду. Мла­ди љу­ди су но­си­о­ци про­гре­сив­них иде­ја и де­мо­крат­ских вред­но­сти, а ло­кал­на са­мо­у­пра­ва по­др­жа­ва све њи­хо­ве ак­тив­но­сти у прав­цу европ­ских ин­те­гра­ци­ја, ис­та­као је за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на. Ка­ко су на кра­ју три­би­не ре­кле Со­ња Лихт и Та­ма­ра Ни­ко­лић, не сме­мо за­тва­ра­ти очи пред про­бле­мом, јер је сва­ки по­је­ди­нац у овој др­жа­ви од­го­во­ран за фор­ми­ра­ње си­сте­ма вред­но­сти у дру­штву, а то исто дру­штво мо­ра да се при­пре­ми за иза­зо­ве су­тра­шњи­це. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 25.04.2012. ПЕ­ЋИН­ЦИ - Сти­пен­ди­је за ви­ше од 200 сту­де­на­та У скуп­штин­ској са­ли оп­шти­не Пе­ћин­ци, 10. апри­ла, све­ча­но су пот­пи­са­ни уго­во­ри са сту­ден­ти­ма ко­је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва сти­пен­ди­ра сред­стви­ма из­дво­је­ним из оп­штин­ског бу­џе­та. Као и прет­ход­них го­ди­на сти­пен­ди­је се до­де­љу­ју на пе­ри­од од 10 ме­се­ци, а сту­ден­ти су ран­ги­ра­ни у две ка­те­го­ри­је, док по­себ­ну ка­те­го­ри­ју чи­не ап­сол­вен­ти. Сту­ден­ти са про­се­ком пре­ко 8,50 би­ће сти­пен­ди­ра­ни са по 6.000 ди­на­ра ме­сеч­но, сту­ден­ти са про­се­ком ис­под 8,50 са по 3.000, а ап­сол­вен­ти са по 4.000 ди­на­ра ме­сеч­но. По­ред то­га, у оп­шти­ни Пе­ћин­ци је већ по­ста­ла прак­са да се сва­ке го­ди­не, о тро­шку оп­шти­не, ап­сол­вен­ти во­де на екс­кур­зи­ју у не­ку од европ­ских пре­сто­ни­ца. Сту­ден­ти са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли сма­тра­ју ове ме­ре оп­шти­не по­зи­тив­ним, ка­ко због фи­нан­сиј­ске по­др­шке, та­ко и због при­зна­ња за труд ко­ји ула­жу у сту­ди­ра­ње, а ве­ћи­на њих се на­да да ће на­кон за­вр­шет­ка сту­ди­ја мо­ћи да на­ђу по­сао у сво­јој оп­шти­ни. – Сти­пен­ди­ја ми ле­по лег­не за ме­сеч­не оба­ве­зе, да пла­тим дом, мен­зу или пре­воз. Пла­ни­рам да за­вр­шим и ма­стер, а уко­ли­ко бу­дем у мо­гућ­но­сти во­лео бих да оста­нем ов­де – ка­же Сте­фан Ба­ла­бан из Аша­ње, сту­дент че­твр­те го­ди­не Шу­мар­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. И Ива­на Ко­ва­че­вић из Срем­ских Ми­ха­ље­ва­ца, ап­сол­вент Фа­кул­те­та за по­слов­не сту­ди­је ка­же да јој сти­пен­ди­ја пу­но зна­чи. – Мо­гу се­би да ку­пим по­не­ку сит­ни­цу, а да не тра­жим па­ре од ро­ди­те­ља. На­кон за­вр­шет­ка шко­ло­ва­ња тра­жи­ћу по­сао ов­де. Мно­ге фир­ме до­ла­зе и ми­слим да ће за нас би­ти по­сла – ре­кла нам је Ива­на. – Сти­пен­ди­ја ми зна­чи уто­ли­ко што се­би мо­гу да при­у­штим не­ку до­дат­ну књи­гу, јер во­лим да чи­там и пла­ни­рам да јед­ног да­на на­пра­вим би­бли­о­те­ку. На­кон за­вр­шет­ка шко­ло­ва­ња во­лео бих да се ба­вим на­у­ком, али има још вре­ме­на, па ћу раз­ми­сли­ти – ка­же Ни­ко­ла Ву­ји­чић из Ку­пи­но­ва, сту­дент че­твр­те го­ди­не Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. Обра­ћа­ју­ћи се сту­ден­ти­ма, пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци, Жив­ко Ба­та Мар­ко­вић је ре­као да пе­ћи­нач­ка оп­шти­на већ тра­ди­ци­о­нал­но сва­ке го­ди­не сти­пен­ди­ра пре­ко 200 сту­де­на­та, јер је став ру­ко­вод­ства оп­шти­не да је ула­га­ње у мла­де ула­га­ње у бу­дућ­ност. – Жи­ви­мо окру­же­ни но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма и на овај на­чин сва­ка­ко да­је­мо до­при­нос, да ови мла­ди љу­ди су­тра мо­гу да од­го­во­ре зах­те­ви­ма при­вре­де. Мно­ге ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју на те­ри­то­ри­ји на­ше оп­шти­не ко­ри­сте мо­дер­не тех­но­ло­ги­је, за ко­је су по­треб­ни ква­ли­тет­ни ка­дро­ви, а ови мла­ди љу­ди ће су­тра, ка­да за­вр­ше шко­ло­ва­ње, би­ти у ста­њу да од­го­во­ре свим иза­зо­ви­ма – ре­као је пред­сед­ник Мар­ко­вић. Д. Срећ­ков Датум: 11.04.2012. НО­ВО­А­У­ТО­НО­МА­ШКИ АГИТ­ПРОП И ПРЕ­СО­ВА­ЊЕ КУ­РИ­РА - ИН­ФОР­МА­ТИВ­НО ШИ­КА­НИ­РА­ЊЕ: Ло­ко­мо­ти­ва раз­во­ја на спо­ред­ном ко­ло­се­ку Ка­ко смо до­шли до то­га да Срем по­ста­не ло­ко­мо­ти­ва раз­во­ја? Од­го­вор би­смо мо­жда мо­гли по­тра­жи­ти од нај­ви­ших функ­ци­о­не­ра вој­во­ђан­ске ад­ми­ни­стра­ци­је ко­ји че­сто ко­ри­сте ту фло­ску­лу ка­да же­ле да се до­дво­ре Срем­ци­ма. Обич­но у све­ча­ним при­ли­ка­ма ка­да оби­ла­зе срем­ске ва­ро­ши и у њи­ма отва­ра­ју не­ка­кве фа­бри­ке, шко­ле, за­ба­ви­шта или шта већ. Та­да, спо­ме­ну ту ло­ко­мо­ти­ву. С дру­ге стра­не, Срем­ци зна­ју­ћи до­бро ка­кав је Срем и ка­кав је раз­вој у ње­му, обич­но збу­ње­но по­ми­сле да ка­кви ли су тек дру­ги, кад су они ло­ко­мо­ти­ва раз­во­ја. Али, ов­де ни­је реч о раз­во­ју, а ни о ло­ко­мо­ти­ва­ма, али на не­ки на­чин је­сте о Сре­му. О Сре­му ко­ји ево, већ три пу­на из­бор­на ци­клу­са, од­но­сно 12 го­ди­на у по­кра­јин­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји не­ма ни јед­ног је­ди­ног се­кре­та­ра. Ба­чва­ни и Ба­на­ћа­ни су кан­да до­бро за­пам­ти­ли оно „о’шли Нем­ци, до­шли Срем­ци“, па се из­гле­да свим си­ла­ма тру­де да се Сре­мац ви­ше не за­па­ти у згра­ди Ба­но­ви­не. Да ли у Но­вом Са­ду још увек по­сто­ји страх од Сре­ма­ца? То је са­мо ре­то­рич­ко пи­та­ње, јер да­на­шњи по­ли­тич­ки жи­вот је уве­ли­ко пре­ва­зи­шао не­ка­да­шње пар­ти­зан­ско-ауто­но­мо­ша­ке ше­ме. Но­во­а­у­то­но­ма­шке ше­ме су дру­га­чи­је ди­зај­ни­ра­не. А кад смо већ код ауто­но­ма­ша, ста­ра је при­ча да их ни­је оно­мад сру­ши­ла сме­шна „јо­гурт ре­во­лу­ци­ја“, ни ве­се­ли Бра­ци­ка Кер­тес, ни буч­на рад­нич­ка кла­са из Бач­ке Па­лан­ке и Ју­го­а­ла­та. По при­зна­њу са­мих ста­рих ауто­но­ма­ша, сру­ши­ла их је бе­о­град­ска штам­па, од­но­сно ме­ди­ји. Јер, не­до­ра­сли и ки­ла­ви вој­во­ђан­ски ме­ди­ји ни­су мо­гли да па­ри­ра­ју бе­о­град­ској штам­пи и те­ле­ви­зи­ји, ко­ји су се тих го­ди­на уве­ли­ко из­ву­кли из ши­ње­ла ко­му­ни­стич­ког агит­про­па и по­ја­ви­ли се у но­вом све­тлу, као бли­ста­ви на­след­ни­ци жур­на­ли­стич­ке ба­шти­не јед­ног Кр­сте Ци­цва­ри­ћа, Пе­ре То­до­ро­ви­ћа и оста­лих тво­ра­ца пр­вих срп­ских та­бло­и­да. Ти, та­ко бор­бе­ни, не­ми­ло­срд­ни и за­гри­же­ни бе­о­град­ски ме­ди­ји су на по­ста­ву из­вр­ну­ли он­да­шње ауто­но­ма­шко ру­ко­вод­ство, а до­крај­чи­ла га је Ми­ло­ше­ви­ће­ва ру­ка. Оста­ло је исто­ри­ја. Ови да­на­шњи ста­нов­ни­ци Ба­но­ви­не су из­гле­да до­бро на­у­чи­ли лек­ци­ју сво­јих ауто­но­ма­шких прет­ход­ни­ка, па се ка­ко из­гле­да до­бро вла­да­ју спрам бе­о­град­ских та­бло­и­да и оста­ле штам­пе. Све зна­ју­ћи са ка­квим но­ви­нар­ским но­во­сад­ским ар­се­на­лом рас­по­ла­жу код ку­ће, мно­го се тру­де да на сво­ју стра­ну при­до­би­ју онај мно­го убо­ји­ти­ји, бе­о­град­ски. Сем што на вој­во­ђан­ску те­ле­ви­зи­ју до­во­де све са­ме зве­зде са бе­о­град­ских те­ле­ви­зи­ја и са штам­пом одр­жа­ва­ју до­бре од­но­се. А до­бри од­но­си обич­но се нај­бо­ље не­гу­ју уза­јам­ним ис­по­ма­га­њем. Вој­во­ђан­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји тре­ба до­бра бе­о­град­ска про­па­ган­да, а ме­ди­ји­ма но­вац. Те­шка су вре­ме­на, мо­ра од не­чег да се жи­ви. По­што су у Вој­во­ди­ни већ под свој ка­пут (ко­жни, на­рав­но, јер ов­де агит­проп ни­кад за­пра­во ни­је из­у­мро) ста­ви­ли све ло­кал­не ме­ди­је, кре­ну­ли су у да­ља осва­ја­ња. А ка­ко то из­гле­да у прак­си? Кон­кур­си за су­фи­нан­си­ра­ње про­је­ка­та јав­ног ин­фор­ми­са­ња ко­је рас­пи­су­је По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за ин­фор­ма­ци­је обич­но су до са­да, од­но­сно по­след­њих бар 7-8 го­ди­на, би­ли на­ме­ње­ни елек­трон­ским и штам­па­ним ме­ди­ји­ма са се­ди­штем на те­ри­то­ри­ји АП Вој­во­ди­не. Ло­кал­ним и ре­ги­о­нал­ним. Ове го­ди­не, тач­ни­је, ове из­бор­не го­ди­не, прак­са је про­ме­ње­на, па су се из­гле­да на тај кон­курс мо­гли ја­ви­ти сви ме­ди­ји из Ср­би­је, под усло­вом да гра­ђа­не Вој­во­ди­не ин­фор­ми­шу, објек­тив­но и не­при­стра­сно о ус­пе­си­ма вој­во­ђан­ске ад­ми­ни­стра­ци­је. Та­ко су ове го­ди­не бе­о­град­ски та­бло­и­ди до­би­ли го­сто­во 20 про­це­на­та укуп­но опре­де­ље­них сред­ста­ва за вој­во­ђан­ске ло­кал­не ме­ди­је. Прес и Ку­рир пред­ња­че у до­би­је­ним сред­стви­ма, а ту су и Ве­чер­ње но­во­сти и Да­нас. Ова че­ти­ри бе­о­град­ска ли­ста су до­би­ла два и по пу­та ви­ше нов­ца не­го сви ме­ди­ји из Сре­ма, елек­трон­ски и штам­па­ни за­јед­но. И сад опет до­ла­зи­мо на при­чу о ло­ко­мо­ти­ви раз­во­ја. О Сре­му, ко­ји већ 12 го­ди­на не­ма „ни­ког свог“ у Ба­но­ви­ни. По­кра­јин­ски се­кре­тар за ин­фор­ма­ци­је Ми­ло­рад Ђу­рић (ко­ји је слу­чај­но из Вр­шца) ни­је на­шао за сход­но да од­го­во­ри на пи­та­ње М НО­ВИ­НА, ка­ко је мо­гу­ће да срем­ски ме­ди­ји бу­ду та­ко за­по­ста­вље­ни, да им се опре­де­ли два и по пу­та ма­ње нов­ца не­го бе­о­град­ским но­ви­на­ма и ка­ко је мо­гу­ће да ре­ци­мо са­мо ме­ди­ји из Вр­шца, до­би­ју нов­ца ко­ли­ко и сви Срем­ци за­јед­но, а но­во­сад­ски ло­кал­ни ме­ди­ји чак че­ти­ри пу­та ви­ше? На­рав­но да но­вац ко­ји де­ли По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за ин­фор­ма­ци­је ни­је уоп­ште пре­су­дан за функ­ци­о­ни­са­ње би­ло ког ме­ди­ја. Ме­ђу­тим, збир­но узе­то то и ни­је за­не­мар­љи­ва су­ма. Ове го­ди­не је Ми­ло­ра­ду Ђу­ри­ћу би­ло на рас­по­ла­га­њу 45 ми­ли­о­на ди­на­ра вред­них по­ре­ских об­ве­зни­ка, што је ду­пло ви­ше не­го ла­не. Али лањ­ска го­ди­на ни­је би­ла из­бор­на, па тре­ба раз­у­ме­ти за­што је та ци­фра ду­пли­ра­на. Вој­во­ђан­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји, да­кле, тре­ба до­бра про­па­ган­да, а њу не мо­же до­би­ти од бле­дих и бес­крв­них вој­во­ђан­ских ме­ди­ја, по­себ­но ло­кал­них. Њој тре­ба не­што ја­че, и не­ко ја­чи. А тај не­ко, по оби­ча­ју ста­ну­је у Бе­о­гра­ду. Јер, у Бе­о­гра­ду је све. И си­ла и моћ. И про­па­ган­да. У Но­вом Са­ду то­га има тек по­ма­ло, на ка­ши­чи­цу, оно­ли­ко ко­ли­ко Бе­о­град до­пу­сти. На­ро­чи­то си­ле и мо­ћи, до­чим про­па­ган­де има на то­не, али је сва не­ка­ко ја­ло­ва и не­у­вер­љи­ва пре све­га. За­то вој­во­ђан­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји тре­ба те­шка ар­ти­ље­ри­ја, ти­па Ку­ри­ра и Пре­са. Не­што што не­ће ли­чи­ти на ауто­но­ма­шке агит­про­пов­ске па­ро­ле. При­зна­ће­те, мно­го је леп­ше ка­да не­ког из Вој­во­ди­не хва­ле по бе­о­град­ским но­ви­на­ма, не­го у но­во­сад­ском Днев­ни­ку. За Днев­ник се не­ка­ко под­ра­зу­ме­ва да бу­де бла­го­на­клон пре­ма ак­ту­ел­ним ста­нов­ни­ци­ма Ба­но­ви­не, али ка­да то ра­ди не­за­ви­сни Ку­рир или Прес, е он­да је то не­ка са­свим дру­га при­ча. А за ту при­чу мо­ра ма­ло и да се пла­ти. Шта ће­те, вре­ме­на су те­шка, објек­тив­но но­ви­нар­ство ко­шта, као и сва­ко дру­го. А што се ти­че од­но­са вој­во­ђан­ске ад­ми­ни­стра­ци­је пре­ма вој­во­ђан­ским ме­ди­ји­ма, он се мо­жда нај­бо­ље очи­та­ва у сру­ше­ној згра­ди не­ка­да­шње РТВ Но­ви Сад. Ту ру­ше­ви­ну од НА­ТО бом­бар­до­ва­ња, 13 го­ди­на ни­ко ни­ти об­на­вља ни­ти раш­чи­шћа­ва. Сто­ји на срем­ској стра­ни Но­вог Са­да као спо­ме­ник јед­ном вре­ме­ну и под­сет­ник ко­ли­ко Вој­во­ди­на (не)мо­же да ура­ди за се­бе и сво­је ме­ди­је. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 04.04.2012. ТРИ­БИ­НА У ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈИ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ СПС-а - „Па­зи с ким се дру­жиш на ин­тер­не­ту“ Мла­ди со­ци­ја­ли­сти Град­ског од­бо­ра Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца ор­га­ни­зо­ва­ли су у пе­так, 30. мар­та, у ве­ли­кој са­ли Град­ске ку­ће три­би­ну под на­зи­вом „Па­зи с ким се дру­жиш на ин­тер­не­ту“. Го­сти три­би­не по­све­ће­не за­шти­ти де­це од зло­у­по­тре­ба на ин­тер­не­ту би­ли су Ка­та­ри­на Ан­ђел­ко­вић, пред­став­ник про­јек­та „Клик­ни без­бед­но“ из Бе­о­гра­да и пред­став­ни­ци По­ли­циј­ске упра­ве Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Отва­ра­ју­ћи три­би­ну, пред­сед­ник мла­дих со­ци­ја­ли­ста ми­тро­вач­ког СПС-а Ми­лош Ја­ко­вље­вић је ис­та­као да је иде­ја за ње­ну ор­га­ни­за­ци­ју би­ла, да се скре­не па­жња на јед­ну од да­нас нај­ак­ту­ел­ни­јих те­ма ве­за­них за мла­де, зло­у­по­тре­бу пу­тем ин­тер­не­та. Пред пре­пу­ном са­лом Град­ске ку­ће у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пред­ста­вљен је про­је­кат „Клик­ни без­бед­но“ ко­ји је пре две го­ди­не по­кре­ну­ло та­да­шње Ми­ни­стар­ство за те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор­ма­ци­о­но дру­штво, а ка­сни­је пре­у­зе­ла Упра­ва за ди­ги­тал­ну аген­ду из Бе­о­гра­да уз парт­нер­ство са Те­ле­ко­мом. Про­је­кат је за­по­чет са ци­љем да се мла­ди за­шти­те од раз­ли­чи­тих ви­до­ва зло­у­по­тре­ба на др­штве­ним мре­жа­ма. Пред­став­ник про­јек­та Ка­та­ри­на Ан­ђел­ко­вић је на три­би­ни у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ре­кла да се про­је­кат за­сни­ва на стал­ној пре­вен­ти­ви и еду­ка­ци­ји де­це ка­ко да без­бед­но ко­ри­сте ин­тер­нет. Ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та оства­ру­је се пу­тем три­би­на и пре­да­ва­ња у шко­ла­ма по­све­ће­них де­ци, ро­ди­те­љи­ма и пе­да­го­зи­ма. – Оства­ре­ње ци­ља на­шег про­гра­ма ме­ри­мо кроз по­врат­ну ин­фор­ма­ци­ју ко­ју до­би­ја­мо у раз­го­во­ру са де­цом на три­би­на­ма. Ви­ди­мо да де­ца да­нас мно­го ви­ше зна­ју ка­ко да се за­шти­те на ин­тер­не­ту не­го што је то би­ло пре две го­ди­не ка­да смо за­по­чи­ња­ли наш про­је­кат. Та­ко­ђе, до­би­ја­мо ин­фор­ма­ци­ју да све ви­ше мла­дих има свој про­фил на дру­штве­ним мре­жа­ма. Ипак, све ма­ње је оних ко­ји ме­ђу сво­јим при­ја­те­љи­ма на тим мре­жа­ма има­ју не­по­зна­те љу­де. Да мла­ди при­хва­та­ју на­ше са­ве­те да мо­ра­ју да се за­шти­те ка­да „сур­фу­ју“ ин­тер­не­том или се дру­же пу­тем дру­штве­них мре­жа за нас је до­бар им­пулс да оно што ра­ди­мо на­ста­ви­мо и да­ље – ка­же Ка­та­ри­на Ан­ђел­ко­вић. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, нај­ве­ћу гре­шку чи­не ро­ди­те­љи ко­ји бра­не сво­јој де­ци да бо­ра­ве на ин­тер­не­ту, што ства­ра ефе­кат „за­бра­ње­ног во­ћа“. Да­нас у ери мо­бил­них те­ле­фо­на, та­блет ра­чу­на­ра или хот спо­то­ва у ка­фи­ћи­ма, де­ца у тај­но­сти мо­гу да при­сту­пе ин­тер­не­ту или отво­ре свој про­фил на не­кој од дру­штве­них мре­жа, што ни­ка­ко ни­је до­бро. Ре­ше­ње је у раз­го­во­ру са де­цом и кон­тро­ла, од­но­сно пра­ће­ње оног што де­ца ра­де за ком­пју­те­ром, уз из­град­њу ме­ђу­соб­ног по­ве­ре­ња у од­но­су ро­ди­те­ља и де­це. – Де­ци тре­ба об­ја­сни­ти и да је из­ла­зак на ин­тер­нет јед­на вр­ста из­ла­ска у јав­ну сфе­ру, па се у скла­ду са тим тре­ба и по­на­ша­ти. Ка­да иде­мо на ули­цу, око вра­та не но­си­мо та­блу са лич­ним по­да­ци­ма, па та­ко тре­ба да се по­на­ша­мо и у ко­му­ни­ка­ци­ји пу­тем ин­тер­не­та – ис­та­кла је Ка­та­ри­на Ан­ђел­ко­вић. Ин­спек­то­ри По­ли­циј­ске упра­ве у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Слав­ко Жив­чић и Ја­сми­на Ра­кић го­во­ри­ли су о опа­сно­сти­ма ко­је вре­ба­ју мла­де на дру­штве­ним мре­жа­ма и ис­ку­стви­ма из слу­ча­је­ва ко­ји су про­це­су­и­ра­ни на под­руч­ју Ср­би­је. На три­би­ни су из­не­ти при­ме­ри пре­ва­ре, пе­до­фи­ли­је, из­ну­де, ши­ре­ња вер­ске, ра­сне и на­ци­о­нал­не мр­жње ко­ји су по­след­њих го­ди­на би­ли пред­мет по­ли­циј­ске ис­тра­ге и хап­ше­ња из­вр­ши­ла­ца ових кри­вич­них де­ла. Из­но­се­ћи ове зна­чај­не по­дат­ке, пред­став­ни­ци По­ли­циј­ске упра­ве ука­за­ли су мла­ди­ма ка­ко да уоче раз­ли­ку из­ме­ђу по­зи­тив­не и не­га­тив­не ко­му­ни­ка­ци­је­на дру­штве­ним мре­жа­ма. Одр­жа­ва­ње три­би­не по­др­жао је и Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ка­ко је ре­као за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на, Град по­др­жа­ва све ак­тив­но­сти ко­је су усме­ре­не на до­бро­бит Ми­тров­ча­на. Је­ле­на Јо­ви­чић Датум: 21.03.2012. СРА­МО­ТА: НА­ПА­ДИ НА НО­ВИ­НА­РЕ У ПРИ­СУ­СТВУ КО­ЛЕ­ГА, ИЛИ БЕ­ДА ПРО­ФЕ­СИ­ЈЕ ОНИХ КО­ЈИ ЈОШ УВЕК СЕ­БЕ ДО­ЖИ­ВЉА­ВА­ЈУ КАО „ДРУ­ШТВЕ­НО ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ РАД­НИ­КЕ“ - Слу­чај но­ви­нар­ке Срем­ске те­ле­ви­зи­је, АСТРО­НОМ­СКИ ТРО­ШКО­ВИ ЖИ­ВО­ТА У СР­БИ­ЈИ - За хра­ну и ре­жи­је 1.000 евра СРА­МО­ТА: НА­ПА­ДИ НА НО­ВИ­НА­РЕ У ПРИ­СУ­СТВУ КО­ЛЕ­ГА, ИЛИ БЕ­ДА ПРО­ФЕ­СИ­ЈЕ ОНИХ КО­ЈИ ЈОШ УВЕК СЕ­БЕ ДО­ЖИ­ВЉА­ВА­ЈУ КАО „ДРУ­ШТВЕ­НО ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ РАД­НИ­КЕ“ - Слу­чај но­ви­нар­ке Срем­ске те­ле­ви­зи­је Оно што се и оче­ки­ва­ло, до­го­ди­ло се. На­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Зо­ри­ца Га­шпар је сме­ње­на, од­но­сно под­не­ла остав­ку. Раз­лог за сме­ну, од­но­сно остав­ку је ве­ро­ват­но би­тан са­мо њој и они­ма ко­ји су јој бли­ски. Не­ки се пи­та­ју да ли све ово има ве­зе са не­ким ак­тив­но­сти­ма Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, ко­ја зах­те­ва ван­ред­ни над­зор над ра­дом до­тич­не Упра­ве, али о том по­том. Те­ма овог тек­ста је оно што се де­ша­ва­ло у ве­зи са Га­шпар­ки­ном остав­ком, а што има ве­зе са вер­бал­ним на­па­дом на но­ви­нар­ку Срем­ске те­ле­ви­зи­је Да­ни­је­лу Ро­ман­дић. С об­зи­ром да се о остав­ки на­чел­ни­це Зо­ри­це Га­шпар при­ча­ло већ да­ни­ма уна­зад (ни­ко ни­је сма­трао да тре­ба ни­ти да по­твр­ди, ни­ти да де­ман­ту­је ову ин­фор­ма­ци­ју), но­ви­нар­ка Да­ни­је­ла Ро­ман­дић, ко­ја пра­ти рад град­ских упра­ва, на­ле­те­ла је „на ми­ну“ 9. мар­та, на­кон по­след­ње сед­ни­це Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца у овом са­зи­ву. На­чел­ни­ца Га­шпар вер­бал­но је на­па­ла у Да­ни­је­лу Ро­ман­дић у при­су­ству ње­ног ко­ле­ге, ка­мер­ма­на Сте­ве Бјел­ки­ћа, због то­га што се ова но­ви­нар­ка Срем­ске те­ле­ви­зи­је ин­те­ре­су­је у ве­зи са ње­ном остав­ком. Би­ло је ту ра­зних ре­чи, но­ви­нар­ка Да­ни­је­ла Ро­ман­дић је бог­ме и опла­ка­ла, а од­мах су ре­а­го­ва­ла и но­ви­нар­ска удру­же­ња. АНЕМ, НУНС, НДВ, чи­ја су са­оп­ште­ња пре­не­та у свим днев­ним но­ви­на­ма и те­ле­ви­зи­ја­ма са на­ци­о­нал­ном фре­квен­ци­јом. Док је це­ла Ср­би­ја из­ве­шта­ва­ла о овом до­га­ђа­ју и све че­шћим бру­тал­ним на­па­ди­ма на но­ви­на­ре од стра­не ба­ха­тих по­ли­ти­ча­ра, ко­ле­ге Да­ни­је­ле Ро­ман­дић из Срем­ске Ми­тро­ви­це углав­ном су ћу­та­ле, окре­ћу­ћи гла­ву, а не­ки су ка­сни­је оти­шли то­ли­ко да­ле­ко да су чак да­ли и по­др­шку ба­ха­тој функ­ци­о­нер­ки ДСС-а Зо­ри­ци Га­шпар, што пред­ста­вља сву бе­ду не­че­га што се пред­ста­вља као но­ви­нар­ска про­фе­си­ја. Сем М НО­ВИ­НА и Срем­ске те­ле­ви­зи­је (ко­ја је узе­ла у за­шти­ту сво­ју ко­ле­ги­ни­цу) дру­ги но­ви­на­ри ни­су ре­а­го­ва­ли. Га­шпар Зо­ри­ца је остав­ку под­не­ла у по­не­де­љак 12. мар­та, а жал због ње­ног од­ла­ска је из­гле­да ис­ка­зао још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник и њен пар­тиј­ски друг Не­ди­мо­вић Бра­ни­слав. Он је за Но­во­сти из­ја­вио да је до­тич­на „до­бро оба­вља­ла сво­ју функ­ци­ју“. Што пред­ста­вља по­себ­ну иро­ни­ју, јер је у пи­та­њу функ­ци­о­нер­ка ДСС-а за чи­ју су упра­ву ве­за­не број­не афе­ре у по­слу, по­чев од за­бра­не но­ви­на, па до на­ме­шта­ња јав­них на­бав­ки. Али, то ни­је крај. На сај­ту УНС-а (но­ви­нар­ског удру­же­ња), у уто­рак 13. мар­та се об­ја­вљу­је ни­ма­ло слав­но пи­смо Зо­ри­це Га­шпар, у ко­ме до­тич­на де­ман­ту­је да је вер­бал­но на­па­ла но­ви­нар­ску Да­ни­је­лу Ро­ман­дић, уз су­ге­ри­са­ње да је но­ви­нар­ка, а не она, би­ла „не­при­јат­на и гла­сна“. Ма­ло је фа­ли­ло па да се на сај­ту УНС-а на­ђе да ка­ко је но­ви­нар­ка на­па­ла функ­ци­о­нер­ку ДСС-а, а не обр­ну­то. Сам стил овог пи­сма Зо­ри­це Га­шпар нео­до­љи­во под­се­ћа на но­ви­нар­ски ру­ко­пис, ка­кав је код од­ре­ђе­них „па­три­от­ских“ па­ра­вој­них но­ви­на­ра био у мо­ди по­чет­ком де­ве­де­се­тих, због че­га је НУНС (Не­за­ви­сно удру­же­ње но­ви­на­ра Ср­би­је) тра­жио пре­и­спи­ти­ва­ње и лу­стра­ци­ју из­ве­сних кре­а­то­ра јав­ног мње­ња, оп­ту­жу­ју­ћи их због рат­но­ху­шкач­ког но­ви­нар­ства. Не­ка­да се го­во­ри­ло да ни­је вест кад пас ује­де чо­ве­ка, већ кад чо­век ује­де пса. Ме­ђу­тим, вре­ме­на су се ваљ­да про­ме­ни­ла. За не­ке но­ви­на­ре ни­је вест кад по­ли­тич­ки функ­ци­о­нер на­пад­не но­ви­на­ра, већ кад на­ђу оправ­да­ње за та­кав на­пад. Вер­бал­ни на­пад сме­ње­не на­чел­ни­це Зо­ри­це Га­шпар на но­ви­нар­ку Да­ни­је­лу Ро­ман­дић био је за до­бар део ње­них ко­ле­га мо­ме­нат да се фак­тич­ки ста­ве на стра­ну бив­ше функ­ци­о­нер­ке Град­ске упра­ве Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Из­гле­да да су се да­нас не­ки но­ви­на­ри то­ли­ко шлих­та­ли са вла­шћу, да по­чи­њу да ли­че на бе­зу­бе псе ко­ји дре­ма­ју под но­га­ма го­спо­да­ра, ла­ју­ћи по на­руџ­би­ни сво­јих хра­ни­те­ља? Из­гле­да да не­ки но­ви­на­ри још увек се­бе до­жи­вља­ва­ју као „дру­штве­но по­ли­тич­ке рад­ни­ке“, као у до­ба вла­да­ви­не Ти­то­вих ко­му­ни­ста. Ина­че, остав­ка Зо­ри­це Га­шпар не зна­чи и крај у ње­ном де­ло­ва­њу. Не­зва­нич­но са­зна­је­мо да се Га­шпар Зо­ри­ца на­ла­зи на ли­сти „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, ко­ју пред­во­ди МЕР (Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), а око ко­је се оку­пља­ју функ­ци­о­не­ри ДСС-а, ко­ји са­ња­ју да, на­кон ло­кал­них из­бо­ра 6. ма­ја, по­но­во за­ја­шу на гр­ба­чу гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це. Вла­ди­мир Ћо­сић АСТРО­НОМ­СКИ ТРО­ШКО­ВИ ЖИ­ВО­ТА У СР­БИ­ЈИ - За хра­ну и ре­жи­је 1.000 евра Као пра­ви кан­ди­да­ти за ула­зак у Европ­ску уни­ју и по­тро­шач­ку кор­пу од ове го­ди­не об­ра­чу­на­ва­мо пре­ма европ­ском мо­де­лу. На­и­ме, по­тро­шач­ка кор­па по но­вом мо­де­лу об­ра­чу­на­ва за тро­чла­ну, а не као до са­да че­тво­ро­чла­ну по­ро­ди­цу. Та­ко по­след­њи по­да­ци Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, об­ја­вље­ни пре де­се­так да­на го­во­ре да за по­тро­шач­ку кор­пу тре­ба из­дво­ји­ти око 68.000 ди­на­ра. И нај­но­ви­је про­це­не еко­ном­ских струч­ња­ка по­ка­зу­ју да је за при­сто­јан жи­вот у Ср­би­ји, тро­чла­ној по­ро­ди­ци по­треб­но и ви­ше од 1.000 евра, узи­ма­ју­ћи у об­зир и ре­жи­је. У ре­ал­но­сти, тро­шко­ве нај­но­ви­је по­тро­шач­ке кор­пе не мо­гу да под­ми­ре ни две про­сеч­не срп­ске пла­те, ко­ја пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма из­но­си 43.887 ди­на­ра. Ко­ли­ко су зва­нич­ни по­да­ци о из­но­су про­сеч­не пла­те за­и­ста ре­ал­ни, мо­гло би се ди­ску­то­ва­ти. Про­сек на­рав­но „пум­па­ју“ бе­о­град­ске за­ра­де ко­је су увек ве­ће не­го у остат­ку Ср­би­је. Би­ло ка­ко би­ло, пла­те гу­бе тр­ку са це­на­ма у по­тро­шач­кој кор­пи, већ го­ди­на­ма уна­зад, па се ни ове, 2012. го­ди­не ни­шта ни­је про­мен­ло. Иако нас зва­нич­ни­ци убе­ђу­ју да це­не па­да­ју из ме­се­ца у ме­сец, ипак це­не хра­не и сва­ко­днев­них по­треп­шти­на су по­диг­ну­те до мак­си­му­ма. Са­мо по­чет­ком мар­та ме­се­ца но­ве це­не до­би­ли су го­то­во сви ар­ти­кли у рад­ња­ма. И то по­сле од­лу­ке ко­ју је кра­јем фе­бру­а­ра до­не­ла Вла­да Ср­би­је, да се ски­ну тр­го­вин­ске мар­же за основ­не жи­вот­не на­мир­ни­це за 10 од­сто. Гле­да­ју­ћи ма­те­ма­тич­ки, пре че­ти­ри го­ди­не за про­сеч­ну днев­ну ку­по­ви­ну би­ло је до­вољ­но из­дво­ји­ти 356 ди­на­ра, док је да­нас за овај из­нос мо­гу­ће ку­пи­ти са­мо два хле­ба, два мле­ка и три јо­гур­та. Ку­пов­на моћ све се ви­ше сма­њу­је, а ста­ти­стич­ки по­да­ци го­во­ре да чак две тре­ћи­не за­по­сле­них у Ср­би­ји пла­том мо­же да по­кри­је са­мо ми­ни­мал­ну по­тро­шач­ку кор­пу од око 29.000 ди­на­ра, без ре­жи­ја. На­рав­но има и све ви­ше оних ко­ји се не укла­па­ју ни у ову ра­чу­ни­цу. Ни од­лу­ка Вла­де Ср­би­је о сма­ње­њу мар­жи ни­је мно­го ути­ца­ла на по­бољ­ша­ње ку­пов­не мо­ћи. На ову од­лу­ку тр­гов­ци су не­го­до­ва­ли, ис­ти­чу­ћи да се овим сма­ње­њем ви­ше од­ма­же тр­гов­ци­ма, не­го што се по­ма­же по­тро­ша­чи­ма. Они твр­де да су ме­ре тре­ба­ле да бу­ду усме­ре­не ка про­из­во­ђа­чи­ма ко­ји фор­ми­ра­ју це­не про­из­во­да. Про­из­во­ђа­чи сво­је це­нов­ник прав­да­ју по­ве­ћа­њем це­на си­ро­ви­на и сла­бље­њем ди­на­ра, и та­ко у не­до­глед. И док про­из­во­ђа­чи и ве­ле­тр­гов­ци пе­ру ру­ке од астро­ном­ских це­на, чи­ње­ни­ца је да су од­лу­ком вла­де нај­ви­ше по­го­ђе­ни вла­сни­ци ма­лих про­дав­ни­ца јер по­тро­ша­чи углав­ном па­за­ре у ве­ли­ким тр­го­вин­ским лан­ци­ма где су по­јеф­ти­ње­ња, ма ко­ли­ко не­знат­на би­ла, ипак из­ра­же­ни­ја. То по­твр­ђу­је и са­оп­ште­ње Уни­је по­сло­да­ва­ца Ср­би­је у ко­јем се ка­же да је то­ком 2011. го­ди­не у Ср­би­ји за­тво­ре­но око 900 ма­лих тр­го­ви­на, а око 3.000 рад­ни­ка је оста­ло без по­сла. Ка­ко год би­ло, по­че­так мар­та до­нео је још је­дан удар на већ иона­ко ис­пра­жње­не нов­ча­ни­ке. За не­ко­ли­ко да­на по­склу­пе­ли су, бен­зин, млеч­ни про­из­во­ди, кон­зер­ви­са­на хра­на, кућ­на и лич­на хе­ми­ја, ки­се­ла во­да и со­ко­ви, ја­ја, во­ће и по­вр­ће, су­хо­ме­сна­ти и кон­ди­тор­ски про­из­во­ди, а на­ја­вље­на су по­ску­пље­ња кан­це­ла­риј­ског при­бо­ра и па­пир­не га­лан­те­ри­је. Оно што је си­гур­но је да ће но­ве це­не уни­шти­ти иона­ко ја­дан стан­дард гра­ђа­на, а ма­ле рад­ње ме­шо­ви­те ро­бе на­ста­ви­ће да тр­че уна­пред из­гу­бље­ну тр­ку са ве­ле­тр­го­вин­ским лан­ци­ма. Си­гур­но је и да сан о пла­та­ма од 1.000 евра ко­је би олак­ша­ле жи­вот у Ср­би­ји сво­је ова­пло­ће­ње у ре­ал­ном жи­во­ту не­ће до­че­ка­ти још ско­ро, с Евро­пом или без ње. Не за­бо­ра­ви­мо и чи­ње­ни­цу, ка­да већ то­ли­ко при­ча­мо о Евро­пи, да су у Ср­би­ји це­не хра­не и сред­ста­ва за хи­ги­је­ну, ве­ће не са­мо од оних у зе­мља­ма ре­ги­о­на, већ и од це­на у Не­мач­кој, Хо­лан­ди­ји, Аустри­ји, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Све се чи­ни да ће под­ми­ре­на по­тро­шач­ка кор­па, као и пла­ће­не ре­жи­је без ка­ма­та и ду­го­ва­ња још ду­го за ве­ћи­ну по­ро­ди­ца у Ср­би­ји би­ти нео­ства­рен сан. Је­ле­на Јо­ви­чић Датум: 14.03.2012. У РУ­МИ ОТВО­РЕН НО­ВИ ВР­ТИЋ - Коц­ка, коц­ка, Коц­ки­ца Пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић и зва­нич­но је пре­дао на упо­тре­бу 9.мар­та, пре све­га рум­ским ма­ли­ша­ни­ма и њи­хо­вим ро­ди­те­љи­ма, али и са­мом гра­ду, из­у­зе­тан обје­кат но­вог вр­ти­ћа „Коц­ки­ца“. Вр­тић се на­ла­зи у Ули­ци Алек­се Шан­ти­ћа, град­ња је за­по­че­ла 2010.го­ди­не и ње­го­вим отва­ра­њем 5. мар­та ре­ши­ће се про­блем са сме­шта­јем све де­це ко­ја има­ју пра­во на вр­тић. Број­не го­сте, ро­ди­те­ље и ма­ли­ша­не по­здра­ви­ла је пр­во ди­рек­тор­ка УП­ВО „По­ле­та­рац“ Дра­га­на Стој­шић, а Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не је ис­та­као да се отва­ра­њем овог вр­ти­ћа ис­пу­ња­ва обе­ћа­ње да­то Ру­мља­ни­ма да ће се ре­ши­ти про­блем сме­шта­ја де­це у вр­ти­ће. - Мо­же­мо се по­но­си­ти овим вр­ти­ћем ко­ји је по из­гле­ду и опре­ми по европ­ским стан­дар­ди­ма и у ко­ји мо­же­мо сме­сти­ти 200 ма­ли­ша­на. Вр­тић је гра­ђен сред­стви­ма Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња, а ми смо обез­бе­ди­ли де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра за ње­го­во опре­ма­ње. Иза­бра­ли смо вр­хун­ску и без­бед­ну опре­му. Да­кле, сви смо сво­је оба­ве­зе из­вр­ши­ли и до­би­ли овај обје­кат ко­ји ће­мо ко­ри­сти де­це­ни­ја­ма, ис­та­као је Го­ран Ву­ко­вић. Сво­је за­до­вољ­ство ни­је крио ни др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не. - Ми смо у овај обје­кат ин­ве­сти­ра­ли 132 ми­ли­о­на ди­на­ра и сва­ка­ко да је ово јед­но од нај­леп­ших за­ба­ви­шта, не са­мо у Вој­во­ди­ни. Вр­тић је исто­вре­ме­но за­до­во­љио и све по­тре­бе Ру­ме за сме­шта­јем де­це. Има­мо оба­ве­зу да на­шој де­ци обез­бе­ди­мо да од­ра­ста­ју у ле­пим и без­бед­ним објек­ти­ма и да они из­ра­сту у здра­ве и срећ­не љу­де и за­то су ово и нај­ве­се­ли­ји до­га­ђа­ји. У про­те­клих пет го­ди­на ми смо из­гра­ди­ли и ре­но­ви­ра­ли 46 вр­ти­ћа у Вој­во­ди­ни, а на ро­ди­те­љи­ма је са­да да те вр­ти­ће по­пу­не, ис­та­као је др Бо­јан Пај­тић и че­сти­тао и ма­ли­ша­ни­ма на ова­ка­вом вр­ти­ћу ре­кав­ши да је ле­по од­ра­ста­ти на ова­квом ме­сту. Раз­ло­га за ве­ли­ко за­до­вољ­ство има­ла је и ди­рек­тор­ка УП­ВО „По­ле­та­рац“ Дра­га­на Стој­шић. - Пр­ви ути­сци су фан­та­стич­ни, што ро­ди­те­ља, де­це, за­по­сле­них та­ко и свих оних ко­ји су ви­де­ли овај обје­кат. Он ис­пу­ња­ва све усло­ве за рад и бо­ра­вак де­це у ње­му. Та­ко­ђе, омо­гу­ће­но нам је да уна­пре­ди­мо ква­ли­тет вас­пит­но-обра­зов­ног ра­да са свом по­сто­је­ћем опре­мом у ње­му. Са ра­дом смо кре­ну­ли 5. мар­та, има­мо че­ти­ри гру­пе ја­сле­ног уз­ра­ста. Оче­ку­је­мо да ће­мо пу­ним ка­па­ци­те­том по­че­ти да ра­ди­мо у сеп­тем­бру, ре­кла је Дра­га­на Стој­шић. Ро­ди­те­ље и го­сте раз­ве­се­ли­ли су по­том сво­јим про­гра­мом и ма­ска­ма ма­ли­ша­ни из вр­ти­ћа „Ли­ва­де“, а по­том се кре­ну­ло и у оби­ла­зак но­вог објек­та. Све про­сто­ри­је на­ме­ње­не де­ци су ле­по и са­вре­ме­но опре­мље­не, све су све­тле и то­пле, са пу­но игра­ча­ка. Обје­кат има и ве­ли­ку фи­скул­тур­ну са­лу са спорт­ским ре­кви­зи­ти­ма на­ме­ње­ним де­ци, а у дво­ри­шту се на­ла­зи и под­зем­ни кон­теј­нер сли­чан оном у Ге­рон­то­ло­шком цен­тру та­ко да су де­ца за­шти­ће­на и ка­да се бу­ду игра­ла у дво­ри­шту. С. Џа­ку­ла Датум: 07.03.2012. МИ­ТРОВ­ЧАН­КА КА­ТА­РИ­НА ДУ­МАН­ЧИЋ, ФИ­НА­ЛИСТ­КИ­ЊА ТАК­МИ­ЧЕ­ЊА „ЈА ИМАМ ТА­ЛЕ­НАТ“ - Са­ња­ре­ње уз шан­со­не Едит Пјаф Је­да­на­е­сто­го­ди­шња Ка­та­ри­на Ду­ман­чић из Срем­ске Ми­тро­ви­це ово­го­ди­шња је фи­на­лист­ки­ња так­ми­че­ња „Ја имам та­ле­нат“ ко­је се дру­гу го­ди­ну за ре­дом еми­ту­је на РТС-у. На­сту­пи ко­ји су је до­ве­ли до фи­на­ла овог так­ми­че­ња оста­ће за­пам­ће­ни по сјај­ном из­во­ђе­њу шан­со­на слав­не фран­цу­ске пе­ва­чи­це Едит Пјаф. Та­ле­нат да се на­мет­не пу­бли­ци и жи­ри у сту­ди­ју оста­ви без да­ха сво­јим из­во­ђе­њем чу­ве­них шан­со­на на ко­је би да је жи­ва ве­ро­ват­но би­ла по­но­сна и са­ма Едит Пјаф, био је по­вод за раз­го­вор са на­шом су­гра­ђан­ком, Ми­тров­чан­ком Ка­та­ри­ном Ду­ман­чић. Ка­та­ри­на је уче­ни­ца пе­тог раз­ре­да Основ­не шко­ле „Бо­шко Пал­ко­вље­вић – Пин­ки“ и че­твр­те го­ди­не Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“ на од­се­ку ви­о­ли­на у кла­си про­фе­сор­ке Ве­сне Стој­шић. Не­ма сво­ју ви­о­ли­ну, па ре­дов­но ве­жба на школ­ској ви­о­ли­ни. Ка­ко ка­же, са опу­сом Едит Пјаф упо­зна­ла се са­свим слу­чај­но, а за­пе­ва­ла је уз зву­ке шан­со­на не­зна­ју­ћи ни реч на фран­цу­ском је­зи­ку. – Пре от­при­ли­ке го­ди­ну да­на на ра­ди­ју сам чу­ла јед­ну шан­со­ну ко­ју је пе­ва­ла Едит Пјаф. Ја­ко ми се до­па­ла та пе­сма, па сам на Ин­тер­не­ту по­тра­жи­ла ње­не пе­сме. Пр­ва пе­сма ко­ју сам чу­ла би­ла је „Pa­dam…Pa­dam“, њу сам уве­жба­ла, са­да знам од­лич­но да је пе­вам, а пе­ва­ла сам је и на так­ми­че­њу „Ја имам та­ле­нат“. За­тим сам по­че­ла да слу­шам и оста­ле ње­не пе­сме и са­да већ до­ста пе­са­ма знам да от­пе­вам. Да уђем у фи­на­ле пре­су­ди­ла је пе­сма „Non, je ne re­gret­ted rien“ („Ни за чим не жа­лим“) – при­ча Ка­та­ри­на Ду­ман­чић. Ка­та­ри­на ка­же да је по­че­ла да пе­ва шан­со­не ка­да још ни­је учи­ла фран­цу­ски у шко­ли, па је ре­чи пе­са­ма „хва­та­ла“ по слу­ху. – Слу­ша­ла сам па­жљи­во да чу­јем ка­ко Едит Пјаф из­го­ва­ра сва­ку реч и та­ко сам пе­ва­ла. До­бро ми је то ишло. Са­да ми је лак­ше јер сам у пе­том раз­ре­ду до­би­ла фран­цу­ски, па умем да про­чи­там текст и та­ко га пе­вам. Ја јед­но­став­но пу­стим пе­сму, пе­вам упо­ре­до и та­ко на­у­чим. У са­мом по­чет­ку ни­ко ми ни­је по­ма­гао. Ни­ко ме ни­је ни упу­тио на шан­со­не, са­ма сам то за­во­ле­ла и хте­ла да на­у­чим. Са­да ми по­ма­же мо­ја на­став­ни­ца фран­цу­ског у „Пин­ки­је­вој“ шко­ли, Сло­бо­дан­ка Га­ври­ло­вић око пре­во­да пе­са­ма, а по­не­кад и око из­го­во­ра, ма­да ми је по­моћ све ма­ње по­треб­на – си­гур­на је Ка­та­ри­на. На­ша са­го­вор­ни­ца нам је ре­кла да је са­ма до­не­ла од­лу­ку да се при­ја­ви на так­ми­че­ње „Ја имам та­ле­нат“. – Од­јед­ном ми је па­ла на па­мет та иде­ја, чи­сто да ви­дим шта љу­ди ми­сле о мом пе­ва­њу. На том так­ми­че­њу, и ка­да су би­ле про­бе и ка­да су на ред до­шли на­сту­пи, ни­ка­да ни­сам има­ла тре­му. Жи­ри је био су­пер и сви­де­ли су ми се њи­хо­ви ко­мен­та­ри, а ја сам се увек тру­ди­ла да до­бро от­пе­вам сва­ку пе­сму. Све­сна сам да су пе­сме ове чу­ве­не пе­ва­чи­це озбиљ­не и те­шке, ин­те­ре­со­ва­ла сам се за сва­ку пе­сму, а про­чи­та­ла сам и ње­ну би­о­гра­фи­ју на Ин­тер­не­ту. Она је има­ла ја­ко те­жак жи­вот, па су јој и пе­сме та­кве. Од­лу­чи­ла сам се да пе­вам баш те пе­сме, то сам са­свим озбиљ­но схва­ти­ла и та­ко сам се и при­пре­ма­ла – ка­же Ка­та­ри­на. У раз­го­во­ру са Ка­та­ри­ном са­зна­ли смо да ни ње­ни ро­ди­те­љи Та­ња и Злат­ко, као ни два ста­ри­ја бра­та Дин­ко и Дар­ко ни­су му­зич­ки обра­зо­ва­ни и не­ма­ју ис­ку­ства у јав­ним на­сту­пи­ма, па је та­ко њен та­ле­нат и за ње­не нај­бли­же, не­сва­ки­да­шњи. Ка­та­ри­на ка­же да у по­ро­ди­ци на­ла­зи по­др­шку, а одо­бра­ва­ње ни­је из­о­ста­ло ни од на­став­ни­ка и дру­га­ра у „Пин­ки­је­вој“ и Му­зич­кој шко­ли. Про­шле го­ди­не кон­ку­ри­са­ла је на фе­сти­ва­лу Can­tat за пред­на­ступ на кон­цер­ту фран­цу­ске пе­ва­чи­це Заз у Но­вом Са­ду, али је на­жа­лост од­би­је­на, јер су ор­га­ни­за­то­ри фе­сти­ва­ла тра­жи­ли пе­ва­че од 15 до 20 го­ди­на. Во­ле­ла би, ка­ко ка­же, и да јој се пру­жи при­ли­ка да иду­ће го­ди­не на­сту­пи у Па­ри­зу на обе­ле­жа­ва­њу 50 го­ди­на од смр­ти Едит Пјаф. – Нај­ве­ћа же­ља ми је да одем у Фран­цу­ску, у Па­риз и да та­мо пе­вам. Од сво­је тре­ће го­ди­не пе­вам и во­ле­ла бих да ка­да од­ра­стем по­ста­нем опер­ска пе­ва­чи­ца или да пе­вам фран­цу­ске шан­со­не – ре­кла нам је Ка­та­ри­на Ду­ман­чић. Је­ле­на Јо­ви­чић Датум: 29.02.2012. ОДР­ЖАН 8. ЕТ­НО ФЕ­СТИ­ВАЛ „СРЕМ­СКИ КО­ЛАЧ“ - Сла­но, слат­ко, ша­ре­но и ве­се­ло И ове го­ди­не, по тра­ди­ци­ји, 25. фе­бру­а­ра одр­жа­на је ет­но-фе­сти­вал под на­зи­вом „Срем­ски ко­лач“. Ова ма­ни­фе­ста­ци­ја има ре­ви­јал­ни, али и так­ми­чар­ски ка­рак­тер јер се на­гра­ђу­ју и нај­бо­љи слат­ки, сла­ни и слав­ски ко­лач, као и ет­но по­став­ка. Основ­ни циљ „Срем­ског ко­ла­ча“ је да се од за­бо­ра­ва са­чу­ва за бу­дућ­ност је­дан део ве­ков­не сре­мач­ке тра­ди­ци­је у ко­јој је зна­чај же­не, ње­на уме­шност и ве­шти­на у ства­ра­њу по­тен­ци­јал­ног ту­ри­стич­ког брен­да, срем­ског ко­ла­ча, не­при­ко­сно­вен. По ле­пом фе­бру­ар­ском да­ну у рум­ској Ха­ли спор­то­ва оку­пи­ло се 34 удру­же­ња же­на из Ру­ме, Па­вло­ва­ца, Пу­ти­на­ца, Ша­ши­на­ца, Ја­ме­не, Де­ча, Ди­во­ша, Гр­гу­ре­ва­ца, Мар­ти­на­ца, Кра­ље­ва­ца, по­том су ту би­ли штан­до­ви рум­ске Гим­на­зи­је „Сте­ван Пу­зић“ ко­ја ове го­ди­не обе­ле­жа­ва век по­сто­ја­ња, као и По­љо­при­вред­не шко­ле „Сте­ван Пе­тро­вић Бри­ле“, ССШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“, Удру­же­ња Сло­ве­на­ца „Емо­на“ из Ру­ме, Удру­же­ња пен­зи­о­не­ра, Днев­ног бо­рав­ка де­це са смет­ња­ма у раз­во­ју, Са­ве­за сле­пих... По пр­ви пут сво­јом бо­га­том тр­пе­зом пред­ста­вио се и Клуб же­на „Вред­не ру­ке“ из Срп­ског Ите­бе­ја. Од­мах на по­чет­ку ула­за у са­лу „ба­шка­рио“ се и срем­ски сал­чић те­жак 12,4 ки­ло­гра­ма ко­ји су уме­си­ле же­не из Па­вло­ва­ца на че­лу са Дра­га­ном Ја­ко­вље­вић. Овом пра­зни­ку за очи до­при­не­ли су и ма­ли­ша­ни из КУД-а „Во­гањ“ по­сле чи­јег на­сту­па је 8. Срем­ски ко­лач зва­нич­но отво­рио Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не ко­ји је по­хва­лио овај фе­сти­вал ру­ко­тво­ри­на, а не са­мо ко­ла­ча. – Ово што да­нас ви­ди­мо је пре­ле­по, то је на­ша на­род­на тра­ди­ци­ја. Ви­дим да сте сви уло­жи­ли пу­но тру­да и по­зи­вам вас да до­ђе­те и на­ред­ног фе­бру­а­ра, ре­као је Го­ран Ву­ко­вић. Уче­ни­ке и број­не го­сте по­здра­вио је, у име ор­га­ни­за­то­ра, ТО „Па­но­ни­ја­турс“ и За­ви­чај­ног дру­штва „Те­о­чин“ из Ја­ска, Пе­тар Ди­ми­три­је­вић. Он је ис­ка­зао сво­је за­до­вољ­ство бро­јем уче­сни­ка ово­го­ди­шњег „Срем­ског ко­ла­ча“, а у про­гра­му је по­том на­сту­пи­ла и ма­ла Ан­ђе­ла Ни­ко­лић из Ни­ки­на­ца ко­ја је на про­шло­го­ди­шњем так­ми­че­њу „Ја имам та­ле­нат“ осво­ји­ла тре­ће ме­сто, док је це­лу ма­ни­фе­ста­ци­ју пра­ти­ла и му­зи­ка там­бу­ра­ша. Док се од­ви­јао про­грам, Ру­мља­ни ше­та­ли од штан­да до штан­да, жи­ри је имао пу­не ру­ке по­сла и те­жак за­да­так да из оби­ља по­ну­де иза­бе­ре нај­бо­ље. Ет­но фе­сти­ва­лу у Ру­ми су при­су­ство­ва­ли Гор­да­на Чо­мић, пот­пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не Ср­би­је и пред­сед­ни­ца Фо­ру­ма же­на Де­мо­крат­ске стран­ке, Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва, Ани­та Бе­ре­тић, по­моћ­ни­ца по­кра­јин­ског се­кре­та­ра за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва, као и Ве­сан Ши­јач­ки, ди­рек­тор­ка За­во­да за рав­но­прав­ност по­ло­ва. – Ја сам ов­де да се по­кло­ним жен­ском ра­ду и за­хва­лим вред­ним жен­ским ру­ка­ма ко­је др­же све на­ше по­ро­ди­це да функ­ци­о­ни­шу, др­же ло­кал­не за­јед­ни­це, др­же чи­та­во дру­штво сво­јим до­бро­вољ­ним, бес­плат­ним ра­дом. Ова­ква ме­ста су при­ли­ка да ви­ди­мо шта све вред­не жен­ске ру­ке уме­ју да на­пра­ве и то с љу­ба­вљу, не са­мо руч­ни рад, ко­лач, ко­мад оде­ће, би­ло шта - оне то ра­де та­ко да бу­де ле­по. За­то ми је дра­го да по­сто­је та­кве ма­ни­фе­ста­ци­је као што је „Срем­ски ко­лач“ у Ру­ми где се све то ле­по што же­не ра­де у ти­ши­на­ма сво­јих ку­хи­ња и ку­ћа, мо­же да се по­де­ли са сви­ма на­ма, да то при­ка­же­мо и Евро­пи и све­ту. Ми увек на­ђе­мо на­чин да ства­ри бу­ду и уку­сне и ле­пе и до­бре и то­ме се тре­ба по­кло­ни­ти, ре­кла је у Ру­ми Гор­да­на Чо­мић. Ка­ко ре­ко­смо, жи­ри је имао те­жак по­сао, а ње­го­ва од­лу­ка је ова­ква: нај­бо­љи сла­ни ко­лач уме­си­ле су же­не из Сте­ја­но­ва­ца, нај­бо­љи ово­го­ди­шњи слат­ки ко­лач на­пра­ви­ле су же­не из Де­ча, нај­бо­љи слав­ски је из Пе­ћи­на­ца, док је нај­у­спе­шни­ју ет­но по­став­ку имао штанд же­на из Гр­гу­ре­ва­ца. Датум: 22.02.2012. УКИ­НУ­ТА ВАН­РЕД­НА СИ­ТУ­А­ЦИ­ЈА, ШКО­ЛЕ ПО­ЧЕ­ЛЕ СА НА­СТА­ВОМ - Учи­о­ни­це ипак пли­ва­ју у во­ди Ове зи­ме ђа­ци су ума­ли два рас­пу­ста. Је­дан ре­дов­ни, а дру­ги због сне­га и хлад­но­ће ко­ји је Ср­би­ју „др­мао“ до­брих по­ла ме­се­ца фе­бру­а­ра. Де­ца ни­су ишла у шко­лу две пу­не не­де­ље, а за то вре­ме на школ­ским згра­да­ма, по­го­то­во они­ма са рав­ним кро­вом, го­ми­ла­ло се све ви­ше и ви­ше сне­га. На на­ше пи­та­ње за­по­сле­ни­ма у ми­тро­вач­ким основ­ним шко­ла­ма да ли има по­пла­вље­них учи­о­ни­ца због на­го­ми­ла­ног сне­га на кро­во­ви­ма до­би­ли смо го­то­во иден­тич­не од­го­во­ре. У шко­ла­ма ко­је има­ју рав­не кро­во­ве (Зма­је­ва, Пин­ки­је­ва, Све­ти Са­ва, Ба­ји­ће­ва) ре­кли су нам да је би­ло са­мо ма­ло ка­пља­ња у са­ли за фи­зич­ко или свла­чи­о­ни­ца­ма, али да је све од­мах са­ни­ра­но. Ди­рек­тор По­по­ви­ће­ве шко­ле нам је ре­као да је у пе­так, 17. фе­бру­а­ра у шко­ли ор­га­ни­зо­ва­на рад­на ак­ци­ја, па су за­по­сле­ни ски­да­ли снег са кро­ва јер је про­ки­шња­ва­ло у ход­ни­ци­ма шко­ле. Ка­ко смо са­зна­ли, ма­њих про­ки­шњав­ња би­ло је и у шко­ли у Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци, а пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра шко­ла у Мар­тин­ци­ма и Ку­зми­ну, про­бле­ма са про­ки­шња­ва­њем ни­је ни би­ло. Основ­на шко­ла у Ла­ћар­ку је из­гле­да нај­ло­ши­је про­шла јер, ка­ко су нам ре­кли, цео гор­њи спрат у шко­ли про­ки­шња­ва и то до те ме­ре да је не­у­по­тре­бљив, па сва де­ца иду у шко­лу у исту сме­ну, са­мо по­под­не. Што се ти­че ми­тро­вач­ких сред­њих шко­ла, нај­го­ре је про­шла Му­зич­ка шко­ла. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­тор­ке шко­ле то­ком рас­пу­ста пот­пу­но су про­ки­сле че­ти­ри учи­о­ни­це и две кан­це­ла­ри­је, во­да је по­ку­пље­на у ам­пе­ре, а ове про­сто­ри­је су са­да го­то­во не­у­по­тре­бљи­ве и смр­де на вла­гу. Ди­рек­то­ри Шу­мар­ске, Ме­ди­цин­ске и Еко­ном­ске шко­ле су нам ре­кли да је све у овим шко­ла­ма на вре­ме очи­шће­но и спрем­но за на­ста­ву. У Гим­на­зи­ји и Тех­нич­кој шко­ли Ни­ко­ла Те­сла, на дан по­ла­ска де­це у шко­лу ни­су би­ли си­гур­ни да ли у шко­ли има по­пла­вље­них учи­о­ни­ца или слич­них про­бле­ма. Да про­бле­ма не­ма ре­кли су нам и у ШО­СО Ра­ди­вој По­по­вић. Хте­ли то да при­зна­ју или не, про­ки­шња­ва­ња, ма­њих или ве­ћих, би­ло је у сва­кој шко­ли. Пре­ма на­шим по­у­зда­ним са­зна­њи­ма, иако ди­рек­то­ри то кри­ју, и због сва­ког ма­ло ве­ћег пљу­ска, у ми­тро­вач­ким основ­ним шко­ла­ма про­ки­шња­ва­ју учи­о­ни­це, а ка­ко не­ће од то­ли­ког сне­га. Вре­ме је да се по­ста­ви пи­та­ње ко­ли­ко су на­ше шко­ле спрем­не да оба­вља­ју свој по­сао. Снег ипак ни­је пао у ма­ју, а ста­ри­је ге­не­ра­ци­је пам­те да га је не­кад би­ло и до пет ме­та­ра ви­си­не, Са­ва је би­ла за­ле­ђе­на, а шко­ле су и да­ље ра­ди­ле. Али, по­што да­нас шко­ле ви­ше пра­зну­ју и рас­пу­сту­ју не­го што ра­де, још је­дан кра­ћи рас­пуст због по­ла ме­тра сне­га и ни­је не­ка ште­та. Ј. Јо­ви­чић Датум: 15.02.2012. ПО­РО­ДИ­ЦИ БА­БИЋ ИЗ ША­ШИ­НА­ЦА ПО­ТРЕБ­НА ПО­МОЋ - Гра­до­на­чел­ник су­за­ма не ве­ру­је?, ЗБОГ ВЕ­ЛИ­КЕ ХЛАД­НО­ЋЕ И СНЕ­ГА - Шко­ле не ра­де, вр­ти­ћи де­жу­ра­ју ПО­РО­ДИ­ЦИ БА­БИЋ ИЗ ША­ШИ­НА­ЦА ПО­ТРЕБ­НА ПО­МОЋ - Гра­до­на­чел­ник су­за­ма не ве­ру­је? Пре не­што ма­ње од го­ди­ну и по да­на, тач­ни­је 17. сеп­тем­бра 2010. го­ди­не у по­ро­дич­ној ку­ћи Ба­би­ћа у Ша­шин­ци­ма, у Ули­ци Са­ве Зде­ла­ра 142, из­био је по­жар. Тре­ћи дан по из­би­ја­њу по­жа­ра, 20. сеп­тем­бра 2010. го­ди­не по­ро­ди­ца Ба­бић, ко­ју чи­не отац Цви­је­тин (30), мај­ка На­та­ша (25) и си­но­ви Срећ­ко (6), Сте­фан (5) и Пре­драг (3), а че­твр­та бе­ба је на пу­ту, по­сла­ла је зах­тев гра­до­на­чел­ни­ку Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­сла­ву Не­ди­мо­ви­ћу за до­би­ја­ње по­мо­ћи за са­на­ци­ју ште­те. На­жа­лост, убр­зо су до­би­ли од­го­вор у ко­јем се ка­же да због не­до­стат­ка па­ра у бу­џе­ту ни­су у мо­гућ­но­сти да по­мог­ну овој по­ро­ди­ци. На­кон то­га Ба­би­ћи се ви­ше ни­су ја­вља­ли за по­моћ, јер ка­ко ка­жу На­та­ша и Цви­је­тин, то не би има­ло сми­сла, јер уко­ли­ко су их пр­ви пут од­би­ли, сум­ња­ју да би се сад не­што про­ме­ни­ло. По­жар у ку­ћи Ба­би­ћа из­био је на та­ва­ну око 4 ча­са из­ју­тра тог 17. сеп­тем­бра, а ка­ко су сви спа­ва­ли и ни­су од­мах при­ме­ти­ли да се та­ван за­па­лио, из­го­рео је и кров ку­ће. Иако је про­шло то­ли­ко вре­ме­на, још увек ни­је утвр­ђен та­чан узрок не­сре­ће. Прет­по­ста­вља се да су ло­ше елек­трич­не ин­ста­ла­ци­је иза­зва­ле по­жар. Од по­жа­ра Ба­би­ћи жи­ве у из­најм­ље­ној ку­ћи. - Нас пе­то­ро жи­ви­мо у из­најм­ље­ној ку­ћи, тач­ни­је у јед­ној со­би, ко­ју сре­ћом не пла­ћа­мо. Иако нам је га­зда иза­шао у су­срет и по­мо­гао, и та ку­ћа је у ја­ко ло­шем ста­њу. Пра­вље­на је од чер­пи­ћа, па­цо­ви и ми­ше­ви ше­та­ју по ку­ћи, та­ко да то ни­су баш усло­ви за од­га­ја­ње де­це. На сву ову не­сре­ћу, пре не­ка­ко нам је смр­зла и че­сма, па смо тре­нут­но и без во­де – при­ча нам На­та­ша, ко­ја је ро­дом из Бу­ђа­но­ва­ца и тре­нут­но је у ше­стом ме­се­цу труд­но­ће. Же­ља ове по­ро­ди­це је да што пре об­но­ве из­го­ре­лу ку­ћу, али ка­ко не­ма­ју фи­нан­сиј­ских мо­гућ­но­сти за то, од­лу­чи­ли су да се обра­те на­ма за по­моћ. Цви­је­тин ле­ти ра­ди у над­ни­ци, нај­че­шће на гра­ђе­ви­ни, а На­та­ша ра­ди ба­шту иза ку­ће, ка­ко би ба­рем има­ли хра­не. Сто­ке не­ма­ју, а на по­моћ од по­ро­ди­ца не мо­гу да ра­чу­на­ју, јер и они жи­ве у те­шким усло­ви­ма. - Пре­жи­вља­ва­мо ка­ко мо­ра­мо. Оно што ма­ло за­ра­дим ле­ти, са­чу­вам да ку­пим др­ва, а зи­ми не­ма шта да се ра­ди. Ова ку­ћа ко­ја је из­го­ре­ла је је­ди­но што имам, дру­го ни­шта. Не при­ма­мо ни­ка­кву по­моћ, ни деч­ји до­да­так ни со­ци­ја­лу. Зах­тев смо под­но­си­ли не­ко­ли­ко пу­та, али нас увек од­би­ју уз обра­зло­же­ње да, по­што сам ја др­жа­вља­нин Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, не­ма­мо пра­во на по­моћ. Са­да сам под­нео зах­тев за до­би­ја­ње срп­ског др­жа­вљан­ства, па ћу уско­ро има­ти и па­пи­ре. Па­пи­ро­ло­ги­ја нам је за­ко­мли­ко­ва­ла жи­вот, сви са­мо тра­же не­ке па­пи­ре и ни­шта дру­го их не ин­те­ре­су­је – ка­же Цви­је­тин. Овој уско­ро ше­сто­чла­ној по­ро­ди­ци из Ша­ши­на­ца би сва­ка по­моћ до­бро до­шла, јер тре­нут­но жи­ве на иви­ци ег­зи­стен­ци­је. Уко­ли­ко сте у мо­гућ­но­сти да по­мог­не­те на би­ло ко­ји на­чин, да ли је то у ви­ду оде­ће за де­ча­ке, хра­не, огре­ва, нов­ца или гра­ђе­вин­ског ма­те­ри­ја­ла, мо­же­те кон­так­ти­ра­ти ову по­ро­ди­цу на број те­ле­фо­на 064/063-23-74. Ба­би­ћи­ма би сва­ка по­моћ зна­чи­ла. Б. Се­ла­ко­вић Фо­то: Ж. Пе­трас ЗБОГ ВЕ­ЛИ­КЕ ХЛАД­НО­ЋЕ И СНЕ­ГА - Шко­ле не ра­де, вр­ти­ћи де­жу­ра­ју Због екс­трем­но ни­ских тем­пе­ра­ту­ра и обил­них сне­жних па­да­ви­на, а на осно­ву пре­по­ру­ке Ми­ни­стар­ства про­све­те Ре­пу­бли­ке Ср­би­је свим ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма, основ­не и сред­ње шко­ле у Србији неће радити до пет­ка, 17. фе­бру­а­ра. Та­ко­ђе је на сна­зи и пре­по­ру­ка да основ­не шко­ле ко­је има­ју у скло­пу свог ра­да про­ду­же­ни бо­ра­вак, ор­га­ни­зу­ју де­жур­ства од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да. Шко­ле су ду­жне и да због уште­де елек­трич­не и то­плот­не енер­ги­је, от­ка­жу све ви­до­ве спорт­ских ак­тив­но­сти у са­ла­ма, али и оста­ле ван­на­став­не ак­тив­но­сти у школ­ским објек­ти­ма. Ка­ко смо са­зна­ли од На­та­ше Коп­чић, на­чел­ни­це срем­ско­ми­тро­вач­ке Град­ске упра­ве за пред­школ­ско обра­зо­ва­ње, од пет­ка, 10. фе­бру­а­ра објек­ти Пред­школ­ске уста­но­ве „Пче­ли­ца“ ра­де сма­ње­ним ка­па­ци­те­том, јер је дра­стич­но опао број де­це у вр­ти­ћи­ма. Пре­ма но­вом ре­жи­му ра­да, док тра­је хлад­но вре­ме, де­жу­ра­ће са­мо вр­ти­ћи „Цвр­чак“ за ја­сле­ни и „Бу­ба­ма­ра“ за пред­школ­ски уз­раст у На­се­љу Ма­ти­ја Ху­ђи, као и вр­тић „Зве­зди­ца“ у На­се­љу Ка­ме­њар, за пред­школ­ски уз­раст. Пред­школ­ска уста­но­ва „Је­ли­ца Ста­ни­ву­ко­вић Ши­ља“ у Ши­ду на­ста­вља са ра­дом у но­вом објек­ту, у Ули­ци Ца­ра Ла­за­ра 39, а за нај­мла­ђе Ру­мља­не де­жу­ра­ће вр­тић у цен­тру Ру­ме. М. Н. Датум: 08.02.2012. ЕПИ­ДЕ­МИ­ЈА КЈУ ГРО­ЗНИ­ЦЕ НА ПОД­РУЧ­ЈУ ГРА­ДА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Још се не зна та­чан из­вор за­ра­зе У сре­ду, 1. фе­бру­а­ра на под­руч­ју Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца про­гла­ше­на је епи­де­ми­ја кју гро­зни­це. Да за­ра­за по­сто­ји утвр­дио је Цен­тар за кон­тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­сти ми­тро­вач­ког За­во­да за јав­но здра­вље. У епи­де­ми­ји кју гро­зни­це у се­лу Но­ћај је у пе­ри­о­ду од 27. ја­ну­а­ра до 6. фе­бру­а­ра ре­ги­стро­ва­но укуп­но 31 обо­ле­ло ли­це, од ко­јих је 15 за­др­жа­но на ле­че­њу у ми­тро­вач­кој Оп­штој бол­ни­ци и пре­ма ре­чи­ма ле­ка­ра, њи­хо­во ста­ње је ста­бил­но и сви су ван жи­вот­не опа­сно­сти, ре­че­но је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре, ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак, 6. фе­бру­а­ра у За­во­ду за јав­но здра­вље у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Пре­ма при­ку­пље­ним епи­де­ми­о­ло­шким по­да­ци­ма нај­ве­ро­ват­ни­ји пут за­ра­жа­ва­ња је аеро­ге­ни, тј. уди­са­ње пра­ши­не за­ра­же­не узроч­ни­ком ове бо­ле­сти. То­ме је до­при­не­ло су­во и ве­тро­ви­то вре­ме у пр­вој не­де­љи ја­ну­а­ра, али и мо­гућ­ност уно­ше­ња за­ра­же­не пра­ши­не на оде­ћи и обу­ћи у за­тво­рен про­стор где је бо­ра­вио ве­ли­ки број љу­ди. Струч­ња­ци су утвр­ди­ли да је цен­тар за­ра­зе у Но­ћа­ју, где је у пр­ви мах обо­ле­ли сто­ча­ри ко­ји су би­ли у кон­так­ту са ов­ца­ма и кра­ва­ма. Ова бо­лест пре­но­си се са за­ра­же­них жи­во­ти­ња на чо­ве­ка, па су по­себ­но угро­же­ни сто­ча­ри, тр­гов­ци сто­ком и ве­те­ри­на­ри. Од­мах по про­гла­ше­њу за­ра­зе еки­пе ми­тро­вач­ких ве­те­ри­на­ра, Ре­пу­блич­ке ве­те­ри­нар­ске ин­спек­ци­је и Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де пред­у­зе­ли све нео­п­ход­не ме­ре на те­ре­ну. Ми­тро­вач­ки ве­те­ри­на­ри би­ли су ан­га­жо­ва­ни на узор­ко­ва­њу кр­ви сто­ке у Но­ћа­ју. У че­твр­так, 2. фе­бру­а­ра Ре­пу­блич­ка ве­те­ри­нар­ска ин­спек­ци­ја за­бра­ни­ла је до даљ­њег про­мет и тр­го­ви­ну сто­ком у Но­ћа­ју. Ко­на­чан број обо­ле­лих од кју гро­зни­це још ни­је по­знат, јер се мно­ги па­ци­јен­ти са лак­шим симп­то­ми­ма овог обо­ље­ња ја­вља­ју ле­ка­ри­ма, па чак и они ко­ји не др­же сто­ку. Но­ћај­ци твр­де да су сви обо­ле­ли на Бо­жић при­су­ство­ва­ли тур­ни­ру у ма­лом фуд­ба­лу ко­ји се одр­жа­вао у се­о­ској спорт­ској ха­ли, не­да­ле­ко од сточ­них фар­ми на ко­ји­ма има до­ста ова­ца. По­во­дом на­ста­ле си­ту­а­ци­је, у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи, 2. фе­бру­а­ра за­се­дао је штаб за су­зби­ја­ње за­ра­зних бо­ле­сти. Пред­сед­ник овог шта­ба и за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на ре­као је да не­ма ме­ста па­ни­ци по­што еки­пе струч­њка из ре­сор­них ми­ни­стар­ста­ва ре­дов­но пра­те си­ту­а­ци­ју. Ка­ко смо са­зна­ли, ве­те­ри­на­ри Ре­пу­блич­ке ве­те­ри­нар­ске ин­спек­ци­је вр­ше узор­ко­ва­ње кр­ви ова­ца, кра­ва и ко­за у Но­ћа­ју, а из ми­тро­вач­ког За­во­да за јав­но здра­вље апе­лу­ју да се сви они ко­ји осе­те симп­то­ме од­мах ја­ве ле­ка­ру да не и до­шло до ком­пли­ко­ва­ња бо­ле­сти. Исто­вре­ме­но апе­лу­је се и на сто­ча­ре да при­ли­ком кон­так­та са жи­во­ти­ња­ма оба­ве­зно ко­ри­сте по­себ­ну оде­ћу, ру­ка­ви­це и ма­ске, као и да опе­ру ру­ке то­плом во­дом и са­пу­ном. До за­кљу­че­ња на­шег ли­ста ни­смо до­би­ли ин­фор­ма­ци­је ко­је ме­ре ће на­да­ље би­ти спро­ве­де­не, да ли ће за­ра­же­не жи­во­ти­ње би­ти ле­че­не или уни­шта­ва­не и да ли ће Но­ћај би­ти ста­вљен под ка­ран­тин. Ј. Ј. Датум: 01.02.2012. ОП­ШТИ­НА ПЕ­ЋИН­ЦИ ЧЕ­ТВР­ТА­ЦИ­МА ПО­КЛО­НИ­ЛА 208 РА­ЧУ­НА­РА - Школ­ска сла­ва у зна­ку ра­чу­на­ра На све­то­сав­ским све­ча­но­сти­ма у свим ма­тич­ним и под­руч­ним шко­ла­ма на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци, 27. ја­ну­а­ра, пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве су уру­чи­ли на по­клон лап­топ ра­чу­на­ре свим уче­ни­ци­ма че­твр­тог раз­ре­да основ­не шко­ле. Ову ак­ци­ју је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у Пе­ћин­ци­ма по­кре­ну­ла про­шле го­ди­не, ка­да је до­де­ље­но укуп­но 184 ра­чу­на­ра. Са иде­јом да ова ак­ци­ја по­ста­не тра­ди­ци­ја, ове го­ди­не оп­шти­на Пе­ћин­ци је обез­бе­ди­ла 208 ра­чу­на­ра, ко­ли­ко укуп­но уче­ни­ка и по­ха­ђа че­твр­ти раз­ред основ­не шко­ле на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не. На све­ча­но­сти у Ши­ма­нов­ци­ма уче­ни­ци­ма је ком­пју­те­ре уру­чио пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци, Жив­ко Мар­ко­вић, ко­ји је том при­ли­ком ре­као да Ср­би­ја за­о­ста­је за раз­ви­је­ним зе­мља­ма ка­да је упо­тре­ба ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у пи­та­њу, а да кон­ти­ну­и­ра­ним спро­во­ђе­њем јед­не ова­кве ак­ци­је оп­шти­на Пе­ћин­ци хва­та ко­рак са све­том. – Ду­бо­ко сам убе­ђен да ће на­ша де­ца би­ти во­де­ћа у зе­мљи у овој обла­сти и да ће би­ти спрем­на да од­го­во­ре свим иза­зо­ви­ма ко­ји их че­ка­ју у бу­дућ­но­сти. Овом ак­ци­јом сву де­цу ста­вља­мо у рав­но­пра­ван по­ло­жај и сви у сти­ца­њу обра­зо­ва­ња стар­ту­ју са јед­на­ких по­зи­ци­ја. То је из­у­зет­но зна­чај­но, јер је оп­шти­на Пе­ћин­ци по­зна­та по ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ји, а на овај на­чин ства­ра­мо обра­зо­ва­ну и ква­ли­тет­ну рад­ну сна­гу, спо­соб­ну да од­го­во­ри свим зах­те­ви­ма при­вре­де. Оп­шти­на Пе­ћин­ци је у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на зна­чај­на сред­ства ула­га­ла у обра­зо­ва­ње кроз ре­но­ви­ра­ње згра­да шко­ла, бес­пла­тан пре­воз за уче­ни­ке основ­них шко­ла и ре­гре­си­ра­ње пре­во­за за сред­њо­школ­це и сту­ден­те. Уз то сти­пен­ди­ра­мо ве­ли­ки број сту­де­на­та и сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је­мо ап­сол­вент­ске екс­кур­зи­је у европ­ске ме­тро­по­ле, а у спорт ула­же­мо ви­ше сред­ста­ва не­го мно­го ве­ће сре­ди­не. Све то чи­ни­мо за­то што сма­тра­мо да је ула­га­ње у мла­де нај­бо­ље ула­га­ње – ка­же Жив­ко Мар­ко­вић. Ком­пју­те­ре че­твр­та­ци­ма пе­ћи­нач­ке основ­не шко­ле уру­чио је пред­сед­ник оп­шти­не Пе­ћин­ци Си­ни­ша Ву­ков. Он ка­же да је же­ља ло­кал­не са­мо­у­пра­ве да де­ца кроз игру и рад на ра­чу­на­ри­ма стек­ну но­ва зна­ња и но­ве ве­шти­не, ко­је ће им по­мо­ћи у да­љем обра­зо­ва­њу. – До­са­да­шње ис­ку­ство са ком­па­ни­ја­ма ко­је су до­шле да ра­де на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци нам го­во­ри, да је по­зна­ва­ње но­вих тех­но­ло­ги­ја је­дан од кључ­них еле­ме­на­та при­ли­ком тра­же­ња за­по­сле­ња. Ми­сли­мо да ће ова­кав при­ступ но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма, у ко­јем свим уче­ни­ци­ма обез­бе­ђу­је­мо јед­на­ке усло­ве за сти­ца­ње обра­зо­ва­ња, ода­гна­ти код њих страх од су­о­ча­ва­ња са но­вим ства­ри­ма и но­вим иза­зо­ви­ма. Ове го­ди­не је при­вре­да узе­ла знат­но ма­ње уче­шћа у на­бав­ци ра­чу­на­ра и ве­ћи­ну сред­ста­ва смо из­дво­ји­ли из бу­џе­та, али без об­зи­ра на кри­зу, ка­да су у пи­та­њу про­јек­ти ко­ји се ти­чу мла­дих љу­ди и про­јек­ти и про­гра­ми ко­ји се ти­чу на­ших гра­ђа­на ко­ји­ма је по­треб­на на­ша по­моћ, ту се не по­ста­вља пи­та­ње те­жи­не про­на­ла­же­ња сред­ста­ва. То су про­јек­ти и про­гра­ми ко­ји се мо­ра­ју ре­а­ли­зо­ва­ти то­ком го­ди­не, јер је то на­ша пре­вас­ход­на оба­ве­за – из­ја­вио је пред­сед­ник Ву­ков. За­до­вољ­ство ло­кал­не са­мо­у­пра­ве што је на­бав­ка ра­чу­на­ра и ове го­ди­не успе­шно спро­ве­де­на, над­ма­ши­ло је са­мо за­до­вољ­ство уче­ни­ка. – Лап­топ ће ми пу­но зна­чи­ти. Та­та ми је обе­ћао да ћу до­би­ти и ин­тер­нет, па ћу ра­чу­нар мо­ћи да ко­ри­стим за све што ми је по­треб­но за шко­лу – ре­као нам је Ни­ко­ла Бо­шњак из основ­не шко­ле у Пе­ћин­ци­ма. – Ја ћу да учим уз по­моћ ком­пју­те­ра. Мо­гу да на­ђем пре­ко ин­тер­не­та све што ме за­ни­ма из ге­о­гра­фи­је, би­о­ло­ги­је, из оби­ча­ја дру­гих на­ро­да, мо­гу да гле­дам фо­то­гра­фи­је гра­до­ва из чи­та­вог све­та, да уса­вр­ша­вам ен­гле­ски је­зик, да ис­тра­жу­јем шта све мо­же ком­пју­тер да ми пру­жи и да учим сва­шта још – спрем­но нам је од­го­во­ри­ла уче­ни­ца ши­ма­но­вач­ке основ­не шко­ле Ми­ли­ца Вор­ка­пић. – Имао сам ра­ни­је ра­чу­нар, али ни­сам имао лап­топ и ово ће ми пу­но зна­чи­ти за шко­лу. Ко­ри­сти­ћу га за уче­ње, али и за игри­це – ка­же Урош Ра­кић уче­ник пе­ћи­нач­ке основ­не шко­ле. Ду­шан Срећ­ков Датум: 25.01.2012. НА­ЦИ­О­НАЛ­НЕ ПЕН­ЗИ­ЈЕ ЗА ЕСТРАД­НЕ ЗВЕ­ЗДЕ - Ро­ди­ла ме мај­ка да бу­дем пе­ваљ­ка Ових да­на у јав­но­сти се по­ле­ми­ше о на­ци­о­нал­ним пен­зи­ја­ма ко­је до­би­ја ви­ше од 400 тзв. углед­них гра­ђа­на Ср­би­је, а за вр­хун­ски до­при­нос на­ци­о­нал­ној кул­ту­ри. Пен­зи­је за за­слу­жне до­де­љу­ју се већ пет го­ди­на, а ове го­ди­не на кон­курс за до­де­лу још 43 пен­зи­је ја­ви­ло се де­вет пу­та ви­ше кан­ди­да­та, пре­те­жно пе­ва­ча или бо­ље ре­че­но, естрад­них умет­ни­ка. При­мед­бе на до­де­лу ових пен­зи­ја сти­жу из јав­но­сти, али и из јед­ног де­ла Вла­де Ср­би­је. Јо­ван Кр­ко­ба­бић, пот­пред­сед­ник вла­де и екс­перт за пен­зи­о­нер­ска пи­та­ња пред­ло­жио је уки­да­ње ових пен­зи­ја. Ка­ко и не би, ка­да се за ову на­ме­ну из др­жав­ног бу­џе­та, тач­ни­је, бу­џе­та Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре из­два­ја 20 ми­ли­о­на ди­на­ра ме­сеч­но. По­је­ди­нач­ни из­нос пен­зи­је је 50.000 ди­на­ра, а за­слу­жни пен­зи­о­не­ри их до­би­ја­ју уз ре­дов­не пен­зи­је и то од сад па до­ве­ка. Ни­је стра­шно то што су ове пен­зи­је из­ми­шље­не и што тре­ба да их до­би­ју они ко­ји су оста­ви­ли тра­га у на­шој кул­ту­ри, већ је спор­но то што се над­ле­жни за ре­а­ли­за­ци­ју ове за­ми­сли ру­ко­во­де кри­те­ри­ју­ми­ма ду­го­го­ди­шњег кул­тур­ног по­ди­ла­же­ња на­род­ним ма­са­ма од ка­фа­на и ра­зних те­ле­ви­зи­ја, па до Бе­о­град­ске аре­не. Сво­јим ви­ше­де­це­ниј­ским ра­дом на бо­га­ће­њу срп­ске кул­ту­ре по ра­зно­ра­зним те­зга­ма ови за­слу­жни умет­ни­ци за­ра­ди­ли су знат­не су­ме нов­ца ко­је сто­је у сла­ма­ри­ци, док се па­ре са др­жав­них ја­сли по­ла­ко крц­ка­ју. Сва­ка част Ле­пој Лу­кић, Усни­ји Ре­џе­по­вој и оста­лим сла­ву­ји­ма на­ше на­род­не му­зи­ке, али де­ла ко­ја су за­ду­жи­ла на­ци­ју ваљ­да тре­ба да има­ју ма­ло ве­ћу те­жи­ну. По ло­ги­ци са­мо уве­се­ља­вај на­род, сва­ки град, се­ло и па­лан­ка у Ср­би­ји мо­гли би да пред­ло­же свог кан­ди­да­та ко­ји је ли­ком и де­лом за­слу­жио да до­би­ја ову пен­зи­ју. На при­мер у Ми­тро­ви­ци то би мо­гао да бу­де Бро­ћа. За­што да не? Пре­по­зна­тљив свим ге­не­ра­ци­ја­ма, пре­жи­вео све ре­жи­ме, за­пам­ћен по мно­го­број­ним из­ја­ва­ма сва­ком она­ко ди­рект­но, у ли­це, а на све то и сва­ки ди­нар би му до­бро до­шао. На­ци­о­нал­не пен­зи­је за­слу­жи­ли смо и сви ми ко­ји већ го­ди­на­ма стр­пљи­во жва­ће­мо и ва­ри­мо обе­ћа­ња на­ших по­ли­ти­ча­ра да ће нам сва­ке иду­ће го­ди­не жи­вот би­ти лак­ши. Ипак, то је на­ша ре­ал­ност. Од­у­век би­ло и увек ће би­ти. Још од до­ба ка­да су Те­сла и Пу­пин мо­ра­ли да оду са ових про­сто­ра да би не­што мо­гли да ура­де у жи­во­ту, па све до оних ко­ји би да­нас тре­ба­ли да ужи­ва­ју бла­го­де­ти на­ци­о­нал­них пен­зи­ја, али су дав­но оти­шли „пре­ко гра­не“ и сво­ја зна­ња и уме­ћа од­не­ли стран­ци­ма. Све ово био би оби­чан нон­сенс да не жи­ви­мо у др­жа­ви где део пен­зи­о­не­ра за­слу­ге за ми­ну­ли рад не тра­жи по кон­теј­не­ру и на­род­ним ку­хи­ња­ма, са­мо да би ус­пео да пре­жи­ви ме­сец са ре­до­вом пен­зи­јом. С дру­ге стра­не, са­гле­да­ва­ју­ћи на­шу ствар­ност, пе­ва­чи, сви­ра­чи, игра­чи, као до­бит­ни­ци на­ци­о­нал­них пен­зи­ја за уве­се­ља­ва­ње на­ро­да, мо­жда и ни­су из­не­на­ђе­ње. Ипак тре­ба зна­ти раз­ве­се­ли­ти овај на­род док га са сва­ке стра­не при­ти­ска­ју тран­зи­ци­о­не про­ме­не мла­дог де­мо­крат­ског дру­штва. Ни­је ни то ла­ко. У Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре се ваљ­да ру­ко­во­де оним чу­ве­ним – хле­ба и ига­ра. До ду­ше ма­ло ви­ше ига­ра, али шта да се ра­ди. Пе­сма нас је одр­жа­ла, њој­зи ’фа­ла. Ако се ова­ко на­ста­ви, он­да не тре­ба ни да чу­ди чи­ње­ни­ца што је све ви­ше так­ми­че­ња за пр­ви глас Ср­би­је, па и Сре­ма, Ви­шњи­ће­ва, Ма­рин­ко­ве Ба­ре, Цр­не Тра­ве итд. У Ср­би­ји је од­јед­ном све ви­ше слу­хи­ста ко­ји ра­чу­на­ју да је пе­ва­ње нај­и­спла­тљи­ви­ји по­сао од мла­до­сти, па до пен­зи­о­нер­ских да­на. Уго­ва­ра­ње пр­ве те­зге већ је за­лог за бу­дућ­ност, а на кра­ју рад­ног ве­ка к’о осво­јен бин­го – ре­дов­на пен­зи­ја, дво­стру­ко ве­ћа од про­сеч­не, па још на­ци­о­нал­на. Је­ле­на Јо­ви­чић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 18.01.2012. ПО­КРЕТ ЗА ЗА­ШТИ­ТУ И НЕ­ГО­ВА­ЊЕ РЕ­КЕ БО­СУТ - Да Бо­сут бу­де као што је не­кад био У ор­га­ни­за­ци­ји По­кре­та за за­шти­ту и не­го­ва­ње ре­ке Бо­сут у не­де­љу, 15. ја­ну­а­ра у са­ли Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду одр­жа­на је Кон­фе­рен­ци­ја за Бо­сут. На ску­пу се го­во­ри­ло о зна­ча­ју за­шти­те и не­го­ва­ња ре­ке Бо­сут и по­тре­би да она по­ста­не спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де, а све са ци­љем да Бо­сут бу­де као што је не­ка­да био. Кон­фе­рен­ци­ји су при­су­ство­ва­ли чла­ни­це Оп­штин­ског ве­ћа Би­ља­на Крч и Би­ља­на Са­рап, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Шид Ми­ро­слав Ја­њић, управ­ник Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де За­са­ви­ца Сло­бо­дан Си­мић, за­ме­ник ди­рек­то­ра На­ци­о­нал­ног пар­ка Фру­шка го­ра Ду­шан Пај­кић, као и пред­став­ни­ци Од­ре­да из­ви­ђа­ча „Ла­зар Би­бић“ Шид, Еко­ло­шког по­кре­та Шид и го­сти из Хр­ват­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. По­крет за за­шти­ту и не­го­ва­ње ре­ке Бо­сут, као не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја, осно­ван је сре­ди­ном 2011. го­ди­не и пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка По­кре­та Де­ја­на Бу­ла­то­ви­ћа је­дан од ци­ље­ва је ус­по­ста­вља­ње пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње и ко­ри­шће­ње фон­до­ва Европ­ске уни­је, ка­ко би се ре­ци Бо­сут вра­тио ста­ри сјај. Ре­ка Бо­сут те­че од Вин­ко­ва­ца у Хр­ват­ској све до ушћа у Са­ву код се­ла Бо­сут. Ско­ро је оста­ла без ри­бљег фон­да, та­ко да је у пла­ну по­ри­бља­ва­ње ре­ке са ша­ра­ном, ли­ња­ком и сму­ђом. Је­дан од глав­них за­да­та­ка овог По­кре­та је и спре­ча­ва­ње кри­во­ло­ва на ре­ци Бо­сут, те је та­ко фор­ми­ра­на Зе­ле­на па­тро­ла, са­ста­вље­на од чла­но­ва По­кре­та. Зе­ле­на па­тро­ла већ да­је пр­ве ре­зул­та­те, јер су до са­да из Бо­су­та из­ва­ђе­не ве­ли­ке ко­ли­чи­не мре­жа, вр­шки и елек­трич­не жи­це, ко­јом су уби­ја­не ри­бе. У пла­ну је и из­град­ња ви­ди­ков­ца, ко­ји ће се на­ла­зи­ти на по­зна­том ло­ка­ли­те­ту Гра­ди­на, из­ме­ђу Ва­ши­це и Ба­тро­ва­ца. По­кре­ну­те су и ак­ци­је чи­шће­ња при­о­ба­ља Бо­су­та, у ко­ји­ма уче­ству­ју чла­но­ви По­кре­та. По­крет за за­шти­ту и не­го­ва­ње ре­ке Бо­сут ус­по­ста­вио је до­бру са­рад­њу са оп­шти­ном Ни­јем­ци из Хр­ват­ске и у пла­ну је ре­а­ли­за­ци­ја за­јед­нич­ког про­јек­та ко­ји за циљ има спре­ча­ва­ње по­ја­ве со­чи­ви­це на ре­ци ко­ја про­у­зро­ку­је по­мор ри­бе по­ди­за­њем ми­ни бра­не, уз по­моћ ин­ве­сти­ра­ња че­шке вла­де. Вред­ност про­јек­та је се­дам хи­ља­да евра. По­крет за за­шти­ту и не­го­ва­ње ре­ке Бо­сут бро­ји пре­ко 500 чла­но­ва и сви они се за­јед­но за­ла­жу да Бо­сут по­ста­не чи­ста ре­ка. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 28.12.2011. ПУБЛИЦИСТИ МИРКУ ЂОРЂЕВИЋУ – НАГРАДА ЗА ТОЛЕРАНЦИЈУ - Толеранција је наша судбина Поводом Међународног дана толеранције, 16. новембра су, на свечаности у Бачкој Тополи, уручене годишње награде за толеранцију публицисти и преводиоцу Мирку Ђорђевићу из Шимановаца, глумици Мирјани Карановић, студенту Тибору Козми, постхумно Срђану Алексићу те општини Бачки Петровац. Награде су уручене по пети пут, под покровитељством председника Скупштине и Владе АП Војводине, у организацији Фондације Дунавски биро Нови Сад/Војводина, а уз подршку Независног друштва новинара Војводине. По­здра­вља­ју­ћи при­сут­не, пред­сед­ник Скуп­шти­не АП Вој­во­ди­не Шан­дор Еге­ре­ши је на­гла­сио да за Вој­во­ди­ну то­ле­ран­ци­ја зна­чи жи­вот. - На­ша за­јед­нич­ка суд­би­на је­сте за­јед­нич­ки жи­вот и то мо­ра да бу­де наш при­о­ри­тет. Ми не жи­ви­мо и не же­ли­мо да жи­ви­мо јед­ни по­ред дру­гих, већ јед­ни са дру­ги­ма - ре­као је Еге­ре­ши и до­дао да то­ле­ран­ци­ја не зна­чи гу­би­так на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, већ по­што­ва­ње пре­ма ком­ши­ја­ма и при­ја­те­љи­ма ко­ји су при­пад­ни­ци дру­гих на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца.   Ис­ти­чу­ћи ко­ли­ко је ва­жна ова ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­јом се раз­у­ме­ва­ње ме­ђу љу­ди­ма оја­ча­ва и осна­жу­је, пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић, ина­че и сам до­бит­ник на­гра­де за то­ле­ран­ци­ју 2009. го­ди­не, из­ме­ђу оста­лог је ре­као: - По­но­сни смо због то­га што је стра­шних де­ве­де­се­тих го­ди­на Вој­во­ди­на би­ла је­ди­на област у ко­јој ни­је би­ло ет­нич­ких су­ко­ба. Би­ло је про­те­ри­ва­ња љу­ди по на­ци­о­нал­ној осно­ви, али то ни­су чи­ни­ли гра­ђа­ни Вој­во­ди­не, ни­ти њи­хо­ве ком­ши­је. С об­зи­ром на то да нам је сви­ма ова те­ма ве­о­ма ва­жна, јер смо ми у ду­ху то­ле­ран­ци­је вас­пи­та­ни и у њој смо од­ра­сли, осе­ћам по­тре­бу да о њој го­во­рим из ду­ше. Наш циљ и за­да­так је­сте да дух то­ле­ран­ци­је ши­ри­мо да­ље на ге­не­ра­ци­је ко­је до­ла­зе; да их на­у­чи­мо да у чо­ве­ку пре­по­зна­ју чо­ве­ка, а не име, кр­ште­ни­цу или цр­кву у ко­јој се тај чо­век мо­ли. Ако им то пре­не­се­мо, он­да смо ис­пу­ни­ли наш за­да­так, јер то­ле­ран­ци­ја ни­је пи­та­ње оп­ште кул­ту­ре, већ пи­та­ње да ли је­си или ни­си чо­век. Реч има до­бит­ник на­гра­де Мир­ко Ђор­ђе­вић То­ле­ран­ци­ја зах­те­ва стал­ну бри­гу да би оја­ча­ла, ако је сла­ба­шна и ра­њи­ва, и да би оп­ста­ла та­мо где већ је­сте на­чин жи­во­та и део кул­ту­ре. Кад ме пи­та­ју да ли ја лич­но мо­гу по­зи­тив­но да ути­чем оним што пи­шем, го­во­рим, пре­во­дим, по­ма­ло сам скеп­тик, али кад је у пи­та­њу син­таг­ма „Не са­мо ја, не­го ми, љу­ди до­бре во­ље“, он­да пу­но то­га мо­же да се ура­ди и у том по­гле­ду ни­сам пе­си­ми­ста. Ни­је бит­но ко­ли­ко је љу­ди до­бре во­ље, бит­но је да они по­ку­ша­ва­ју да ка­жу ра­зум­ну реч и он­да кад окол­но­сти ни­су на­кло­ње­не ра­зу­му, већ мр­жњи и не­то­ла­ран­ци­ји. У том сми­слу, за нас ко­ји та­ко по­сту­па­мо не­ма ме­ста за пе­си­ми­зам. Ни­је ни на Ко­со­ву дра­ма без ре­ше­ња - ни­ти ће Ср­би са Ко­со­ва оти­ћи да жи­ве у Ру­си­ју, ни­ти ће Ал­бан­ци оти­ћи да жи­ве у Тан­за­ни­ју, или не знам где, би­ће про­на­ђен не­ки мо­дус, јер за­јед­нич­ки жи­вот не­ма ал­тер­на­ти­ву. Не­ма ме­ста на зе­мљи­ној ку­гли, не са­мо др­жа­ве или ре­ги­је, не­го не­ма ни се­о­це­та у ко­ме не­ма раз­ли­чи­тих, а од­у­век је та­ко и би­ло. У Ру­си­ји - где се Ср­би спре­ма­ју да оду, а што би би­ла тре­ћа се­о­ба Ср­ба - жи­ви 110 на­ци­ја и пу­но ве­ра, а ма­ње се зна и то да у Ру­си­ји по­сто­ји и ал­бан­ска ма­њи­на, та­ко да су до­га­ђа­ји код нас на Ко­со­ву по­ма­ло из­ви­ка­не си­ту­а­ци­је јер мно­ги­ма од­го­ва­ра да та­мо бу­де кон­флик­та. Је­ди­на фор­му­ла ко­ја ну­ди ре­ше­ње, и ту иде­ју ја стал­но про­мо­ви­шем и ви­дим да је све ви­ше љу­ди при­хва­та­ју, је­сте то­ле­ран­ци­ја. Ре­кло би се да сви зна­ју шта је то то­ле­ран­ци­ја, да је то „тр­пе­ти дру­го­га и под­но­сти­ти га“. То­ле­ран­ци­ја, ме­ђу­тим, не зна­чи да не­ко­га тре­ба тр­пе­ти; пра­ва де­фи­ни­ци­ја то­ле­ран­ци­је да­та је у Је­ван­ђе­љу и код Ро­зе Лук­сем­бург – ти из­во­ри се сла­жу да је то­ле­ран­ци­ја сло­бо­да за дру­гог, јед­на­ка као и мо­ја сло­бо­да ко­ја се ме­ри у од­но­су на сло­бо­ду пре­ма дру­гом. То­ле­ран­ци­ја, да­кле, не­ма ал­тер­на­ти­ву и не пред­ста­вља по­ли­тич­ки зах­тев. По­сто­ји још је­дан мо­ме­нат на ко­ји се че­сто за­бо­ра­вља. Бал­кан по­след­њих два­де­се­так го­ди­на бе­ле­жи нул­ти сте­пен то­ле­ран­ци­је, али ни­је све та­ко цр­но. У све­ту, од Бар­се­ло­не до Мо­скве и Аме­ри­ке, бра­не се док­тор­ске ди­сер­та­ци­је у ко­ји­ма се на­во­ди да по­сто­ји крај у Евро­пи где то­ле­ран­ци­ја по­сто­ји уз раз­не екс­це­се, су­да­ре и оспо­ра­ва­ња, а то је Вој­во­ди­на. Ср­би­ја је Вој­во­ди­ну до­би­ла као нај­е­вроп­ски­ји свој део, ре­скрип­том ца­ра Ле­о­пол­да И (ко­јим је, ина­че, по­диг­ну­та и цр­ква у Ши­ма­нов­ци­ма; о то­ме све­до­чи за­пис у пор­ти цр­кве). Ср­би су до­би­ли пу­на пра­ва, вер­ску и про­свет­ну ауто­но­ми­ју, а ка­сни­је, 1848/49. го­ди­не, под па­три­јар­хом Ра­ја­чи­ћем, до­би­ли су и по­ли­тич­ку ауто­но­ми­ју. По­ка­за­ло се да је кон­цепт то­ле­ран­ци­је истин­ски усво­јен у Вој­во­ди­ни; без об­зи­ра на ин­ци­ден­те, то је ре­ги­ја у ко­јој се го­во­ри два­де­се­так је­зи­ка. При­ча ко­ју лич­но фор­си­рам је­сте да је то­ле­ран­ци­ја не са­мо мо­гу­ћа, већ и ну­жна, у про­тив­ном – све се рас­па­да. То­ле­ран­ци­ја је сло­бо­да и за­то се те­шко усва­ја, тра­жи од­го­вор­ност и истин­ску хра­брост. То­ле­ран­ци­је у исто­ри­ји ни­је би­ло мно­го, али иде­ја се ни­ка­да ни­је га­си­ла. По­гре­шна је те­о­ри­ја: пр­во тре­ба да стек­нем си­лу, да не­ког осво­јим и он­да му тек по­ну­дим то­ле­ран­ци­ју... Твр­дим: Ако у ве­ри не­ма то­ле­ран­ци­је, он­да не­ма ни ве­ре, јер ни­ка­да на овом све­ту не­ће сви би­ти пра­во­слав­ни, ни­ти сви ка­то­ли­ци, ни­ти ће сви би­ти му­сли­ма­ни или бу­ди­сти. И до­бро је да је та­ко. Датум: 21.12.2011. ДОМ ЗДРА­ВЉА СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Пла­те ле­ка­ра пре­ма бро­ју па­ци­је­на­та Не­дав­но су у Скуп­шти­ни Ср­би­је усво­јен из­ме­не и до­пу­не за­кон о пла­та­ма у др­жав­ним ор­га­ни­ма ко­ји, из­ме­ђу оста­лог, до­но­си но­ви­не у об­ра­чу­ну за­ра­да у здрав­ству. Су­шти­на је да ће пла­те ле­ка­ра и ме­ди­цин­ских се­ста­ра за­ви­си­ти од бро­ја пре­гле­да­них па­ци­је­на­та. Дом здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца је­ди­ни је Дом здра­вља са под­руч­ја Срем­ског окру­га у ко­јем је по­че­ла при­ме­ну ова­ко­вог на­чи­на об­ра­чу­на за­ра­да и то као пи­лот про­је­кат. – Ка­пи­та­ци­о­ни тим ко­га чи­не ле­кар и ме­ди­цин­ска се­стра, од на­ред­не го­ди­не фи­нан­си­ра­ће се пре­ма бро­ју опре­де­ље­них па­ци­је­на­та. Тај број го­во­ри о то­ме ко­ли­ко је од­ре­ђе­ни ле­кар во­љен и при­хва­ћен од стра­не па­ци­јен­та, што пред­ста­вља пр­ви по­сту­лат ка­пи­та­ци­је. Дру­ги по­сту­лат ко­ји се пра­ти у по­ступ­ку ка­пи­та­ци­је је ра­ци­о­нал­ност, тре­ћи је ефи­ка­сност, а че­твр­ти уче­шће ле­ка­ра у пре­вен­тив­ним ак­тив­но­сти­ма – ка­же др На­да Зец Пет­ко­вић, ди­рек­тор­ка До­ма здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца. По­да­ци о бро­ју пре­вен­тив­них ак­ци­ја ко­је спро­во­де ода­бра­ни ле­ка­ри се сли­ва­ју у ба­зу по­да­та­ка РЗ­ЗО ко­ји ће да­ва­ти оце­не о ра­ду ле­ка­ра, од­но­сно ка­пи­та­ци­о­ног ти­ма. Оце­не се кре­ћу у оп­се­гу до 10, па ће та­ко ле­ка­ри ко­ји до­би­ју оце­ну пет за­др­жа­ти пла­ту на са­да­шњем ни­воу, ле­ка­ри ко­ји су ис­под ове вред­но­сти до­би­ће ма­њу пла­ту, а ле­ка­ри са ви­со­ким оце­на­ма до­би­ја­ће из­нос пла­те ве­ћи до 10 од­сто. – Све ово до­при­но­си мо­ти­ва­ци­ји ле­ка­ра и се­стре за рад, а па­ци­јент је за­до­вољ­ни­ји због ква­ли­тет­ни­јих услу­га ко­је је до­био. У на­шем До­му здра­вља про­це­нат па­ци­је­на­та ко­ји су се опре­де­ли за соп­стве­ног ле­ка­ра је пре­ко 78 од­сто – ре­кла нам је др На­да Зес Пет­ко­вић до­дав­ши: – Оно што нас за­бри­ња­ва је да су ка­пи­та­ци­јом об­у­хва­ће­не са­мо слу­жбе пе­ди­ја­три­је, оп­ште ме­ди­ци­не, ги­не­ко­ло­ги­је и сто­ма­то­ло­ги­је. Оста­ле на­ше слу­жбе ни­су у овом си­сте­му, па се бри­не­мо да ли ће сред­ства од­ре­ђе­на ка­пи­та­ци­јом би­ти до­вољ­на да се по­кри­је и рад ових слу­жби ка­да овај про­је­кат поч­не са прак­тич­ном при­ме­ном иду­ће го­ди­не – ре­чи су др Зец Пет­ко­вић. Ј. Јо­ви­чић Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 14.12.2011. БИТ­КА ЗА БЕ­БЕ У ОП­ШТОЈ БОЛ­НИ­ЦИ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Сти­гло пет ин­ку­ба­то­ра За­хва­љу­ју­ћи Ак­ци­ји „Бит­ка за бе­бе“, ко­ју спро­во­ди Фонд Б92, Оп­штој бол­ни­ци у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, тј. Оде­ље­њу за ги­не­ко­ло­ги­ју, аку­шер­ство и нео­на­то­ло­ги­ју до­ни­ра­но је пет но­вих ин­ку­ба­то­ра. Тим по­во­дом у че­твр­так, 8. де­цем­бра одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре у ми­тро­вач­кој бол­ни­ци, ко­јој су при­су­ство­ва­ли ди­рек­тор бол­ни­це и ње­гов за­ме­ник др Ми­ро­слав Кен­дри­шић и др Дра­ган Ма­ло­ба­бић, пред­став­ни­ци Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Фон­да Б92 Ве­ран Ма­тић, као до­на­то­ри, пред­став­ни­ци Цен­тра за ре­ци­кла­жу алу­ми­ни­јум­ског от­па­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и До­мис ен­те­ри­је­ра из Ла­ћар­ка. На Оде­ље­њу нео­на­то­ло­ги­је већ су сти­гла два но­ва ин­ку­ба­то­ра ко­ја су обез­бе­ди­ли Цен­тар за ре­ци­кла­жу алу­ми­ни­јум­ског от­па­да и До­мис ен­те­ри­је­ри, док ће пре­о­ста­ла три сти­ћи по­чет­ком на­ред­не го­ди­не, од ко­јих је сред­ства за ку­по­ви­ну два ин­ку­ба­то­ра из­дво­ји­ло Основ­но ту­жи­ла­штво Срем­ска Ми­тро­ви­ца, а је­дан ком­па­ни­ја Сир­ми­јум стил. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Оп­ште бол­ни­це у Срем­ској Ми­тро­ви­ци др Ми­ро­сла­ва Кен­дри­ши­ћа до­на­ци­ја у ви­ду пет ин­ку­ба­то­ра у окви­ру Ак­ци­је „Бит­ка за бе­бе“ од ве­ли­ког је зна­ча­ја за ми­тро­вач­ку бол­ни­цу, с об­зи­ром на то да је у то­ку пр­вих де­вет ме­се­ци ове го­ди­ну ро­ђе­но 1.133 бе­бе, од ко­јих је 112 бе­ба је би­ло при­ну­ђе­но да бу­де у ин­ку­ба­то­ру. Ка­ко је ре­као Ве­ран Ма­тић, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Фон­да Б92, до са­да је на­ба­вље­но 178 ин­ку­ба­то­ра, ко­ји су рас­по­ре­ђе­ни у пре­ко 40 гра­до­ва Ср­би­је. Ма­тић је још ис­та­као да ће то­ком на­ред­не го­ди­не Фонд Б92 по­кре­ну­ти још не­ке ак­ци­је, ко­је ће се ти­ца­ти уве­ћа­ња при­род­ног при­ра­шта­ја и по­бо­шља­ња усло­ва у срп­ским по­ро­ди­ли­шти­ма. Пре­ма ре­чи­ма пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца ће се увек ра­до по­др­жа­ти слич­не ак­ци­је, ка­ко би се сма­њио тренд не­га­тив­ног при­род­ног при­ра­шта­ја. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 07.12.2011. 36 ИЗ­БЕ­ГЛИЧ­КИХ ПО­РО­ДИ­ЦА ДО­БИ­ЛО КРОВ НАД ГЛА­ВОМ - Срећ­ков сре­ћан дан Бо­јан Пај­тић пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не, уру­чио је у Ири­гу кљу­че­ве ку­ћа за 36 из­бе­глич­ких по­ро­ди­ца, са те­ри­то­ри­је Вој­во­ди­не и то из Срем­ске Ми­тро­ви­це, Ири­га, Бе­о­чи­на, Но­вог Бе­че­ја, Жа­бља, Жи­ти­шта, Вр­ба­са и Ин­ђи­је. Све­ча­на до­де­ла кљу­че­ва вла­сни­ци­ма до­мо­ва, упри­ли­че­на је би­ла у но­вом дво­ри­шту по­ро­ди­це Срећ­ка Јо­ва­но­ви­ћа у Ири­гу у при­су­ству пред­став­ни­ка Фон­да за пру­жа­ње по­мо­ћи из­бе­глим, прог­на­ним и ра­се­ље­ним ли­ци­ма, Оп­шти­не Ириг и УН­ХЦР, ко­ји су парт­не­ри у овом про­гра­му. - Сва­ко де­те у овој зе­мљи мо­ра да има јед­на­ке шан­се за од­ра­ста­ње, а по­ро­ди­це усло­ве за при­сто­јан и до­сто­јан­ствен на­чин жи­во­та. Око 800 по­ро­ди­ца је обез­бе­ди­ло кров над гла­вом за­хва­љу­ју­ћи овом про­гра­му. До са­да је у овај про­грам уло­же­но око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра, од че­га је по­кра­јин­ска Вла­да из­дво­ји­ла 220 ми­ли­о­на ди­на­ра, а око 80 ми­ли­о­на ди­на­ра УН­ХЦР - из­нео је Бо­јан Пај­тић на све­ча­но­сти. Пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не, на­вео је и по­сто­је­ће про­гра­ме по­др­шке по­врат­нич­ким за­дру­га­ма у Хр­ват­ској и Бо­сни ко­је се ре­а­ли­зу­ју, те да не по­сто­ји за­дру­га ко­ја ни­је до са­да до­би­ла по­др­шку у ви­ду по­љо­при­вред­них ма­ши­на и се­тве­ног ма­те­ри­ја­ла у шта је уло­же­но око 51 ми­лион ди­на­ра. Пред­сед­ник оп­шти­не Вла­ди­мир Пе­тро­вић, из­нео је да му је дра­го што се је­дан ова­кав ди­ван до­га­ђај ор­га­ни­зу­је баш у Ири­гу, што је то са­мо по­твр­да ак­тив­но­сти ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у ре­ша­ва­њу про­бле­ма из­бе­глич­ких ли­ца. - Ми смо од усва­ја­ња Ло­кал­ног ак­ци­о­ног пла­на од 2009. го­ди­не па до да­нас ура­ди­ли мно­го то­га, за из­бе­гла и прог­на­на ли­ца. Гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал до­би­ло је 37 по­ро­ди­ца а 16 се­о­ских ку­ћа је от­ку­пље­но. Ура­ди­ли смо 30 про­је­ка­та ка­ко би по­ве­ћа­ли до­ход­не мо­гућ­но­сти на­шим бу­ду­ћим Ири­жа­ни­ма, ка­ко би за­јед­но гра­ди­ли бу­дућ­ност на­ше оп­шти­не - ка­же Пе­тро­вић. По­ро­ди­ца Јо­ва­но­вић из Ири­га, отац Бран­ко (59), мај­ка Дра­ги­ца (59), син Срећ­ко (33), сна­ја Зо­ри­ца (27) и унук Бран­ко (8), ко­ја је до­би­ла кљу­че­ве но­вог до­ма не кри­је ве­ли­ко за­до­вољ­ство и ра­дост, да по­сле уче­ста­лог се­ље­ња и под­ста­нар­ског жи­во­та, ду­гог 16 го­ди­на ко­нач­но је ре­ши­ла нај­ве­ћи про­блем од ка­ко су из­бе­гли из Кра­ји­не. - Ни­смо мо­гли да ве­ру­је­мо да смо до­би­ли кров над гла­вом. Би­ло је ве­о­ма те­шко. Отац ми је ин­ва­лид, мај­ка и су­пру­га ниг­де не ра­де, је­ди­но ја до­но­сим при­ход у ку­ћу. Од те јед­не мо­је пла­те пла­ћа­ли смо под­ста­нар­ску ки­ри­ју. Сад има­мо и плац од 20 ари, што ће нам би­ти мно­го лак­ше, не­што по­се­ја­ти, не­ку воћ­ку за­са­ди­ти, бар је на­ше - ка­же Срећ­ко Јо­ва­но­вић, ко­ји у ша­ли об­ја­шња­ва ка­ко се из­гле­да не зо­ве слу­чај­но Срећ­ко. У окви­ру ове све­ча­но­сти пот­пи­сан је и уго­вор о су­фи­нан­си­ра­њу згра­де за со­ци­јал­но ста­но­ва­ње у за­шти­ће­ним усло­ви­ма у Ко­ви­ну, у ко­јој ће 12 ста­но­ва би­ти пре­да­то на ко­ри­шће­ње по­ро­ди­ца­ма из ко­лек­тив­ног цен­тра ''Чар­дак'' у Ко­ви­ну. М. Н. Датум: 30.11.2011. ПО­ДЕ­ЉЕН ОГРЕВ СО­ЦИ­ЈАЛ­НО УГРО­ЖЕ­НИМ ПО­РО­ДИ­ЦА­МА - 50 то­на бри­ке­та на по­клон По­де­ла бри­ке­та за 180 нај­у­гро­же­ни­јих по­ро­ди­ца у Ру­ми на­ста­вље­на је 22. но­вем­бра. По­де­лу су пра­ти­ли и Не­над Бо­ро­вић, по­кра­јин­ски по­сла­ник и Да­ни­ца Је­ре­мић, ди­рек­тор­ка Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, као и Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не. – Пре три го­ди­не смо за­по­че­ли ак­тив­но­сти пру­жа­ња по­мо­ћи нај­у­гро­же­ни­ји­ма у огре­ву. Уме­сто др­ва, ове го­ди­не да­је­мо бри­ке­те ко­ји су и ква­ли­тет­ни­ји и ми­слим да ће обез­бе­ђе­них 50 то­на би­ти до­вољ­но. До са­да је тре­ћи­на по­ро­ди­ца до­би­ла ову по­моћ, а до кра­ја го­ди­не оче­ку­јем да ће сви би­ти збри­ну­ти. Уко­ли­ко бу­де по­треб­но, на­ста­ви­ће­мо и са јед­но­крат­ном нов­ча­ном по­мо­ћи. У сва­ком слу­ча­ју бу­џет је со­ци­јал­но од­го­во­ран и у ре­ба­лан­су да­је­мо зна­чај­на сред­ства за со­ци­јал­не по­тре­бе – из­ја­вио је Не­над Бо­ро­вић ко­ји је при­ли­ком ове по­де­ле по­ма­гао и у ис­то­ва­ра­њу бри­ке­та. Датум: 23.11.2011. УСПЕХ УЧЕ­НИ­КА СРЕД­ЊЕ ТЕХ­НИЧ­КЕ ШКО­ЛЕ „НИ­КО­ЛА ТЕ­СЛА“ ИЗ СРЕМ­СКЕ МИ­ТРО­ВИ­ЦЕ - Пр­ва на­гра­да на ме­ђу­на­род­ној из­ло­жби у За­гре­бу На за­гре­бач­ком ве­ле­сај­му у пе­ри­о­ду од 9. до 12. но­вем­бра одр­жа­на је нај­ве­ћа Ме­ђу­на­род­на из­ло­жба ино­ва­ци­ја и ино­ва­тив­них тех­но­ло­ги­ја. На из­ло­жби је уче­ство­вао ве­ли­ки број пред­став­ни­ка из це­лог све­та, као што су Ру­си­ја, САД, Ју­жна Ко­ре­ја, Тај­ван, Ма­ле­зи­ја, Тај­ланд, Ку­вајт, Иран, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Сло­ве­ни­ја, Че­шка, а је­ди­ни пред­став­ни­ци Ср­би­је би­ли су уче­ни­ци Сред­ње тех­нич­ке шко­ле „Ни­ко­ла Те­сла“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Уче­ни­ци Ми­лош Ми­ћић и Вла­ди­мир Сер­дар, су за­јед­но са сво­јим мен­то­ром про­фе­со­ром Ђо­ком Кр­сма­но­ви­ћем бо­ра­ви­ли у За­гре­бу, а по­зив за уче­шће су до­би­ли за­хва­љу­ју­ћи осво­је­ном пр­вом ме­сту на смо­три „Ино­ва мла­дих“, ко­ја је та­ко­ђе одр­жа­на у За­гре­бу у ма­ју ме­се­цу ове го­ди­не. Ра­до­ви из обла­сти елек­тро­тех­ни­ке и ро­бо­ти­ке уче­ни­ка че­твр­тог раз­ре­да ми­тро­вач­ке Сред­ње тех­нич­ке шко­ле, ко­је је пред­во­дио мен­тор Ђо­ка Кр­сма­но­вић, би­ли су убе­дљи­во нај­бо­љи ме­ђу при­спе­лим ра­до­ви­ма из 15 зе­ма­ља све­та и оду­ше­ви­ла су све при­сут­не. - Овај пут смо уз уре­ђај 3Д лед дис­плеј, по­не­ли и уса­вр­ше­ну вер­зи­ју са ве­ћом ре­зо­лу­ци­јом. Оба ра­да су би­ла из­у­зет­но за­па­же­на, а ме­ђу­на­род­ни жи­ри је до­де­лио зла­то за ино­ва­тив­ност и кре­а­тив­ност. Наш штанд је био из­у­зет­но по­се­ћен, а мом­ци су об­ја­шња­ва­ли прин­цип ра­да и тех­нич­ка ре­ше­ња на­ших уре­ђа­ја – ка­же про­фе­сор Кр­сма­но­вић. Уче­ни­ци Сред­ње тех­нич­ке шко­ле „Ни­ко­ла Те­сла“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји су на овој Ме­ђу­на­род­ној из­ло­жби осво­ји­ли злат­но од­лич­је, пред­ста­вља­ју од­лич­не ам­ба­са­до­ре свог гра­да и зе­мље. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 09.11.2011. БРИ­ГА ЗА СТА­РАЧ­КА ДО­МА­ЋИН­СТВА - Све­тлост у да­ни­ма ста­ро­сти и са­мо­ће, РУМА - Више од сто студената добија оштинску стипендију БРИ­ГА ЗА СТА­РАЧ­КА ДО­МА­ЋИН­СТВА - Све­тлост у да­ни­ма ста­ро­сти и са­мо­ће То­ком ок­то­бра ко­ји се у це­лом све­ту обе­ле­жа­ва као Ме­сец ста­рих, пред­став­ни­ци Цен­тра за со­ци­јал­ни рад „Са­ва“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це об­и­шли су 300 ста­рач­ких са­мач­ких до­ма­ћин­ства на про­сто­ру Гра­да. Ова до­ма­ћин­ства ко­ри­сни­ци су јед­но­крат­не со­ци­јал­не по­мо­ћи, као и про­гра­ма по­мо­ћи ге­рон­то­до­ма­ћи­ца ко­ји се обез­бе­ђу­ју за­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма из бу­џе­та Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. По­сле­дег да­на ок­то­бра, са пред­став­ни­ци­ма Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, об­и­шли смо два ста­рач­ка до­ма­ћин­ства у Чал­ми и Но­ћа­ју. Хла­дан је­се­њи дан и пут по­кри­вен ма­глом је­два нас је до­вео до ку­ће Ра­ди­во­ја и Сто­је Ми­ла­ко­вић у Чал­ми. Ово дво­је ста­рих љу­ди, на пра­гу де­ве­те де­це­ни­је жи­во­та, бо­ле­сни и уса­мље­ни пре­пу­ште­ни су на бри­гу др­жа­ви. Ми­ла­ко­ви­ћи су нас ср­дач­но при­ми­ли у ма­лој, али уред­ној и то­плој ку­ћи. Сто­ја је из­гу­би­ла јед­но око, три пу­та је опе­ри­са­на, а Ра­ди­вој је у ин­ва­лид­ским ко­ли­ци­ма без јед­не но­ге. Ка­ко су нам ре­кли, има­ју си­на и ћер­ку ко­ји су за­сно­ва­ли по­ро­ди­це, па не­ма­ју вре­ме­на да оби­ла­зе сво­је ста­ре ро­ди­те­ље. – Ћер­ка је у Бе­о­гра­ду, где ће да па­ли ауто и тро­ши сво то го­ри­во да би до­шла дов­де. Не­ка је – ре­кла нам је Сто­ја. Она се за­хва­ли­ла Гра­ду и Цен­тру за со­ци­јал­ни рад на ука­за­ној по­мо­ћи ко­ју им пру­жа ге­рон­то­до­ма­ћи­ца Нај­да Ран­ђе­ло­вић. Сто­ја је би­ла пу­на хва­ле за ге­рон­то­до­ма­ћи­цу Нај­ду, ко­ја пе­ре и пре­слва­чи Ра­ди­во­ја, ку­ва, оба­вља све кућ­не по­сло­ве и ста­ра се да обо­је на вре­ме узи­ма­ју ле­ко­ве. Нај­да их по­се­ћу­је три пу­та у то­ку сва­ког рад­ног да­на, а до­ла­зи и ви­кен­дом ако је по­зо­ву. Док смо раз­го­ва­ра­ли са ба­ка Сто­јом, њен су­пруг Ра­ди­вој ни­је мо­гао да са­кри­је су­зе. Иако ово дво­је ста­рих љу­ди има обез­бе­ђе­ну со­ци­јал­ну и по­моћ ге­рон­то­до­ма­ћи­це на њи­хо­вим ли­ци­ма ви­де­ла се ту­га ко­ју су по­ку­ша­ли да са­кри­ју. Има­ју по­ро­ди­цу, а ипак су та­ко са­ми. Да­ле­ко је Ми­тро­ви­ца, а још да­ље Бе­о­град ка­да ро­ђе­на де­ца тре­ба да по­мог­ну стар­ци­ма ко­ји­ма „са­мо“ ду­гу­ју свој жи­вот. У Но­ћа­ју, по­се­тли смо Ми­ло­са­ву Бож­ја­ко­вић, ста­ри­цу од 84 го­ди­не ко­ја жи­ви са­ма. Ба­ка Ми­ло­са­ва иако по­крет­на и још увек пу­на жи­во­та те­шко је бо­ле­сна. Сва род­би­на јој је по­мр­ла па се је­ди­но осла­ња на по­моћ Цен­тра за со­ци­јал­ни рад. У по­се­ту јој ре­дов­но до­ла­зи ге­рон­то­до­ма­ћи­ца Љи­ља­на Бу­гар­ски ко­ја јој по­ма­же у ку­ћи и ре­дов­но да­је те­ра­пи­ју. Док смо раз­го­ва­ра­ли са ба­ка Ми­ло­са­вом ко­ју же­ља за жи­во­том и сми­сао за ху­мор упр­кос све­му ни­су на­пу­сти­ли, не­ко­ли­ко пу­та смо се од ср­ца на­сме­ја­ли. – Се­ди­те де­цо, ево сад ће ка­фа – стал­но је по­на­вља­ла Ми­ло­са­ва и у јед­ном тре­нут­ку до­да­ла: – Ис­при­ча­ла би’ вам и је­дан виц, ал’ не­ћу, сра­мо­та ме је, ов­де има му­шких. Ба­ка Ми­ло­са­ва нас је по­ча­сти­ла ка­фом и ки­фли­ца­ма, а на­па­ћен по­глед и из­бо­ра­но ли­це оза­ри­ло се због на­ше по­се­те. Она се за­хва­ли­ла на по­мо­ћи ге­рон­то­да­ма­ћи­це, као и нов­цу ко­ји је до­би­ла за ку­по­ви­ну нео­п­ход­них ле­ко­ва. Ма­лу и тро­шну ку­ћу ис­пу­ни­ла је ра­дост због на­шег при­су­ства. Ба­ка Ми­ло­са­ва ко­ја во­ли да при­ча и да се дру­жи, по­сле не­ког вре­ме­на ис­пра­ти­ла нас је ма­шу­ћи и по­зи­ва­ју­ћи да је опет по­се­ти­мо. Вра­ћа­ју­ћи се за Ми­тро­ви­цу са осе­ћа­јем гор­чи­не због људ­ских суд­би­на ко­је су сти­ца­јем окол­но­сти или не­бри­гом нај­бли­жих по­ста­ле ту­жне при­че, је­ди­на све­тлост би­ла је чи­ње­ни­ца да о овим љу­ди­ма ипак има ко да бри­не. Ј. Јо­ви­чић РУМА - Више од сто студената добија ооштинску стипендију Чла­но­ви Оп­штин­ског ве­ћа су на сво­јој 74. сед­ни­ци до­не­ли три од­лу­ке о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма од­лу­ка о сти­пен­ди­ра­њу сту­де­на­та, спор­ти­ста и уче­ни­ка сред­њих шко­ла. Основ­ни циљ свих ових од­лу­ка је да се под­стак­не обра­зо­ва­ње и раз­вој спор­та у рум­ској оп­шти­ни, а кроз фи­нан­сиј­ску по­моћ ко­ју ће до­би­ја­ти успе­шни уче­ни­ци, сту­ден­ти и спор­ти­сти. Пред­ла­гач ових из­ме­на од­лу­ка о сти­пен­ди­ја­ма, ко­је ће се до­де­љи­ва­ти за школ­ску 2011 - 2012. го­ди­ну, је Оде­ље­ње дру­штве­них де­лат­но­сти. Ка­да је реч о сту­ден­ти­ма но­вом од­лу­ком је огра­ни­чен број сти­пен­ди­ја ко­је се до­де­љу­ју сту­ден­ти­ма дру­гог сте­пе­на ди­плом­ске ака­дем­ске сту­ди­је (ма­стер) на 15, а за­др­жа­на је од­ред­ба о бро­ју сти­пен­ди­ја ко­је се до­де­љу­ју сту­ден­ти­ма пр­ве го­ди­не сту­ди­ја пр­вог сте­пе­на. Број сти­пен­ди­ја ко­је се до­де­љу­ју сту­ден­ти­ма од дру­ге до по­след­ње го­ди­не сту­ди­ја пр­вог сте­пе­на - основ­не ака­дем­ске или стру­ков­не сту­ди­је је 70. Да­кле, у овом слу­ча­ју реч је о укуп­но 100 сти­пен­ди­ја ко­је се да­ју за 10 ме­се­ци у из­но­су од 7.050 ди­на­ра ме­сеч­но. Но­во­у­ве­де­ни услов је да сти­пен­ди­је не мо­гу до­би­ти сту­ден­ти ста­ри­ји од 26 го­ди­на, до­дат­ни бод до­би­ја­ју они ко­ји сту­ди­ра­ју ме­ди­ци­ну, сто­ма­то­ло­ги­ју, фар­ма­ци­ју, гра­ђе­ви­ну, елек­тро­тех­ни­ку или ар­хи­тек­ту­ру. Исто­вре­ме­но, кан­ди­да­ти из осе­тљи­вих дру­штве­них гру­па, ма­те­ри­јал­но угро­же­ни, без ро­ди­те­ља или са са­мо­хра­ним ро­ди­те­љем, Ро­ми или ин­ва­ли­ди, има­ју пред­ност. Ка­да је реч о сти­пен­ди­ра­њу сред­њо­шко­ла­ца, за­др­жан је број сти­пен­ди­ја од про­шле го­ди­не, да­кле 20. Сва­ка сред­ња шко­ла да­ва­ће пред­лог за пет сво­јих уче­ни­ка, два нај­бо­ља уче­ни­ка, као и по три из ма­те­ри­јал­но угро­же­них по­ро­ди­ца са од­лич­ним успе­хом. Ви­си­на ових сти­пен­ди­ја је 3.000 ди­на­ра, а но­ви­на је да пра­во на до­де­лу сти­пен­ди­ја има­ју сви ре­дов­ни уче­ни­ци сред­њих шко­ла са пре­би­ва­ли­штем на те­ри­то­ри­ји рум­ске оп­шти­не ко­ји су при­пад­ни­ци ром­ске по­пу­ла­ци­је. Њи­хов уку­пан број би­ће утвр­ђен на­кнад­но, на осно­ву из­ве­шта­ја о бро­ју ре­дов­них уче­ни­ка у сва­кој рум­ској сред­њој шко­ли, као и из­ве­шта­ја Цен­тра за со­ци­јал­ни рад о бро­ју ре­дов­них уче­ни­ка Ро­ма ко­ји по­ха­ђа­ју сред­ње шко­ле ко­је су ван те­ри­то­ри­је рум­ске оп­шти­не. И ко­нач­но, од­ре­ђе­не из­ме­не су и у ка­те­го­ри­ји уче­ни­ка или сту­де­на­та ко­ји су и из­у­зет­ни спор­ти­сти. Од­лу­ком се пред­ви­ђа да кан­ди­да­ти мо­ра­ју има­ти пре­би­ва­ли­ште на те­ри­то­ри­ји рум­ске оп­шти­не, да не­ма­ју за­кљу­чен про­фе­си­о­нал­ни уго­вор, да су чла­но­ви спорт­ског клу­ба ко­ји је члан Оп­штин­ског са­ве­за спор­то­ва, има­ју ста­тус ре­дов­ног уче­ни­ка или сту­ден­та и да ни­су ко­ри­сни­ци сти­пен­ди­ја вр­хун­ским спор­ти­сти­ма ко­је до­де­љу­је Ре­пу­бли­ка. Но­ви­на је и пра­во на до­де­лу до­дат­них пет сти­пен­ди­ја спор­ти­сти­ма ко­ји се так­ми­че у ка­те­го­ри­ји олим­пиј­ског екип­ног спор­та. Да­кле, по овим из­ме­на­ма уме­сто 10 би­ће до­де­ље­но 15 спорт­ских сти­пен­ди­ја. Датум: 02.11.2011. ЗА­ВР­ШЕ­НА ДРА­МА ПО­РО­ДИ­ЦЕ ПРЕ­РА­ДО­ВИЋ - Ма­ла Ан­дри­ја­на ко­нач­но до­би­ла ро­ди­те­ље По­ро­дич­на дра­ма Го­ра­на и Ду­брав­ке Пре­ра­до­вић из Ши­да на­по­кон је за­вр­ше­на, ка­да су 7. ок­то­бра до­би­ли ре­ше­ње о усва­ја­њу ма­ле Ан­дри­ја­не. Сви они ко­ји су пра­ти­ли ме­ди­је упо­зна­ти су са про­бле­мом ко­ји се ја­вио ка­да је Цен­тар за со­ци­јал­ни рад из Ши­да до­нео од­лу­ку да се јед­но­го­ди­шња де­вој­чи­ца оду­зме хра­ни­тељ­ској по­ро­ди­ци Пре­ра­до­вић, у ко­јој је сме­ште­на од са­мог ро­ђе­ња, и да се не до­зво­ли да син и сна­ја хра­ни­те­ља усво­је де­вој­чи­цу. На­кон раз­го­во­ра ко­ји су се во­ди­ли на ре­ла­ци­ји ло­кал­на са­мо­у­пра­ва – Цен­тар за со­ци­јал­ни рад, чи­тав про­цес око пре­да­је де­те­та дру­гој по­ро­ди­ци об­у­ста­вљен је од стра­не по­кра­јин­ских струк­ту­ра вла­сти до утвр­ђи­ва­ња ис­прав­но­сти од­лу­ке Цен­тра. За­хва­љу­ју­ћи по­др­шци ме­ди­ја, гра­ђа­на Ши­да и пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, од­лу­че­но је да Го­ран и Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић мо­гу да усво­је ма­лу Ан­дри­ја­ну, а цео про­цес усва­ја­ња окон­чан је по­чет­ком ок­то­бра, ка­да је ма­ла На­на до­би­ла ма­му и та­ту ко­ји је во­ле нај­ви­ше на це­лом све­ту. Да под­се­ти­мо, Го­ран и ње­го­ва су­пру­га Ду­брав­ка би­ли су на са­мом вр­ху по­тен­ци­јал­них усво­ји­те­ља ма­ле Ан­дри­ја­не, ко­ја је у њи­хов дом до­шла са 17 да­на. Ме­ђу­тим на­кон го­ди­ну да­на Цен­тар за со­ци­јал­ни рад Шид на­пра­сно је од­лу­чио да јед­но­го­ди­шњу де­вој­чи­цу пре­да дру­гој по­ро­ди­ци. Та­да је усле­ди­ла ре­ак­ци­ја ме­шта­на Ши­да ко­ји су про­те­сто­ва­ли ис­пред Цен­тра за со­ци­јал­ни рад. На­кон ин­тер­вен­ци­је пред­сед­ни­це оп­шти­не Шид На­та­ше Цвјет­ко­вић и по­кра­јин­ских струк­ту­ра вла­сти слу­чај је сто­пи­ран и од­лу­че­но је да ма­ла На­на, ка­ко јој сви те­па­ју, остав­не код Пре­ра­до­ви­ћа и да се от­поч­не про­цес при­ла­го­ђа­ва­ња. Од ка­ко је про­цес усва­ја­ња Ан­дри­ја­не окон­чан у ку­ћи Пре­ра­до­ви­ћа је ве­се­ло, игри и пе­сми не­ма кра­ја, а раз­ми­шља се и о про­ши­ре­њу по­ро­ди­це, ка­ко би ма­ла На­на до­би­ла и ба­ту или се­ку. По­сле све­га што је ова ху­ма­на по­ро­ди­ца про­шла, њи­хо­вој сре­ћи ни­је би­ло кра­ја ка­да су до­би­ли па­пи­ре ко­ји­ма је и зва­нич­но Ан­дри­ја­на по­ста­ла њи­хо­ва ћер­ка. Нај­ва­жни­је од све­га је чи­ње­ни­ца да са­да јед­но­и­по­го­ди­шња На­на ко­нач­но има ро­ди­те­ље ко­ји је во­ле и бри­ну о њој. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 26.10.2011. ЗА­ВР­ШЕН ПО­ПИС СТА­НОВ­НИ­ШТВА У СР­БИ­ЈИ - Ма­ње Сре­ма­ца у од­но­су на 2001. го­ди­ну По­пис ста­нов­ни­штва у Ср­би­ји зва­нич­но је за­вр­шен кра­јем про­шле не­де­ље, а пр­ви пре­ли­ми­нар­ни по­да­ци го­во­ре да је у Ср­би­ји ско­ро 300.000 ста­нов­ни­ка ма­ње не­го што је то би­ло пре де­сет го­ди­на. Пре­ма пр­вим по­да­ци­ма у Сре­му жи­ви за око 10 од­сто ма­ње ста­нов­ни­ка не­го што је то би­ло пре де­сет го­ди­на, а је­ди­на оп­шти­на у ре­ги­о­ну ко­ја је зна­чај­но сма­њи­ла тренд опа­да­ња бро­ја ста­нов­ни­ка је Ин­ђи­ја. Струч­ња­ци сма­тра­ју да је раз­лог за дра­стич­но сма­ње­ње бро­ја ста­нов­ни­ка пад на­та­ли­те­та и исе­ља­ва­ње, ко­је је усло­вље­но еко­ном­ским при­ли­ка­ма. Од бли­зу 86.000 ста­нов­ни­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци на овом по­пи­су је об­у­хва­ће­но око 82,5 хи­ља­да ли­ца. Ру­ма је пре­ма по­пи­су из 2001. го­ди­не има­ла 60.000 ста­нов­ни­ка, а пре­ли­ми­нар­ни по­да­ци са овог по­пи­са го­во­ре да број по­пи­са­них за око 4.000 ста­нов­ни­ка ма­ње не­го пре де­сет го­ди­на. Ка­ко је на­чел­ник Оде­ље­ња ста­ти­сти­ке Срем­ска Ми­тро­ви­ца Бран­ко Дра­ги­шић ре­као, тре­ба узе­ти у об­зир да ови по­да­ци пред­ста­вља­ју број ис­пу­ње­них П1 обра­за­ца и да то ни­је та­чан број по­пи­са­них ли­ца, јер су у по­пис ушла и она ли­ца ко­ја су се мо­мен­тал­но за­те­кла у од­ре­ђе­ној оп­шти­ни на дан 30. сеп­тем­бар, ко­ји је био кри­ти­чан мо­ме­нат за по­пис, јер су то гра­ђа­ни ко­ји су при­вре­ме­но бо­ра­ви­ли у оп­шти­ни у ко­јој су по­пи­са­ни или су би­ли стран­ци. Оп­шти­на Пе­ћин­ци бе­ле­жи пад бро­ја ста­нов­ни­ка у од­но­су на 2001. го­ди­ну за не­ких 10 од­сто, то јест за 1.495 ли­ца, а нај­ви­ше ста­нов­ни­ка има на­се­ље­но ме­сто Ши­ма­нов­ци. У Ста­рој Па­зо­ви за­бе­ле­же­но око 67 хи­ља­да ста­нов­ни­ка, што је сли­чан број оном из 2001. го­ди­не, док се број ста­нов­ни­ка у ири­шкој оп­шти­ни нај­ви­ше сма­њио, за око 13 од­сто. У Ин­ђи­ји пре­ма пр­вим пре­ли­ми­нар­ним по­да­ци­ма 48.515 ста­нов­ни­ка, а раз­лог то­ме је што ова оп­шти­на има раст укуп­ног бро­ја за­по­сле­них. У оп­шти­ни Шид број ста­нов­ни­ка је опао за око де­вет од­сто у од­но­су на 2001. го­ди­ну, па је за­кључ­но са 18. ок­то­бром по­пи­са­но око 35.300 ста­нов­ни­ка. Пре­ма по­да­ци­ма од пре де­сет го­ди­на у Сре­му је жи­ве­ло бли­зу 336.000 ста­нов­ни­ка, од че­га је нај­ве­ћи број био ста­ро­сти из­ме­ђу 50 и 54 го­ди­не. Еви­дент­но је да ће овај по­пис да­ти по­дат­ке са ма­њим бро­јем Сре­ма­ца, јер је сто­па мор­та­ли­те­та ве­ћа у од­но­су на сто­пу на­та­ли­те­та. Пр­ви сиг­на­ли го­во­ре да ће нај­ве­ћа на­се­ља на­ста­ви­ти да ра­сту, док ма­њи гра­до­ви, а на­ро­чи­то се­ла бе­ле­же пад бро­ја ста­нов­ни­ка. М. Н. Датум: 19.10.2011. ТРИ­БИ­НА О РЕ­ФОР­МИ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА - Шко­ло­ва­ње за Тр­жи­ште ра­да У че­твр­так, 13. ок­то­бра у про­сто­ри­ја­ма Град­ске ку­ће у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је јав­на три­би­на на те­му Ре­фор­ма обра­зо­ва­ња у Сре­му као по­др­шка при­вред­ном раз­во­ју. Три­би­ну је ор­га­ни­зо­вао Од­бор за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру, омла­ди­ну и спорт Скуп­шти­не АП Вој­во­ди­не у са­рад­њи са Гра­дом Срем­ска Ми­тро­ви­ца, уз по­др­шку Ми­си­је ОЕБС-а у Ср­би­ји. По­ред ор­га­ни­за­то­ра, на три­би­ни су уче­ство­ва­ли пред­став­ни­ци срем­ских ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, сред­њих шко­ла, Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду, сту­дент­ских и не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, као и ин­ве­сти­то­ра. Циљ три­би­не био је да оку­пи пред­став­ни­ке дру­штве­ног и по­ли­тич­ког жи­во­та ко­ји мо­гу да до­при­не­су уна­пре­ђе­њу усло­ва за шко­ло­ва­ње ка­дро­ва у скла­ду да по­тре­ба­ма Тр­жи­шта ра­да. Ово је са­мо пр­ва од три­би­на ко­је ће се ор­га­ни­зо­ва­ти по­во­дом ре­фор­ме обра­зо­ва­ња ко­ја је на­ја­вље­на за иду­ћу го­ди­ну. Бу­ду­ћи да већ го­ди­на­ма уна­зад, шко­ле у Ср­би­ји обра­зу­ју ка­дро­ве ко­ји се го­ми­ла­ју на еви­ден­ци­ја­ма За­во­да за тр­жи­ште ра­да, на­ја­вље­на ре­фор­ма сред­њег обра­зо­ва­ња тре­ба­ло би да по­ну­ди ре­ше­ње за овај про­блем. – По­сто­је­ћи си­стем обра­зо­ва­ња на не­ки на­чин пред­ста­вља оп­те­ре­ће­ње за Тр­жи­ште ра­да, јер на еви­ден­ци­ју не­за­по­сле­них упу­ћу­је го­то­во ис­кљу­чи­во су­фи­ци­тар­не ка­дро­ве. У пред­сто­је­ћој ре­фор­ми обра­зо­ва­ња мо­ра се ус­по­ста­ви­ти са­рад­ња са тр­жи­штем ра­да ка­ко би се при­ли­ком кре­и­ра­ња упи­сне по­ли­ти­ке узе­ло у об­зир ко­ја за­ни­ма­ња и ка­дро­ви су да­нас за­и­ста по­треб­ни овој др­жа­ви. То су пре све­га ин­жи­ње­ри ма­шин­ства, ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја и ин­фор­ма­ти­ке, де­фек­то­ло­зи. Да­кле, ре­фор­ма тре­ба да бу­де да бу­де усме­ре­на ка то­ме се спре­чи да­љи при­лив ђа­ка са су­фи­ци­тар­ним за­ни­ма­њи­ма – ре­као је Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва. Проф. др Ми­ро­слав Ве­ско­вић, рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду је на три­би­ни ис­та­као да је оба­ве­за Уни­вер­зи­те­та да фор­ми­ра ка­дро­ве ко­ји су по­треб­ни на­шој при­вре­ди, па ће се у на­ред­ном пе­ри­о­ду тра­жи­ти од­го­ва­ра­ју­ћи сту­диј­ски про­гра­ми ко­ји би од­го­ва­ра­ли овом зах­те­ву. У Сре­му, ре­као је Ве­ско­вић, нај­по­треб­ни­ји су ка­дро­ви из обла­сти тех­нич­ко-тех­но­ло­шких ди­сци­пли­на, др­во­пре­ра­ђи­вач­ке и шу­мар­ске стру­ке. Ре­фор­ма обра­зов­ног си­сте­ма је сва­ка­ко нео­п­ход­на, али не од кра­ја, већ од ње­го­вог по­чет­ка. Над­ле­жни у По­кра­ји­ни као да су за­бо­ра­ви­ли да је дуг пут до фа­кул­те­та и да обра­зо­ва­ње по­чи­ње у основ­ној шко­ли, ко­је не­ма­ју ни че­сти­те кре­де и сун­ђер, а ка­мо­ли не­ко са­вре­ме­но на­став­но сред­ство. За­ста­ре­ле на­став­не ме­то­де ко­је се још увек при­ме­њу­ју у на­шим шко­ла­ма ни­су и не­ће по­мо­ћи де­ци да се пра­вил­но усме­ре ка ода­би­ру свог бу­ду­ћег за­ни­ма­ња. Пре­ко­мер­на про­дук­ци­ја тзв. су­фи­ци­тар­них ка­дро­ва са­да ће, ка­ко је на­ја­вље­но на три­би­ни, би­ти за­ме­ње­на обра­зо­ва­њем за по­тре­бе при­вре­де, што и ни­је та­ко ло­ше под усло­вом да при­вре­да по­сто­ји. Оста­ло је не­ја­сно и ка­ко ће, ре­ци­мо, де­те ко­је же­ли да бу­де ме­ди­цин­ски тех­ни­чар при­ста­ти да се ба­ви пре­ра­дом др­ве­та због по­тре­ба при­вре­де. Шко­ле и ђа­ци у Ср­би­ји су до са­да мно­го пу­та би­ли за­мор­чи­ћи про­свет­них моћ­ни­ка, па ће пре­жи­ве­ти и овај екс­пе­ри­мент, а по­сле­ди­це ће се ви­де­ти ка­да се за пар го­ди­на из­јед­на­чи број су­фи­ци­тар­них и де­фи­ци­тар­них за­ни­ма­ња на Тр­жи­шту ра­да. Ј. Јо­ви­чић Датум: 12.10.2011. ЕПИ­ЛОГ ЈЕД­НЕ ТРА­ГЕ­ДИ­ЈЕ - Смрт на гим­на­зиј­ској екс­кур­зи­ји У су­бо­ту, 8. ок­то­бра на гро­бљу у Мар­тин­ци­ма са­хра­њен је Ђор­ђе Ма­риц­ки тра­гич­но стра­да­ли уче­ник дру­ге го­ди­не Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је, 5. ок­то­бра на екс­кур­зи­ји у Ма­ђар­ској. Са­хра­ни је прет­хо­ди­ла ко­ме­мо­ра­ци­ја одр­жа­на у про­сто­ри­ја­ма Гим­на­зи­је, а овај дан је на под­руч­ју гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца био про­гла­шен за дан жа­ло­сти. Од тре­нут­ка ка­да је об­ја­вље­но да је Ђор­ђе 5. ок­то­бра у 3.30 ча­со­ва пао са пе­тог спра­та хо­те­ла у Би­дим­пе­шти где су уче­ни­ци би­ли сме­ште­ни на екс­кур­зи­ји, у јав­но­сти се спе­ку­ли­са­ло о раз­ло­зи­ма ко­ји су до­ве­ли до тра­ге­ди­је. Сум­ња­ло се да је мла­дић био пи­јан, да је у пи­та­њу би­ло са­мо­у­би­ство или уби­ство, а при­ча­ло се и да је пао због ме­се­ча­ре­ња. Раз­не при­че под­гре­ва­ла је и про­це­ду­ра при­ли­ком ис­тра­ге ко­ју је во­ди­ла ма­ђар­ска по­ли­ци­ја јер се че­ка­ло на об­дук­ци­о­ни на­лаз. За вре­ме тра­ја­ња ис­тра­ге, у Бу­дим­пе­шти су бо­ра­ви­ли ро­ди­те­љи на­стра­да­лог мла­ди­ћа, као и ди­рек­тор­ка Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је Мир­ја­на Ђор­ђе­вић. По­ли­циј­ска ис­тра­га ко­ја је за­вр­ше­на у пе­так, 7. ок­то­бра по­ка­за­ла је да се ра­ди о не­срећ­ном слу­ча­ју, а пр­ви об­дук­ци­о­ни на­лаз да је се­дам­на­е­сто­го­ди­шњи Ђор­ђе имао ве­ли­ку ко­ли­чи­ну ал­ко­хо­ла у кр­ви ко­ју је унео не­по­сред­но пред пад. Иако по­ли­циј­ска ис­тра­га ни­је у пот­пу­но­сти од­ба­ци­ла мо­гућ­ност да је Ђор­ђа не­ко гур­нуо кроз про­зор хо­те­ла, ње­го­ви ро­ди­те­љи ка­жу да се де­чак те­шко бу­дио и да је пад нај­ве­ро­ват­ни­је не­срећ­ни слу­чај. Они су не­ги­ра­ли да је Ђор­ђе био ме­се­чар, као и да је за­и­ста имао овај про­блем ни­ка­да га не би пу­сти­ли на екс­кур­зи­ју. Зва­нич­ни ре­зул­та­ти об­дук­ци­је оче­ку­ју се у на­ред­них ме­сец да­на, ка­да ће би­ти ком­пле­ти­ра­ни по­да­ци о окол­но­сти­ма тра­ге­ди­је. Ка­ко смо са­зна­ли у про­свет­ном ин­спек­то­ра­ту Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, зва­нич­ни из­ве­штај про­свет­не ин­спек­ци­је би­ће за­вр­шен дру­гом по­ло­ви­ном не­де­ље, ка­да се при­ку­пе све нео­п­ход­не из­ја­ве. Оста­је не­раз­ја­шње­но, шта су уче­ни­ци ра­ди­ли у 3.30 ча­со­ва буд­ни на ход­ни­ци­ма хо­те­ла, ко је Ђор­ђа и за­што хтео да про­бу­ди, ка­ко је мо­гу­ће да се на екс­кур­зи­ја­ма кон­зу­ми­ра ал­ко­хол, ко­ли­ко про­свет­ни рад­ни­ци во­де ра­чу­на о ђа­ци­ма на екс­кур­зи­ја­ма, као и за­што је ма­ђар­ска по­ли­ци­ја оста­ви­ла отво­ре­ну оп­ци­ју да је мла­дић мо­жда гур­нут кроз про­зор. Као што обич­но би­ва по­сле сва­ке тра­ге­ди­је, све ће то уско­ро пре­кри­ти сне­го­ви, ру­зма­рин и шаш, жи­вот ће кре­ну­ти да­ље за све сем за нај­ро­ђе­ни­је тра­гич­но на­стра­да­лог уче­ни­ка ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је Ђор­ђа Ма­риц­ког, чи­ји је гу­би­так не­на­док­на­див. Про­свет­на ин­спек­ци­ја ће већ ре­ћи сво­је, кад утвр­ди чи­ње­нич­но ста­ње. Ме­ђу­тим, од мо­мен­та тра­ге­ди­је до са­да, ни­ко­ме од од­го­вор­них ни­је па­ло на па­мет да ма­кар по­ну­ди остав­ку, из чи­сто мо­рал­них раз­ло­га. Јер, не­чи­је де­те је од­ве­де­но на школ­ску екс­кур­зи­ју, жи­во и здра­во, а вра­ће­но је у мр­твач­ком сан­ду­ку. Ј. Јо­ви­чић Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 05.10.2011. СРЕМ­СКЕ ОП­ШТИ­НЕ НА САЈ­МУ ТУ­РИ­ЗМА У НО­ВОМ СА­ДУ - Срем­ци и ту­ри­зам На Но­во­сад­ском сај­му је у сре­ду, 28. сеп­тем­бра зва­нич­но отво­рен 44. по ре­ду Са­јам ту­ри­зма, а част да отво­ри пр­ву је­се­њу са­јам­ску ма­ни­фе­ста­ци­ју при­па­ла је пот­пред­сед­ни­ку Од­бој­ка­шког са­ве­за Ср­би­је и не­ка­да­шњем од­бој­ка­шком ре­пре­зен­та­тив­цу Вла­ди­ми­ру Ва­њи Гр­би­ћу. Све­ча­ном отва­ра­њу при­су­ство­ва­ли су и ди­рек­тор Но­во­сад­ског сај­ма Го­ран Ва­сић, др­жав­ни се­кре­тар за ту­ри­зам у Ми­ни­стар­ству еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Го­ран Пет­ко­вић, као и пот­пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не и по­кра­јин­ски се­кре­тар за при­вре­ду Иштван Па­стор. То­ком пет да­на тра­ја­ња Сај­ма, пред­став­ни­ци срем­ских оп­шти­на би­ли су у при­ли­ци да пред­ста­ве сво­је ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле. Оп­шти­на Шид се већ не­ко­ли­ко го­ди­на успе­шно пред­ста­вља на свим ту­ри­стич­ким ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма у Ср­би­ји. Та­ко је пр­вог са­јам­ског да­на штанд оп­шти­не Шид био у зна­ку два ве­ли­ка срп­ска сли­ка­ра, Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа и Или­је Ба­ши­че­ви­ћа Бо­си­ља, ко­ји су део свог жи­во­та про­ве­ли у овом срем­ском гра­ду. Ова срем­ска оп­шти­на до­би­ла је ту при­ви­ле­ги­ју да им се штанд на­ла­зи на са­мом ула­зу у ха­лу „Ма­стер“, а „сре­мач­ка ку­ћа“ би­ла је ин­те­ре­сант­на за мно­ге по­се­ти­о­це. Пре­зен­та­ци­ју Ши­да, гра­да два сли­ка­ра, улеп­ша­ле су де­вој­ке об­у­че­не у ко­сти­ме из тог пе­ри­о­да. Дру­гог да­на Сај­ма на цен­трал­ној би­ни у Ма­стер цен­тру одр­жа­на је пре­зен­та­ци­ја оп­шти­не Шид, те су се по­се­ти­о­ци­ма пред­ста­ви­ли чла­но­ви КУД „Све­ти Са­ва“ из Ши­да, од­и­грав­ши игре из Сре­ма и Ба­на­та. Чла­но­ви шид­ског Там­бу­ра­шког ор­ке­стра под­гре­ја­ли су ат­мос­фе­ру, а на са­мом кра­ју пу­бли­ци је свој му­зич­ки та­ле­нат при­ка­за­ла и Бо­ја­на Ву­цо­ња из Мо­ро­ви­ћа. То­ком тра­ја­ња Сај­ма ту­ри­зма, шид­ски штанд био је и у зна­ку жен­ског ет­но ства­ра­ла­штва, а пред­ста­вље­на је и про­из­вод­ња ви­на, с об­зи­ром на то да је Шид до­био сво­је ме­сто на кар­ти вин­ских пу­те­ва Ср­би­је. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је са са­рад­ни­ци­ма об­и­шла штанд Ши­да и оста­лих срем­ских оп­шти­на и том при­ли­ком из­ја­ви­ла да је Са­јам ту­ри­зма при­ли­ка да се по­ред ту­ри­стич­ких са­др­жа­ја пред­ста­ви и кул­тур­но бо­гат­ство јед­ног ме­ста. За­хва­љу­ју­ћи сли­ка­ри­ма Са­ви Шу­ма­но­ви­ћу и Или­ји Ба­ши­че­ви­ћу Бо­си­љу, оп­шти­на Шид има чи­ме да се по­хва­ли, ре­кла је пред­сед­ни­ца Цвјет­ко­вић. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Шид Ми­ро­сла­ва Ја­њи­ћа, по­ја­вљи­ва­ње на ова­квим ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма има за циљ при­вла­че­ње што ве­ћег бро­ја ту­ри­ста у ову срем­ску оп­шти­ну. На Сај­му ту­ри­зма сво­је из­ло­жбе­не штан­до­ве има­ли су и Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца, као и оп­шти­не Ру­ма и Ириг. Рим­ски вој­ни­ци, Цар­ска па­ла­та, про­из­во­ди од ман­гу­ли­це, као и ле­по­те Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де „За­са­ви­ца“ би­ли су глав­ни аду­ти глав­ног гра­да Сре­ма. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Ру­ма зва­нич­но је по­че­ла са ра­дом у ју­лу ове го­ди­не, те је Са­јам ту­ри­зма у Но­вом Са­ду би­ла од­лич­на при­ли­ка да се за­поч­не пре­зен­та­ци­ја ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла ове оп­шти­не. Оп­шти­ну Ру­ма су у че­твр­так, 29. сеп­тем­бра пред­ста­ви­ли Град­ски там­бу­ра­шки ор­ке­стар „Пла­ви чу­пе­рак“ Ру­ма и Ан­самбл на­род­них ига­ра и пе­са­ма „Бран­ко Ра­ди­че­вић“. О Ру­ми је, осим пред­став­ни­ка оп­шти­не, при­чао и глу­мац Бран­ко Јо­ви­чић, а по­се­ти­о­ци су мо­гли да по­гле­да­ју из­ло­жбу на ко­јој су би­ле при­ка­за­не фо­то­гра­фи­је рум­ских обје­ка­та не­кад и сад, као и део ар­хе­о­ло­шке по­став­ке За­ви­чај­ног му­зе­ја у Ру­ми. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка оп­шти­не Ру­ма Го­ра­на Ву­ко­ви­ћа, у на­ред­ном пе­ри­о­ду ће се ра­ди­ти на уна­пре­ђе­њу ту­ри­стич­ке по­ну­де и брен­ди­ра­њу оп­шти­не. Ра­ди се о не­ко­ли­ко ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја ко­ју мо­гу би­ти атрак­тив­не, а ме­ђу ко­ји­ма су је­зе­ро Бор­ко­вац, ло­ви­ште Ка­ра­ку­ша, ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­те­ти Ба­си­ја­на и Го­мо­ла­ва, а на пр­вом ме­сту то је чу­ве­ни Рум­ски ва­шар. Са­јам ту­ри­зма, ко­ји је тра­јао до не­де­ље, 2. ок­то­бра, сва­ка­ко је био при­ли­ка да оп­шти­не у Ср­би­ји, као и зе­мље из окру­же­ња на јед­ном ме­сту при­ка­жу све сво­је ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле и да на атрак­ти­ван на­чин про­мо­ви­шу сво­је ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 28.09.2011. НА­СИ­ЉЕ У ШКО­ЛА­МА: ИЛИ ДА ЛИ СМО ДО­БИ­ЛИ ОНО ШТО СМО ЗА­СЛУ­ЖИ­ЛИ - Ли­га си­стем: Ту­че сва­ко сва­ког Не­дав­ни ин­ци­дент у Основ­ној шко­ли Срем­ски фронт у Ши­ду опет је на све­тло да­на из­нео не­по­бит­ну чи­ње­ни­цу да је обра­зов­ни си­стем у Ср­би­ји у ду­бо­кој кри­зи. Као у оста­лом и сви оста­ли си­сте­ми, здрав­стве­ни, пен­зи­о­ни, по­ли­тич­ки, еко­ном­ски. На­си­ље у шко­ла­ма је те­ма о ко­јој се рас­пра­ве во­де вр­ло ду­го. Ме­ђу­тим, осим па­мет­них ана­ли­за, не­ма ре­ше­ња, а још ма­ње има од­го­вор­них за оно што се на­шој де­ци до­га­ђа док бо­ра­ве у школ­ским клу­па­ма. Јер, на­си­ља има ра­зног, ово фи­зич­ко је нај­бру­тал­ни­је, али на­си­љем се мо­же сма­тра­ти и мал­тре­ти­ра­ње уче­ни­ка че­стим штрај­ко­ви­ма про­свет­них рад­ни­ка, на­док­на­ђи­ва­њем тих про­пу­ште­них ча­со­ва рад­ним су­бо­та­ма. Не­ка вр­ста на­си­ља је и то што де­ца из шко­ла из­ла­зе без до­вољ­но зна­ња. Што су им на­став­ни­ци не­до­вољ­но ком­пе­тент­ни, не­ма­ју од­го­ва­ра­ју­ћи струч­ну спре­му, не­ма­ју за­вр­ше­не фа­кул­те­те... То је на­си­ље по­ли­тич­ког си­сте­ма ко­ји омо­гу­ћа­ва та­кав ја­ва­шлук. Да не го­во­ри­мо о еко­ном­ском на­си­љу ко­је нас при­ти­ска де­це­ни­ја­ма. Ни за то не­ма од­го­вор­них. Пре две го­ди­не, пред крај школ­ске го­ди­не не­где у ју­ну уче­ник Тех­нич­ке шко­ле Ни­ко­ла Те­сла у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је иша­ма­рао на­став­ни­цу хе­ми­је. Тај ин­ци­дент су сни­ма­ли ђа­ци из раз­ре­да и тај би­зар­ни сни­мак по­ста­ви­ли на ин­тер­нет. Ди­гла се пра­ва бу­ра око тог слу­ча­ја, али кад се ма­ло про­че­пр­ка­ло по по­вр­ши­ни ис­пли­ва­ле су и дру­ге чи­ње­ни­це. Као пр­во, на­став­ни­ца је уче­ни­ка пр­ва уда­ри­ла, као дру­го, са­ма је уве­ли­ко има­ла услов за пен­зи­ју, али ни­ко ни­је мо­гао да је „оте­ра“ у пен­зи­ју. Ис­по­ста­ви­ло се да је ствар мно­го, мно­го го­ра не­го што је из­гле­да­ло на по­чет­ку. Ако се уоп­ште то та­ко мо­же ка­за­ти. Епи­лог је би­ла сме­на ди­рек­то­ра, од­ла­зак на­став­ни­це у пен­зи­ју и пре­ба­ци­ва­ње не­ста­шног уче­ни­ка у дру­гу шко­ли. Про­шле го­ди­не у но­вем­бру је Основ­ној шко­ли До­си­теј Об­ра­до­вић у Ири­гу гру­па де­ча­ка сед­мог раз­ре­да сво­ју дру­га­ри­цу из раз­ре­да из­ба­ци­ла кроз про­зор. Де­вој­чи­ца на сре­ћу ни­је ни­шта сло­ми­ла али је пре­тр­пе­ла шок. Као и ши­ра јав­ност ка­да је са­зна­ла да ди­рек­тор та­кав чин сма­тра „игром ме­ђу вр­шња­ци­ма“. Не­ста­шлу­ци ме­ђу де­цом ко­ји се за­вр­ша­ва­ју са те­жим те­ле­сним по­вре­да­ма у на­шем дру­штву ни­су рет­кост. Не­ке ана­ли­зе по­ка­зу­ју да чак јед­на тре­ћи­на де­це школ­ског уз­ра­ста уче­ству­је у њи­ма. Си­ту­а­ци­ја је крај­ње алар­мант­на. Тра­жи се не­ко ко ће пре­у­зе­ти од­го­вор­ност за си­ту­а­ци­ју у про­све­ти у ко­јој ва­жи „ли­га си­стем“, од­но­сно, ту­че се сва­ко са сва­ким. Про­фе­со­ри ту­ку ђа­ке, ђа­ци ту­ку про­фе­со­ре, ђа­ци се ту­ку ме­ђу со­бом. А шта се де­ша­ва у збор­ни­ца­ма? Про­свет­ни рад­ни­ци лоп­ти­цу пре­ба­цу­ју на ро­ди­те­ље, ро­ди­те­љи је вра­ћа­ју у шко­ле. Од про­бле­ма пе­ру ру­ке и јед­ни и дру­ги. Про­све­та­ри би во­ле­ли да им ро­ди­те­љи у шко­ле ша­љу са­мо ле­по вас­пи­та­ну де­цу. Ро­ди­те­љи би хте­ли да им шко­ла вас­пи­та исту ту де­цу, до­чим се де­ца вас­пи­та­ва­ју са­ма на очи­глед­ним при­ме­ри­ма у окру­же­њу. Јер, иако су ма­ла, де­ца ни­су глу­па. Тач­но уоча­ва­ју ко­ји мо­де­ли по­на­ша­ња „па­ле“ и ко­ји има­ју про­ђу. Не­по­гре­ши­во пре­по­зна­ју и усва­ја­ју дру­штве­но по­жељ­не мо­де­ле по­на­ша­ња. На­си­ље је сва­ка­ко је­дан од тих мо­де­ла ко­ји се про­мо­ви­ше сва­ко­днев­но, нај­ви­ше на­рав­но пу­тем ме­ди­ја. А про­свет­не вла­сти? На њих су кив­ни и јед­ни и дру­ги, и ро­ди­те­љи и учи­те­љи. Про­свет­не вла­сти функ­ци­о­ни­шу као и сва­ка дру­га власт. Тро­мо, пот­ку­пљи­во и ба­ха­то. Уоста­лом, ре­зул­та­ти ме­ђу­на­род­них те­сти­ра­ња ја­сно по­ка­зу­ју ка­кав нам је про­свет­ни си­стем. Исти та­кав нам је и еко­ном­ски, по­ли­тич­ки, здрав­стве­ни, пен­зи­о­ни, и да не на­бра­јам. Про­сто ре­че­но, ча­бар. Светлана Цуцанић Датум: 21.09.2011. ИРИГ - Пу­дар­ски да­ни уз гро­жђе, ви­но и па­при­каш Де­вет­на­е­сти по ре­ду ''Пу­дар­ски да­ни'' за­тво­ре­ни су у су­бо­ту 18. сеп­тем­бра у Ири­гу на­сту­пом гру­пе ''Пи­ло­ти''. Бо­гат про­грам по­чео је још у сре­ду, 14. сеп­тем­бра про­мо­ци­јом мо­но­гра­фи­је ''Исто­ри­ја спор­та у Ири­гу'' Сте­ва­на Пи­ште­ви­ћа ко­ји је име­но­ван и за Го­спо­да­ра ово­го­ди­шњих ''Пу­дар­ских да­на''. Ти­ту­ла Го­спо­да­ра до­де­љу­је се, ка­ко Ири­жа­ни ка­жу, ви­ђе­ни­јем Ири­жа­ну ко­ји је сво­јим де­ли­ма и жи­во­том за­слу­жио да го­спо­да­ри и та­ко по­мог­не раз­во­ју Ири­га. Пред­сед­ник ири­шке Оп­шти­не Вла­ди­мир Пе­тро­вић, отва­ра­ју­ћи ово­го­ди­шње ''Пу­дар­ске да­не'', на­гла­сио је да ова­ко до­бра го­ди­на за ви­но­град и гро­жђе ни­је би­ла ско­ро, те да је ово­го­ди­шњи род од­лич­ног ква­ли­те­та. У че­твр­так, 15. сеп­тем­бра у Град­ском пар­ку у по­по­днев­ним ча­со­ви­ма, нај­мла­ђи Ири­жа­ни про­де­фи­ло­ва­ли су ули­ца­ма ма­ски­ра­ни, са фе­ње­ри­ма од бун­де­ва, на­кон че­га је усле­ди­ла деч­ја по­зо­ри­шна пред­ста­ва Му­зич­ког за­ба­ви­шта ''Ви­вак'' из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Нај­леп­ши фе­њер од бун­де­ве у ка­те­го­ри­ји пр­ва­ка, на­пра­ви­ла је Те­о­до­ра Мар­ја­но­вић, Си­ни­ша Љу­би­чић у ка­те­го­ри­ји дру­гих раз­ре­да, Ра­да Зо­рић у ка­те­го­ри­ји тре­ћих и Иван Ду­хоњ у ка­те­го­ри­ји че­твр­тих. У 20 ча­со­ва Трг је био ма­ли да при­ми све ко­ји су до­шли да ви­де и чу­ју гру­пу ''Фрај­ле''. У пе­так, 16. сеп­тем­бра је у Град­ском пар­ку одр­жа­на ре­ви­ја ''Де­те и пас'' у ор­га­ни­за­ци­ји Ки­но­ло­шког дру­штва „Ириг“, на­сту­пи­ли су и не­а­фир­ми­са­ни рок бен­до­ви, а у ве­чер­нјим ча­со­ви­ма на­сту­пи­ла је гру­па ''Не­вер­не бе­бе''. Цен­трал­ног да­на ма­ни­фе­ста­ци­је, у су­бо­ту, 17. сеп­тем­бра већ од ра­них ју­тар­њих ча­со­ва у град­ском пар­ку оку­пи­ли су се ку­ва­ри, три­де­се­так еки­па и по­че­ли су да се крч­ка­ју пу­дар­ски па­при­ка­ши. На­да­ље су се сме­њи­ва­ли на­сту­пи фол­клор­них ан­сам­бла, там­бу­ра­шки ор­ке­стар „Ро­ман­са“ и пе­вач Гој­ко То­до­ро­вић. У из­бо­ру нај­те­жег гро­зда по­бе­дио је грозд Ми­ле­не Ко­ва­че­вић те­жак 2,8 ки­ло­гра­ма. На­гра­де за нај­бо­ље бе­ло ви­но, нај­бо­ље цр­ве­но ви­но и ра­ки­ју од гро­жђа до­био је Ђор­ђе Ма­ле­ше­вић. У ка­те­го­ри­ји аро­ма­ти­зо­ва­ног бе­лог и аро­ма­ти­зо­ва­ног цр­ве­ног ви­на на­гра­де је до­би­ла кар­ло­вач­ка Ви­на­ри­ја Алекс. - Ни­сам се на­дао на­гра­да­ма у све три ка­те­го­ри­је, али мо­рам да при­знам да сам бар јед­ну на­гра­ду оче­ки­вао. Тај­на до­брих про­из­во­да од ви­на је ре­цепт ко­ји је ко­ри­стио још мој пра­де­да – ка­зао је ви­ше­стру­ко на­гра­ђе­ни Ма­ле­ше­вић. Нај­бо­љи пу­дар­ски па­при­каш ску­ва­ла је еки­па ири­шке Сред­ње струч­не шко­ле ''Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић Ми­хиз''. Дру­го ме­сто за­у­зео је па­при­каш ко­ји је ску­ва­ла Ду­брав­ка Бу­та из Ири­га, док је тре­ће ме­сто за­у­зе­ла еки­па ''Апо­те­ка Теа'', та­ко­ђе из Ири­га. - Пу­дар­ски па­при­каш се пра­ви ис­кљу­чи­во од пи­ле­ћег ме­са, мо­ра да се до­бро осе­ти ње­гов ми­рис и пре­ма то­ме до­да­ју за­чи­ни, а 'ла­дан шпри­цер не сме да се за­бо­ра­ви, јер без ње­га не­ма до­брог па­при­ка­ша – ка­зао је глав­ни ку­вар еки­пе ''Апо­те­ка Теа'' Бра­ни­слав Рац­ко­вић. Ули­ца­ма Ири­га про­де­фи­ло­ва­ли су и бај­ке­ри оку­пље­ни на већ тра­ди­ци­о­нал­ном Мо­то ску­пу, а за­тим су по­но­во на­сту­пи­ли не­а­фир­ми­са­ни рок бен­до­ви. Ј. Ан­тић Датум: 14.09.2011. НЕ­СВА­КИ­ДА­ШЊА ХУ­МА­НОСТ РУМ­СКОГ СПС - Ку­ћа за Ка­та­ри­ну и пе­то­ро де­це У про­сто­ри­ја­ма Оп­штин­ског од­бо­ра Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је у Ру­ми одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре на ко­јој је пред­сед­ник Дра­ган Кар­даш јав­ност ин­фор­ми­сао о за­вр­шет­ку јед­не ху­ма­не ак­ци­је чла­но­ва ове стран­ке. На­и­ме, реч је о по­мо­ћи мла­дој Ром­ки­њи Ка­та­ри­ни Јо­ва­но­вић, ко­ја иако има са­мо 30 го­ди­на, је и са­мо­хра­на мај­ка пе­то­ро де­це. То су Ду­шко (13), Кла­у­ди­ја (9), Да­ни­јел (5), Љу­би­ца (2,5) и јед­но­го­ди­шњи Бра­ни­слав. По­ред си­ро­ма­штва и дру­гих не­да­ћа ко­је их пра­те, ма­ли Бра­ни­слав је ро­ђен пре­вре­ме­но и са ве­ли­ким здрав­стве­ним про­бле­ми­ма, не ви­ди и не чу­је, има шум на ср­цу и две ци­сте на мо­згу. Ње­го­во здрав­стве­но ста­ње из­и­ску­је до­дат­на нов­ча­на сред­ства за од­ла­зак јед­ном ме­сеч­но на ле­кар­ске ин­тер­вен­ци­је у Бе­о­град. На све то Ка­та­ри­на је са де­цом жи­ве­ла са­ма у из­најм­ље­ној ку­ћи са 12.000 ди­на­ра ма­те­ри­јал­не по­мо­ћи од ко­је је ва­ља­ло пла­ћа­ти стру­ју, на­ба­ви­ти оде­ћу и обу­ћу за де­цу, хра­ну, мле­ко у пра­ху за Бра­ни­сла­ва и још до­дат­них тро­шко­ва за дво­је шко­ла­ра­ца. - Са­гле­да­ва­ју­ћи ова­кву си­ту­а­ци­ју ми смо се од­лу­чи­ли да при­ку­пи­мо по­моћ и ку­пи­мо ку­ћу у ко­јој је Ка­та­ри­на са де­цом до са­да жи­ве­ла. Ку­ћа се на­ла­зи у До­њим Пе­тров­ци­ма, у ули­ци где жи­ве и дру­ги Ро­ми. Ту су усло­ви за жи­вот ло­ши, али сад бар Ка­та­ри­на и де­ца има­ју не­што сво­је. На­дам се да ће и дру­ги љу­ди до­бре во­ље по­мо­ћи овој по­ро­ди­ци да се ку­ћа бо­ље опре­ми, као и да се по­ро­ди­ца при­пре­ми за пред­сто­је­ћу зи­му, ре­као је Дра­ган Кар­даш. Он је по­том Ка­та­ри­ни Јо­ва­но­вић ко­ја је до­шла са мај­ком Ву­ки­цом и си­ном Бра­ни­сла­вом, уру­чио кљу­че­ве од ку­ће. - Ово мно­го зна­чи за ме­не и мо­ју де­цу. Жи­ви­мо од ма­те­ри­јал­не по­мо­ћи, тре­ба ми и гар­де­ро­ба за де­цу, на­ме­штај. Био је про­блем где ће­мо се сме­сти­ти то­ком зи­ме - ре­кла је но­ви­на­ри­ма са­мо­хра­на мај­ка Ка­та­ри­на Јо­ва­но­вић. На­чел­ник Оде­ље­ња дру­штве­них де­лат­но­сти Све­ти­слав Да­мјан­чук је уру­чио Ка­та­ри­ни играч­ке за Бра­ни­сла­ва, као и школ­ски при­бор за дво­је ње­не де­це ко­ја иду у шко­лу. - Тру­ди­ће­мо се да по­мог­не­мо Ка­та­ри­ни ко­ли­ко бу­де­мо мо­гли. Мо­рам да ка­жем и да ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ра­ди на обез­бе­ђе­њу лич­них до­ку­ме­на­та и до са­да је око 350 Ро­ма до­би­ло иден­ти­фи­ка­ци­о­на до­ку­мен­та, ре­као је на­чел­ник Све­ти­слав Да­мјан­чук. Сми­ља Џа­ку­ла Датум: 07.09.2011. ШИД - Отво­рен вр­тић „Звон­чи­ца“ Пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић у че­твр­так, 1. сеп­тем­бра све­ча­но је отво­рио деч­ји вр­тић „Звон­чи­ца“, но­ви обје­кат Пред­школ­ске уста­но­ве „Је­ли­ца Ста­ни­ву­ко­вић Ши­ља“ у Ши­ду. По­сле оби­ла­ска но­вог вр­ти­ћа, ма­ли­ша­ни су за­јед­но са сво­јим вас­пи­та­чи­ца­ма за го­сте при­ре­ди­ли и кра­ћу при­ред­бу. Бо­јан Пај­тић је том при­ли­ком из­ја­вио да је отва­ра­ње вр­ти­ћа у Ши­ду нај­леп­ши по­клон де­ци за по­че­так школ­ске го­ди­не. - Ово је си­гур­но јед­но од нај­леп­ших за­ба­ви­шта у Вој­во­ди­ни, ко­је при­ма 130 ма­ли­ша­на, што зна­чи да ће у оп­шти­ни Шид пре­ста­ти да по­сто­је ли­сте че­ка­ња – ре­као је Пај­тић. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је ис­та­кла да је вр­тић „Звон­чи­ца“ из­гра­ђен пре­ма са­вре­ме­ним европ­ским стан­дар­ди­ма. Обје­кат „Звон­чи­ца“ Пред­школ­ске уста­но­ве „Је­ли­ца Ста­ни­ву­ко­вић Ши­ља“ на­ла­зи се у Ули­ци Ца­ра Ла­за­ра у Ши­ду. Из­гра­ђен је и опре­мљен сред­стви­ма Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не у из­но­су од 59 ми­ли­о­на и 800 хи­ља­да ди­на­ра, а про­сти­ре се на 900 ква­драт­них ме­та­ра. За­хва­љу­ју­ћи спон­зо­ри­ма, обје­кат је опре­мљен са­вре­ме­ним на­ме­шта­јем, по­сте­љи­ном, ала­том и бе­лом тех­ни­ком. Б. Се­ла­ко­вић Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 31.08.2011. ПРИ­ПРЕ­МЕ ЗА ПО­ЛА­ЗАК У ШКО­ЛУ - На школ­ски при­бор оде це­ла пла­та Лет­њем рас­пу­сту је до­шао крај и док ве­ћи­на ђа­ка са не­стр­пље­њем че­ка по­че­так но­ве школ­ске го­ди­не, ро­ди­те­љи­ма, на све­оп­шту кри­зу и не­ма­шти­ну гла­во­бо­љу за­да­ју ви­со­ке це­не школ­ског при­бра и оде­ће. Пр­ви сеп­тем­бар и по­ла­зак у шко­лу се при­бли­жио, а са пр­вим школ­ским зво­ном за ро­ди­те­ље ђа­ка по­чи­њу и но­ве бри­ге и тро­шко­ви. Основ­на шко­ла је у овој др­жа­ви оба­ве­зна и бес­плат­на за све уче­ни­ке, бар та­ко пи­ше у за­ко­ну. Но, у ствар­ном жи­во­ту то из­гле­да пот­пу­но дру­га­чи­је. Да би спре­ми­ли са­мо јед­но де­те за шко­лу ро­ди­те­љи мо­ра­ју да из­дво­је нај­ма­ње јед­ну це­лу про­сеч­ну пла­ту, што је не­где око 25.000 ди­на­ра. Це­не тор­би и ран­че­ва су ша­ро­ли­ке и кре­ћу се од 500 до 9.000 ди­на­ра, а ква­ли­те­тан ра­нац са ана­том­ским оја­ча­њем не мо­же да се ку­пи за ма­ње од 3.000 ди­на­ра. На­кон што сте обез­бе­ди­ли тор­бу, нео­п­ход­но је и на­пу­ни­ти је књи­га­ма, ра­зним све­ска­ма, пер­ни­цом, при­бо­ром за ли­ков­но и ра­зним дру­гим ства­ри­ма, по­пут лек­ти­ре, опре­ме за фи­зич­ко и слич­но. За но­ву пер­ни­цу ко­ја је пу­на оло­ва­ка, гу­ми­ца, фло­ма­сте­ра и др­ве­них бо­ји­ца тре­ба из­дво­ји­ти од 1.000 до 3.500 ди­на­ра. Ако се пак од­лу­чи­те да је са­ми на­пу­ни­те, тре­ба­ће вам нај­ма­ње 350 ди­на­ра за пра­зну пер­ни­цу. Ком­плет др­ве­них бо­ји­ца ко­шта 150 ди­на­ра, фло­ма­сте­ри 300 ди­на­ра, олов­ке и гу­ми­це на ко­мад од 15 до 40 ди­на­ра, а ком­плет ле­њи­ра је 100 ди­на­ра. Они ма­ло ште­дљи­ви­ји мо­гу се од­лу­чи­ти на ку­по­ви­ну при­бо­ра за шко­лу на пи­ја­ци, у су­пер­мар­ке­ти­ма или у ки­не­ским рад­ња­ма, па ће за не­ких 200 ди­на­ра про­ћи јев­ти­ни­је. Це­не све­за­ка се кре­ћу од 15 ди­на­ра до 200 ди­на­ра за ве­ли­ке уко­ри­че­не све­ске. При­пре­ми­те се да ће­те са­мо за све­ске по­тро­ши­ти нај­ма­ње око 1.000 ди­на­ра, јер то­га ни­кад до­ста. Ка­да се сра­чу­на ко­ли­ко ко­шта ђач­ка тор­ба, а то је нај­ма­ње око 9.000 ди­на­ра, оче­куј­те ве­ли­ке тро­шко­ве у на­ред­ном пе­ри­о­ду. Сле­ди ку­по­ви­на но­вих па­ти­ка, тре­нер­ки и је­се­њих јак­ни, за ко­је за­ви­сно­сти од ква­ли­те­та, тре­ба из­дво­ји­ти од 8.500 до 24.000 ди­на­ра, та­ко да ва­шој му­ци ни­је до­шао крај. Пи­ја­ца и ки­не­ске про­дав­ни­це ну­де по­вољ­ни­ју ро­бу, али за наш жи­вот­ни стан­дард и та оде­ћа је ску­па. По­ред тро­шко­ва за школ­ски при­бор, увек се на­ђе и не­ки зах­тев за ку­по­ви­ну до­дат­не ли­те­ра­ту­ре или при­бо­ра за ли­ков­но, тех­нич­ко, ин­стру­мент за му­зич­ко и слич­но. На све то, до­дај­те да ће уско­ро по­че­ти да се при­ча и о ор­га­ни­зо­ва­њу екс­кур­зи­је, па вам та­ко не пре­о­ста­је ни­шта дру­го не­го да што пре кре­не­те са са­би­ра­њем и од­у­зи­ма­њем. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 24.08.2011. ПРО­БЛЕМ СТА­НОВ­НИ­КА УЛИ­ЦЕ ИВЕ АН­ДРИ­ЋА У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Бан­де­ра са­мо што нам не пад­не на ку­ћу На­шој ре­дак­ци­ји не­дав­но се обра­тио Ар­се­ни­је Вуј­но­вић, ста­нов­ник Ули­це Иве Ан­дри­ћа у ми­тро­вач­ком На­се­љу Ма­ла Бо­сна ко­ји је упо­зо­рио на опа­сност од па­да бан­де­ре, де­ла елек­тро мре­же у овој ули­ци. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, до­тра­ја­ла др­ве­на бан­де­ра по­ста­вље­на не­да­ле­ко од ње­го­ве ку­ће пре­ти уру­ша­ва­њем и пред­ста­вља опа­сност за ста­нов­ни­ке Ули­це Иве Ан­дри­ћа. - Ка­да је дав­не 1993. го­ди­не на­пра­вље­но На­се­ље Ма­ла Бо­сна, ура­ђе­на је у соп­стве­ној ре­жи­ји и елек­тро мре­жа, а ра­ди­ла је јед­на ле­гал­на фир­ма, пре­ма про­јек­ту. Из­во­ђач ра­до­ва по­ста­вио је та­да по­лов­не др­ве­не бан­де­ре, али у то кри­зно вре­ме би­ли смо срећ­ни да уоп­ште има­мо стру­ју. Иако је ово на­се­ље не­ле­гал­но из­гра­ђе­но, до да­нас су ста­нов­ни­ци под­не­ли зах­те­ве за ле­га­ли­за­ци­ју, али је у том по­ступ­ку до­шло до за­сто­ја због пре­пар­це­ли­за­ци­је. Исти про­блем био је и у На­се­љу Ма­ла Сла­во­ни­ја, али та­мо је имао не­ко да ту ствар „по­гу­ра“, па је и Елек­тро­вој­во­ди­на ту на­пра­ви­ла пра­ву ле­гал­ну елек­тро мре­жу - твр­ди Ар­се­ни­је Вуј­но­вић, до­да­ју­ћи: - По­што је већ про­шло 17, 18 го­ди­на, део бан­де­ра у На­се­љу Ма­ла Бо­сна са­да је у ве­о­ма ло­шем ста­њу. Бан­де­ра о ко­јој ја го­во­рим на­ла­зи се не­да­ле­ко од мо­је ку­ће и она је у ка­та­стро­фал­ном ста­њу. Опа­сност пре­ти и пи­та­ње је да­на ка­да ће се бан­де­ра сру­ши­ти. Тре­ба са­мо да ду­не је­дан ја­чи ве­тар и она па­да. Пад би иза­звао ве­ли­ки про­блем не са­мо у мо­јој и ком­шиј­ској ку­ћи, већ и у це­лој ули­ци ко­ја би оста­ла без стру­је. Он та­ко­ђе ка­же да су се ста­нов­ни­ци Ули­це Иве Ан­дри­ћа ви­ше пу­та без­у­спе­шно обра­ћа­ли за по­моћ Елек­тро­вој­во­ди­ни ко­јој, ка­ко је ре­као, уред­но пла­ћа­ју ра­чу­не за стру­ју. - Ви­ше пу­та смо се обра­ћа­ли Елек­тро­вој­во­ди­ни и усме­но и пи­сме­но, чак смо кон­так­ти­ра­ли и ди­рек­то­ра Ђор­ђа Фа­о­ра ко­ји се пра­ви луд и не­ма раз­у­ме­ва­ња за наш про­блем. Кон­так­ти­ра­ли смо и дис­пе­че­ра ко­ји је био из­у­зет­но не­љу­ба­зан. Ми са­мо тра­жи­мо да се бан­де­ра про­ме­ни, јер пред­ста­вља ве­ли­ку опа­сност, ако тре­ба ми ће­мо то да ура­ди­мо, ако они не­ће, иако им ре­дов­но за све ове го­ди­не пла­ћа­мо стру­ју. Мре­жа је­сте не­ле­гал­на, али они уче­ству­ју у ње­ном одр­жа­ва­њу, а ми смо ре­дов­не пла­ти­ше. До са­да се ни­шта ни­је про­ме­ни­ло, ни­ко не обра­ћа па­жњу на на­ше мол­бе, а по­след­њи пут смо се Елек­тро­вој­во­ди­ни обра­ти­ли пре пет­на­е­стак да­на - твр­ди наш са­го­вор­ник. Ди­рек­тор ми­тро­вач­ке Елек­тро­вој­во­ди­не Ђор­ђе Фа­ор ка­же да је упо­знат са овим про­бле­мом и до­да­је: - По­што је у пи­та­њу ди­вља мре­жа ко­ју ни­је по­ста­вља­ла Елек­тро­вој­во­ди­на, ни­је ни на­ша ду­жност да је кр­пи­мо и одр­жа­ва­мо. Ста­нов­ни­ци Ули­це Иве Ан­дри­ћа тре­ба да се обра­те из­во­ђа­чи­ма ко­ји су ту мре­жу и по­ста­вља­ли. Стру­ја се пла­ћа­ти мо­ра, а не­ка ин­тер­ве­ни­шу они ко­ји и по­ста­вља­ли бан­де­ре и ура­ди­ли мре­жу ко­ја ни­је ура­ђе­на у скла­ду са тех­нич­ким про­пи­си­ма, па ни­је мо­гла би­ти ни ле­га­ли­зо­ва­на. На­ше пред­у­зе­ће не по­ста­вља не­ис­прав­не и по­лов­не бан­де­ре, већ ра­ди­мо пре­ма про­пи­са­ним тех­нич­ким стан­дар­ди­ма - ре­као нам је ди­рек­тор Елек­тро­вој­во­ди­не Ђор­ђе Фа­ор. Ј. Јо­ви­чић Датум: 17. 08.2011. КУ­ПИ­НО­ВО Дру­га ре­га­та мај­ке Ан­ге­ли­не Удру­же­ње љу­би­те­ља ре­ке Са­ве „Бе­ли ло­квањ“, под по­кро­ви­тељ­ством оп­шти­не Пе­ћин­ци, а уз по­др­шку По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за ур­ба­ни­зам, гра­ди­тељ­ство и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, ор­га­ни­зо­ва­ло је, 13. ав­гу­ста, Дру­гу ре­га­ту мај­ке Ан­ге­ли­не на Са­ви у Ку­пи­но­ву. И ове го­ди­не тра­са ду­га 25 ки­ло­ме­та­ра пра­ти­ла је та­ко­зва­ну „пот­ко­ви­цу“, ко­ју ре­ка Са­ва фор­ми­ра око Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де Обед­ска Ба­ра. Око 500 уче­сни­ка на сто­ти­нак пло­ви­ла, од ча­ма­ца и бро­ди­ћа, пре­ко гли­се­ра, до де­ре­гли­је и бро­да ре­сто­ра­на, ис­пло­ви­ло је у 11 ча­со­ва на ше­сто­сат­ну пло­вид­бу по обо­ду дра­гу­ља при­ро­де Обед­ске Ба­ре. На ово­го­ди­шњој ре­га­ти пло­ви­ли су и уче­сни­ци 14. Ме­ђу­на­род­ног еко­ло­шког кам­па Обед­ска ба­ра, чи­ме је ова ма­ни­фе­ста­ци­ја до­би­ла и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер. Отва­ра­ју­ћи Ре­га­ту, по­моћ­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пе­ћин­ци, Го­ран Кне­же­вић, ре­као је да ова ма­ни­фе­ста­ци­ја на нај­бо­љи на­чин про­мо­ви­ше све по­тен­ци­ја­ле оп­шти­не Пе­ћин­ци и да си­гур­но по­ста­је ту­ри­стич­ки бренд ове сре­ди­не. - Ре­га­та мај­ке Ан­ге­ли­не по­ста­је за­штит­ни знак Ку­пи­но­ва и оп­шти­не Пе­ћин­ци. Да пло­ви­те 25 ки­ло­ме­та­ра ре­ком Са­вом, а да вам је при­том и старт и циљ у Ку­пи­но­ву, ми­слим да то не­ма ниг­де. На­дам се да ће Вам овај дан оста­ти у ле­пом се­ћа­њу и да ће­мо се на­ред­не го­ди­не оку­пи­ти у још ве­ћем бро­ју – ре­као је пред по­че­так ре­га­те Го­ран Кне­же­вић. Ор­га­ни­за­тор ре­га­те, пред­сед­ник удру­же­ња љу­би­те­ља ре­ке Са­ве „Бе­ли ло­квањ“, Зо­ран Жи­ва­но­вић, ре­као је да је већ на ово­го­ди­шњој Ре­га­ти број уче­сни­ка ско­ро удво­стру­чен. - Ова ма­ни­фе­ста­ци­ја на нај­бо­љи на­чин про­мо­ви­ше ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле оп­шти­не Пе­ћин­ци, али и по­ди­же свест љу­ди о зна­ча­ју очу­ва­ња при­род­не сре­ди­не, јер ово што ми ов­де има­мо сва­ка­ко вре­ди са­чу­ва­ти – ре­као нам је Зо­ран Жи­ва­но­вић. Ор­га­ни­за­то­ри­ма се мо­гу упу­ти­ти са­мо по­хва­ле, јер је све функ­ци­о­ни­са­ло бес­пре­кор­но, а до­бро рас­по­ло­же­ни уче­сни­ци су би­ли пра­ви иза­зов за рас­по­ло­жи­ве ка­па­ци­те­те бро­да ре­сто­ра­на. До­бро рас­по­ло­же­ње ни­је мо­гла да оме­те ни ви­со­ка тем­пе­ра­ту­ра, јер су уче­сни­ци на­шли на­чи­на да се рас­хла­де, не­ко у ре­сто­ра­ну, не­ко у ре­ци, већ пре­ма скло­но­сти­ма. И ме­ди­цин­ска еки­па пе­ћи­нач­ког До­ма здра­вља је од­лич­но од­ра­ди­ла по­сао, уче­сник ко­ји је имао епи­леп­тич­ни на­пад је бр­зим чам­цем од­мах пре­ба­чен на оба­лу и тран­спор­то­ван у ме­ди­цин­ску уста­но­ву где му је ука­за­на да­ља по­моћ. Ре­га­та је око 17 ча­со­ва при­ста­ла на ушћу ка­на­ла Вок у Са­ву, та­ко­зва­ној Ске­ли, а ор­га­ни­за­то­ри су на ци­љу за све уче­сни­ке при­ре­ди­ли ру­чак, тра­ди­ци­о­нал­ни срем­ски ко­тлић. Кроз раз­го­вор са ор­га­ни­за­то­ром и уче­сни­ци­ма сте­кли смо ути­сак да је бу­дућ­ност Ре­га­те мај­ке Ан­ге­ли­не си­гур­на, јер ор­га­ни­за­то­ри већ са­да раз­ми­шља­ју о на­ред­ној Ре­га­ти, а уче­сни­ци су на­ја­ви­ли до­ла­зак и на­ред­не го­ди­не, али са ви­ше при­ја­те­ља. Ду­шан Срећ­ков Датум: 03.08.2011. ВИ­ТО­ЈЕВ­ЦИ - По­кло­ни за трој­ке На­да и Ми­ћо Ми­тро­вић из Ви­то­је­ва­ца би­ли су 18 го­ди­на у склад­ном бра­ку, али без де­це, ка­да су од­лу­чи­ли да се укљу­че у про­грам бес­плат­не ван­те­ле­сне оплод­ње. Ка­да су по­ку­ша­ли да на овај на­чин до­би­ју то­ли­ко же­ље­но де­те На­да је има­ла 36 го­ди­на, а Ми­ћо је већ био у ин­ва­лид­ској пен­зи­ји. За­то нам На­да у ша­ли ка­же да је Ми­ћо био пр­ви пен­зи­о­нер ко­ји је уче­ство­вао у про­гра­му ван­те­ле­сне оплод­ње. Иако су то­ли­ко го­ди­на жи­ве­ли без же­ље­ног по­том­ства, има­ли су сре­ће јер је На­да оста­ла труд­на од­мах по­сле пр­вог по­ку­ша­ја оплод­ње, а ка­да је би­ла при кра­ју пр­вог ме­се­ца труд­но­ће са­зна­ла је да но­си трој­ке. - Мо­јој сре­ћи ни­је би­ло кра­ја, али исто та­ко сам се и упла­ши­ла да ли ће труд­но­ћа мо­ћи да се одр­жи и да све про­тек­не ка­ко тре­ба - при­се­ћа се На­да сво­јих на­да­ња и стра­хо­ва­ња ка­да је од свог ги­не­ко­ло­га чу­ла ве­сти о трој­ка­ма. Ви­то­је­вач­ке трој­ке су до­шле на свет 23. ав­гу­ста про­шле го­ди­не на бе­о­град­ском ГАК-у, у Ви­ше­град­ској ули­ци. За чи­тав ми­нут "нај­ста­ри­ји" је Ми­љан, сле­ди ње­го­ва се­стри­ца Кр­сти­на, ко­ја је име до­би­ла по ба­ки, а "нај­мла­ђи" је Ву­ка­шин. Бе­бе су се ро­ди­ле здра­ве, а не­што вре­ме­на по ро­ђе­њу про­ве­ле су у ин­ку­ба­то­ру. Де­ча­ци су би­ли те­шки по 1.700 гра­ма, а Кр­сти­на је има­ла 1.550 гра­ма. Мај­ка На­да је до­ма­ћи­ца, а отац Ми­ћо, ка­ко ре­ко­смо је у ин­ва­лид­ској пен­зи­ји. Срећ­на по­ро­ди­ца жи­ви у сво­јој ку­ћи у Ви­то­јев­ци­ма ко­ја је под­ре­ђе­на ње­ним нај­мла­ђим ста­на­ри­ма, а це­ла по­ро­ди­ца по­ма­же. - Бу­де не­кад и на­пор­но, али имам по­моћ. Муж ми око све­га по­ма­же. Од ка­ко су се де­ца ро­ди­ла муж је осла­био 14 кг. Што се ти­че фи­нан­си­ја, по­ред пен­зи­је до­би­ја­мо ме­сеч­но и 12.600 ди­на­ра за дру­го и тре­ће де­те, а има­мо и око два ју­тра зе­мље на ко­јој га­ји­мо по­вр­ће. До­би­ли смо и од По­кра­ји­не ка­да су се де­ца ро­ди­ла по 200.000 ди­на­ра за сва­ко, а по­ма­же нам и рум­ска оп­шти­на, при­ча мај­ка На­да о сва­ко­дне­ви­ци ко­ја зна­чи ка­ко на­хра­ни­ти, обу­ћи и при­ба­ви­ти играч­ке за тро­је ле­пе и на­пред­не де­це. У по­се­ти ви­то­је­вач­ким трој­ка­ма би­ли су Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не, Дра­ган Кар­даш, за­ме­ник пред­сед­ни­ка и Све­ти­слав Да­мјан­чук, на­чел­ник Оде­ље­ња дру­штве­них де­лат­но­сти. Ка­ко и до­ли­ку­је го­сти­ма у по­се­ти, до­не­ли су и број­не по­кло­не. Го­ран Ву­ко­вић је ро­ди­те­љи­ма уру­чио и нов­ча­ну по­моћ у ви­си­ни од 60.000 ди­на­ра, а Ми­љан, Кр­сти­на и Ву­ка­шин су до­би­ли би­ци­кле и огра­ди­цу, као и до­ста пе­ле­на, бе­би кре­ма, одел­ца, но­ша... Го­сте су ле­по до­че­ка­ли, али ка­да је кре­ну­ло сли­ка­ње и при­ча са но­ви­на­ри­ма, ма­ло су и за­пла­ка­ли. Мај­ка На­да Ми­тро­вић ка­же да су им ро­ђе­њем де­це ис­пу­ње­не све же­ље, а са­да има­ју са­мо јед­ну, да ма­ли­ша­ни бу­ду жи­ви и здра­ви. Ка­ко са­зна­је­мо, од Дру­гог свет­ског ра­та у рум­ској оп­шти­ни је ро­ђе­но че­тр­де­се­так трој­ки, а у по­след­ње три го­ди­не три по­ро­ди­це су до­би­ле трој­ке. С. Џа­ку­ла Датум: 27.07.2011. ЗА­ВР­ШЕ­НА АГО­НИ­ЈА ПО­РО­ДИ­ЦЕ ПРЕ­РА­ДО­ВИЋ ИЗ ШИ­ДА - Бит­ка за Ан­дри­ја­ну до­би­је­на за­хва­љу­ју­ћи ме­ди­ји­ма Пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма до ко­је је до­шла еки­па М но­ви­на, по­ро­ди­ца Пре­ра­до­вић из Ши­да ушла је у про­цес усва­ја­ња јед­но­го­ди­шње Ан­дри­ја­не. Ка­ко про­це­ду­ра оба­ве­зу­је, де­вој­чи­ца се тре­нут­но на­ла­зи на адап­та­ци­ји код Пре­ра­до­ви­ћа код ко­јих је сме­ште­на од ро­ђе­ња, а сам про­цес усва­ја­ње ће тра­ја­ти од јед­ног до шест ме­се­ци. Да под­се­ти­мо, хра­ни­тељ­ска по­ро­ди­ца Пре­ра­до­вић из Ши­да, Дра­ги­ца (56) и Љу­бо­мир (62) су пре не­што ви­ше од го­ди­ну да­на при­ми­ли Ан­дри­ја­ну, та­да бе­бу ста­ру 17 да­на. Не­ко­ли­ко да­на пре до­ла­ска ма­ле Ан­дри­ја­не, ре­че­но им је да ће де­те на­кон из­ве­сног вре­ме­на би­ти пре­да­то на усва­ја­ње. Пре­ра­до­ви­ћи су пи­та­ли да ли би је они мо­гли усво­ји­ти и ре­че­но им је да због го­ди­на не мо­гу, али да то мо­гу учи­ни­ти њи­хов син и сна­ја, ко­ји не­ма­ју сво­ју би­о­ло­шку де­цу. На­кон раз­го­во­ра са љу­ди­ма из Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, од­лу­чи­ли су да узму де­вој­чи­цу на хра­ни­тељ­ство, са на­дом да ће је Го­ран (29), вла­сник ауто сер­ви­са и Ду­брав­ка (32) тр­го­вац у не­ком бу­ду­ћем пе­ри­о­ду усво­ји­ти. Ма­ла Ан­дри­ја­на, ко­јој те­па­ју На­на, је ра­сла, ве­за­ла се за Пре­ра­до­ви­ће, као и они за њу и све је би­ло иди­лич­но. На­жа­лост, 24. ма­ја ују­тру Пре­ра­до­ви­ће су по­зва­ли из Бе­о­гра­да и са­оп­шти­ли им да де­те не­ће би­ти њи­хо­во. - Пи­та­ла сам због че­га ме ли­ша­ва­ју хра­ни­тељ­ства, али ми ни­ко ни­шта ни­је од­го­во­рио. Син и сна­ја су ишли у Цен­тар за со­ци­јал­ни рад ов­де у Ши­ду да ви­де о че­му се ра­ди, при­мио их је прав­ник и пи­тао шта су за­пе­ли и ре­кли им да мо­гу да ра­де шта хо­ће, па и да их ту­же и да до­би­ју суд, али Ан­дри­ја­ну до­би­ти не­ће. Би­ло ко­је дру­го де­те мо­же, али њу не мо­же –ре­кла је та­да Дра­ги­ца Пре­ра­до­вић. На­кон ве­сти да је про­цес око усва­ја­ња сто­пи­ран, ме­ди­ји су об­ја­ви­ли при­чу о по­ро­ди­ци Пре­ра­до­вић и му­ка­ма кроз ко­је су они про­шли. За­хва­љу­ју­ћи ин­те­ре­со­ва­њу јав­но­сти за овај про­блем, ма­ла Ан­дри­ја­на ће уско­ро би­ти усво­је­на, а ње­ни бу­ду­ћи ро­ди­те­љи Го­ран и Ду­брав­ка су ви­ше не­го срећ­ни и за­до­вољ­ни због то­га што је бит­ка до­би­је­на и аго­ни­ја за­вр­ше­на. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 20.07.2011. НА ШИД­СКОМ ВА­ША­РУ - Сла­ба по­ну­да, још сла­би­ја тра­жња Као и сва­ког 15. у ме­се­цу та­ко је и про­шлог пет­ка, 15. ју­ла одр­жан шид­ски ва­шар. На­жа­лост, из ме­се­ца у ме­сец број из­ла­га­ча се сма­њу­је, по­ну­да је све сла­би­ја, али ни по­тра­жња ни­је би­ла мно­го бо­ља. Гу­жве на ва­ша­ру ни­је би­ло, као не­ка­да, ка­ко пам­те ста­ри­ји Ши­ђа­ни и ре­дов­ни по­се­ти­о­ци ва­шар­ских де­ша­ва­ња. Раз­лог за то је си­гур­но све сла­би­ја ку­пов­на моћ гра­ђа­на, али и ве­ли­ке вру­ћи­не. Као и на сва­ком ва­ша­ру, из­ла­га­ча ра­зних. Од по­ну­де во­ћа и по­вр­ћа, чи­је це­не су исте као и на град­ским пи­ја­ца­ма, пре­ко др­ве­на­ри­је, обу­ће и оде­ће, до де­ла за про­да­ју сто­ке. На јул­ском ва­ша­ру сви они ко­ји су до­шли да па­за­ре пра­си­ће, оти­шли су пра­зних ру­ку, јер сви­њо­гој­ци ово­га пу­та ни­су би­ли при­сут­ни, а тек на не­ко­ли­ко ме­ста су се про­да­ва­ли ја­ри­ћи, чи­ја се це­на кре­та­ла из­ме­ђу 180 и 200 ди­на­ра по ки­ло­гра­му. Лу­бе­ни­це, еко­ло­шке, не пр­ска­не, ко­шта­ле су 15 ди­на­ра за ки­ло­грам, а це­на бре­са­ка, ба­на­на и шљи­ва је иста као и на пи­ја­ца­ма у срем­ским гра­до­ви­ма. Нај­бо­га­ти­ја је би­ла по­ну­да оде­ће и обу­ће, али ка­ко су нам про­дав­ци ре­кли, про­да­ја иде сла­бо, јер љу­ди не­ма­ју па­ра. Ве­ћи­на по­се­ти­ла­ца из на­ви­ке до­ђе да би про­ше­та­ла ва­ша­ром, срет­не се по ко­ји при­ја­тељ, ма­ло се по­раз­го­ва­ра, а нај­ма­ње се па­за­ри. Нај­ве­ћи ути­сак оста­вио је де­ки­ца са Зла­ти­бо­ра Рат­ко Гој­ко­вић ко­ји је због на­руџ­би­не пре­ва­лио дуг пут до Ши­да, ка­ко би про­дао не­ко­ли­ко ко­ма­да зла­ти­бор­ских пр­слу­ка и џем­пе­ра. На шид­ском ва­ша­ру про­да­ва­ла су се и др­ва, а чи­ни нам се да су упра­во ти про­дав­ци нај­ви­ше и за­ра­ди­ли и за­до­вољ­но тр­ља­ли ру­ке, јер се по­че­ло са ку­по­ви­ном огре­ва за зи­му. Ка­да се оглад­ни, ша­тор­ска кри­ла и скле­па­ни ре­сто­ран­чи­ћи пру­жа­ли су хлад и окре­пље­ње про­дав­ци­ма и по­се­ти­о­ци­ма. Али и тај ужи­так ко­шта, те се за ки­ло­грам пе­че­не јаг­ње­ти­не и ја­ре­ти­не пла­ћа­ло 1.000 ди­на­ра, док је пра­се­ти­на би­ла 850 ди­на­ра. Они са ма­ло пли­ћим џе­пом мо­гли су да по­је­ду пље­ска­ви­цу за 150 дин. Ка­да се све сра­чу­на, за­куп­ни­на про­сто­ра ко­ја из­но­си 700 ди­на­ра, го­ри­во до Ши­да (јер је ве­ли­ки број из­ла­га­ча до­шао са стра­не и пре­шао и пре­ко 100 ки­ло­ме­та­ра), па плус хра­на и хлад­ни на­пи­ци, на­дам се да су про­дав­ци ус­пе­ли да за­ра­де ко­ји ди­нар ви­ше на овој кри­зи и ку­ћи оду у плу­су. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 13.07.2011. ПО­ЧЕ­ТАК СА­РАД­ЊЕ ИРИ­ШКЕ ОП­ШТИ­НЕ СА НОР­ВЕ­ШКОМ ОП­ШТИ­НОМ ЛО­РЕН­СКОГ - Нор­ве­жа­ни у Ири­гу Де­ле­га­ци­ја нор­ве­шке оп­шти­не Ло­рен­ског, ко­ју је пред­во­дио тех­нич­ки ди­рек­тор Гу­нар Ас­гард у че­твр­так 7. ју­ла по­се­ти­ла је оп­шти­ну Ириг. Циљ по­се­те је би­ла пре­зен­та­ци­ја ири­шке оп­шти­не, ње­ни по­тен­ци­ја­ли и кон­крет­ни про­јек­ти ко­ји би у бу­дућ­но­сти би­ли шан­се за са­рад­њу са две оп­шти­не. Ова по­се­та је на­ста­вак са­рад­ње ко­ја је за­по­че­ла про­шле го­ди­не ка­да је пред­сед­ник Оп­шти­не Ириг, Вла­ди­мир Пе­тро­вић био у по­се­ти гра­ду Ло­рен­ског. Нор­ве­жа­ни су об­и­шли Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју оп­шти­не Ириг где су упо­зна­ти са ам­би­ци­о­зним пла­но­ви­ма и при­пре­мље­ним про­јек­ти­ма из све­ре ту­ри­зма. Усле­ди­ле су по­се­те ста­кле­ни­ку Гро­ње ра­сад и план­та­жи ја­бу­ка са гран­ди­о­зним објек­том хлад­ња­че (у фа­зи из­град­ње), пред­у­зе­ћа Руд­нап Аграр. Ис­так­ну­то је да је по­се­та пред­став­ни­ка Ло­рен­ског ко­му­не, нај­ра­зви­је­ни­је оп­шти­не у Нор­ве­шкој, ре­зул­тат је прет­ход­них ак­тив­но­сти Ири­га и Ло­рен­ског, а за циљ има да­љу са­рад­њу. Са­го­вор­ни­ци су се сло­жи­ли да су исто­риј­ске ве­зе и бли­скост из вре­ме­на Дру­гог свет­ског ра­та, ва­жни и за са­рад­њу ко­ја се са­да ус­по­ста­вља. Нор­ве­шка де­ле­га­ци­ја је то­ком по­се­те об­и­шла по­кра­јин­ске ин­сти­ту­ци­је. У по­кра­јин­ској вла­ди при­ми­ли су их по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­син и вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња Не­бој­ша Ма­лен­ко­вић. Го­сте су упо­зна­ти са по­да­ци­ма да је Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња за че­ти­ри го­ди­не у про­јек­те ко­ји се ре­а­ли­зу­ју у оп­шти­ни Ириг опре­де­лио шест ми­ли­о­на евра, са ци­љем да се ство­ре усло­ви ко­ји ће при­ву­ћи дру­ге ула­га­че, на­ро­чи­то стра­не. Гу­нар Ас­гард је из­ја­вио да по­сто­је мно­ге слич­но­сти из­ме­ђу Ири­га и Ло­рен­ског ко­му­не и да по­сто­ји низ те­ма о ко­ји­ма се мо­же раз­го­ва­ра­ти о са­рад­њи. Све то ће, по по­врат­ку у Нор­ве­шку,  пре­зен­то­ва­ти у сво­јој оп­шти­ни. Вла­ди­мир Пе­тро­вић је по­но­вио да су ис­ку­ства ове нор­ве­шке оп­шти­не по­себ­но зна­чај­на за раз­вој ин­фра­струк­ту­ре, ко­му­нал­ног си­сте­ма, об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је, еко­ло­ги­је и ту­ри­зма. То­ком по­се­те нор­ве­шке де­ле­га­ци­ја, упри­ли­чен је и од­ла­зак у ам­ба­са­ду Кра­ље­ви­не Нор­ве­шке и са­ста­нак са ам­ба­са­до­ром Нил­сом Раг­нар Кам­сво­гом. По­се­та је за­вр­шен оби­ла­ском Клу­бу Нор­ве­шко-срп­ског при­ја­тељ­ства у Ве­ли­кој Ре­ме­ти, где је Вла­ди­мир Пе­тро­вић, сим­бо­лич­но уру­чио го­спо­ди­ну   Гу­на­ру Ас­гар­ду члан­ску кар­ту овог удру­же­ња. Датум: 06.07.2011. МИТРОВАЧКА ОПШТА БОЛНИЦА ДОБИЛА СЕРТИФИКАТ О АКРЕДИТАЦИЈИ - Пацијент у центру збивања На основу извештаја Агенције за акредитацију од 23. јуна Општа болница у Сремској Митровици добила је сертификат о акредитацији за период од три године, речено је на конференцији за новинаре коју је тим поводом, у четвртак, 30. јуна, сазвао директор митровачке болнице др Мирослав Кендришић. Болница у Сремској Митровици прва је болница у Србији која је самоиницијтивно ушла у процес акредитације. Крајем 2010. године основани су тимови за самооцењивање, а почетком маја Општу болницу је посетила четворочлана комисија спољашњег оцењивача. - Акредитација је пре свега важна за пацијенте, који су стављени у центар збивања. Ради се о безбедности пацијента, о давању правоверемених услуга, како би пацијент био заштићен на сваки могући начин. Такође се води рачуна и о запосленима, да они буду мотивисани за рад и на прави начин едуковани, како би могли да пружају здравствене услуге нашим пацијентима – каже др Кендришић. Спољашње оцењивање обухватило је преглед припремљене документације и здравствене документације, разговор са органима управљања здравственом услугом, разговор са запосленима који су учествовали у поступку самооцењивања, обилазак болнице и преглед просторних капацитета, преглед опремљености болнице медицинском опремом и разговор са пацијентима и запосленима. Извештај Агенције за акредитацију садржи и препоруке за унапређење рада Опште болнице у Сремској Митровици. Неке од препорука су: урадити додатну едукацију у области безбедности пацијента и особља, унапредити примену анализе и доношења закључака на основу прикупљених података, обезбедити довољан број кадра, посебно средње медицинског и обезбедити едукацију кадра. Захваљујући акредитацији, Општа болница у Сремској Митровици ће у наредном периоду добити интегрисани информациони систем, а планира се и увођење новог начина финансирања здравствених услуга, каже директор ове здравствене установе др Мирослав Кендришић. Б. Селаковић Датум: 29.06.2011. ЛЕ­ГА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈИ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ИДЕ СПО­РО - За­стој у грун­тов­ни­ци и ка­та­стру По­чет­ком про­шле го­ди­не сви вла­сни­ци бес­прав­но из­гра­ђе­них обје­ка­та мо­гли су под­не­ти зах­те­ве за ле­га­ли­за­ци­ју пре­ма за­ко­ну ко­ји је до­нет у сеп­тем­бру 2009. го­ди­не. То је био тре­ћи по­ку­шај ле­га­ли­за­ци­је на ди­вље са­гра­ђе­них обје­ка­та или њи­хо­вих де­ло­ва. При­ја­вљи­ва­ње је тра­ја­ло до 11. мар­та 2010. го­ди­не, а ур­ба­ни­стич­ке вла­сти су би­ле сло­жне у оце­ни да је то ве­ли­ка, све­о­бу­хват­на ак­ци­ја Ми­ни­стар­ства за про­стор­но пла­ни­ра­ње и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, ко­ја има за циљ да се ве­ли­ка ве­ћи­на бес­прав­но из­гра­ђе­них обје­ка­та у зе­мљи у на­ред­не две го­ди­не ле­га­ли­зу­је. Ме­ђу­тим, ни­је све ишло она­ко ка­ко је пла­ни­ра­но па су у мар­ту ове го­ди­не до­не­те из­ме­не За­ко­на о пла­ни­ра­њу и из­град­њи. Тим из­ме­на­ма омо­гу­ће­но је вла­сни­ци­ма не­ле­гал­них обје­ка­та да ле­га­ли­за­ци­ју за­вр­ше уз мно­го ма­ње на­кна­де. За че­тво­ро­чла­не и број­ни­је по­ро­ди­це обез­бе­ђен је по­пуст до 99 од­сто за ле­га­ли­за­ци­ју објек­та по­вр­ши­не до 100 ква­драт­них ме­та­ра. О­ла­кшице­ могу да ос­тваре сви­ који су на тај­ начин т­рајно­ р­еш­авали ­своје с­та­мбено­ п­итање под у­словом да­ н­емају ­друге­ н­епок­ре­тности на­ т­ер­ит­орији­ оп­штине на­ којој се о­бјекат­ н­алази. У С­ремској­ Ми­тр­овици је ­према­ р­ечима­ на­че­лника Г­радске у­праве за­ у­рб­анизам и с­та­мбено­ к­ому­налне­ де­ла­тности­ М­иро­слава ­Вл­ад­иса­вљ­евића ­по­днето 5009 ­за­хтева од­ којих је­ р­ешено 560 п­ре­дмета. – У­ пос­тупку­ л­ег­ал­из­ације ­на­јвећи ­проблем п­ред­ставља­ р­еш­авање п­рет­ходних­ п­итања, а што ­по­др­аз­умева­ р­ег­ул­исање ­имо­винско – п­равних­ о­дноса на ­па­рцели на­ којој је­ н­еле­гални о­бјекат­ са­грађен –­ каже ­Вл­ад­иса­вљевић. Он­ д­одаје да, и­ поред ­пр­аво­вр­еменог­ ин­фо­рм­исања о свим ­битним­ ч­ињ­ен­ицама, ­гр­ађани­ нису у­ мо­гу­ћности да­ брже­ реше ­своје­ п­итање,­ о­дносно да­ д­обију ­одо­брење за­ изг­радњу и ­упо­требу­ из­гр­ађеног об­јекта без ­гр­ађе­винске­ до­зволе, јер се у Ос­новном­ суду у С­ремској­ Ми­тр­овици као и у­ Р­епуб­личком­ ­гео­детском­ з­аводу – ­Служби за­ к­атастар­ н­епок­ре­тности С­ремска­ Ми­тр­овица­ н­алази­ в­елики број п­ре­дмета­ који­ ч­екају на­ р­ешење и по­ н­ек­олико­ м­есеци. –­ Застој у­ Суду и­ К­атастру је­ један од ­ра­злога што ­гр­ађани­ нису у­ мо­гу­ћности да ­пр­ибаве сву­ пот­ребну­ д­оку­ме­нт­ацију, а што з­натно ­од­уго­влачи­ р­еш­авање­ њ­ихових ­за­хтева –­ н­ап­омиње­ М­ирослав ­Вл­ад­иса­вљевић. С. Ц. ­ Датум: 22.06.2011. ЕЛЕКТРОНСКИ ПРИСТУП ЗАШТИТНИКУ ГРАЂАНА У ШИДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ - Заштитник помаже путем интернета У уторак, 14. јуна у Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ у Шиду представљен је Пројекат „Електронски приступ Заштитнику грађана“, а промоцији су присуствовали председница општине Шид Наташа Цвјетковић, заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић Орландић, представница Савеза библиотекара Србије Весна Петровић и директорица Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ у Шиду Славица Варничић. Заштитник грађана Републике Србије ће током 2011. године реализовати Пројекат „Електронски приступ Заштнику грађана“ у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије, библиотекама и органима локалне самоуправе у десет изабраниих општина у Србији, међу којима је и општина Шид, уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке. Реализација пројекта, који има за циљ да грађани електронски, путем скајпа, остваре лакши контакт са заштитником грађана, трајаће 16 месеци. Према речима директорице Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ Славице Варничић припремљена је посебна канцеларија са свом потребном техничком опремом и обученим кадром, у којој ће грађани сваког понедељка и среде у периоду од 11 до 13 часова бити у могућности да ступе у контакт са заштитником грађана и на тај начин остваре своја права. Исто тако, захваљујући директном контакту, грађани ће моћи да путем скајпа добију и помоћ при састављању притужби, а уколико ова институција није права адреса за решавање њиховог проблема, добиће стручан савет којим органима да се обрате. Председница општине Шид Наташа Цвјетковић сматра да ће овај пројекат унапредити рад локалне администрације и јавних установама и предузећа, како би се отклониле евентуалне нејасноће у раду. Шиђани су у уторак, 14. јуна били у прилици да и директно попричају са заменицом Заштитника грађана Тамаром Лукшић Орландић и њеним сарадниицима. Како нам је заменица рекла и од Шиђана су добили уобичајне притужбе, које се пре свега односе на рад Фонда ПИО у Сремској Митровици и Шиду, као и оне притужбе које су везане за проблем површинских вода у Улици 20. октобра у Шиду и око повраћаја имовине. Б. Селаковић Датум: 15.06.2011. СА­РАД­ЊА ПО­КРА­ЈИ­НЕ, ОП­ШТИ­НЕ ШИД И ВУ­КО­ВАР­СКО-СРИ­ЈЕМ­СКЕ ЖУ­ПА­НИ­ЈЕ - Об­но­ва ком­плек­са Прин­ци­по­вац По­кра­јин­ски се­кре­тар за здрав­ство, со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку и де­мо­гра­фи­ју Ати­ла Чен­ге­ри и пред­став­ни­ци Ву­ко­вар­ско – сри­јем­ске жу­па­ни­је у че­твр­так, 9. ју­на одр­жа­ли су рад­ни са­ста­нак са пред­сед­ни­цом оп­шти­не Шид На­та­шом Цвјет­ко­вић и на­род­ним по­сла­ни­ком Жељ­ком Бре­сто­вач­ким, на те­му ре­ша­ва­ња про­бле­ма бол­ни­це Прин­ци­по­вац, на­кон че­га су об­и­шли по­ме­ну­ти обје­кат. Обје­кат бол­ни­це се про­сти­ре се на пре­ко 4.000 ме­та­ра ква­драт­них и тре­нут­но је у пот­пу­но­сти не­ис­ко­ри­шћен. По­след­њих го­ди­на у објек­ту ко­ји је на­ме­њен ре­ха­би­ли­та­ци­ји се ни­шта ни­је ра­ди­ло, док је пе­то­ро за­по­сле­них оба­вља­ло са­мо по­сао одр­жа­ва­ња. Шид­ска ло­кал­на са­мо­у­пра­ва већ ду­же вре­ме ула­же зна­чај­не на­по­ре да обје­кат при­ве­де на­ме­ни, али про­блем пред­ста­вља чи­ње­ни­ца да оп­шти­на не­ма над­ле­жност над ком­плек­сом Прин­ци­по­вац, чи­ји се је­дан део про­сти­ре на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид у окви­ру ко­јег се на­ла­зио Ин­сти­тут за за­шти­ту де­це и омла­ди­не Вој­во­ди­не, док се дру­ги део овог ком­плек­са на­ла­зи на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и при­па­да Ву­ко­вар­ско – сри­јем­ској жу­па­ни­ји. Ка­ко је пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић ре­кла, на­кон са­стан­ка и оби­ла­ска Прин­ци­пов­ца, до­го­во­ре­но је да се Ву­ко­вар­ско - сри­јем­ска жу­па­ни­ја, по­кра­јин­ска Вла­да и оп­шти­на Шид за­јед­но укљу­че у из­ра­ду про­јек­та, са ко­јим би мо­гли да кон­ку­ри­шу код пред­при­ступ­них фон­до­ва Европ­ске уни­је, ка­ко би се на тај на­чин овај обје­кат при­вео на­ме­ни. По­кра­јин­ски се­кре­тар за здрав­ство, со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку и де­мо­гра­фи­ју Ати­ла Чен­ге­ри ис­та­као је да је на­кон пр­вог су­сре­та све три стра­не ко­је има­ју ин­те­рес да се обје­кат Прин­ци­по­вац на што бо­љи на­чин ис­ко­ри­сти, од­лу­че­но да се фор­ми­ра рад­на гру­па, чи­ји ко­ор­ди­на­тор би би­ла пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид. За­хва­љу­ју­ћи за­по­сле­ни­ма ко­ји ра­де на одр­жа­ва­њу, као и Ин­сти­ту­ту за за­шти­ту де­це и омла­ди­не Вој­во­ди­не, чи­ји је ди­рек­тор Ге­ор­ги­ос Кон­стан­ти­ни­дис та­ко­ђе при­су­ство­вао оби­ла­ску Прин­ци­пов­ца, обје­кат је до­ста очу­ван и по­треб­на су ма­ња ула­га­ња. Са­вет­ник жу­па­на Ву­ко­вар­ско – срем­ске жу­па­ни­је Јо­ван Ај­ду­ко­вић и гра­до­на­чел­ник Ило­ка Ми­ро­слав Ја­нић сма­тра­ју да ће се за­јед­нич­ким за­ла­га­њем ком­плекс Прин­ци­по­вац убр­зо при­ве­сти на­ме­ни на за­до­вољ­ство свих укљу­че­них стра­на. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 08.06.2011. МУКЕ ПОРОДИЦЕ ПРЕРАДОВИЋ ИЗ ШИДА Мала Андријана у раљама бирократије Претходне недеље испред Центра за социјални рад у Шиду у два наврата мештани Шида, преко стотину њих, протествовали су у знак револта након одлуке стручног тима Центра за социјални рад да се једногодишња девојчица одузме хранитељској породици Прерадовић из Шида, у којој је смештена од самог рођења, и да се не дозволи да син и снаја хранитеља усвоје девојчицу. Подршку незадовољним грађанима пружила је и председница Општине Шид Наташа Цвјетковић. Након догађаја испред Центра за социјални рад у Шиду, у среду, 1. јуна агонија Прерадовића делимично је олакшана. После неколико сати разговора који су се водили на релацији локална самоуправа – Центар за социјални рад, читав процес око предаје детета другој породици обустављен је од стране покрајинских структура власти до утврђивања исправности одлуке Центра. А како је све почело... У дом хранитељске породице из Шида, Драгице (56) и Љубомира (62) Прерадовића пре тачно годину дана зачуо се плач девојчице старе 17 дана. Неколико дана пре доласка мале Андријане, речено им је да ће дете након извесног времена бити предато на усвајање. Прерадовићи су питали да ли би је они могли усвојити и речено им је да због година не могу, али да то могу учинити њихов син и снаја, који немају своју биолошку децу. Након тог разговора са људима из Центра за социјални рад, одлучили су да узму девојчицу на хранитељство, са надом да ће је Горан (29), власник ауто сервиса и Дубравка (32) трговац у неком будућем периоду усвојити. Мала Андријана, којој тепају Нана, је расла, везала се за Прерадовиће, као и они за њу и све је било идилично. Тек пошто су млађи Прерадовићи добили папире да су усвојитељи, тада је Андријана стављена на процес усвајања. - Самим тим што су нам рекли да ће сачекати да ми средимо папире, па тек онда дати дете на усвајање, дали су нам наду да ћемо ми бити ти који ће је усвојити. Ми смо ушли на ужи списак за усвајање. Јавило се 12 породица, четири је одустало јер су добили биолошку децу, једна јер одустала из нама непознатих разлога и остало је седам породица на списку. Отишли смо 18. маја на разговор у Београд, да би нам тамо рекли да немају шта са нама пуно да разговарају, познају ситуацију. Процедура је таква да дете мора ићи на адаптацију од месец до шест месеци, али пошто је дете код нас, не мора се пуно адаптирати, остаје да се одради још папирологија – причају Горан и Дубравка Прерадовић. Они додају да, иако нису добили директну потврду да су они будићи родитељи мале Андријане, на основу разговора дошли су до тог закључка. Нажалост, 24. маја ујутру Прерадовиће су позвали из Београда и саопштили им да дете неће бити њихово. - Ваш син и снаја ће у току дана добити решење у којем ће бити назначено да нису усвајатељи, као и решење у којем се ви лишавате хранитељства, рекли су нам преко телефона. Мени је решење стигло, ја га нисам потписала, али њима још ништа није стигло – прича хранитељка мале Нане Драгица Прерадовић, која је домаћица и додаје: - Питала сам због чега ме лишавају хранитељства, али ми нико ништа није одговорио. Син и снаја су ишли у Центар за социјални рад овде у Шиду да виде о чему се ради, примио их је правник и питао шта су запели и рекли им да могу да раде шта хоће, па и да их туже и да добију суд, али Андријану добити неће. Било које друго дете може, али њу не може – завршава своју причу Драгица. Љубомир и Драгица кажу да им је сада поново тешко, као и када су својевремено морали да напусте завичај у Петрињи и оставе имовину. Скућили су се у Шиду, а Андријана им је донела радост, па им је тешко да се помире са тим да им је одузму. - Одлазак у другу породицу би за њу био веома потресан и трауматичан, због периода прилагођавања. Зар о томе нико није водио рачуна. Који су аргументи превагнули да нам је одузму – пита се Љубомир Прерадовић. Док су трајали протести испред Центра за социјални рад у Шиду, представници Центра су хранитељској породици нудили да потпишу решење на основу којег би се девојчица пребацила из њихове хранитељске породице у другу, а како каже Драгица на решењу је писало да дете треба да се преда извесној Весни Тадић социјалној радници. Наравно, такво решење нису желели да потпишу. Стручни тим за усвајање Центра за социјални рад, који чине Милена Пешкир, Стева Пешка, Саша Ћаћуловић и Никола Вукић, са друге стране истиче да је у овом случају вођено рачуна о будућности детета и да је због тога одлучено да буде додељено другој породици. - Ово је одлука која одлучују о животу детета и стручни тим је у овом поступку проценио да би детету било боље у тој породицу за коју смо се определили – сматра директор Центра за социјални рад Светозар Шолаја. Након вести да је процес око усвајања стопиран, син хранитеља мале Андријане који жели да је усвоји нада се добром исходу у наредном периоду. - Видећемо шта ће се даље дешавати, да ли ће Покрајина успети даље нешто да учини. Остаје нам и даље да чекамо, али ми се надамо да ће бити све како треба – нада се Горан Прерадовић, који је са супругом Дубравком у срећном браку већ три и по године и нажалост немају своју биолошку децу. Иако је процес по овој процедури стопиран, остаје питање како је породица коју девојчица не познаје, бољи избор од Прерадовића, који су све подредили управо њој и који како су нам потврдили не могу да замисле дан без ње. Породица Прерадовић се нада да ће покрајинске структуре власти преиспитати рад Центра за социјални рад у Шиду и да ће мала Нана ускоро постати Андријана Прерадовић. Након овако потресне приче, запитајмо се само где би и већина нас завршила када би нам комисија стручњака бирала родитеље. Биљана Селаковић Фото: Соба мале Андријане Хранитељи Љубимир и Драгица Прерадовић Дубравка Прерадовић сматра да су преварени Оквир: Потписи за смену Шолаје Током трајања протеста, у среду, 1. јуна грађани Шида су самоиницијативно одлучили да почну са прикупљањем потписа за петицију за смену директора Центра за социјални рад Шид Светозара Шолаје. Након прикупљања потписа испред Центра, током трајања протеста, а петицију ће бити у прилици да потпишу и остали грађани Шида. Фото: Прикупљање потписа за смену Шолаје Оквир 2: Мутне радње Центра за социјални рад Многобројни рођаци, пријатељи, познаници, али и грађани који не познају породицу Прерадовић подржали су протесте испред Центра за социјални рад. Како су нам рекли, противе се одлуци Центра да се дете преда другој породици на усвајање. Револтирани су и истрајни у својој намери да мала Андријана, која је и рођена на територији шидске општине, и остане у овој породици и да је Горан и Дубравка усвоје. Многи сумњају да је реч о малверзацији, а један од транспарената који се могао видети, гласио је: „Колико кошта дете у Србији?“. Сви присутни се питају због чега тамо нека породица из Београда жели да усвоји дете баш из Шида, које чак и не познаје. Нажалост, у Србији живе деца која такође чекају на усвајање, па многе чуди чињеница да су се људи из Београда одлучили баш за малу Андријану, а не за неко друго дете. Током трајања протеста могло се чути: „Овде ствари нису чисте“. Фото: Протести испред Центра за социјални рад Датум: 01.06.2011. 1. ЈУН МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ДАН РЕ­КЕ СА­ВЕ - Са­ва - ре­ка ко­ју тре­ба чу­ва­ти Ме­ђу­на­род­ни дан ре­ке Са­ве, ре­ке ко­ја про­ти­че кроз ју­го­и­сточ­ну Евро­пу у ду­жи­ни од 940 ки­ло­ме­та­ра, обе­ле­жа­ва се сва­ког 1. ју­на. Ре­ка Са­ва про­ти­че кроз Сло­ве­ни­ју, Хр­ват­ску, Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну и Ср­би­ји, где се у Бе­о­гра­ду ули­ва у ре­ку Ду­нав. На­ста­је спа­ја­њем ре­ка Са­ва до­лин­ка (из­ви­ре на Крањ­ској го­ри и спу­шта се Ка­ра­ван­ка­ма и Ју­лиј­ским ал­пи­ма на ју­го­и­сток) и Са­ва бо­хињ­ка (из­ви­ре ју­жно од Три­гла­ва) код Ра­до­вљи­це и те­че на ју­го­и­сток по­ред Кра­ња. Срем­ска Ми­тро­ви­ца ове го­ди­не по пр­ви пут обе­ле­жа­ва Дан ре­ке Са­ве, ко­ја у лет­њим ме­се­ци­ма мно­гим гра­ђа­ни­ма пред­ста­вља спас од лет­њих вру­ћи­на. Обе­ле­жа­ва­ње Да­на ре­ке Са­ве има за циљ по­ве­ћа­ње све­сти љу­ди о ва­жно­сти, зна­ча­ју и очу­ва­њу вод­них ре­сур­са, по­го­то­во код оних ко­ји жи­ве у гра­до­ви­ма кроз ко­је про­ти­че ова ре­ка. Б. С. Датум: 25.05.2011. СРЕМ­СКА ПРИ­ВРЕД­НА КО­МО­РА - За­шти­та пра­ва по­тро­ша­ча У сре­ду, 18. ма­ја у са­ли Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци одр­жа­на је за­јед­нич­ка сед­ни­ца Од­бо­ра удру­же­ња за тр­го­ви­ну, уго­сти­тељ­ство, ту­ри­зам, са­о­бра­ћај и ве­зе Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре и Од­бо­ра удру­же­ња за тр­го­ви­ну При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је. За­јед­нич­ком са­стан­ку при­су­ство­ва­ли су пред­сед­ни­ца Од­бо­ра удру­же­на СПК Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић, Се­кре­тар Удру­же­ња СПК Зо­ра­на Ка­ра­лић, на­чел­ни­ца Оде­ље­ња за за­шти­ти по­тро­ша­ча при Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де, тр­го­ви­не, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де Ве­сна Но­ва­ко­вић, са­рад­ник у Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де, тр­го­ви­не, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де Не­ве­на Пра­и­зо­вић, док је ис­пред Од­бо­ра удру­же­ња за тр­го­ви­ну При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је са­стан­ку при­су­ство­ва­ла Рад­ми­ла Да­ко­вић. При­сут­ни на за­јед­нич­кој сед­ни­ци су се упо­зна­ли са те­ку­ћим при­вред­ним кре­та­њи­ма у Сре­му, а пред­ста­вљен је и но­ви За­кон о за­шти­ти по­тро­ша­ча, ко­ји је на сна­гу сту­пио 1. ја­ну­а­ра те­ку­ће го­ди­не. На­чел­ни­ца Оде­ље­ња за за­шти­ту по­тро­ша­ча при Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де, тр­го­ви­не, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де Ве­сна Но­ва­ко­вић је при­сут­ни­ма пред­ста­ви­ла но­ви За­кон о за­шти­ти по­тро­ша­ча. Основ­ни раз­ло­зи за до­но­ше­ње овог за­ко­на су: по­ди­за­ње ни­воа за­шти­те по­тро­ша­ча у Ср­би­ји, пре­ци­зи­ра­ње пра­ви­ла уче­сни­ка у по­след­њој фа­зи про­ме­та, но­ви ин­стру­мен­ти за­шти­те по­тро­ша­ча, као и ели­ми­ни­са­ње не­по­ште­ног и не­са­ве­сног тр­жи­шног по­сло­ва­ња. Ре­ше­ња из но­вог за­ко­на ста­вља­ју по­тро­ша­ча у цен­тар еко­ном­ских и тр­жи­шних де­ша­ва­ња и обез­бе­ђу­ју ефи­ка­сни­је оства­ри­ва­ње и за­шти­ту њи­хо­вих пра­ва и ин­те­ре­са. За­кон је у пот­пу­но­сти хар­мо­ни­зо­ван са европ­ским стан­дар­ди­ма с об­зи­ром на то да је у ње­га им­пле­мен­ти­ра­но 15 европ­ских ди­рек­ти­ва из обла­сти за­шти­те по­тро­ша­ча. Нај­зна­чај­ни­ја про­ме­на и су­штин­ски ква­ли­тет ко­ји овај за­кон до­но­си је­сте пре­но­ше­ње те­ре­та до­ка­зи­ва­ња за не­ис­прав­ност или лош ква­ли­тет ку­пље­ног про­из­во­да са по­тро­ша­ча на тр­гов­ца. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 18.05.2011. ДР БО­ЈАН ПАЈ­ТИЋ ПО­СЕ­ТИО ТЕР­МО­МОНТ У ШИ­МА­НОВ­ЦИ­МА - До­ма­ћи про­из­вод за стра­на тр­жи­шта Пред­сед­ник Вла­де Ауто­ном­не по­кра­ји­не Вој­во­ди­не, др Бо­јан Пај­тић, по­се­тио је у пе­так, 13. ма­ја оп­шти­ну Пе­ћин­ци и том при­ли­ком је, у дру­штву ди­рек­тор­ке Фон­да за раз­вој АП Вој­во­ди­не Сне­жа­не Ре­пац, пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пе­ћин­ци Си­ни­ше Ву­ко­ва и пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци Жив­ка Мар­ко­ви­ћа об­и­шао по­го­не ком­па­ни­је Тер­мо­монт. Он је том при­ли­ком ре­као да го­то­во да не­ма успе­шног пред­у­зе­ћа и ком­па­ни­је у Вој­во­ди­ни, ко­ја ма­кар јед­ним де­лом, за свој успех не мо­же да за­хва­ли фон­до­ви­ма По­кра­јин­ске Вла­де. - Ми да­је­мо сна­жну фи­нан­сиј­ску, ор­га­ни­за­ци­о­ну и ло­ги­стич­ку по­др­шку, сва­кој ком­па­ни­ји ко­ја за­по­шља­ва љу­де, ко­ја омо­гу­ћа­ва да ње­ни про­из­во­ди бу­ду у из­во­зу и ко­ја на ква­ли­те­тан на­чин ор­га­ни­зу­је сво­је по­сло­ва­ње. Ком­па­ни­ји Тер­мо­монт смо, са 64 ми­ли­о­на ди­на­ра пре­ко Фон­да за раз­вој, иза­шли у су­срет ка­да је то би­ло нео­п­ход­но. Ова ком­па­ни­ја да­нас има 92 за­по­сле­на, ве­ћи­ну сво­јих про­из­во­да из­во­зи, а пла­те су из­у­зет­но ви­со­ке за на­ше усло­ве. Же­ли­мо да ова ком­па­ни­ја бу­де још успе­шни­ја, а да сте­пен не­за­по­сле­но­сти у Сре­му бу­де још ни­жи – ре­као је том при­ли­ком др Бо­јан Пај­тић. Ди­рек­тор­ка Фон­да за раз­вој АП Вој­во­ди­не, Сне­жа­на Ре­пац, на­зва­ла је ком­па­ни­ју Тер­мо­монт јед­ним од нај­бо­љих при­ме­ра кре­ди­ти­ра­ња из Фон­да за раз­вој. - Ова ком­па­ни­ја је ко­ри­сти­ла укуп­но се­дам кре­ди­та за се­дам го­ди­на, два ин­ве­сти­ци­о­на и пет за из­воз. Ово је исто­вре­ме­но јед­на од нај­у­ред­ни­јих ком­па­ни­ја, ко­ја је сва­ки свој кре­дит вра­ти­ла у дан, та­ко да смо ми спрем­ни да их и да­ље по­ма­же­мо – ре­кла је Сне­жа­на Ре­пац. Ди­рек­тор Тер­мо­мон­та, Не­бој­ша Ата­нац­ко­вић се за­хва­лио пред­сед­ни­ку Вла­де Вој­во­ди­не на по­се­ти и Фон­ду за раз­вој на са­рад­њи ко­ја тра­је већ се­дам го­ди­на. - Да ни­је би­ло кре­ди­та и по­мо­ћи, на­ша фир­ма не би да­нас би­ла ту где је­сте. Та­ко­ђе же­лим да на­гла­сим да су сред­ства усме­ре­на на пра­ви на­чин, јер оно што Тер­мо­монт про­из­во­ди, ко­тао на цен­трал­но гре­ја­ње, сто по­сто је до­ма­ћи про­из­вод. Ми ко­ри­сти­мо до­ма­ћи лим и до­ма­ћу рад­ну сна­гу, а про­из­во­де из­во­зи­мо, за­то сма­трам да је ова­квих фир­ми по­треб­но што ви­ше у на­шој зе­мљи – ка­же Не­бој­ша Ата­нац­ко­вић. - Из­у­зет­но ми је за­до­вољ­ство што је пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не, имао при­ли­ку да се упо­зна са про­из­вод­ним про­гра­мом ком­па­ни­је Тер­мо­монт. Сма­трам да ова ком­па­ни­ја за­слу­жу­је нај­ви­ши трет­ман ка­да су у пи­та­њу под­сти­цај­на сред­ства, јер има та­кав про­из­вод­ни про­грам, да је ус­пе­ла да осво­ји и тр­жи­ште ЕУ и тр­жи­ште Ру­си­је – из­ја­вио је пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци, Жив­ко Мар­ко­вић. Ду­шан Срећ­ков Датум: 11.05.2011. СУ­БО­ТИ­ШТЕ - По­др­шка на­ро­ду Ја­па­на То­ком по­се­те ам­ба­са­до­ра Ја­па­на На­ци­о­нал­ној во­зач­кој ака­де­ми­ји у Су­бо­ти­шту, 28. апри­ла, пред­став­ни­ци НА­ВАК-а и ДДОР-а уру­чи­ли су ње­го­вој ек­се­лен­ци­ји То­шиу Цу­но­за­ки­ју до­на­ци­ју у вред­но­сти два ми­ли­о­на ди­на­ра. Том при­ли­ком пред­сед­ник ком­па­ни­је НА­ВАК, Мир­ко Ал­ви­ро­вић, упо­знао је ја­пан­ског ам­ба­са­до­ра са раз­вој­ним пу­тем ком­па­ни­је и успе­шном ви­ше­го­ди­шњом са­рад­њом из­ме­ђу НА­ВАК-а и ја­пан­ске ком­па­ни­је То­јо­та. – На­ша је же­ља да ја­пан­ском на­ро­ду, ко­јег из­у­зет­но це­ни­мо и са чи­јим ком­па­ни­ја­ма има­мо до­бре парт­нер­ске од­но­се, по­мог­не­мо у ре­ша­ва­њу огром­них про­бле­ма у ко­ји­ма се тре­нут­но на­ла­зи – ре­као је Мир­ко Ал­ви­ро­вић и до­дао: – Ова пр­ва за­јед­нич­ка до­на­ци­ја ко­ју смо при­пре­ми­ли са на­шим парт­не­ри­ма из ДДОР-а. Из­но­си два ми­ли­о­на ди­на­ра и то је већ упла­ће­но ја­пан­ској ам­ба­са­ди. Исто­вре­ме­но смо се од­го­во­ри­ли са на­шим парт­не­ри­ма, а они су број­ни, да сва­ког ме­се­ца из­два­ја­ју је­дан део сред­ста­ва, као по­моћ ја­пан­ском на­ро­ду. Ве­ру­је­мо да ће то би­ти до­бар пут да успе­шни, они ко­ји мо­гу да по­мог­ну, за­јед­нич­ки по­мог­ну ја­пан­ском на­ро­ду, ко­ји је на нај­бо­љи на­чин по­ка­зао ка­ко се од­но­си пре­ма оно­ме ко­ме тре­ба по­моћ. Ми не за­бо­ра­вља­мо ко­ли­ко је Ја­пан учи­нио за Ср­би­ју и срећ­ни смо што ми ово­га тре­нут­ка, у кри­зи у ко­јој се на­ла­зи Ср­би­ја, је­смо у ста­њу да бар јед­ну кап до­при­не­се­мо у све­му ово­ме да по­мог­не­мо ја­пан­ском на­ро­ду. Ге­не­рал­ни ди­рек­тор ком­па­ни­је ДДОР Но­ви Сад, Кри­сти­јан Ото Нои, за­хва­лио се ја­пан­ском ам­ба­са­до­ру на вре­ме­ну ко­је је из­дво­јио за по­се­ту и до­дао да је до­на­ци­ја, из­дво­је­на од стра­не НА­ВАК-а и ДДОР-а, пре све­га из­раз со­ли­дар­но­сти и сим­па­ти­ја ко­је ове ком­па­ни­је осе­ћа­ју пре­ма Ја­па­ну. – Сви зна­мо да је Ја­пан моћ­на зе­мља и јед­на од нај­ве­ћих еко­но­ми­ја на све­ту и да вам ни­је нео­п­ход­на на­ша ма­те­ри­јал­на по­моћ. Ипак, сма­тра­ли смо да је ово нај­леп­ши на­чин да из­ра­зи­мо сво­ју со­ли­дар­ност – ре­као је Кри­сти­јан Ото Нои. Ја­пан­ског ам­ба­са­до­ра је по­здра­вио и пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци, Жив­ко Мар­ко­вић. – Из­у­зет­но ми је за­до­вољ­ство што мо­гу да вас по­здра­вим ис­пред оп­шти­не Пе­ћин­ци, ма­да бих во­лео да је раз­лог ва­ше по­се­те НА­ВАК-у не­ке дру­ге при­ро­де. Же­лим да из­ра­зим ду­бо­ко са­о­се­ћа­ње ко­је га­је не са­мо гра­ђа­ни на­ше оп­шти­не, већ це­ле Ср­би­је, са на­ро­дом Ја­па­на. Ово је је­дан вид по­ка­зи­ва­ња со­ли­дар­но­сти и ја се на­дам, да ће се овом чи­ну при­дру­жи­ти и оста­ле ком­па­ни­је – ре­као је Жив­ко Мар­ко­вић. На­кон то­га он је украт­ко упо­знао ја­пан­ског ам­ба­са­до­ра са „лич­ном кар­том“ оп­шти­не Пе­ћин­ци и раз­вој­ним пу­тем ко­ји је пре­ва­ли­ла у про­те­клих де­се­так го­ди­на. Ње­го­ва ек­се­лен­ци­ја То­шио Цу­но­за­ки, за­хва­љу­ју­ћи се на до­на­ци­ји, ре­као је да од ка­да се до­го­ди­ла не­сре­ћа у ње­го­вој до­мо­ви­ни, осе­ћа ве­ли­ку со­ли­дар­ност и са­о­се­ћа­ње срп­ског на­ро­да, што је за ње­га ве­о­ма при­јат­но из­не­на­ђе­ње. – Као што зна­те, у Ја­па­ну је 24.000 љу­ди не­ста­ло или по­ги­ну­ло, што зна­чи да је у јед­ном тре­нут­ку не­ста­ло ви­ше од по­пу­ла­ци­је ове оп­шти­не. То је за Ја­пан нај­ве­ћа тра­ге­ди­ја од дру­гог свет­ског ра­та. Ма­те­ри­јал­ни гу­бит­ци се про­це­њу­ју на 300 ми­ли­јар­ди аме­рич­ких до­ла­ра. За­то, иако је Ја­пан тре­ћа нај­ве­ћа еко­но­ми­ја на све­ту, сва­ка по­моћ је до­бро­до­шла, ка­ко би­смо пре­ва­зи­шли са­да­шње про­бле­ме – ре­као је ам­ба­са­дор Цу­но­за­ки. У част по­се­те ам­ба­са­до­ра Ја­па­на, Мир­ко Ало­ви­ро­вић, Кри­сти­јан Ото Нои и То­шио Цу­но­за­ки, по­са­ди­ли су у кру­гу НА­ВАК-а три ста­бла ја­пан­ске тре­шње. Д. Срећ­ков Датум: 04.05.2011 ПО­СЕ­ТА МИ­НИ­СТРА СПОЉ­НИХ ПО­СЛО­ВА МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - По­др­шка сту­диј­ском пу­то­ва­њу у зе­мље ЕУ Нај­у­спе­шни­ји мла­ди Ми­тров­ча­ни, њих 40, су за­јед­но са пред­став­ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у пе­ри­о­ду од 26. до 30. апри­ла об­и­шли не­ко­ли­ко европ­ских гра­до­ва, у окви­ру сту­диј­ског пу­то­ва­ња, ко­је је ор­га­ни­зо­ва­но уз по­др­шку Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва. Ми­тров­ча­ни су то­ком пу­то­ва­ња, за­хва­љу­ју­ћи Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва, би­ли у при­ли­ци да по­се­те пред­став­ни­штва срп­ских ам­ба­са­да у Бе­чу, Бу­дим­пе­шти, Бра­ти­сла­ви и Љу­бља­ни. Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Вук Је­ре­мић је не­ко­ли­ко да­на пред по­ла­зак нај­у­спе­шни­јих Ми­тров­ча­на и пред­став­ни­ка Гра­да на сту­диј­ско пу­то­ва­ње, 21. апри­ла, по­се­тио Срем­ску Ми­тро­ви­цу и де­ле­га­ци­ји Гра­да по­же­лео сре­ћан и ус­пе­шан пут. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва је од­лу­чи­ло да уче­ству­је у ре­а­ли­за­ци­ји овог ва­жног про­јек­та и обез­бе­ди­ло им је, за­хва­љу­ју­ћи го­сто­прим­ству срп­ских ам­ба­са­до­ра у зе­мља­ма цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе, во­ди­че и са­мим тим удоб­ни­ји бо­ра­вак у тим гра­до­ви­ма. - Ово сту­диј­ско пу­то­ва­ње је иде­ал­на при­ли­ка да љу­ди на ин­ди­ви­ду­ал­ном ни­воу поч­ну да сти­чу соп­стве­на ис­ку­ства о то­ме ка­ко из­гле­да жи­вот у Евро­пи, ка­кви су европ­ски стан­дар­ди ко­ји­ма те­жи­мо. Све по­ти­че од ин­ди­ви­дуе. Не мо­же­мо гра­ди­ти европ­ско дру­штво уко­ли­ко сви ми не зна­мо шта зна­чи европ­ско дру­штво. По­сле мно­го вре­ме­на смо се из­бо­ри­ли за то да има­мо сло­бо­ду кре­та­ња, да мо­же­мо да пу­ту­је­мо као сав нор­ма­лан свет и то је из­у­зет­но ва­жно за мла­де, за ову но­ву ге­не­ра­ци­ју. За­то ће Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва увек по­др­жа­ва­ти ова­кве про­јек­те и ми­слим да је то ово пу­то­ва­ње до­бар при­мер ка­ко ло­кал­на и цен­трал­на власт мо­гу да са­ра­ђу­ју на оп­ште до­бро – ис­та­као је ми­ни­стар Је­ре­мић при­ли­ком сво­је по­се­те Ми­тро­ви­ци. За­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на, ко­ји је ујед­но био и во­ђа пу­та, сма­тра да је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва Срем­ске Ми­тро­ви­це овим про­јек­том да­ла свој пу­ни до­при­нос европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Исто та­ко, ло­кал­ни ак­ци­о­ни план за мла­де, ко­ји је усво­јен од стра­не Скуп­шти­не гра­да, на овај на­чин је до­би­ја свој прак­тич­ни, при­ме­њив сми­сао. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 20.04 2011. СА­ЛАШ НО­ЋАЈ­СКИ - Гра­ди се ам­бу­лан­та У по­не­де­љак, 18. апри­ла пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Са­лаш Но­ћај­ски и До­ма здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца об­и­шли су ра­до­ве на из­град­њи се­о­ске здрав­стве­не ам­бу­лан­те у Са­ла­шу Но­ћај­ском. Обје­кат у ко­јем ће би­ти сме­ште­не про­сто­ри­је се­о­ске ам­бу­лан­те је за­вр­шен, оста­је да се уре­ди уну­тра­шњост и опре­ме про­сто­ри­је, на­кон че­га ће ам­бу­лан­та по­че­ти са ра­дом. Сред­ства за из­град­њу обез­бе­ђе­на су пре­ко Град­ске упра­ве за здрав­ство у из­но­су од ми­лион и по ди­на­ра, а са 800.000 ди­на­ра је уче­ство­ва­ла Ме­сна за­јед­ни­ца Са­лаш Но­ћај­ски, док је у из­град­њи ам­бу­лан­те уче­ство­ва­ла и тех­нич­ка слу­жба До­ма здра­вља Срем­ска Ми­тро­ви­ца. До са­да се 2.000 ста­нов­ни­ка овог се­ла ле­чи­ло у Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци, а отва­ра­њем ам­бу­лан­те у Са­ла­шу сва­ка­ко ће се по­бољ­ша­ти усло­ви за жи­вот ме­шта­на. Пла­ни­ра­но је да ра­до­ви на уре­ђе­њу ам­бу­лан­те бу­ду за­вр­ше­ни до ле­та, ка­ко би ста­нов­ни­ци Са­ла­ша Но­ћај­ског оства­ри­ли пра­во на здрав­стве­ну не­гу у свом ме­сту. Б. С. Датум: 13.04.2011. СА­ЈАМ ЗА­ПО­ШЉА­ВА­ЊА У ШИ­ДУ - По­тра­жња ве­ли­ка, по­ну­да сла­ба У че­твр­так, 7. апри­ла у спорт­ској ха­ли у Ши­ду одр­жан је дру­ги по ре­ду Са­јам за­по­шља­ва­ња у ор­га­ни­за­ци­ји шид­ске фи­ли­ја­ле На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње, а уз по­др­шку ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Ка­ко би се сма­њио број не­за­по­сле­них ли­ца на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид, на Сај­му за­по­шља­ва­ња се пред­ста­ви­ло 16 по­сло­да­ва­ца у чи­јој по­тра­жњи је би­ло ра­зних про­фи­ла, од зи­да­ра и те­са­ра до про­да­ва­ца и елек­тро­тех­ни­ча­ра. Ве­ли­ки број за­ин­те­ре­со­ва­них ли­ца за про­на­ла­же­ње по­сла би­ла је сли­ка Сај­ма за­по­шља­ва­ња у Ши­ду. С об­зи­ром на то да је про­блем не­за­по­сле­но­сти у шид­ској оп­шти­ни ве­лик, а на Сај­му је у по­ну­ди би­ло све­га око 150 рад­них ме­ста, не чу­ди чи­ње­ни­ца да по­се­ти­о­ци ни­су би­ли пре­ве­ли­ки оп­ти­ми­сти. Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва да­ла је по­др­шку овом ви­ду ак­тив­ног тра­же­ња по­сла сво­јим укљу­чи­ва­ње у ор­га­ни­за­ци­ју Сај­ма. Циљ оп­штин­ске струк­ту­ре вла­сти је да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду ство­ре по­вољ­ни усло­ви за ула­га­че и да се њи­хо­вим до­ла­ском пу­тем сај­мо­ва упо­сли зна­ча­јан број гра­ђа­на. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић је при­ли­ком по­се­те Сај­му за­по­шља­ва­ња ис­та­кла да је осно­ви циљ ло­кал­не вла­сти да по­диг­не еко­ном­ски стан­дард гра­ђа­на, да им обез­бе­ди до­вољ­но рад­них ме­ста, ка­ко би они се­би и сво­јој по­ро­ди­ци мо­гли да обез­бе­де по­треб­ну ег­зи­стен­ци­ју. Б. С. Датум: 06.04.2011. ОД 1. АПРИ­ЛА НО­ВЕ ЦЕ­НЕ СТРУ­ЈЕ - По­пу­сти са­мо за ре­дов­не пла­ти­ше Од 1. апри­ла по­чи­ње при­ме­на но­вог це­нов­ни­ка за про­да­ју елек­трич­не енер­ги­је и при­ме­на по­пу­ста од 11,89 од­сто за ме­сеч­ну по­тро­шњу од 1 до 350 ки­ло­ват-са­ти. Но­ва про­сеч­на це­на ки­ло­ват-са­та за све куп­це на свим на­пон­ским ни­во­и­ма ве­ћа је за 15,1 од­сто. Ки­ло­ват-сат за до­ма­ћин­ства би­ће ску­пљи за 13,5 од­сто. При­ме­ном но­вог по­пу­ста од 11,89 од­сто го­то­во ми­лион и по до­ма­ћин­ста­ва ко­ја ме­сеч­но има­ју то­ли­ку по­тро­шњу, што је по­ло­ви­на од свих до­ма­ћин­ста­ва у Ср­би­ји, не­ће има­ти по­ве­ћа­не ра­чу­не за стру­ју. Њи­ма ће, уз тај по­пуст, би­ти об­ра­чу­на­ван и по­пуст од пет од­сто на име ре­дов­ног пла­ћа­ња ра­чу­на за стру­ју, па ће та­ко уку­пан по­пуст за те куп­це би­ти до 16,89 од­сто. По­пу­сти ће са­да би­ти још ве­ћи за со­ци­јал­но угро­же­не ка­те­го­ри­је ку­па­ца. Њи­ма ће ра­чу­ни прак­тич­но би­ти ума­ње­ни од 40 до 45 од­сто. На­и­ме, они ће мо­ћи да оства­ре пра­во на три по­пу­ста – 35 од­сто на име свог со­ци­јал­ног ста­ту­са, но­вих 11,89 и 5 од­сто на име ре­дов­ног пла­ћа­ња стру­је. Сви ти по­пу­сти ће пре­по­ло­ви­ти њи­хо­ве ра­чу­не. С об­зи­ром да је про­сеч­на ме­сеч­на по­тро­шња до­ма­ћин­ства у Ср­би­ји ис­под 400 ки­ло­ват - са­ти, оче­ку­је се да ће но­ви по­пуст под­ста­ћи и ра­ци­о­нал­ну по­тро­шњу стру­је и да ће још ве­ћи број до­ма­ћин­ста­ва има­ти ума­ње­не ра­чу­не. По­чев од апри­ла куп­ци ће, уко­ли­ко ис­пу­не по­треб­не усло­ве, мо­ћи да оства­ре сле­де­ћа три по­пу­ста: со­ци­јал­ни – 35 од­сто, за ра­ци­о­нал­ну по­тро­шњу – 11,89 од­сто, за пла­ћа­ње у ро­ку до­спе­ћа оба­ве­зе – 5 од­сто. Усло­ви да би се ис­ко­ри­сти­ли сви на­ве­де­ни по­пу­сти су: по­тро­шња за пе­риод од 30 да­на од 1 до 350 ки­ло­ват - са­ти, да ку­пац не­ма ду­го­ва­ња за елек­трич­ну енер­ги­ју и да оба­ве­зе из­ми­ру­је до ро­ка за пла­ћа­ње ко­ји је на­зна­чен на ра­чу­ну За оства­ри­ва­ње ових по­пу­ста ку­пац не тре­ба да до­ла­зи у ди­стри­бу­ци­ју, јер ће се по­пу­сти ауто­мат­ски об­ра­чу­на­ва­ти на осно­ву по­да­та­ка о из­ми­ри­ва­њу оба­ве­за, по­тро­шњи и со­ци­јал­ном ста­ту­су (пре­ма еви­ден­ци­ји цен­та­ра за со­ци­јал­ни рад). Да би ку­пац ко­ји тро­ши до 350 ки­ло­ват - са­ти већ у апри­лу мо­гао да ко­ри­сти по­пуст од 11,89 од­сто, по­треб­но је да дуг за стру­ју ис­ка­зан на мар­тов­ском ра­чу­ну, ко­ји му сти­же у апри­лу, у пот­пу­но­сти из­ми­ри до да­ту­ма ко­ји је на ра­чу­ну озна­чен као рок до­спе­ћа. Та­ко ће сте­ћи пра­во да му већ април­ски ра­чун, ко­ји сти­же у ма­ју, бу­де ума­њен за ви­ше од 16 од­сто. Но­во­у­ве­де­ни по­пуст од 11,89 од­сто ће ва­жи­ти док над­ле­жни др­жав­ни ор­га­ни не ура­де На­ци­о­нал­ни про­грам за за­шти­ту угро­же­них по­тро­ша­ча. Тај про­грам ће би­ти у скла­ду са За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­ша­ча и са Ди­рек­ти­ва­ма ЕУ о ре­ша­ва­њу пи­та­ња тзв. енер­гет­ског си­ро­ма­штва. Сви по­пу­сти ко­је на го­ди­шњем ни­воу одо­бра­ва Елек­тро­при­вре­да Ср­би­је до­сти­жу че­ти­ри ми­ли­јар­де ди­на­ра, тј. око 40 ми­ли­о­на евра. Но­вом це­ном стру­је на­док­на­ђен је гу­би­так вред­но­сти ки­ло­ват-са­та због ин­фла­ци­је у по­след­њих го­ди­ну да­на. На­и­ме, од ко­рек­ци­је це­не стру­је ко­ја је би­ла 1. мар­та 2010. до 1. апри­ла 2011. го­ди­не ин­фла­ци­ја је би­ла око 12 од­сто, ка­же се у са­оп­ште­њу Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Датум: 30.03.2011. ПОТ­ПИ­САН ПРО­ТО­КОЛ О СА­РАД­ЊИ СПК И ОП­ШТИ­НЕ СТА­РА ПА­ЗО­ВА - Те­шња са­рад­ња у вре­ме кри­зе У Ста­рој Па­зо­ви је у че­твр­так, 24. мар­та пот­пи­сан про­то­кол о са­рад­њи из­ме­ђу Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре и Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва. Про­то­кол су пот­пи­са­ли пред­сед­ник СПК Ми­лан Бо­жић и пред­сед­ник ста­ро­па­зо­вач­ке Оп­шти­не Го­ран Јо­вић. Ово је пр­ви спо­ра­зум ова­кве вр­сте ко­ји је Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра пот­пи­са­ла са не­ком срем­ском оп­шти­ном и пред­ста­вља на­ја­ву ин­тен­зив­ни­је са­рад­ње ко­мо­ре и ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. При­ли­ком пот­пи­си­ва­ња про­то­ко­ла Ми­лан Бо­жић је на­гла­сио да ће СПК би­ти истин­ски сер­вис при­вре­де Сре­ма. – У овим те­шким вре­ме­ни­ма за све при­вред­ни­ке мо­ра­мо се ста­ви­ти на рас­по­ла­га­ње при­вре­ди. Са­рад­ња са ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма је ну­жна ка­ко би­смо за­јед­нич­ки тра­жи­ли ре­ше­ња за го­ру­ће про­бле­ме при­вре­де – на­гла­сио је Бо­жић. Пред­сед­ник Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва Го­ран Јо­вић је под­се­тио да је ова оп­шти­на би­ла ко­лев­ка при­ват­ног пред­у­зет­ни­штва у Ср­би­ји, али и у не­ка­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји. Он је ре­као да је пот­пи­си­ва­ње про­то­ко­ла са СПК на­ста­вак са­рад­ње ко­ја ду­ги низ го­ди­на би­ла на не­за­вид­ном ни­воу. – Ме­ђу­соб­на са­рад­ња мо­ра би­ти мно­го бо­ља. На­да­мо се да ће она, на­кон про­ме­на у ко­мо­ри би­ти на­ста­вље­на на ни­воу ко­ји ће за­до­во­љи­ти обе стра­не. Сма­трам да ће овај про­то­кол би­ти но­ва стра­ни­ца у исто­ри­ји срем­ске при­вре­де – ре­као је Го­ран Јо­вић. У име при­вред­ни­ка оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва Го­ран Јо­вић је но­вом пред­сед­ни­ку СПК Ми­ла­ну Бо­жи­ћу че­сти­тао из­бор и из­ра­зио оче­ки­ва­ња да ће са­рад­ња оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва и ко­мо­ре би­ти ин­тен­зив­ни­ја и пло­до­но­сни­ја. С. Ц. Датум: 23.03.2011. СЕ­МИ­НАР У СРЕМ­СКОЈ ПРИ­ВРЕД­НОЈ КО­МО­РИ - Из­воз хра­не са­мо уз ме­ђу­на­род­не стан­дар­де При­вред­на ко­мо­ра Ср­би­је и Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра у са­рад­њи са ре­пу­блич­ком Упра­вом за ве­три­ну, ор­га­ни­зо­ва­ли су у пе­так, 18. мар­та у про­сто­ри­ја­ма Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци се­ми­нар на те­му За­кон­ске оба­ве­зе у про­це­су хар­мо­ни­за­ци­је про­пи­са и одо­бра­ва­ње обје­ка­та за из­воз хра­не жи­во­тињ­ског по­ре­кла. По­ред пред­став­ни­ка Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре на се­ми­на­ру су уче­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је и ре­пу­блич­ке Упра­ве за ве­те­ри­ну, а се­ми­нар је био на­ме­њен про­из­во­ђа­чи­ма, пре­ра­ђи­ва­чи­ма, из­во­зни­ци­ма и сви­ма ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни за стан­дар­ди­за­ци­ју про­из­во­да жи­во­тињ­ског по­ре­кла пр­вен­стве­но у ци­љу пла­сма­на ро­бе на тр­жи­шту ЕУ , ЦЕФ­ТА и тзв. тре­ћих зе­ма­ља. У име до­ма­ћи­на, уче­сни­ке се­ми­на­ра по­здра­вио је ге­не­рал­ни се­кре­тар Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре Ђор­ђе Бо­жић, ис­ти­чу­ћи зна­чај и ак­ту­ел­ност те­ме се­ми­на­ра, а за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на је на­гла­сио да се Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца тру­ди да иза­ђе у су­срет по­тре­ба­ма при­вред­них су­бје­ка­та и ве­те­ри­нар­ских ин­спек­циј­ских слу­жби у скла­ду са по­тре­ба­ма и мо­гућ­но­сти­ма Гра­да. Зна­чај одр­жа­ва­ња струч­них се­ми­на­ра на те­му стан­дар­ди­за­ци­је хра­не, об­ја­снио је пред­став­ник При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је Не­над Бу­ди­мо­вић. - Нео­п­ход­но је да се про­из­во­ђа­чи­ма ме­са и мле­ка што ви­ше при­бли­же ста­во­ви, на­чин ту­ма­че­ња и при­ме­на за­ко­на о без­бед­но­сти хра­не, а по­го­то­во им­пле­мен­та­ци­ја ХЦЦП си­сте­ма у на­ше пре­храм­бе­не објек­те. Пре­зен­та­ци­ја­ма и раз­го­во­ри­ма нео­п­ход­но је об­ја­сни­ти шта је све по­треб­но да би се укло­пи­ли и свет­ске стан­дар­де, а по­тен­ци­ја­ла за из­воз на ино­стра­но тр­жи­ште по­сто­ји у це­лој др­жа­ви ко­ја се на на­ци­о­нал­ном ни­воу опре­де­ли­ла за про­из­вод­њу хра­не. Они про­из­во­ђа­чи ко­ји озбиљ­но схва­та­ју ову стра­те­ги­ју мо­ра­ју ићи у ко­рак са но­вим ин­фор­ма­ци­ја­ма из обла­сти про­из­вод­ње хра­не ко­ја је окре­ну­та ка из­во­зу у европ­ске, али и тре­ће зе­мље у ко­је из­ме­ђу оста­лих спа­да­ју САД и Ру­си­ја - ре­као је Не­над Бу­ди­мо­вић. Пред­став­ник ре­пу­блич­ке Упра­ве за ве­те­ри­ну Сло­бо­дан Ши­ба­лић је ре­као да оно што успо­ра­ва из­воз хра­не жи­во­тињ­ског по­ре­кла из Ср­би­је је про­цес ускла­ђи­ва­ња са усло­ви­ма про­из­вод­ње и си­сте­ми­ма кон­тро­ле, ко­ји мо­ра­ју да бу­ду ускла­ђе­ни са свет­ским и европ­ским, да би на­ши по­тен­ци­ја­ли би­ли ис­ко­ри­шће­ни у пла­сма­ну на свет­ско тр­жи­ште. Струч­ни се­ми­на­ри, ка­ко је ре­као Ши­ба­лић, на нај­бо­љи на­чин до­при­но­се бо­љој ин­фор­ми­са­но­сти на­ших про­из­во­ђа­ча. Ј. Ј. Датум: 16.03.2011. НО­ВИ­НА У МИ­ТРО­ВАЧ­КОМ ГРАД­СКОМ ПРЕ­ВО­ЗУ - Ми­ни бус во­зи на град­ској ли­ни­ји У че­твр­так, 10. мар­та у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је про­мо­ви­са­но но­во во­зи­ло на­ме­ње­но за пре­воз пут­ни­ка у град­ском пре­во­зу. Ра­ди се о ми­ни бу­су пре­во­зни­ка Ге­не­ра­ли тран­спорт Но­ви Сад ко­ји је од 1. ја­ну­а­ра, по­ред ме­ђу­ме­сних и при­град­ских, по­чео да оба­вља пре­воз и на ли­ни­ја­ма град­ског са­о­бра­ћа­ја. Пре­ма ре­чи­ма Вла­де Ма­рин­ко­ви­ћа, ди­рек­то­ра пред­у­зе­ћа Ге­не­ра­ли тран­спорт Но­ви Сад, уво­ђе­њем ми­ни бу­са по­сти­же се бр­жи пре­воз у кра­ћим ин­тер­ва­ли­ма од 15 ми­ну­та на град­ским ли­ни­ја­ма, пр­вен­стве­но на нај­оп­те­ре­ће­ни­јем прав­цу, цен­тар гра­да – Ла­ћа­рак. Ма­рин­ко­вић је ре­као и да се пла­ни­ра пу­шта­ње још јед­ног ми­ни бу­са у са­о­бра­ћај у на­ред­на два ме­се­ца. Циљ уво­ђе­ња ми­ни бу­са је сма­ње­ње тро­шко­ва, бу­ду­ћи да пре­во­зни­ци због со­ци­јал­ног мо­мен­та има­ју све ма­ње пут­ни­ка. Ди­рек­тор Ге­не­ра­ли тран­спор­та је ре­као и да се во­де пре­го­во­ри са Гра­дом око суб­вен­ци­о­ни­са­ња со­ци­јал­них ка­те­го­ри­ја на под­руч­ју гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, а то су пр­вен­стве­но пен­зи­о­не­ри. Већ је пот­пи­сан уго­вор са Гра­дом на осно­ву ко­га хен­ди­ке­пи­ра­на и ин­ва­лид­на ли­ца има­ју пра­во на бес­плат­ну кар­ту, ка­ко то га­ран­ту­је и за­кон. Та­ко ће би­ти и са пен­зи­о­не­ри­ма, до­дао је Ма­рин­ко­вић, ре­кав­ши да ће гра­до­на­чел­ник уско­ро об­ја­ви­ти да ће за по­че­так нај­у­гро­же­ни­ја ка­те­го­ри­ја пен­зи­о­не­ра има­ти пра­во на бес­пла­тан пре­воз, а и сви оста­ли пен­зи­о­не­ри би тре­ба­ло да по­мо­ћу суб­вен­ци­ја од стра­не Гра­да уско­ро стек­ну пра­во на бес­пла­тан град­ски и при­град­ски пре­воз. Ј. Ј. Датум: 09.03.2011. ФЕ­СТИ­ВАЛ ПА­МЕ­ТИ У МИ­ТРО­ВИ­ЦИ И РУ­МИ - Раз­ви­ја­ње ло­гич­ког раз­ми­шља­ња Под по­кро­ви­тељ­ством По­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та за обра­зо­ва­ње, у че­твр­так и пе­так, 3. и 4. мар­та, у Ми­тро­вач­кој гим­на­зи­ји и рум­ској Гим­на­зи­ји „Сте­ван Пу­зић“, одр­жан је пр­ви Фе­сти­вал па­ме­ти, на­ме­њен сред­њо­школ­ци­ма. На Фе­сти­ва­лу па­ме­ти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци так­ми­чи­ло се око 45 уче­ни­ка из Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је, Сред­ње еко­ном­ске шко­ле „9. мај“ и Сред­ње ме­ди­цин­ске шко­ле „Дра­ги­ња Ник­шић“, а тро­је нај­бо­љих се пла­си­ра­ло на фи­нал­но По­кра­јин­ско так­ми­че­ње ко­је ће се одр­жа­ти у ју­ну у Скуп­шти­ни АП Вој­во­ди­не у Но­вом Са­ду. Пр­во ме­сто за­у­зео је уче­ник дру­гог раз­ре­да оп­штег сме­ра Сред­ње еко­ном­ске шко­ле „9. мај“ Алек­сан­дар Ља­хо­вић, дру­ги је био гим­на­зи­ја­лац, уче­ник тре­ћег раз­ре­да Де­јан Се­ли­мо­вић, док је тре­ће ме­сто при­па­ло Ти­ја­ни Мај­кић, уче­ни­ци дру­гог раз­ре­да Еко­ном­ске шко­ле „9. мај“, смер фи­нан­сиј­ски ад­ми­ни­стра­тор. У Руми се такмичило три­де­се­так уче­ни­ка из шко­ле до­ма­ћи­на, као и Тех­нич­ке шко­ле "Ми­лен­ко Бр­зак Уча" и ССШ "Бран­ко Ра­ди­че­вић", а право учешћа на покрајинском такмичењу изборили су Ми­лан Шо­вић из Гим­на­зи­је "Сте­ван Пу­зић", Иван Ра­фа­и­ло­вић из Тех­нич­ке шко­ле "Ми­лен­ко Бр­зак Уча" и Ан­ђел­ка Дра­ги­шић из ССШ "Бран­ко Ра­ди­че­вић". Фе­сти­вал па­ме­ти је на­ме­њен уче­ни­ци­ма сред­њих шко­ла, ове го­ди­не ор­га­ни­зу­је по пр­ви пут, а за­ми­шљен је та­ко, да под­сти­че кре­а­тив­ност и ства­ра­лач­ки дух код де­це, са ци­љем сти­ца­ња по­треб­них ве­шти­на ко­је ће им ко­ри­сти­ти у шко­ло­ва­њу и жи­во­ту. Иде­ја за ова­кав вид так­ми­че­ња се ја­ви­ла за­хва­љу­ју­ћи сла­га­ли­ци До­рис, чи­ји је про­на­ла­зач Здрав­ко Жив­ко­вић, ујед­но и ор­га­ни­за­тор Фе­сти­ва­ла па­ме­ти. Б. С. и С. Џ. Датум: 02.03.2011. СРЕМ­СКА ПРИ­ВРЕД­НА КО­МО­РА - Суб­вен­ци­о­ни­са­ње за­по­шља­ва­ња у 2011. У про­сто­ри­ја­ма Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, у уто­рак 22. фе­бру­а­ра одр­жа­на је за­јед­нич­ка сед­ни­ца Од­бо­ра за при­вред­ни си­стем и еко­ном­ску по­ли­ти­ку и Са­ве­та за жен­ско пред­у­зет­ни­штво. На сед­ни­ци је пред­ста­вљен план ак­ту­ел­не по­ли­ти­ке за­по­шља­ва­ња за 2011. го­ди­ну кроз пре­зен­та­ци­ју јав­них по­зи­ва и кон­кур­са, уз на­по­ме­ну да је На­ци­о­нал­на слу­жба за за­по­шља­ва­ње ове го­ди­не из­дво­ји­ла знат­на сред­ства за њи­хо­ву ре­а­ли­за­ци­ју. Пред­сед­ни­ца Са­ве­та за при­вред­ни си­стем и еко­ном­ску по­ли­ти­ку Рад­ми­ла Ја­дран­ски, као и Би­ља­на Ја­ко­вље­вић, обе пред­став­ни­це На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње Фи­ли­ја­ле у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пред­ста­ви­ле су јав­не по­зи­ве за до­де­лу суб­вен­ци­ја по­сло­дав­ци­ма за за­по­шља­ва­ње ли­ца са ин­ва­ли­ди­те­том, суб­вен­ци­о­ни­са­ње по­сло­да­ва­ца ко­ји отва­ра­ју но­ва рад­на ме­ста, суб­вен­ци­је за за­по­шља­ва­ње ли­ца ром­ске на­ци­о­нал­но­сти, као и на­ста­вак про­јек­та „Пр­ва шан­са“ за при­прав­ни­ке - во­лон­те­ре. По­се­бан ак­це­нат ста­вљен је на кон­курс за са­мо­за­по­шља­ва­ње за чи­ју при­ме­ну су из­ра­ђе­ни ак­ци­о­ни пла­но­ви на ни­воу оп­шти­на, а ре­а­ли­зу­ју се сред­стви­ма На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње у из­но­су од 49 од­сто и сред­стви­ма оп­штин­ских бу­џе­та у из­но­су од 51 од­сто. На сед­ни­ци је ис­так­ну­то да је нај­ви­ше сред­ста­ва за ову на­ме­ну из­дво­ји­ла рум­ска Оп­шти­на са 14 ми­ли­о­на ди­на­ра из сред­ста­ва ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, док су нај­ма­ње ин­те­ре­со­ва­ње за овај про­је­кат по­ка­за­ле оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Пе­ћин­ци. Пред­ста­вљен је и про­грам суб­вен­ци­о­ни­са­ња по­сло­да­ва­ца за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста ко­ји се фи­нан­си­ра са 100 хи­ља­да ди­на­ра и 200 хи­ља­да за ма­ње раз­ви­је­не оп­шти­не, ко­ји се при­ме­њу­је у Оп­шти­ни Ириг. Кон­курс за јав­не ра­до­ве је окон­чан, ре­че­но је на сед­ни­ци, кон­ку­ри­са­ле су оп­шти­не ко­је су при­ја­ви­ле по­сло­ве од оп­штег ин­те­ре­са, а тро­шко­ве пла­та за­по­сле­них у окви­ру јав­них ра­до­ва сно­си На­ци­о­нал­на слу­жба за за­по­шља­ва­ње у из­но­су од 17 до 22 хи­ља­де ди­на­ра, у за­ви­сно­сти од струч­не спре­ме. На кра­ју сед­ни­це пред­ста­вље­на су пре­вред­на кре­та­ња у Срем­ском окру­гу у про­шлој го­ди­ни, а усво­је­ни су и из­ве­шта­ји о ра­ду Од­бо­ра за при­вред­ни си­стем и еко­ном­ску по­ли­ти­ку и Са­ве­та за жен­ско пред­у­зет­ни­штво за 2010. го­ди­ну. Ј. Ј. Датум: 23.02.2011. УСКО­РО У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Из­град­ња пр­ве Си­гур­не ку­ће у Сре­му У че­твр­так, 17. фе­бру­а­ра, у про­сто­ри­ја­ма Срем­ског окру­га у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, одр­жа­на је сед­ни­ца Са­ве­та Срем­ског окру­га, ко­јој је при­су­ство­вао по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­син, пред­став­ни­ци оп­шти­на Ру­ма, Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Ириг, Пе­ћин­ци, као и По­ли­циј­ске упра­ве Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Нај­ве­ћи део сед­ни­це био је по­све­ћен ини­ци­ја­ти­ви за из­град­њу пр­ве Си­гур­не ку­ће на под­руч­ју Сре­ма. - На сед­ни­ци смо раз­го­ва­ра­ли о мо­гућ­но­сти­ма за из­град­њу Си­гур­не ку­ће у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ко­ја би об­у­хва­ти­ла збри­ња­ва­ње жр­та­ва на­си­ља у по­ро­ди­ци са це­лог под­руч­ја Срем­ског окру­га. За­до­во­љан сам што је ова ини­ци­ја­ти­ва по­те­кла од Са­ве­та окру­га, као и што су љу­ди на че­лу са на­чел­ни­ком Срем­ског окру­га Са­вом Али­ши­ћем, ту­жи­о­цем, на­чел­ни­ком По­ли­циј­ске упра­ве Зо­ра­ном Сма­ји­ћем и пред­сед­ни­ци­ма оп­шти­на спрем­ни да уђу у аран­жман ко­ји би под­ра­зу­ме­вао да се до кра­ја 2011. го­ди­не у Ми­тро­ви­ци из­гра­ди Си­гур­на ку­ћа. Овај про­је­кат би се ре­а­ли­зо­вао од сред­ста­ва ко­ји­ма рас­по­ла­же ту­жи­ла­штво, а на осно­ву пла­ћа­ња ка­зни за раз­не вр­сте кри­вич­них де­ла и пре­кр­ша­ја, Срем­ски округ би обез­бе­дио сред­ства у из­но­су од че­ти­ри до пет ми­ли­на ди­на­ра, а оста­так би обез­бе­ди­ла По­кра­ји­на. На осно­ву удру­жи­ва­ња сред­ста­ва и уче­шћа ло­кал­не са­мо­у­пра­ве Срем­ске Ми­тро­ви­це у опре­де­љи­ва­њу ло­ка­ци­је за из­град­њу, мо­гли би да до кра­ја ове го­ди­не ре­а­ли­зу­је­мо отва­ра­ње Си­гур­не ку­ће у Сре­му. На тај на­чин би АП Вој­во­ди­на у свих сво­јих се­дам окру­га има­ла отво­ре­не си­гур­не ку­ће, чи­ме би до­сти­гла и европ­ски стан­дард по овом пи­та­њу - ре­као је по за­вр­шет­ку сед­ни­це Ми­ро­слав Ва­син, по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва. Ка­ко смо са­зна­ли од на­чел­ни­ка Срем­ског окру­га Са­ве Али­ши­ћа, на сед­ни­ци је до­не­та од­лу­ка да се за­јед­нич­ким сред­стви­ма за­поч­не ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та из­град­ње Си­гур­не ку­ће. - Сред­стви­ма ко­ја се при­ку­пља­ју по прин­ци­пу опор­ту­ни­те­та и уз ан­га­жо­ва­ње ту­жи­ла­штва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Си­гур­на ку­ћа ће се гра­ди­ти или ку­пи­ти. У цео про­је­кат укљу­че­но је Из­вр­шно ве­ће Вој­во­ди­не, По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за рав­но­прав­ност по­ло­ва, као и сам пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не. Пред­ви­ђа се да ће би­ти из­дво­је­но че­ти­ри до пет ми­ли­о­на по прин­ци­пу опор­ту­ни­те­та, а оста­ла сред­ства би­смо при­ба­ви­ли од По­кра­ји­не, што је до­вољ­но, јер Срем­ска Ми­тро­ви­ца ну­ди плац на ко­јем би се Си­гур­на ку­ћа гра­ди­ла, као и про­је­кат за из­град­њу ко­ји су бес­плат­ни. Сред­ства би се та­ко тро­ши­ла ис­кљу­чи­во за из­град­њу или ку­по­ви­ну ку­ће. Ло­ка­ци­ја још ни­је од­ре­ђе­на, али ће Си­гур­на ку­ћа нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти из­гра­ђе­на не­где на пе­ри­фе­ри­ји гра­да - ре­чи су на­чел­ни­ка Срем­ског окру­га Са­ве Али­ши­ћа. Ј. Јо­ви­чић Датум: 16.02.2011. ТА­ЈАН­СТВЕ­НА МАГ­НЕТ­НА ПО­ЉА НА ФРУ­ШКОЈ ГО­РИ - Чу­до из­над Ле­жи­ми­ра: Не­по­крет­ни ин­ва­лид про­хо­дао Фру­шко­гор­ско се­ло Ле­жи­мир, тач­ни­је рас­кр­сни­ца на пу­ту за Ро­хаљ ба­зе, Но­ви Сад, Сви­лош ко­ја се на­ла­зи не­да­ле­ко од овог се­ла, од не­дав­но је по­ста­ло од­ред­ни­ца не са­мо мно­го­број­них Ми­тров­ча­на и ме­шта­на окол­них се­ла, већ и пут­ни­ка из Бе­о­гра­да, Но­вог Са­да, Сом­бо­ра и мно­гих дру­гих гра­до­ва. Раз­лог ни­је оби­ла­зак ле­по­та при­ро­де овог кра­ја, већ нео­бич­на по­ја­ва о ко­јој се ши­ре раз­не при­че, а реч је о маг­нет­ним си­ла­ма ко­је на­вод­но има­ју ле­ко­ви­то деј­ство и на­ла­зе се у шу­ми, у бли­зи­ни по­ме­ну­те рас­кр­сни­це. Кре­ну­ли смо пут Ле­жи­ми­ра у на­ме­ри да са­зна­мо не­што ви­ше о маг­нет­ним по­љи­ма ко­ја су при­ву­кла мно­го­број­не по­се­ти­о­це Фру­шке го­ре. Ме­ђу­тим, ме­шта­ни Ле­жи­ми­ра ни­су би­ли ра­ди да при­ча­ју о овој по­ја­ви. На на­ше из­не­на­ђе­ње, ка­да смо им по­ме­ну­ли ову те­му, од­ма­хи­ва­ли су ру­ком прав­да­ју­ћи се да не зна­ју ни­шта о то­ме, да се не ба­ве та­квим ства­ри­ма и да не­ма­ју ни­шта са тим, упу­ћу­ју­ћи нас у Шум­ско га­здин­ство да та­мо до­зна­мо оно што нас ин­те­ре­су­је. На пу­ту до управ­не згра­де Шум­ског га­здин­ства Уста­но­ве На­ци­о­нал­ни парк Фру­шка го­ра ко­је се на­ла­зи на из­ла­зу из се­ла, сре­ли смо ме­штан­ку Ле­жи­ми­ра ко­ја је же­ле­ла да раз­го­ва­ра са на­ма, али уз услов да оста­не ано­ним­на. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, у шу­ми по­сто­је три маг­нет­на по­ља ко­ја по­се­ћу­ју љу­ди са свих стра­на, по­ља су обе­ле­же­на кру­го­ви­ма у ко­ји­ма се сто­ји по­ла са­та да би маг­нет­не си­ле де­ло­ва­ле на по­ре­ме­ћа­је у ор­га­ни­зму. На на­ше пи­та­ње да ли је не­ко струч­но ли­це до­ла­зи­ло да оба­ви ме­ре­ња, од­го­вор ни­смо до­би­ли, али смо за­то са­зна­ли да је до­ла­зио из­ве­сни Ми­тров­ча­нин ко­ји се из хо­би­ја ба­ви ра­шља­ре­њем и по­сле ис­пи­ти­ва­ња ре­као да су маг­нет­не си­ле по­вољ­не за ле­че­ње ре­у­мат­ских обо­ље­ња, по­бољ­ша­ње цир­ку­ла­ци­је, ре­гу­ли­са­ње крв­ног при­ти­ска и ше­ћер­не бо­ле­сти. - Јед­ном сам ишла та­мо и мо­гу вам ре­ћи да сам се чуд­но осе­ћа­ла - при­ча на­ша са­го­вор­ни­ца. - Има­те не­ки осе­ћај као да су вам се но­ге за­ле­пи­ле за зе­мљу, осе­ћа­те не­ко стру­ја­ње. Мо­ра­те до­ла­зи­ти пар пу­та не­дељ­но и ста­ја­ти по по­ла са­та, та­ко је бар не­ко на­пи­сао на др­ве­ту та­мо. Љу­ди до­ла­зе, а то та­ко сто­ји, не знам ни ко је то от­крио, знам са­мо да ком­пас ту не де­лу­је. Пр­во се от­кри­ло да су то маг­нет­на по­ља, по­сле су обе­ле­же­на, а ко их је обе­ле­жио, не знам. Ка­ко се за то чу­ло, ни то не знам, али љу­ди до­ла­зе већ пар ме­се­ци од ка­ко је ово ме­сто от­кри­ве­но. Ја у то ве­ру­јем, ме­ри­ла сам и при­ти­сак пре и по­сле бо­рав­ка у маг­нет­ном по­љу, пр­во ми ни­је би­ло до­бро, при­ти­сак ми је ско­чио, да би за­тим спао и са­да је нор­ма­лан. Би­ла сам са­мо јед­ном из ра­до­зна­ло­сти, али ве­ру­јем да ту има не­што - ре­кла нам је ме­штан­ка Ле­жи­ми­ра, ко­ја ни­шта не зна, али је ипак до­бро упу­ће­на. Сле­де­ће од­ре­ди­ште нам је би­ла управ­на згра­да Шум­ског га­здин­ства, где смо за­те­кли шу­мар­ског ин­же­ње­ра ко­ји та­ко­ђе ни­је же­лео да нам ка­же сво­је име, али је ре­као: - Ово под­руч­је је от­кри­ве­но ка­да је по­след­њи пут ра­ђе­на шум­ско при­вред­на осно­ва, јер бу­со­ла ву­че са­мо на јед­ну стра­ну. Не знам за че­га то слу­жи, ни­ко то ме­ди­цин­ски ни­је по­твр­дио, љу­ди се ску­пља­ју, а ка­ко то зра­чи и за­што зра­чи не знам, ни­сам та­мо ишао. Ка­кве су то си­ле ја не знам, али ни­шта та­мо не функ­ци­о­ни­ше она­ко ка­ко би тре­ба­ло. Мо­жда су у пи­та­њу не­ке под­зем­не во­де ко­је се та­мо укр­шта­ју, ко зна. На­ци­о­нал­ни парк не­ма ни­шта са тим - твр­ди ано­ним­ни шу­мар­ски ин­же­њер у Шум­ском га­здин­ству. Уз осе­ћај да ствар­но не­што по­сто­ји, али сви као да се бо­је да при­ча­ју о то­ме, чу­ди и по­да­так да ако се маг­нет­на по­ља на­ла­зе у фру­шко­гор­ским шу­ма­ма, ка­ко је мо­гу­ће да Уста­но­ва На­ци­о­нал­ни парк Фру­шка го­ра не зна ни ко се та­мо ску­пља, ко обе­ле­жа­ва те­ри­то­ри­ју и из ког раз­ло­га? - Шта је у том кру­гу и за­што љу­ди сто­је, от­куд бих ја то знао, па ја та­мо ни­ка­да ни­сам био. Ту има днев­но 10,12 ауто­мо­би­ла, до­ла­зе и док­то­ри и ра­зни љу­ди, а за­што и шта та­мо ра­де, ја не знам - на­ста­вио је наш са­го­вор­ник. Упу­ти­ли смо се за­тим у сам цен­тар зби­ва­ња, до рас­кр­сни­це не­да­ле­ко од се­ла, где смо од­мах уочи­ли не­ко­ли­ко пар­ки­ра­них во­зи­ла. Ка­ко су нам на­ши „не­у­пу­ће­ни“ са­го­вор­ни­ци об­ја­сни­ли, од рас­кр­сни­це во­ди те­шко про­ход­на и пу­на бла­та шум­ска ста­за, пра­во до на­шег од­ре­ди­шта. Већ из­да­ле­ка смо ви­де­ли не­ко­ли­ко љу­ди ко­ји сто­је мир­но у кру­гу обе­ле­же­ном ко­чи­ћи­ма, ћу­те и гле­да­ју у зе­мљу. Та­ма кроз ко­ју је­два до­пи­ру су­че­ви зра­ци и тек по­ко­ји цвр­кут пти­це учи­нио је да на пр­ви по­глед ат­мос­фе­ра до­би­је та­јан­стве­ну но­ту, че­му је до­при­нео и нат­пис на јед­ном од ста­ба­ла уз ко­ји су уре­за­не и три ико­не и за­де­ну­то не­ко­ли­ко нов­ча­ни­ца. Текст нат­пи­са упу­ћи­вао је оне ко­ји до­ђу да ста­ну у ма­гич­ни круг, да се опу­сте за­жму­ре и пре­да­ју деј­ству маг­нет­них си­ла, али не ду­же од 20 ми­ну­та, јер ка­ко пи­ше, мо­же до­ћи до бла­ге вр­то­гла­ви­це. Та­јан­стве­на ат­мос­фе­ра је пре­ки­ну­та „пре­стан­ком те­ра­пи­је“, ка­да смо до­би­ли и при­ли­ку да по­раз­го­ва­ра­мо са љу­ди­ма ко­ји су се оку­пи­ли ве­ру­ју­ћи у ле­ко­ви­то деј­ство маг­нет­них си­ла. Из раз­го­во­ра са Жив­ком Ла­ћар­цем из Ман­ђе­ло­са, са­зна­ли смо да је на­вод­но маг­нет­на по­ља уста­но­ви­ла и обе­ле­жи­ла из­ве­сна Со­фи­ја Ми­ла­но­вић, ра­ди­о­лог из Бе­о­гра­да (ко­ја је и пот­пи­сник нат­пи­са на ста­блу), а на осно­ву по­да­та­ка до­би­је­них са аеро­дро­ма, јер су при­ли­ком над­ле­та­ња овог под­руч­ја ави­о­ни­ма за­бе­ле­же­не тур­бу­лен­ци­је и про­па­да­ње, па је по­сла­та еки­па струч­ња­ка да оба­ви ме­ре­ња. Ка­ко смо схва­ти­ли, из­гле­да да је при­ли­ком ме­ре­ња до­шло је до маг­нет­не де­кли­на­ци­је, од­но­сно од­сту­па­ња маг­нет­ске игле од тач­ног ге­о­граф­ског прав­ца се­вер – југ, чи­ме је овај про­стор про­гла­шен маг­нет­ним по­љем на ко­ме де­лу­ју маг­нет­не си­ле. - Маг­нет­не си­ле ле­че сва­шта. Ја сам до­шао због бо­ло­ва у ру­ци ко­ју сам ло­мио и ко­ји су би­ли баш ја­ки. Ово ми је по­мо­гло. Уоп­ште, маг­нет­не при­род­не си­ле су ле­ко­ви­те, при­ро­да је ов­де ле­па, ва­здух чист, а не ко­шта ни­шта. Ја до­ла­зим че­твр­ти пут, сто­јим по 20 ми­ну­та, нај­бо­ље је до­ла­зи­ти сва­ки дан, та­ко је про­пи­са­но на па­пи­ру - ка­же Жив­ко Ла­ћа­рац. Сре­ли смо и љу­де ко­ји су на ово ме­сто, као и ми, до­шли по пр­ви пут. - До­шао сам ова­мо са же­ном, јер сам чуо сам од ком­ши­ја да је до­бро за бо­ло­ве, да ов­де по­мо­ћи има. Ме­не бо­ли кич­ма већ де­сет го­ди­на, опе­ри­сао сам је, а и же­на ми је бо­ле­сна, па ће­мо да ви­ди­мо. Ка­жу љу­ди да ово по­ма­же, до­ста на­ро­да ту до­ла­зи - сла­жу се Је­ла и То­ми­слав Ко­ње­вић из Гр­гу­ре­ва­ца. Од на­ше са­го­вор­ни­це из Сви­ло­ша са­зна­ли смо да ме­шта­ни овог се­ла твр­де да се ра­ди о „не­ким враџ­би­на­ма“: - До­ла­зим због згло­бо­ва, јер је ов­де до­бро до­ла­зи­ти због ко­сто­бо­ље и пси­хич­ких про­бле­ма. Мој ком­ши­ја ко­ји је био ов­де због жи­ва­ца ка­же да се по­сле осе­ћао као да је од­јед­ном по­ле­тео. Он ка­же да се мо­ра пет да­на уза­стоп­це до­ла­зи­ти, има не­ки про­је­кат за то, па он­да па­у­зи­ра­ти два ме­се­ца, па опет до­ћи и та­ко стал­но. Чу­ла сам и за јед­ну го­спо­ђу из Ер­де­ви­ка да је уста­ла из ин­ва­лид­ских ко­ли­ца по­сле трет­ма­на ов­де. Чу­до је то. Ја ве­ру­јем, али ве­ћи­на ме­шта­на у мом се­лу твр­ди да су то не­ке враџ­би­не. Па не би он­да ту би­ле ико­не, то оста­вља­ју љу­ди, јер ми­сле да је ово све­то ме­сто ко­је им је по­мо­гло. Не­ко­ме де­лу­је, а не­ком не, тре­ба про­ба­ти - ре­кла нам је Са­ња Ан­дрић из Сви­ло­ша. Би­ло ка­ко би­ло, да би се и са­ми уве­ри­ли у моћ за­ко­на фи­зи­ке, ста­ли смо у обе­ле­же­ни круг. Да бу­де­мо ис­кре­ни, ни­шта нео­бич­но ни­смо осе­ти­ли осим бла­го убр­за­ног лу­па­ња ср­ца и сла­бих бо­ло­ва у ру­ка­ма. Де­ло­ва­ње маг­нет­ских си­ла или ауто­су­ге­сти­је, исти­на или за­блу­да, про­це­ни­те са­ми. Ј. Јо­ви­чић Датум: 09.02.2011. МИ­ЛАН КОР­ЊА­ЧА, ДО­БИТ­НИК ТРИ СВЕ­ТО­САВ­СКЕ ПО­ВЕ­ЉЕ - Ус­пе­си тек пред­сто­је Ре­зул­та­ти­ма оства­ре­ним на ре­пу­блич­ким так­ми­че­њи­ма из обла­сти хе­ми­је, ма­те­ма­ти­ке и фи­зи­ке, Хрт­ков­ча­нин Ми­лан Кор­ња­ча, уче­ник тре­ћег раз­ре­да Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је успе­шно сту­па на ста­зу ко­ја ће га, без сум­ње, у бу­дућ­но­сти од­ве­сти до ве­ли­ког успе­ха. За осво­је­на пр­ва ме­ста на Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу из ма­те­ма­ти­ке и хе­ми­је, као и за тре­ће ме­сто на Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу из фи­зи­ке у 2010. го­ди­ни, овај мла­дић но­си­лац је чак три Све­то­сав­ске по­ве­ље, ко­је су му не­дав­но уру­че­не у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи. За­вр­шио је Основ­ну шко­лу „Ми­лош Цр­њан­ски“ у Хрт­ков­ци­ма и ка­ко ка­же, у основ­ној шко­ли је ви­ше во­лео дру­штве­не на­у­ке, па је у сед­мом раз­ре­ду био пр­ви на Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу из исто­ри­је. На­кон ин­те­ре­со­ва­ња за исто­ри­ју, от­кри­ва ча­ри при­род­них на­у­ка, по­себ­но хе­ми­је и у осмом раз­ре­ду из тог пред­ме­та осва­ја пр­во ме­сто на Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу. Ка­же да не про­во­ди пу­но вре­ме­на уче­ћи и ве­жба­ју­ћи и да ла­ко са­вла­да­ва све школ­ске оба­ве­зе. Има до­вољ­но сло­бод­ног вре­ме­на, ко­је про­во­ди са де­вој­ком или дру­штвом. Члан је и ло­кал­ног ша­хов­ског клу­ба, што не чу­ди, јер се од­лич­но сна­ла­зи у ло­гич­ким за­да­ци­ма из ма­те­ма­ти­ке. За­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ком та­лен­ту, тру­ду, ра­ду и сво­јим гим­на­зиј­ским про­фе­со­ри­ма, пре све­га про­фе­со­ру ма­те­ма­ти­ке и раз­ред­ном ста­ре­ши­ни Ђор­ђу До­ма­зе­ту, про­фе­со­ри­ци хе­ми­је Бра­ни­сла­ви Ву­ка­ши­но­вић и Јан­ку Јо­ва­но­ви­ћу, про­фе­со­ру фи­зи­ке, Ми­лан Кор­ња­ча је успе­шно от­по­чео и 2011. го­ди­ну. Пла­си­рао се на Окру­жно так­ми­че­ње из ма­те­ма­ти­ке, а уско­ро сле­де так­ми­че­ња из оста­ле две при­род­не на­у­ке. Као из­у­зет­но та­лен­то­ван и вре­дан уче­ник, Ми­лан ак­тив­но уче­ству­је у ра­ду ис­тра­жи­вач­ке ста­ни­це „Пет­ни­ца“. - Већ три го­ди­не по­ха­ђам и ис­тра­жи­вач­ку ста­ни­цу „Пет­ни­ца“. За­до­во­љан сам, јер та­мо до­би­јам при­ли­ку да не­што ви­ше на­у­чим о ме­то­да­ма ис­тра­жи­ва­ња и све оно што у шко­ли ни­смо у мо­гућ­но­сти. То­ком лет­њег се­ми­на­ра ра­ди­мо са­мо­стал­не ис­тра­жи­вач­ке про­јек­те и до са­да сам се до­бро по­ка­зао. При­вла­чи ме ис­тра­жи­вач­ки рад и на­дам се да ћу се ти­ме у бу­дућ­но­сти и ба­ви­ти – при­ча Ми­лан. Ми­лан во­ли да пу­ту­је и ре­дов­но иде на екс­кур­зи­је са дру­штвом из шко­ле. По­ред то­га, кад год је на так­ми­че­њу у не­ком дру­гом гра­ду, ако је у мо­гућ­но­сти, оби­ђе и исто­риј­ске зна­ме­ни­то­сти тог гра­да и на тај на­чин се вра­ти сво­јој пр­вој љу­ба­ви, учи­те­љи­ци жи­во­та. Ми­лан ис­ти­че да је уче­ник ИИИ – 4, нај­бо­љег раз­ре­да у Гим­на­зи­ји и ка­же да се сви ле­по сла­жу и дру­же. Да су јед­но од нај­у­спе­шни­јих оде­ље­ња по­ка­зу­је и чи­ње­ни­ца да по­ред ње­га, у раз­ре­ду још не­ко­ли­ко уче­ни­ка ре­дов­но осва­ја зна­чај­не ре­зул­та­те на раз­ли­чи­тим так­ми­че­њи­ма. За­ни­ма­ло нас је и ње­го­во ми­шље­ње у ве­зи са ак­ту­ел­ним штрај­ком про­свет­них рад­ни­ка, а он је од­го­во­рио сле­де­ће: - Сма­трам да про­фе­со­ри има­ју пра­во да штрај­ку­ју, јер им усло­ви за рад ни­су нај­бо­љи. Ма­да сам ми­шље­ња да не би тре­ба­ло да се оду­жи штрај­ко­ва­ње, јер смо све­сни чи­ње­ни­це да ће се гра­ди­во мо­ра­ти на­док­на­ди­ти, нај­ве­ро­ват­ни­је су­бо­та­ма. За са­да још увек ни­је од­лу­чио ко­ји ће фа­кул­тет упи­са­ти и шта ће му би­ти при­мар­на про­фе­си­ја. Ка­же да тре­нут­но раз­ми­шља о фи­зич­кој и ор­ган­ској хе­ми­ји, а во­лео би да шко­ло­ва­ње на­ста­ви у ино­стран­ству. у обла­сти ис­тра­жи­вач­ког ра­да, по­пут ра­да на про­на­ла­же­њу но­вих ле­ко­ва и ра­да у ла­бо­ра­то­ри­ји. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 02.02.2011. КО­МОР­СКЕ ИГРЕ, НА­СТА­ВАК И ЕПИ­ЛОГ-Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра ви­ше не­ће би­ти фи­ли­ја­ла ми­тро­вач­ког Ро­та­ри клу­ба Све што се ти­че из­бо­ра но­вих ор­га­на Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, пред­сед­ни­ка, ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и Управ­ног од­бо­ра, оба­вље­но је у скла­ду са нор­ма­тив­ним ак­ти­ма ове ин­сти­ту­ци­је, пре све­га Ста­ту­том, по­што су сви при­го­во­ри на из­бо­ре у Ко­мо­ри јед­но­гла­сно од­ба­че­ни сед­ни­ци Скуп­шти­не ко­ја је одр­жа­на 28. де­цем­бра про­шле го­ди­не. То је са­оп­ште­но на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ко­ју су у пе­так 28. ја­ну­а­ра са­зва­ли пред­сед­ник СПК Ми­лан Бо­жић и ге­не­рал­ни се­кре­тар Ђор­ђе Бо­жић. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка СПК Ми­ла­на Бо­жи­ћа, 16. де­цем­бра про­шле го­ди­не Скуп­шти­на Ко­мо­ре је иза­бра­ла но­во ру­ко­вод­ство, пред­сед­ни­ка, пот­пред­сед­ни­ка и ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и од тог да­ту­ма све ак­тив­но­сти ру­ко­вод­ства и за­по­сле­них у Ко­мо­ри усме­ре­не су на оства­ри­ва­ње за­цр­та­них пла­но­ва и за­да­та­ка. При­го­во­ре и пе­ти­ци­је ко­је су не­и­за­бра­ни кан­ди­да­ти упу­ћи­ва­ли ор­га­ни­ма Ко­мо­ре Бо­жић сма­тра нео­сно­ва­ним. - Ми не же­ли­мо да се ба­ви­мо љу­ди­ма ко­ји су има­ли, и још увек има­ју на­ме­ру да од Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре на­пра­ве ин­сти­ту­ци­ју ко­ја ће слу­жи­ти оства­ри­ва­њу њи­хо­вих лич­них ци­ље­ва. При­го­вор ко­ји су пот­пи­са­ли љу­ди ко­ји су би­ли у чла­но­ви Управ­ног од­бо­ра ко­мо­ре сма­трам ап­сурд­ним. У пи­та­њу су, ина­че, љу­ди ко­ји се­де на че­лу јав­них пред­у­зе­ћа, и то мо­но­пол­ских јав­них пред­у­зе­ћа, љу­ди ко­ји ни­су све­сни у ком вре­ме­ну жи­ве ни­ти су све­сни ста­ња ре­ал­не при­вре­де. Не­ма ни „ј“ од јав­ног у пред­у­зе­ћи­ма на чи­јем че­лу су не­ки од пот­пи­сни­ка при­го­во­ра. Они не жи­ве од свог ра­да, а ја имам пра­во на тај став јер сам осам го­ди­на био на че­лу при­ват­ног јав­ног пред­у­зе­ћа за тран­спорт и ди­стри­бу­ци­ју га­са. Ре­зул­та­ти мог ра­да по­сто­је, ис­та­као је Ми­лан Бо­жић. Он је до­дао да је СПК не­стра­нач­ка ор­га­ни­за­ци­ја и да је он исто та­ко не­стра­нач­ка лич­ност, а да СПК тре­ба да бу­де сер­вис при­вре­де, а не лич­на сво­ји­на не­ко­ли­ко љу­ди, по­себ­но не не­ких не­фор­мал­них удру­же­ња (као што су ро­та­ри клу­бо­ви и слич­но, п.а.). Су­шти­на при­го­во­ра ко­ји је ор­га­ни­ма Ко­мо­ре упу­тио мр Дра­ган Ми­лен­ко­вић, као и пе­ти­ци­је ко­ју су пот­пи­са­ли бив­ши чла­но­ви Управ­ног од­бо­ра, из­ме­ђу оста­лих Или­ја Зу­бац ди­рек­тор ЈП По­шта Ср­би­је, Ђор­ђе Фа­ор ди­рек­тор ЈП Елек­тро­вој­во­ди­на, Ми­лан Сто­ја­но­вић ди­рек­тор ДДОР Но­ви Сад, сво­ди се на ука­зи­ва­ње на не­ре­гу­лар­ност утвр­ђи­ва­ња кан­ди­да­та за пред­сед­ни­ка СПК на сед­ни­ци Управ­ног од­бо­ра од 7. де­цем­бра 2010. го­ди­не. На­и­ме пот­пи­сни­ци пе­ти­ци­је и мр Дра­ган Ми­лен­ко­вић твр­де да пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић ни­је мо­гла гла­са­ти у свој­ству вр­ши­о­ца ду­жно­сти пред­сед­ни­ка СПК, по­што јој је ис­те­као ман­дат, и да вр­ши­лац ду­жно­сти ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ђор­ђе Бо­жић та­ко­ђе ни­је мо­гао гла­са­ти у том свој­ству. Њи­хо­ви гла­со­ви су омо­гу­ћи­ли да се усво­ји кан­ди­да­ту­ра Ми­ла­на Бо­жи­ћа ко­ја је про­сле­ђе­на Скуп­шти­ни СПК, ко­ја је ка­сни­је тај пред­лог и усво­ји­ла. При­го­ва­ра­чи сма­тра­ју да би ис­ход гла­са­ња био са­свим дру­га­чи­ји да ни­су гла­са­ла, по њи­ма, „нео­вла­шће­на“ ли­це. Ге­не­рал­ни се­кре­тар СПК Ђор­ђе Бо­жић је об­ја­снио да Дра­ги­ци Ко­ва­че­вић ни­је ис­те­као ман­дат. Она 8. ок­то­бра 2010. иза­бра­на за вр­ши­о­ца ду­жно­сти пред­сед­ни­ка СПК, јер је ста­ром пред­сед­ни­ку тог да­на ис­те­као че­тво­ро­го­ди­шњи ман­дат. Ко­ва­че­ви­ће­ва је иза­бра­на на пе­риод од 30 да­на, од­но­сно до из­бо­ра но­вог пред­сед­ни­ка, што је ве­о­ма ва­жно. Она је би­ла ле­гал­ни вр­ши­лац ду­жно­сти пред­сед­ни­ка и члан Управ­ног од­бо­ра и ле­гал­но је њен глас ра­чу­нат као два гла­са, по Ста­ту­ту Ко­мо­ре. Као вр­ши­лац ду­жно­сти пред­сед­ни­ка СПК Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић је иза­бра­ла и ли­це ко­је ће вр­ши­ти ду­жност ге­не­рал­ног се­кре­та­ра по­сле од­ла­ска у пен­зи­ју Ни­ко­ле По­по­ви­ћа. Иза­бран је Ђор­ђе Бо­жић, а Скуп­шти­на Ко­мо­ре је ка­сни­је по­твр­ди­ла тај из­бор, та­ко да су у мо­мен­ту гла­са­ња на спор­ној сед­ни­ци Управ­ног од­бо­ра и Дра­ги­ца Ко­ва­че­вић и Ђор­ђе Бо­жић ле­гал­но мо­гли да гла­са­ју. - Све што су ура­ди­ли ор­га­ни Ко­мо­ре, по­кри­ве­но је ва­лид­ним од­лу­ка­ма и ни­ка­квих спор­них мо­ме­на­та ту не­ма. Пред­сед­ни­ка Ко­мо­ре би­ра Скуп­шти­на ко­мо­ре. За из­бор пред­сед­ни­ка сти­гле су че­ти­ри кан­ди­да­ту­ре. Све че­ти­ри су про­шле про­ве­ру Из­бор­не ко­ми­си­је. Из­бор­на ко­ми­си­ја је утвр­ди­ла ва­лид­ност под­не­тих кан­ди­да­ту­ра и про­сле­ди­ла их УО, а он Скуп­шти­ни. Без об­зи­ра на то што је Управ­ни од­бор гла­сао за јед­ног кан­ди­да­та на Скуп­шти­ни се мо­гло, да су то чла­но­ви Скуп­шти­не зах­те­ва­ли, гла­са­ти о свим кан­ди­да­ти­ма, јер по­на­вљам, пред­сед­ник Ко­мо­ре би­ра Скуп­шти­на, ис­та­као је Ђор­ђе Бо­жић, ге­не­рал­ни се­кре­тар СПК. Но­вом ру­ко­вод­ству Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре пред­сто­ји му­ко­тр­пан пут вра­ћа­ња угле­да овој ин­сти­ту­ци­ји. Су­де­ћи по то­ме ка­ко им је по­чео ман­дат, си­гур­но је да им не­ће би­ти ла­ко. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 26.01.2011. АВАН­ТУ­РА ЗВА­НА ГРАД­СКИ ПРЕ­ВОЗ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ-Ста­ри ауто­бу­си та­љи­га­ју и да­ље Сви они ко­ји пу­ту­ју град­ским пре­во­зом на ли­ни­ји Срем­ска Ми­тро­ви­ца - Ла­ћа­рак су пред крај го­ди­не би­ли у ве­ли­ком про­бле­му, јер се до по­след­њег тре­нут­ка ни­је зна­ло ко­ји пре­во­зник ће во­зи­ти у 2011. го­ди­ни. Стреп­њи је до­шао крај ка­да је 3. ја­ну­а­ра на те­рен по­слат ста­ри Срем-екс­пре­сов ауто­бус, али ово­га пу­та са до­да­том но­вом на­леп­ни­цом, Ђе­не­ра­ли тран­спорт (ГТЦ) и ста­ром еки­пом во­за­ча и кон­дук­те­ра. Све је исто као и прет­ход­них го­ди­на и пу­те­ви и ауто­бу­си, са­мо се вла­сни­ци сме­њу­ју. На ми­тро­вач­ке и ла­ћа­рач­ке дру­мо­ве вра­ће­ни су ста­ри ауто­бу­си у ве­о­ма ло­шем ста­њу, а це­на кар­те је опет по­ску­пе­ла за пет ди­на­ра, па са­да из­но­си 40 ди­на­ра. Ваљ­да су се но­ви вла­сни­ци во­ди­ли де­ви­зом, кад све већ у овој др­жа­ви по­ску­пљу­је, за­што не би и ми ди­гли це­не. Да­нас је 40 ди­на­ра, а су­тра ће це­на кар­те би­ти 50 ди­на­ра. Иона­ко су нам пу­те­ви ло­ши, а так­си­сти оти­ма­ју пут­ни­ке, па и не чу­ди због че­га бе­о­град­ска Ла­ста ви­ше ни­је има­ла ин­те­ре­са за град­ски пре­воз. На по­чет­ку су Ла­сти­ни ауто­бу­си би­ли чи­сти, по­вољ­ни, удоб­ни и то­пли, али ка­да су схва­ти­ли да ру­пе у глав­ној ули­ци у Ла­ћар­ку не­ће би­ти за­кр­пље­не и пут ре­кон­стру­и­сан у ско­ри­је вре­ме, као и да се шко­лар­ци, част из­у­зе­ци­ма, не­ће у ско­ри­је вре­ме кул­ти­ви­са­ти и пре­ста­ти да ди­вља­ју по ауто­бу­су, Ла­ста је но­ве ауто­бу­се за­ме­ни­ла ста­рим и ско­ро дис­функ­ци­о­нал­ним. Из­др­жа­ли су не­ка­ко и во­зи­ли (ма­ње во­зи­ли, а ви­ше од­ма­ра­ли) до кра­ја де­цем­бра 2010. го­ди­не. На­кон тен­де­ра, од­лу­че­но је да град­ски пре­воз пре­у­зме Ђе­не­ра­ли тран­спорт из Но­вог Са­да. О усло­ви­ма тен­де­ра не мо­гу го­во­ри­ти, али знам да за­и­ста не­ма сми­сла пре­во­зи­ти пут­ни­ке у ауто­бу­си­ма ко­ји тре­нут­но во­зе на ре­ла­ци­ји Срем­ска Ми­тро­ви­ца – Ла­ћа­рак. Це­на пре­во­за је по­ве­ћа­на, ауто­бу­си ка­сне и по по­ла са­та или уоп­ште не до­ђу, услу­га ни­је ло­ша, но увек се мо­же би­ти љу­ба­зни­ји, али ква­ли­тет пре­во­за је оча­јан. Облак пра­ши­не је нор­мал­на по­ја­ва у овим во­зи­ли­ма, па сви они ко­ји има­ју про­блем са ди­са­њем бо­ље да и не ула­зе у ауто­бус, јер ће се угу­ши­ти. У ауто­бу­су је хлад­њи­ка­во, по­је­ди­на вра­та се те­шко отва­ра­ју или се уоп­ште не отва­ра­ју, а ка­да сед­нем у хар­мо­ни­ка ауто­бус, цео пут раз­ми­шљам хо­ће ли се по­це­па­ти. Пи­там се са­мо ка­ко уоп­ште ова во­зи­ла про­ла­зе тех­нич­ке пре­гле­де?! Ве­ро­ват­но и ту по­сла ни­су чи­ста. По­у­зда­но знам да ком­па­ни­ја Ђе­не­ра­ли тран­спорт у свом вла­сни­штву по­се­ду­је и ква­ли­тет­не, са­вре­ме­не ауто­бу­се, али они очи­глед­но ни­су по­год­ни за на­ше усло­ве. Прет­по­ста­вљам да они пре­во­зе са­мо љу­де ко­ји по­се­ду­ју еле­мен­тар­ну кул­ту­ру по­на­ша­ња и то по нор­мал­ним, сре­ђе­ним пу­те­ви­ма, а ми се не укла­па­мо у ту при­чу. За­то се на­ма си­ро­ти­ма ша­љу до­тра­ја­ли ауто­бу­си, чи­ји амор­ти­зе­ри је­ди­но мо­гу да под­не­су на­ше дру­мо­ве и ру­пе. Нај­го­ре је ка­да сто­ји­те на ми­ну­су, на ста­ни­ци, има­те ме­сеч­ну кар­ту и че­ка­те ауто­бус, ко­ји очи­глед­но не­ће до­ћи. Ли­ниј­ски так­си је увек пре­пун или не­ма­те мо­гућ­ност да се­би при­у­шти­те тај ком­фор да се во­зи­те ауто­мо­би­лом. На кра­ју кра­је­ва, а и што би, ка­да сте већ уна­пред пла­ти­ли кар­ту за цео ме­сец. Прет­по­ста­вљам да вам је по­знат тај сце­на­рио?! Б. Се­ла­ко­вић Датум: 19.01.2011. М НО­ВИ­НЕ УРУ­ЧИ­ЛЕ НА­ГРА­ДУ НАЈ­БО­ЉЕМ ГОЛ­ГЕ­ТЕ­РУ-Ро­нал­до из на­шег со­ка­ка Нај­бо­љи гол­ге­тер у ка­те­го­ри­ји пи­о­ни­ра на тра­ди­ци­о­нал­ном Но­во­го­ди­шњем тур­ни­ру у ма­лом фуд­ба­лу, одр­жа­ном у ПСЦ „Пин­ки“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је Не­ма­ња Ша­рић. Овај мла­ди Ми­тров­ча­нин по­сти­гао је де­сет по­го­да­ка, на три од­и­гра­не утак­ми­це и за­хва­љу­ју­ћи ње­го­вом уме­ћу, еки­па „96“, за ко­ју је играо на Но­во­го­ди­шњем тур­ни­ру за­у­зе­ла је пр­во ме­сто. Не­ма­ња Ша­рић има 14 го­ди­на, вр­ло до­бар је уче­ник ОШ „Сло­бо­дан Ба­јић Па­ја“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це и од сво­је пе­те го­ди­не тре­ни­ра фуд­бал. У Шко­лу фуд­ба­ла „Сир­ми­јум“ упи­са­ли су га ро­ди­те­љи са пет го­ди­на, а да­нас Не­ма­ња игра за пи­о­ни­ре ФК „Рад­нич­ки“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Ка­же да је фуд­бал за­во­лео по­ред оца, ко­ји ре­дов­но пра­ти фуд­бал­ске ме­че­ве на те­ле­ви­зи­ји или на те­ре­ну. По­ред ве­ли­ког успе­ха ко­ји је по­сти­гао на Тур­ни­ру у ма­лом фуд­ба­лу одр­жа­ном за вре­ме но­во­го­ди­шњих пра­зни­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Не­ма­ња Ша­рић је про­гла­шен и за нај­бо­љег гол­ге­те­ра на тур­ни­ру у окви­ру Ку­па то­ле­ран­ци­је, одр­жа­ном у но­вем­бру про­шле го­ди­не, а нај­све­жи­ји успех је по­стиг­нут ових да­на, ка­да је ње­го­ва еки­па у ка­те­го­ри­ји пи­о­ни­ра осво­ји­ла тре­ће ме­сто на тур­ни­ру у Ру­ми. Пла­ни­ра да упи­ше Сред­њу еко­ном­ску шко­лу „9. мај“, као и да на­ста­ви да се успе­шно ба­ви фуд­ба­лом. Же­ља му је да јед­ног да­на до­стиг­не успех по­пут Ро­нал­да, ко­ји је ње­го­вог узор. М но­ви­не су од­лу­чи­ле да на­гра­де нај­бо­љег гол­ге­те­ра, та­ко да је Не­ма­ња Ша­рић, по­ред пе­ха­ра и злат­не ме­да­ље, ко­ју је по­нео са Но­во­го­ди­шњег тур­ни­ра у ма­лом фуд­ба­лу, од М но­ви­на на по­клон до­био ДВД пле­јер. Не­ма­њи че­сти­та­мо на на­гра­ди и на­да­мо се да ће и у 2011. го­ди­ни на­ста­ви­ти да ре­ђа спорт­ске успе­хе и да ће до­би­ти при­ли­ку да за­и­гра за ве­ће фуд­бал­ске клу­бо­ве. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 12.01.2011. СРЕД­ЊА ТЕХ­НИЧ­КА ШКО­ЛА „НИ­КО­ЛА ТЕ­СЛА“ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА-Нај­бо­ља тех­нич­ка шко­ла у Вој­во­ди­ни Ми­тро­вач­ка Сред­ња тех­нич­ка шко­ла „Ни­ко­ла Те­сла“ про­гла­ше­на је за нај­бо­љу тех­нич­ку шко­лу, у ка­те­го­ри­ји сред­њих шко­ла, у Вој­во­ди­ни. На Фа­кул­те­ту тех­нич­ких на­у­ка у Но­вом Са­ду, 16. де­цем­бра, одр­жа­на је за­вр­шна све­ча­ност и до­де­ла на­гра­да у окви­ру Про­јек­та „Да­ни ин­фор­ма­ти­ке у шко­ла­ма Вој­во­ди­не“. Ову ак­ци­ју, тре­ћи пут за ре­дом, за­јед­нич­ки су ор­га­ни­зо­ва­ли По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат за обра­зо­ва­ње, Цен­тар за раз­вој и при­ме­ну на­у­ке, тех­но­ло­ги­је и ин­фор­ма­ти­ке и Са­вез ин­фор­ма­ти­ча­ра Вој­во­ди­не. На да­ни­ма ин­фор­ма­ти­ке, у ка­те­го­ри­ји сред­њих шко­ла дру­гу на­гра­ду осво­ји­ла је СТШ „Ми­хај­ло Пу­пин“из Но­вог Са­да, док је тре­ће ме­сто за­у­зе­ла ЕТШ „Ни­ко­ла Те­сла“ из Пан­че­ва. То­ком тра­ја­ња про­јек­та „Да­ни ин­фор­ма­ти­ке у шко­ла­ма Вој­во­ди­не“ нај­бо­ља шко­ла се би­ра­ла на осно­ву бро­ја ра­чу­на­ра у на­ста­ви, уче­ни­ка ко­ји их ко­ри­сти и има­ју при­ступ ин­тер­не­ту, об­у­че­ног на­став­ног ка­дра по акре­ди­то­ва­ним про­гра­ми­ма за рад на ра­чу­на­ру, као и по бро­ју мул­ти­ме­ди­јал­них пре­зен­та­ци­ја соп­стве­не из­ра­де и ко­мер­ци­јал­них софт­ве­ра ко­ји се при­ме­њу­ју у на­ста­ви. Вред­но­ва­но је и уче­шће шко­ла на так­ми­че­њи­ма, ор­га­ни­зо­ва­ње до­дат­них сек­ци­ја ко­је се у СТШ „Ни­ко­ла Те­сла“ из­во­де су­бо­том и за ко­је по­сто­ји огром­но ин­те­ре­со­ва­ње, за­тим по­сто­ја­ње веб сај­та шко­ле и ње­го­ва функ­ци­о­нал­ност. На Да­не ин­фор­ма­ти­ке при­ја­ви­ло се 60 шко­ла са те­ри­то­ри­је Вој­во­ди­не и за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­кој пре­да­но­сти про­фе­со­ра, али и за­ин­те­ре­со­ва­но­сти и та­лен­ту уче­ни­ка Сред­ња тех­нич­ка шко­ла „Ни­ко­ла Те­сла“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це је про­гла­ше­на за нај­бо­љу тех­нич­ку шко­лу. Раз­лог за то и што у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на, ђа­ци ове шко­ле на свим так­ми­че­њи­ма из ра­чу­нар­ских тех­но­ло­ги­ја и елек­тро­тех­ни­ке осва­ја­ју не­ко од пр­ва три ме­ста, а јед­но од при­зна­ња сти­гло је и из За­гре­ба, где су на смо­три „Ино­ва Мла­дих 10“ уче­ни­ци ове шко­ле осво­ји­ли сре­бр­не ме­да­ље у ка­те­го­ри­ји ин­тер­фејс тех­но­ло­ги­ја. Ка­ко су нам ре­кли про­фе­со­ри ко­ји су нај­за­слу­жни­ји за по­сти­за­ње ова­ко ве­ли­ког успе­ха, Ђо­ка Кр­сма­но­вић и Ду­шан Ма­шић, сви су срећ­ни због до­би­ја­ња ова­ко ве­ли­ког при­зна­ња. Но, не­ма­ју вре­ме­на за гу­бље­ње и већ уве­ли­ко ра­де на но­вом про­јек­ту, а реч је о ве­ли­ком фуд­бал­ском се­ма­фо­ру, ко­јим ће се упра­вља­ти по­мо­ћу лап­то­па. Има­ју ам­би­ци­о­зне пла­но­ве, а не­ки од њих су да се за школ­ску са­лу ура­ди и уни­вер­зал­ни спорт­ски се­ма­фор, ко­ји ће пра­ти­ти све спор­то­ве, као и при­пре­ма­ње но­вих ино­ва­ци­ја ко­је ће пред­ста­ви­ти на не­ком од на­ред­них так­ми­че­ња. За­хва­љу­ју­ћи при­зна­њу ко­је је сти­гло из Вој­во­ди­не, ве­ру­ју да ће се број за­ин­те­ре­со­ва­них уче­ни­ка за Сред­њу тех­нич­ку шко­лу сле­де­ће школ­ске го­ди­не знат­но по­ве­ћа­ти. Циљ ове шко­ле је да по­ста­не елит­на шко­ла по­пут СТШ „Ми­хај­ло Пу­пин“ из Но­вог Са­да, као и да уче­ни­ци и да на­ста­ве да по­сти­жу зна­чај­не ре­зул­та­те. Циљ про­јек­та „Да­ни ин­фор­ма­ти­ке у шко­ла­ма Вој­во­ди­не“ је да се убр­за про­цес уво­ђе­ња ин­фор­ма­тич­ке на­ста­ве у основ­не и сред­ње шко­ле у Вој­во­ди­ни, као и да се по­пу­ла­ри­шу но­ве тех­но­ло­ги­је у школ­ским на­став­ним и ван­на­став­ним ак­тив­но­сти­ма. Основ­на иде­ја је да, у до­глед­но вре­ме, ра­чу­нар у шко­ли бу­де је­дан од основ­них ала­та, сред­ство за оства­ри­ва­ње бо­ље и са­вре­ме­не ко­му­ни­ка­ци­је из­ме­ђу свих ко­ји уче­ству­ју у вас­пит­но-обра­зов­ном ра­ду. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 29.12.2010. СТУ­ДИО ЗА КРЕ­А­ТИВ­НИ РАЗ­ВОЈ ДЕ­ЦЕ „ПИ­КО­ЛО“-Де­да Мраз за крај го­ди­не У сре­ду, 22. де­цем­бра, Сту­дио за кре­а­тив­ни раз­вој де­це „Пи­ко­ло“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це ор­га­ни­зо­вао је но­во­го­ди­шњи кон­церт „Пи­смо Де­да Мра­зу“ у ве­ли­кој са­ли По­зо­ри­шта „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“. На но­во­го­ди­шњем кон­цер­ту, пред­ста­ви­ли су се ма­ли­ша­ни из кре­а­тив­ног бо­рав­ка, му­зич­ког за­ба­ви­шта, ба­лет­ски сту­дио, као и Пи­ко­ло хор. Сту­дио Пи­ко­ло по­сто­ји већ пет го­ди­на, а за­хва­љу­ју­ћи сек­ци­ја­ма по­пут му­зич­ког за­ба­ви­шта, ба­лет­ског сту­ди­ја, шко­ли­це кла­ви­ра и спор­та, де­ца од три до 12 го­ди­на кре­а­тив­но ис­пу­ња­ва­ју сво­је сло­бод­но вре­ме, а у окви­ру Пи­ко­ла по­сто­ји кре­а­тив­ни бо­ра­вак. Тре­нут­но Кре­а­тив­ни сту­дио по­ха­ђа око 130 ма­ли­ша­на и ве­ћи­на њих се сво­јим ро­ди­те­љи­ма, ба­ка и де­ка­ма пред­ста­ви­ла на за­вр­шном кон­цер­ту. Б. С. Датум: 22.12.2010. НЕ­ИЗ­ВЕ­СНА СУД­БИ­НА СТА­НА­РА ИЗ ЗГРА­ДЕ У УЛИ­ЦИ АР­СЕ­НИ­ЈА ЧАР­НО­ЈЕ­ВИ­ЋА БРОЈ 28 У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ-Од го­то­вине ве­ре­си­ја При­чу о суд­би­ни шест по­ро­ди­ца из стам­бе­не згра­де у ули­ци Ар­се­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа број 28 у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ве­ро­ват­но ли­чи на слич­не при­че о на­ив­но­сти и по­ве­ре­њу ко­ји­ма су ме­ди­ји у по­след­ње вре­ме кр­ца­ти. Као да је на­ив­ност пред­у­слов за по­ве­ре­ње, и обр­ну­то. Јер, ка­ко дру­га­чи­је опи­са­ти си­ту­а­ци­ју у ко­јој се вла­сни­ци ста­но­ва до­бро­вољ­но од­ри­чу истих и да­ју их пот­пу­но не­по­зна­том чо­ве­ку у вла­сни­штво, да би им он јед­ног да­на у за­ме­ну дао дру­ге ста­но­ве. Кад их са­зи­да. Ка­ко се од го­то­вог пра­ви ве­ре­си­ја нај­бо­ље све­до­чи суд­би­на Ђур­ђи­це Киш, бив­ше вла­сни­ца ста­на од 70 ква­дра­та у по­ме­ну­тој ули­ци, ко­ја да­нас жи­ви као под­ста­нар. У ју­ну 2008. го­ди­не шест ста­на­ра из те згра­де, а ме­ђу њи­ма и пен­зи­о­нер­ка Ђур­ђи­ца Киш, је скло­пи­ло са Жељ­ком Ник­че­ви­ћем вла­сни­ком пред­у­зе­ћа Ице цитy ин­вест из Но­вог Са­да уго­во­ре о за­ме­ни не­крет­ни­не. Ин­те­рес вла­сни­ка ста­но­ва је био да до­ђу до но­вих ста­но­ва, по­што је згра­да у ко­јој су жи­ве­ли до­ста ста­ра и ва­пи­ла је за те­мељ­ном ре­кон­струк­ци­јом. Ин­ве­сти­то­ра је са дру­ге стра­не на тај на­чин до­шао до ло­ка­ци­је за по­ди­за­ње но­ве згра­де. У сва­ком слу­ча­ју, ра­ди­ло се о обо­стра­ном ин­те­ре­су. Вла­сни­ци су пре­ма од­ред­ба­ма уго­во­ра тре­ба­ли из ста­рих ста­но­ва да се исе­ле нај­ка­сни­је 30 да­на од до­би­ја­ња до­зво­ле за град­њу, а ста­но­ва­ње у при­ват­ним ста­но­ви­ма у на­ред­них 15 ме­се­ци, ко­ли­ки је био рок за из­град­њу но­ве згра­де, тре­ба­ло је да фи­нан­си­ра ин­ве­сти­тор. Ме­ђу­тим, но­ва згра­да још ни­је на­пра­вље­на, ста­на­ри су ра­се­ље­ни, а чак ни ста­ра згра­да ни­је сру­ше­на. Шта се до­го­ди­ло? Пр­во се до­го­ди­ло то да се пред­у­зе­ће Ице цитy ин­вест у Зе­мљи­шно књи­жном оде­ље­њу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци на осно­ву уго­во­ра о за­ме­ни не­крет­ни­на укњи­жи­ло као вла­сник свих шест ста­но­ва, што је би­ло фор­мал­но прав­но нео­п­ход­но да би се у да­љем по­ступ­ку мо­гла до­би­ти гра­ђе­вин­ска до­зво­ла. Бив­ши вла­сни­ци ста­но­ва су ипак исе­ље­ни пре до­би­ја­ња до­зво­ле за град­њу и да­нас ста­ну­ју као под­ста­на­ри. Они су, фор­мал­но прав­но оста­ли без сво­јих ста­но­ва и са­да че­ка­ју ка­да ће и да ли ће ин­ве­сти­тор по­че­ти град­њу згра­де у Ар­се­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа број 28. Ђур­ђи­ца Киш об­ја­шња­ва ка­ко се до­го­ди­ло да та­ко ла­ко­вер­но пот­пи­ше уго­вор и прак­тич­но са­му се­бе оста­ви на ули­ци. - Има­ла сам по­ве­ре­ња чо­ве­ка ко­ји је на­ма ста­на­ри­ма до­вео те љу­де и по­ну­дио за­ме­ну ста­но­ва. Са ње­го­вом мај­ком сам то­ком свог рад­ног ве­ка са­ра­ђи­ва­ла. Мо­ја ком­ши­ни­ца је ње­му чу­ва­ла де­цу и ни­ко од нас ни­је мо­гао ни по­ми­сли­ти да ће­мо би­ти пре­ва­ре­ни. Мо­је ком­ши­је и да­ље ве­ру­ју да ће то све би­ти у ре­ду, ка­же Ђур­ђи­ца Киш. У ме­ђу­вре­ме­ну ин­ве­сти­тор је са ста­на­ри­ма скла­пао анек­се пр­во­бит­ног уго­во­ра о за­ме­ни не­крет­ни­не. То прав­ни­ци упу­ће­ни у овај слу­чај сма­тра­ју ве­о­ма спор­ним мо­мен­том. Јер ин­ве­сти­тор са­да ста­на­ри­ма „да­је“ ста­но­ве у са­свим дру­гим згра­да­ма чи­ји вла­сник је пот­пу­но дру­го и не­за­ви­сно пред­у­зе­ће. Ђур­ђи­ца Киш по анек­су у за­ме­ну за свој стан од 70 ква­дра­та тре­ба­ла да до­би­је стан исте ква­дра­ту­ре, али са­да у ули­ци Кра­ља Пе­тра Пр­вог број 82. У чла­ну 4. анек­са сто­ји да Ђур­ђи­ца Киш не­ма да­љих по­тра­жи­ва­ња пре­ма ин­ве­сти­то­ру у од­но­су на не­по­крет­ност у ули­ци Ар­се­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа број 28. Вла­сник пар­це­ле у ули­ци Кра­ља Пе­тра Пр­вог број 82 би­ло је пред­у­зе­ће Нај­да­но­вић ин­вест из Но­вог Са­да чи­ји је осни­вач и вла­сник из­ве­сни Зо­ран Нај­да­но­вић, у Срем­ској Ми­тро­ви­ци по­знат по град­њи стам­бе­ног објек­та на углу Вод­не ули­це и Про­ме­на­де (пре­ко пу­та Ри­бо­лов­ца). Нај­да­но­вић је са два пе­ча­та и два пот­пи­са ове­ри по­твр­ду да ће Ђур­ђи­ци Киш си­гур­но при­па­сти стан у Кра­ља Пе­тра ка­да згра­да бу­де за­вр­ше­на. И он је обе­ћао рок од 15 ме­се­ци. Да­тум по­твр­де је 14. ја­ну­ар 2010. го­ди­не, али она ни­је ове­ре­на у су­ду. У ме­ђу­вре­ме­ну, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма Нај­да­но­вић је по­стао не­до­сту­пан. Ви­де­ћи да вре­ме про­ла­зи, а да обе­ћа­них и уго­во­ре­них ста­но­ва још не­ма ни на ви­ди­ку, Ђур­ђи­ца Киш је Основ­ном су­ду у Срем­ској Ми­тро­ви­ци 28. ју­ла 2010. го­ди­не под­не­ла ту­жбу у ко­јој је ту­же­но пред­у­зе­ће Ице цитy ин­вест. Она је тра­жи­ла да се ин­ве­сти­то­ру за­бра­ни про­мет над ста­ном у Ар­се­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа 28, као и да се у Зе­мљи­шно књи­жном оде­ље­њу из­вр­ши упис ове за­бра­не. Од­но­сно, да се спре­чи ин­ве­сти­тор да евен­ту­ал­но про­да стан до ко­јег је до­шао уго­во­ром о за­ме­ни не­по­крет­но­сти. Основ­ни суд је пре­су­дио у ко­рист Ђур­ђи­це Киш, али Ви­ши суд је ува­жио жал­бу адво­ка­та ин­ве­сти­то­ра и уки­нуо пре­су­ду Основ­ног су­да и то 8. ок­то­бра ове го­ди­не, це­не­ћи да је жал­ба ин­ве­сти­то­ра осно­ва­на, по­што је он твр­дио да ће сва­ка­ко са­гра­ди­ти згра­ду, ка­ко се уго­во­ром и оба­ве­зао, али да још увек ни­је до­био до­зво­лу од над­ле­жне град­ске упра­ве, што сва­ка­ко ни­је ње­го­ва кри­ви­ца. - Ја сам је­ди­на, од свих мо­јих ком­ши­ја кре­ну­ла у суд­ски спор. Са­да на­кон све­га ја­сно ми је да сам би­ла „ов­ца за ши­ша­ње“, али је­ди­но што тра­жим је­сте да се ста­ви за­бе­ле­шка у грун­тов­ном ли­сту да Ник­че­вић има оба­ве­зе пре­ма ме­ни као бив­шем вла­сни­ку ста­на. Да му се оне­мо­гу­ћи да ту не­крет­ни­ну про­да­је без те­ре­та. А имам са­зна­ња да је он већ по­ку­шао не­ким ми­тро­вач­ким ин­ве­сти­то­ри­ма да про­да ту згра­ду, ма­да су га они од­би­ли. Што не зна­чи да не­ће по­ку­ша­ти по­но­во. Бу­ду­ћег куп­ца не мо­ра да оба­ве­сти о уго­во­ри­ма ко­је је скла­пао са бив­шим вла­сни­ци­ма, а евен­ту­ал­ни ку­пац у том слу­ча­ју не би има­мо ни­ка­кве оба­ве­зе пре­ма на­ма, бив­шим вла­сни­ци­ма - ка­же Ђур­ђи­ца Киш, ко­ја је до­да­ла да су и Ник­че­вић и Нај­да­но­вић би­ли пред­мет ин­те­ре­со­ва­ња ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је. Су­де­ћи пре­ма жал­би адво­ка­та Жељ­ка Ник­че­ви­ћа, Ива­не Кај­га­нић, Ник­че­вић је искрен у на­ме­ри да поч­не са зи­да­њем. Он је до­ку­мен­та­ци­ју упра­ви за ур­ба­ни­зам у Срем­ској Ми­тро­ви­ци пре­дао још 26. но­вем­бра 2008. го­ди­не, али до са­да још ни­је до­био до­зво­лу и због то­ли­ког ка­шње­ња је по­кре­нуо и управ­ни спор. Он је ис­пу­нио и све оба­ве­зе из уго­во­ра ко­је се ти­чу пла­ћа­ња ки­ри­је бив­шим вла­сни­ци­ма ста­но­ва. За то има и до­ка­зе. У обра­зло­же­њу пре­су­де Ви­шег су­да сто­ји и то да у уго­во­ру о за­ме­ни не­крет­ни­не и ни­је на­ве­ден рок за по­че­так град­ње, већ са­мо рок за за­вр­ше­так, што је тач­но. Има­ју­ћи то у ви­ду, уго­во­ре­ни рок још ни­је ни по­чео да те­че. А кад ће не зна­мо. Је­ди­но што зна­мо је да ин­ве­сти­тор же­ли да по­слу­је про­фе­си­о­нал­но и мо­рал­но, што та­ко­ђе сто­ји у ње­го­вој жал­би ко­ју је ува­жио Ви­ши суд. Ка­ко смо са­зна­ли, из Су­да је на­ло­же­но град­ској упра­ви за ур­ба­ни­зам да за сле­де­ће ро­чи­ште при­пре­ми до­ку­мен­та­ци­ју о том пред­ме­ту и из­ве­сти Суд због че­га ин­ве­сти­тор ни по­сле две го­ди­не ни­је до­био до­зво­лу за град­њу. Ро­чи­ште је за­ка­за­но за 1. фе­бру­ар 2011. го­ди­не. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 15.12.2010. РАМ ЗА СЛИ­КУ: Др Ми­ро­слав Кен­дри­шић, ди­рек­тор Оп­ште бол­ни­це у Срем­ској Ми­тро­ви­ци-Ти­хи чо­век из на­шег ком­ши­лу­ка Ма ко­ли­ко не­ки би­ли скло­ни то­ме да у не­дав­ној сме­ни на че­лу ми­тро­вач­ке бол­ни­це ви­де и не­што че­га не­ма, не­ма у то­ме ни­чег спек­та­ку­лар­ног. Је­дан успе­шан ле­кар за­ме­нио је дру­гог успе­шног ле­ка­ра, ко­ји је оти­шао на но­ву функ­ци­ју у Кли­нич­ки цен­тар Вој­во­ди­не. Они ко­ји бо­ље по­зна­ју си­ту­а­ци­ју у Оп­штој бол­ни­ци у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ре­ћи ће да не­ких ве­ли­ких про­ме­на за­пра­во и не­ма, јер су и са­да­шњи ди­рек­тор др Ми­ро­слав Кен­дри­шић и до­са­да­шњи ди­рек­тор др Го­ран Ивић, го­ди­на­ма ра­де­ћи у за­јед­нич­ком ти­му, до­ве­ли ову уста­но­ву на са­да­шње гра­не, од­но­сно ме­ђу во­де­ће здрав­стве­не уста­но­ве у Ср­би­ји. Др Ми­ро­слав Кен­дри­шић у Срем­ској Ми­тро­ви­ци сло­ви за ти­хог чо­ве­ка из на­шег ком­ши­лу­ка, за чи­је име се не ве­зу­ју ни­ка­кве афе­ре. ЕВРОП­СКИ СТАН­ДАРД ЗА СРП­СКЕ ПА­РЕ: Са­да­шњи ди­рек­тор др Ми­ро­слав Кен­дри­шић на­ла­зи се већ ско­ро чи­та­ву де­це­ни­ју на че­лу бол­ни­це, пр­во из вре­ме­на ка­да се она на­ла­зи­ла у са­ста­ву бив­шег Здрав­стве­ног цен­тра, а по­том као део ме­на­џер­ског ти­ма, та­ко да функ­ци­ја на ко­јој се са­да на­шао за­пра­во и не пред­ста­вља ни­шта но­во. Што се са­мог по­сла ти­че, на­ме­ра му је да на­ста­ви оно на че­му је ис­тра­ја­вао и до са­да, да ми­тро­вач­ку бол­ни­цу одр­жи у са­мом вр­ху. На пи­та­ње да ли се мо­же оче­ки­ва­ти да Оп­шта бол­ни­ца до­го­ди­не бу­де про­гла­ше­на по пе­ти пут за нај­бо­љу, од­го­ва­ра да ће се сва­ка­ко по­тру­ди­ти, ма­да на­по­ми­ње да ће сле­де­ћа го­ди­на би­ти при­лич­но те­шка, с об­зи­ром да је део па­ци­је­на­та из хи­рур­шког бло­ка исе­љен на дру­га оде­ље­ња, до окон­ча­ња по­прав­ке кро­ва на­стра­да­лог у по­жа­ру, што ру­ку на ср­це баш и не иде та­ко бр­зо јер не­до­ста­ју сред­ства. При­ча о не­до­ста­ју­ћим сред­стви­ма ни­је ни­шта но­во, би­ло где па и у здрав­ству, али то ле­ка­ре оп­ште бол­ни­це не спре­ча­ва да по­сти­жу ре­зул­та­те ко­ји се мо­гу по­ре­ди­ти са европ­ским. У том сми­слу се по­себ­но ин­си­сти­ра на сма­ње­њу вре­ме­на ле­жа­ња, од­но­сно скра­ће­њу тзв. бе­о­да­на (бол­нич­ког да­на) и бр­жем от­пу­шта­њу па­ци­је­на­та на­кон ле­че­ња и лак­ших опе­ра­ци­ја. Др Кен­дри­шић на­ро­чи­то ис­ти­че да се оте­жан рад на хи­рур­шком оде­ље­њу ни­ка­ко не­ће од­ра­зи­ти на број опе­ра­ци­ја и број бол­нич­ких пре­гле­да. Оно што је ње­му ва­жно, у сми­слу ефи­ка­сно­сти у од­но­су на ме­ри­ла Ми­ни­стар­ства здра­вља, је­сте ствар­на по­пу­ње­ност бол­нич­ких кре­ве­та. Оп­шта бол­ни­ца је, за­хва­љу­ју­ћи сво­јој ефи­ка­сно­сти, већ одав­но ка­па­ци­тет по­пу­ње­но­сти сни­зи­ла на ис­под 300 кре­ве­та, ма­да се по не­ким ста­рим ар­ши­ни­ма још увек „ду­жи“ са пре­ва­зи­ђе­ним ка­па­ци­те­том од не­ких 513 бол­нич­ких ле­жа­ја. Иако је, да­кле, ду­жи­на бол­нич­ког да­на до­ве­де­на на европ­ски ни­во (што сва­ка­ко ни­је ла­ко с об­зи­ром на при­лич­но си­ро­тињ­ски стан­дард срп­ског здрав­ства), па­ци­јент ми­тро­вач­ке бол­ни­це ни­чим ни­је ус­кра­ћен, већ је, на­про­тив, ква­ли­тет ње­го­вог ле­че­ња на ви­шем ни­воу, ка­же др Ми­ро­слав Кен­дри­шић, ко­ји бе­ли ле­кар­ски ман­тил, спе­ци­ја­ли­сте ОРЛ ме­ди­ци­не, но­си већ пу­них 27 го­ди­на. ЈЕД­НА УСПЕ­ШНА КА­РИ­ЈЕ­РА: Са ви­ше од че­тврт ве­ка спе­ци­ја­ли­стич­ке прак­се, сва­ки ле­кар ко­ји се оства­ри у свом по­слу, мо­же да до­стиг­не про­фе­си­о­нал­не вр­хо­ве, што зна­чи да за ње­га ви­ше не­ма тај­ни у по­слу и ра­до је ви­ђен у сва­кој здрав­стве­ној уста­но­ви. Ме­ђу­тим, др Ми­ро­слав Кен­дри­шић не­ма иде­ју да прак­су на­ста­ви у, ре­ци­мо, Кли­нич­ком цен­тру, ВМА или на не­кој дру­гој адре­си. Ње­го­ва иде­ја је по­ма­ло „ло­кал­па­три­от­ска“: је­ди­но за чим, по ње­му, тре­ба те­жи­ти то су но­ва ме­ди­цин­ска зна­ња и ис­ку­ства; он би во­лео да их што ви­ше бу­де у Оп­штој бол­ни­ци на чи­јем је че­лу. Др Кен­дри­шић ве­ли да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци има све што му је по­треб­но: ту је ње­гов дом, по­ро­ди­ца, при­ја­те­љи, све до че­га му је ста­ло. Да­кле, не­ма раз­ло­га да ма­шта о не­ка­квом од­ла­ску, он же­ли да све што је мо­гу­ће до­ве­де у сво­ју сре­ди­ну. ОРЛ оде­ље­ње (за ухо, гр­ло, нос), на чи­јем је че­лу већ го­ди­на­ма, пр­во је у Ср­би­ји уве­ло ен­до­скоп­ску хи­рур­ги­ју си­ну­са као ру­тин­ску ме­то­ду. Ул­тра­звуч­ним но­жем ов­де се ра­ди још од 2004. го­ди­не, а ко­ли­ко се на­пре­до­ва­ло у стру­ци го­во­ри и чи­ње­ни­ца да је др Ми­ро­слав Кен­дри­шић већ го­ди­на­ма ра­до ви­ђен као ин­струк­тор у Бо­сни, Цр­ној Го­ри и дру­гим ре­ги­о­ни­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је. По­се­бан је ку­ри­о­зи­тет то што за­хва­љу­ју­ћи ов­да­шњој ле­кар­ској прак­си, па­ци­јен­ти­ма из Сре­ма у Бе­о­гра­ду се че­сто по­ста­вља­ју пи­та­ња ти­па: за­што сте до­ла­зи­ли кад то мо­же­те да ура­ди­те у ми­тро­вач­кој бол­ни­ци? Док­то­ру Кен­дри­ши­ћу не мањ­ка­ју ни при­зна­ња ван гра­ни­ца зе­мље. Још 2006. го­ди­не је осво­јио пр­во ме­сто у Па­ри­зу за из­ла­га­ње у окви­ру струч­не ма­те­ри­је, по­ја­вљу­је се као пре­да­вач по европ­ским цен­три­ма, а је­ди­ни је од ов­да­шњих ле­ка­ра ко­ји се на­шао у пред­сед­ни­штву ОРЛ сек­ци­је Ср­би­ји, од­но­сно пот­пред­сед­ник ОРЛ сек­ци­је Вој­во­ди­не. За јед­ну ка­ри­је­ру пред ко­јом још сто­ји до­ста вре­ме­на, то ни­је ма­ло. *** Да­кле, др Ми­ро­слав Кен­дри­шић ни­је у ми­тро­вач­ку Оп­шту бол­ни­цу „пао с не­ба“, та­ко што је од­не­куд „пре­ко­ман­до­ван“ на не­ки но­ви те­рен. Он је ов­де свој на сво­ме, ла­лин­ски ре­че­но „у кућ­ним па­пу­ча­ма“, и вр­ло до­бро зна шта му је чи­ни­ти до­го­ди­не. До­го­ди­не би тре­ба­ло да се вра­ти у пот­пу­ну функ­ци­ју хи­рур­шки блок, по­што кров бу­де са­ни­ран, а пред­сто­је и по­сло­ви ве­за­ни за акре­ди­та­ци­ју, по че­му би ми­тро­вач­ке бол­ни­ца тре­ба­ла да бу­де ме­ђу пр­ви­ма у Ср­би­ји. Као што је већ на­по­ме­ну­то на са­мом по­чет­ку овог тек­ста, ни­шта се спек­та­ку­лар­но ни­је де­си­ло сме­ном на че­лу Оп­ште бол­ни­це у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Жи­вот иде да­ље, све је под кон­тро­лом. Датум: 08.12.2010. СВИ­ЊО­КОЉ НА БА­РИ ЗА­СА­ВИ­ЦИ-Ман­гу­ли­ца на­ше го­ре ти­ца Док су се у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма ве­те­ри­нар­ске еки­пе об­ра­чу­на­ва­ле са свињ­ском ку­гом, на Ба­ри За­са­ви­ци је у су­бо­ту 4. де­цем­бра одр­жан пе­ти по ре­ду „Дан ман­гу­ли­це“ и срем­ски сви­њо­кољ. По­се­ти­о­ци су има­ли је­дин­стве­ну при­ли­ку да на­ба­ве све­же ме­со ман­гу­ли­це, срем­ске цр­не ра­се сви­ња. Го­сти­ју је би­ло из свих кра­је­ва Ср­би­је и БиХ, а срем­ски сви­њо­кољ у За­са­ви­ци про­те­као је уз там­бу­ра­ше, у де­гу­ста­ци­ја­ма вру­ћих и хлад­них ра­ки­ја, фри­шко спре­мље­ног па­при­ка­ша, чва­ра­ка и ко­ба­си­ца, да би се за­вр­ши­ло не­из­бе­жним те­стом са са­лом, „сал­чи­ћи­ма", и про­бра­ним ви­ни­ма. Управ­ник За­са­ви­це Сло­бо­дан Си­мић не­у­мор­но је го­сти­ма об­ја­шња­вао ка­ко је за де­се­так го­ди­на ре­зер­ват ус­пео да од ма­лог бро­ја гр­ла по­ста­не вла­сник нај­ве­ћег чо­по­ра ман­гу­ли­ца на на­шим про­сто­ри­ма и от­куд то­ли­ка по­пу­лар­ност ман­гу­ли­ца. - Свет се окре­ће здра­вој хра­ни, а ми смо има­ли ра­су ко­ју је ла­ко од­га­ја­ти, а хо­ле­сте­ро­ла у ме­су ман­гу­ли­це је и до 75 од­сто ма­ње не­го у ме­су дру­гих сор­ти. Све ана­ли­зе су по­ка­за­ле да су про­из­во­ди на­пра­вље­ни од ман­гу­ли­це здра­ви. Ла­ки хо­ле­сте­рол има ле­ко­ви­та свој­ства у од­но­су на те­шки хо­ле­сте­рол од бе­лих сви­ња. Са­став ме­са и сла­ни­не та­ко­ђе има ле­ко­вит ефе­кат на ко­сто­бо­љу. Про­из­во­ди од ман­гу­ли­це су рет­ки на на­шем тр­жи­шту, па ми по­ку­ша­ва­мо да пре­мо­сти­мо тај јаз на­шим про­из­во­ди­ма - об­ја­шња­ва Си­мић. За раз­ли­ку од ра­ни­јих го­ди­на ово­го­ди­шњи пе­ти по ре­ду „Дан ман­гу­ли­це“ про­те­као је у пе­снич­ком ду­ху еп­ске про­ве­ни­јен­ци­је. По­зна­ти ми­тро­вач­ки пе­сник Ни­ко­ла Ник­шић је на све­ча­ном отва­ра­њу го­во­рио сти­хо­ве ко­ји по­ма­ло под­се­ћа­ју на По­че­так бу­не про­тив да­хи­ја: Ми­ли Бо­же чу­да ве­ли­ко­га ал’ се сја­те ту­шта и тма ра­је на Ва­ље­вац па­шњак не­пре­глед­ни. Да л’ се ту­де што­год џа­ба де­ли, да л’ с’ отва­ра ка­кав ме­га мар­кет, ил’ ће би­ти ка­кав му­ле­ти­на, џа­ба иће и још му­ле пи­ће, па се ’вол­ки на­род оку­пио А чу­ве­на сло­вен­ска ан­ти­те­за за­вр­ша­ва сти­хо­ви­ма: ... но то Ба­ћа Си­мић Сло­бо­да­не пра­ви да­ћу у част ман­гу­ли­це. Узи­ма­ју­ћи у об­зир си­ту­а­ци­ју иза­зва­ну свет­ском еко­ном­ском кри­зом, до­ма­ћи­ни са Ба­ре За­са­ви­це ни­су ме­ња­ли це­нов­ник у од­но­су на про­шлу и прет­про­шлу го­ди­ну. Ки­ла ме­са ко­шта­ла је хи­ља­ду ди­на­ра, исто то­ли­ко је би­ла и це­на чва­ра­ка, су­ве ко­ба­си­це ду­пло ви­ше, швар­гла 750, а маст 350 ди­на­ра ... Да Срем­ска Ми­тро­ви­ца већ одав­но ни­је по­зна­та са­мо по за­тво­ру по­твр­дио је и до­ла­зак ма­ке­дон­ског ам­ба­са­до­ра Љу­би­ше Ге­ор­ги­јев­ског ко­ји ни­је био спре­ман на пи­та­ње да ли би се дво­у­мио ка­да би мо­рао да би­ра из­ме­ђу свињ­ског па­при­ка­ша и на­ци­о­нал­ног ма­ке­дон­ског спе­ци­ја­ли­те­та по­зна­тог као грав­че на тав­че. М. Н. Датум: 01.12.2010. ДАН БОР­БЕ ПРО­ТИВ НА­СИ­ЉА НАД ЖЕ­НА­МА-Охра­бри­ти жр­тве да при­ја­ве на­си­ље Ме­ђу­на­род­ни дан бор­бе про­тив на­си­ља над же­на­ма обе­ле­жен је у че­твр­так, 25. но­вем­бра и у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Тог да­на је у Град­ској ку­ћи одр­жа­на кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре на ко­јој је би­ло ре­чи о кам­па­њи ко­ја се ре­а­ли­зу­је за­јед­но са Ми­ни­стар­ством за рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку, а ти­че се по­ди­за­ња све­сти љу­ди о ва­жно­сти бор­бе про­тив род­ног и сек­су­ал­ног на­си­ља над же­на­ма. О кам­па­њи, ко­ја под­ра­зу­ме­ва 16 да­на ак­ти­ви­зма, го­во­ри­ле су на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за здрав­ство и со­ци­јал­ну за­шти­ту На­та­ша Коп­чић, спе­ци­ја­ли­ста со­ци­јал­не ме­ди­ци­не др На­да Зец Пет­ко­вић и пред­став­ни­це Цен­тра за со­ци­јал­ни рад „Са­ва“, спе­ци­јал­ни пе­да­гог Вла­ди­сла­ва Ма­то­вић Кр­стић и Је­ле­на Ду­дић, по­ро­дич­ни те­ра­пе­ут и пси­хо­лог. Кам­па­ња 16. да­на ак­ти­ви­зма за­по­че­та је 25. но­вем­бра ка­да се обе­ле­жа­ва Ме­ђу­на­род­ни дан бор­бе про­тив на­си­ља над же­на­ма и тра­ја­ће до 10. де­цем­бра, Ме­ђу­на­род­ног да­на људ­ских пра­ва, ка­ко би се и сим­бо­лич­но по­ве­за­ло на­си­ље над же­на­ма са кр­ше­њем људ­ских пра­ва. У на­ред­них 16 да­на, би­ће ор­га­ни­зо­ва­но низ ак­ци­ја, три­би­на и пре­да­ва­ња на ко­ји­ма ће се го­во­ри­ти о овом дру­штве­ном про­бле­му, с ци­љем да се љу­ди охра­бре и про­блем на­си­ља над же­на­ма са­гле­да­ју на дру­га­чи­ји на­чин. Ка­ко је из­ја­ви­ла на­чел­ни­ца На­та­ша Коп­чић, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва има уста­но­вље­ну мре­жу за бор­бу про­тив на­си­ља и она је 2005. го­ди­не и по­че­ла зва­нич­но да функ­ци­о­ни­ше. У њој су сви зва­нич­ни фак­то­ри, пред­став­ни­ци ту­жи­ла­штва, пра­во­су­ђа, здрав­стве­ног си­сте­ма, обра­зо­ва­ња, ме­ди­ја, ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, цен­тра за со­ци­јал­ни рад и они су ту ка­ко би мо­гли да де­лу­ју на сва­ки при­ја­вље­ни слу­чај на­си­ља, без об­зи­ра на ко­ји га на­чин жр­тве при­ја­ви­ле. Пр­ва у ни­зу ак­ци­ја у Кам­па­њи 16 да­на ак­ти­ви­зма ре­а­ли­зо­ва­на је у че­твр­так, 25. но­вем­бра, ка­да су пред­став­ни­ци Цен­тра за со­ци­јал­ни рад „Са­ва“ за­јед­но са во­лон­те­ри­ма Кан­це­ла­ри­је за мла­де Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца на Град­ском тр­гу гра­ђа­ни­ма де­ли­ли про­мо­тив­ни ма­те­ри­јал под на­зив „Стоп на­си­љу над же­на­ма“ . Пре­ма по­да­ци­ма Цен­тра за со­ци­јал­ни рад „Са­ва“ број же­на, жр­та­ва на­си­ља је у по­ра­сту. Ди­рек­тор­ка Цен­тра Сне­жа­на Ста­ни­са­вље­вић ка­же, да је оно што охра­бру­је то, што жр­тве пре­по­зна­ју на­си­ље и све су спрем­ни­је да о то­ме го­во­ре и да уз по­моћ и по­др­шку струч­них са­рад­ни­ка Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, пре­ду­зму све ме­ре ка­ко би за­у­ста­ви­ле на­сил­ни­ке. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 24.11.2010. СТИ­ПЕН­ДИ­СТИ ФОН­ДА „АТА­НА­СИ­ЈЕ СТОЈ­КО­ВИЋ“-Нај­бо­љи­ма до­де­ље­не сти­пен­ди­је Из­у­зет­но стро­ги кри­те­ри­ју­ми ни­су би­ли пре­пре­ка да се ве­ли­ки број сту­де­на­та свих го­ди­на ака­дем­ских сту­ди­ја на­ђе у при­ли­ци да Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Фонд „Ата­на­си­је Стој­ко­вић“ пре­по­зна­ју њи­хо­во за­ла­га­ње, та­ле­нат и рад, те је ове го­ди­не њих 27 са про­се­ком из­над 9,5 оства­ри­ло пра­во сти­пен­ди­ју од 12.000 ди­на­ра ме­сеч­но. У име гра­да и Фон­да „Ата­на­си­је Стој­ко­вић“ сти­пен­ди­је је на све­ча­но­сти одр­жа­ној у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи, у су­бо­ту 20. но­вем­бра уру­чи­ли гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић и пред­сед­ни­ца Управ­ног од­бо­ра Фон­да др Сла­ђа­на Ми­лен­ко­вић. - Ви сте нај­бо­ље што наш град има, а ва­ши ус­пе­си сте­че­ни су уз ве­ли­ки рад и пред­ста­вља­ју по­нос свих нас. На­ша је оба­ве­за да за вас обез­бе­ди­мо та­кве усло­ве да по­сле за­вр­ше­них фа­кул­те­та мо­же­те иза­бра­ти град из ко­га по­ти­че­те као ме­сто где ће­те ра­ди­ти и да­ље се уса­вр­ша­ва­ти. Ве­ли­ка је част ме­ђу су­гра­ђа­ни­ма има­ти та­кве мла­де љу­де уз ко­је Ми­тро­ви­ца има пра­ву бу­дућ­ност – ре­као је Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. М. Б. Датум: 17.11.2010. ВИ­СО­КА СТРУ­КОВ­НА ШКО­ЛА ЗА ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ ВАС­ПИ­ТА­ЧА Ми­тро­вач­ка Ви­со­ка шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја до­бит­ник је ово­го­ди­шње Ву­ко­ве по­ве­ље ко­ја је пред­став­ни­ци­ма ове уста­но­ве све­ча­но уру­че­на 8. но­вем­бра у Ву­ко­вом до­му у Ло­зни­ци. Већ осму го­ди­ну за ре­дом, у окви­ру Ву­ко­вог са­бо­ра, а на Дан про­свет­них рад­ни­ка, Пе­да­го­шки по­крет Ср­би­је до­де­љу­је Ву­ко­ву по­ве­љу и По­ве­љу Фи­лип Ви­шњић за вр­хун­ска оства­ре­ња у раз­во­ју обра­зо­ва­ња, кул­ту­ре и на­у­ке, ху­ма­ни­за­ци­ји дру­штва и афир­ма­ци­ји ци­ви­ли­за­циј­ских вред­но­сти у вас­пи­та­ва­њу мла­дих ге­не­ра­ци­ја, нај­и­стак­ну­ти­јим след­бе­ни­ци­ма ве­ли­ка­на Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа и Фи­ли­па Ви­шњи­ћа. – Ву­ко­ва по­ве­ља сти­гла је у пра­вом тре­нут­ку по­сле акре­ди­та­ци­је Шко­ле и им­пле­мен­та­ци­је Бо­ло­ње, као и по­сле из­ме­на За­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу. На­ша Шко­ла је пре­по­зна­та, ка­ко је то и ре­че­но на до­де­ли По­ве­ље, као све­ти­о­ник у обра­зо­ва­њу вас­пи­та­ча на про­сто­ру це­ле Ср­би­је. Ми­слим да смо за­и­ста ли­де­ри у обра­зо­ва­њу, по­себ­но вас­пи­та­ча, у ре­ги­о­ну Сре­ма, а и ши­ре. За на­шу Шко­лу, Ву­ко­ва по­ве­ља пред­ста­вља под­стрек за да­љи рад и ства­ра­ње. Дра­го ми је што је не­ко пре­по­знао да смо уна­пре­ди­ли ква­ли­тет свог ра­да и да смо по­ста­ли пра­ва ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва. Све то нас на не­ки на­чин и оба­ве­зу­је, та­ко да мо­ра­мо и да­ље до­бро да ра­ди­мо, да има­мо до­бре и ква­ли­тет­не на­став­не ка­дро­ве, про­гра­ме на­став­них пред­ме­та што ће до­при­не­ти да на­ша ди­пло­ма бу­де пре све­га, га­рант зна­ња – ре­кла је др Сла­ђа­на Ми­лен­ко­вић, ди­рек­тор­ка Ви­со­ке стру­ков­не шко­ле за обра­зо­ва­ње вас­пи­та­ча из Срем­ске Ми­тро­ви­це. По­ред ми­тро­вач­ке Ви­со­ке шко­ле, Ву­ко­ву по­ве­љу до­би­ли су и Уни­вер­зи­тет из При­шти­не, Цр­но­гор­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умјет­но­сти, Зе­мун­ска гим­на­зи­ја и мно­ге дру­ге обра­зов­не и уста­но­ве кул­ту­ре, као и по­је­дин­ци са про­сто­ра Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ре­пу­бли­ке Цр­не Го­ре. – Је­ди­на смо ви­со­ка стру­ков­на шко­ла ко­ја је до­би­ла ово зна­чај­но при­зна­ње ове го­ди­не и ве­о­ма смо по­но­сни због то­га. Ово је ујед­но и на­чин на ко­ји до­би­ја­мо по­врат­ну ин­фор­ма­ци­ју о то­ме ко­ли­ко је наш рад до­бар. На са­стан­ку Са­ве­та шко­ле ко­ји је одр­жан по­сле до­де­ле По­ве­ље сам ис­та­кла, да смо ову По­ве­љу до­би­ли сви ми, сту­ден­ти, на­став­ни­ци, чла­но­ви Са­ве­та и ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ко­ја нас пра­ти и по­др­жа­ва на на­шем пу­ту ка но­вим ус­пе­си­ма – на­гла­си­ла је ди­рек­тор­ка др Сла­ђа­на Ми­лен­ко­вић. Ј. Ј. Датум: 10.11.2010. 11. НОВЕМБРА У ПОТПУНОСТИ СТУПА НА СНАГУ ЗАКОН О ЗАБРАНИ ПУШЕЊА-Забрањено пушење Предах уз кафу и цигарету за време паузе у затвореној просторији на радном месту од 11. новембра више неће бити могућ. Тада у потпуности ступа на снагу забрана пушења. Са почетком примене закона о забрани пушења у затвореним просторија пушачи ће бити протерани из радног простора, образовних и културних установа, спортских и тржних центара, а делимично и из ресторана. Предвиђена је потпуна забрана пушења на свим радним и јавним местима, укључујући и ходнике, лифтове, чекаонице. Закон предвиђа и изузетке, па је на одређеним радним местима, као што су банке или јавна предузећа, дозвољено да се обезбеди посебна просторију за пушење која мора бити обележена и са посебном вентилацијом. Закон уводи одговорност послодавца који је дужан да се побрине за његово спровођење. Појединац који пуши на радном месту платиће 5.000 динара, његов непосредни руководилац 30.000 до 50.000 динара, а фирма између пола милиона и милион динара. Инспектори ће доказивати да је неко пушио не само ако га затекну са цигаром у устима већ и на основу дима у ваздуху, пепељаре, опушака, мириса. У Јавном предузећу Дирекција за изградњу Града Сремска Митровица су нам рекли да ће они поштовати све тачке закона о забрани пушења у јавним предузећима. Директор ове установе Бојан Гаврић одредио је особу која ће надзирати да ли неко пуши ван места намењеног пушачима. У Дирекцији постоји већ просторија за пушаче, са прописаном вентилацијом, која ће се од сада закључавати и служиће само као просторија за предах уз цигарету. Пошто у овом предузећу има више непушача него пушача, већини поштовање одредби закона неће тешко пасти. Што се угоститељских објеката тиче, уколико је већи од 80 квадрата, пушење није у потпуности забрањено. Кафићи мањи од 80 квадрата могу бити или пушачки или непушачки, наравно, уз обавезан знак на улазу. Бифе – ресторан Кум у Сремској Митровици је пушачки локал, а власник Жарко Мачкић каже да њега не погађа превише закон о забрани пушења, јер је његов бифе са квадратуром мањом од 80 метара. Он у свом бифе - ресторану има прописану вентилацију за извлачење дуванског дима и истакнут знак за дозвољено пушење. Ипак сматра да је примена овог закона за угоститељске објекте некоректна, јер нико није присиљен да уђе у локал у којем се пуши, то је његова слободна воља. Он истиче да ће ретко ко поштовати све одредбе овог закона и наглашава: - Када га буду поштовали они који су га донели, тада ће га и остали поштовати и примењивати. Власници угоститељских објеката чија је квадратура већа од 80 метара су дужни да одреде столове, пултове, шанкове и друге површине који ће бити обележени као зона за пушаче, док највећи део објекта мора бити одређен као простор у коме је пушење забрањено. Шеф ресторана Пробус Борис Шеган изјавио је да у овом локалу већ постоји ред столова који је искључиво намењен пушачима и да ресторан поседује централну вентилацију. Међутим, он тврди да не постоји ни један локал у граду који ће имати посебну просторију за пушаче и сматра да је то неизводљиво. Да ли ће се испоштовати све одредбе закона о забрани пушења остаје да се види. У сваком случају закон ће сигурно лакше примењивати уколико се заиста буду наплаћивале новчане казне. На крају крајева, пушење је штетно по здравље, па ко зна можда ускоро и постанемо здравија нација. Биљана Селаковић Датум: 03.11.2010. ШУ­ЉАМ-Отво­ре­на но­ва ам­бу­лан­та Но­ва здрав­стве­на ам­бу­лан­та у Шуљ­му, све­ча­но је отво­ре­на у пе­так, 29. ок­то­бра. Тог да­на се­о­ску ам­бу­лан­ту су об­и­шли пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, а отва­ра­њу су по­ред ве­ли­ког бро­ја ме­шта­на при­су­ство­ва­ли и чла­но­ви Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Шу­љам. По­кра­јин­ски по­сла­ник др Го­ран Ивић из­ја­вио је да је но­ва ам­бу­лан­та ком­фор­на ка­ко за па­ци­јен­те, та­ко и за здрав­стве­не рад­ни­ке. Усло­ви за рад и пру­жа­ње при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те су на знат­ном ви­шем ни­воу не­го што је то би­ло ра­ни­је. Др Ивић је на­гла­сио да се у по­след­ње вре­ме до­ста ула­же у об­но­ву здрав­стве­не ин­фра­струк­ту­ре у Сре­му. Све­ча­ном отва­ра­њу ам­бу­лан­те у Шуљ­му при­су­ство­ва­ла је и на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за здрав­ство На­та­ша Коп­чић, ко­ја је том при­ли­ком ре­кла да ће од са­да око 800 ме­шта­на овог се­ла би­ти у при­ли­ци да се ле­че у но­вој мо­дер­но опре­мље­ној ам­бу­лан­ти. До са­да су они би­ли при­ну­ђе­ни да пу­ту­ју у Гр­гу­рев­це ка­ко би оства­ри­ли пра­во на при­мар­ну здрав­стве­ну за­шти­ту. Но­ва здрав­стве­на ам­бу­лан­та у Шуљ­му по­че­ла је да се гра­ди 2008. го­ди­не. За из­град­њу и опре­ма­ње ам­бу­лан­те из град­ског бу­џе­та је из­дво­је­но че­ти­ри ми­ли­о­на ди­на­ра, а обје­кат се са­сто­ји из две ор­ди­на­ци­је, че­ка­о­ни­це са са­ни­тар­ним чво­ром и пре­ви­ја­ли­шта. Уре­ђе­на је и спо­ља­шност око ам­бу­лан­те, као и при­лаз за ко­ли­ца. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 27.10.2010. СРП “ЗА­СА­ВИ­ЦА”-Го­ра­ни про­сла­ви­ли по­ла ве­ка улеп­ша­ва­ња Ср­би­је У су­бо­ту 23. ок­то­бра чла­но­ве Го­ран­ског по­кре­та Ср­би­је про­сла­ви­ли су ве­ли­ки ју­би­леј, по­ла ве­ка по­сто­ја­ња. Тим по­во­дом на Ви­зи­тор­ском цен­тру СРП За­са­ви­ца одр­жа­на је све­ча­ност на ко­јој су го­ра­ни Срем­ске Ми­тро­ви­це уз по­моћ го­сти­ју из свих кра­је­ва Ср­би­је по­ка­за­ли ка­ко се чу­ва при­ро­да. Сла­вље су уве­ли­ча­ла кул­тур­но умет­нич­ка дру­штва уз Срем­ске Ми­тро­ви­це и Жа­гу­би­це. Сто­ти­не хи­ља­да го­ра­на сва­ке го­ди­не успе­шно ре­а­ли­зу­је не­ку од за­цр­та­них ак­ци­ја, па кад се то по­мно­жи са пе­де­сет, ко­ли­ко го­ди­на тра­ју до­би­је се број­ка од ско­ро 280 хи­ља­да по­шу­мље­них го­ле­ти, 94.983 хек­та­ра ви­со­ко­род­них ли­ва­да и па­шња­ка, 31.298 хек­та­ра ван­шум­ских за­са­да, и у соп­стве­ним ра­сад­ни­ци­ма про­из­ве­де­но три ми­ли­о­на сад­ни­ца, че­ти­на­ра, ли­шћа­ра и укра­сног ши­бља. Уз пу су уре­ди­ли и улеп­ша­ли без­број шко­ла и рад­них сре­ди­на, еду­ку­ју­ћи се­бе и дру­ге на број­ним еко и рад­ним кам­по­ви­ма. Све у све­му, за по­ла сто­ле­ћа пре­ко 600 ми­ли­о­на сад­ни­ца, што пре­ве­де­но у чи­ње­ни­цу да три др­ве­та про­из­ве­ду до­вољ­но ки­се­о­ни­ка за је­дан људ­ски век за­до­вољ­ством и сре­ћом бо­ји њи­хо­ве на­по­ре да са­чу­ва­ју мај­ку пла­не­ту од да­љег про­па­да­ња. Го­ра­ни су у част ју­би­ле­ја за­са­ди­ли не­ко­ли­ко де­се­ти­на сад­ни­ца ли­па тик уз Да­бров бир­цуз на ви­зи­тор­ском цен­тру и по­ред ет­но ку­ће. Н. Н. Датум: 20.10.2010. ШИД­СКИ ГИМ­НА­ЗИ­ЈА­ЛАЦ ДА­ВИД ДА­БИЋ, ДО­БИТ­НИК ДО­СИ­ТЕ­ЈЕ­ВЕ НА­ГРА­ДЕ-На­гра­да за та­ле­нат и на­по­ран рад Да­вид Да­бић, уче­ник че­твр­тог раз­ре­да гим­на­зи­је Са­ва Шу­ма­но­вић у Ши­ду, не­дав­но је по­стао и до­бит­ник на­гра­де До­си­те­ја, ко­ју до­де­љу­је Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та. Да­вид се на­шао ме­ђу 665 нај­та­лен­то­ва­ни­јих уче­ни­ка из це­ле зе­мље, а ову пре­сти­жну на­гра­ду при­мио је у су­бо­ту, 2. ок­то­бра у ве­ли­кој са­ли До­ма син­ди­ка­та у Бе­о­гра­ду. При­зна­ње, ко­је под­ра­зу­ме­ва и од­ре­ђе­ну фи­нан­сиј­ску по­др­шку уру­че­но му је за осво­је­но дру­го ме­сто на др­жав­ном так­ми­че­њу из ма­те­ма­ти­ке одр­жа­ном у Ле­сков­цу. - Овој на­гра­ди сам се ве­о­ма об­ра­до­вао, али не мо­гу ре­ћи да сам био из­не­на­ђен јер сам то и оче­ки­вао. На­гра­да је сти­гла са ма­лим за­ка­шње­њем бу­ду­ћи да ми је уру­че­на за ре­зул­та­те ко­је сам оства­рио до­ста ра­ни­је, још пре две го­ди­не – ре­као нам је Да­вид Да­бић, ко­ме овај при­зна­ти успех ни­је и је­ди­ни, бу­ду­ћи да се још од ви­ших раз­ре­да основ­не шко­ле так­ми­чи на број­ним так­ми­че­њи­ма из ма­те­ма­ти­ке и фи­зи­ке, а на мно­ги­ма од њих је за­у­зео јед­но од пр­ва три ме­ста. - Ле­по је на­ћи се у дру­штву успе­шних уче­ни­ка из це­ле зе­мље, од ко­јих мно­ге по­зна­јем са уче­шћа на број­ним так­ми­че­њи­ма и са ко­ји­ма сам већ при­ја­тељ. На­ша дру­же­ња су при­ли­ка да раз­ме­ни­мо ис­ку­ства и да сви по­је­ди­нач­но ви­ди­мо где се на­ла­зи­мо и у од­но­су на оне ко­ји су бо­љи од нас. Имам до­бре усло­ве за уче­ње и спре­ма­ње за так­ми­че­ња, а уз та­ле­нат нај­ва­жни­ја је во­ља и рад ка­ко би се по­сти­гли ре­зул­та­ти ко­је ће и дру­ги ви­со­ко це­ни­ти – ре­као нам је овај мла­ди Ши­ђа­нин, ко­ји ода­је сли­ку вр­ло скром­ног, мла­дог мом­ка ко­ји се не хва­ли сво­јим ус­пе­си­ма. По­себ­ну за­хвал­ност овом при­ли­ком, Да­вид је упу­тио сво­јим про­фе­со­ри­ца­ма Ми­ли­ци Но­ва­ко­вић и Да­ни­ци Га­јић ко­је га пра­те у при­пре­ма­ма за так­ми­че­ња и увек му да­ју без­ре­зер­вну по­др­шку. - Би­бли­о­те­ка на­ше шко­ле опре­мље­на је ли­те­ра­ту­ром ко­ја је ме­ни нео­п­ход­на за при­пре­му так­ми­че­ња што ни­је слу­чај у свим гим­на­зи­ја­ма – на­гла­сио је Да­вид. Да­ви­дов успех ни­је слу­ча­јан бу­ду­ћи да је цео ње­гов раз­ред је­дан до­бар тим ма­те­ма­тич­ких та­ле­на­та из ко­јег се из­два­ја јед­на гру­па уче­ни­ка од ко­је мо­же­мо и оче­ки­ва­ти ова­кве успе­хе ка­кве Да­вид по­сти­же. - Оста­је нам да их по­др­жи­мо и да се на­да­мо да ће они су­тра би­ти ти ко­ји ће би­ти но­си­о­ци раз­во­ја на­ше сре­ди­не – ре­као нам је ди­рек­тор шид­ске Гим­на­зи­је, Де­јан При­би­че­вић, ко­ји је до­дао да Да­вид ни­је уса­мљен ка­да су у пи­та­њу ви­со­ки ре­зул­та­ти и по­ста­вља­ње пра­вих ци­ље­ва, па ће та­ко ове го­ди­не би­ти те­шко ода­бра­ти уче­ни­ка ге­не­ра­ци­је у Гим­на­зи­ји ко­ја сле­де­ће го­ди­не обе­ле­жа­ва 60 го­ди­на ра­да. Датум: 13.10.2010. ЈВП „ВО­ДЕ ВОЈ­ВО­ДИ­НЕ“-Во­да - при­ја­тељ и не­при­ја­тељ рав­ни­це Во­до­при­вре­да у Вој­во­ди­ни пред­ста­вља је­дан од нај­ко­млек­сни­јих си­сте­ма од чи­јег ста­ња ди­рект­но за­ви­се сви гра­ђа­ни Вој­во­ди­не. Спој рав­ни­це, ме­ђу­на­род­них ве­ли­ких ре­ка, на­си­па, црп­них ста­ни­ца, пре­вод­ни­ца, уста­ва, ка­на­ла, чи­не во­ду су­штин­ским еле­мен­том жи­во­та у Вој­во­ди­ни. Јав­но во­до­при­вред­но пред­у­зе­ће „Во­де Вој­во­ди­не га­зду­је вод­ним ре­сур­си­ма, ис­ко­ри­шћа­ва­њем и упо­тре­бом во­да, за­шти­том од штет­ног деј­ства, за­шти­та во­да од за­га­ђи­ва­ња. Ве­ли­ки део Вој­во­ди­не је на­пра­вљен на ве­штач­ки на­чин, јер је ра­зно­вр­сним хи­дро­тех­нич­ким ра­до­ви­ма ство­рен жи­вот­ни про­стор у ко­јем се мо­же оп­ста­ти. - Тре­ба са­гле­да­ти чи­ње­ни­цу да се ми­лион хек­та­ра или око 46 од­сто Вој­во­ди­не на­ла­зи ис­под ни­воа ве­ли­ких во­да у ре­ка­ма ко­је про­ти­чу или до­ти­чу у Вој­во­ди­ну или да је 1,84 ми­ли­о­на хек­та­ра или 85 од­сто на­шег зе­мљи­шта угро­же­но по­вр­шин­ским или под­зем­ним во­да­ма за вре­ме тра­ја­ња ви­со­ких во­да у ре­ка­ма или по­сле ја­ких ки­ша, ка­же Зо­ран Бо­шко­вић, из­вр­шни ко­ор­ди­на­тор ЈВП „Во­де Вој­во­ди­не“ Упра­во због ком­плек­сно­сти и зна­ча­ја во­до­при­вре­де у Вој­во­ди­ни из­два­ја­ју се ве­ли­ка сред­ства за одр­жа­ва­ње и уна­пре­ђе­ње та­квог си­сте­ма. Из ин­тер­них и екс­тер­них из­во­ра фи­нан­си­ра­ња ула­же се у одр­жа­ва­ње, ин­ве­сти­ци­је и из­ра­ду про­јект­не до­ку­мен­та­ци­је. - Ско­ро сви ин­тер­ни при­хо­ди ан­га­жу­ју се за одр­жа­ва­ња си­сте­ма, а у 2010. го­ди­ни пла­ни­ра­но је 3,65 ми­ли­јар­ди ди­на­ра у одр­жа­ва­ње си­сте­ма за од­вод­ња­ва­ње, за­штит­не објек­те и одр­жа­ва­ње и функ­ци­о­ни­са­ње Хи­дро­си­сте­ма Ду­нав-Ти­са-Ду­нав. Зна­чај­но је на­по­ме­ну­ти да се одр­жа­ва­ње спро­во­ди на ни­воу 57 од­сто у од­но­су на тех­нич­ке нор­ма­ти­ве, што зна­чи да за ре­дов­но одр­жа­ва­ње си­сте­ма не­до­ста­је 2,34 ми­ли­јар­де ди­на­ра, ка­же Бо­шко­вић. Го­то­во све укуп­не по­вр­ши­не Вој­во­ди­не од пре­ко два ми­ли­о­на хек­та­ра по­треб­но је од­вод­ња­ва­ти. Због ве­ли­ке пре­вла­же­но­сти зе­мљи­шта из­гра­ђе­но је 285 си­сте­ма за од­вод­ња­ва­ње ко­ји­ма се од­вод­ња­ва два ми­ли­о­на хек­тар (у Сре­му око 350.000 хек­та­ра). Тре­ба на­по­ме­ну­ти и то да се од 1981. до 1988. го­ди­не у Вој­во­ди­ни је на­пра­вље­но пре­ко 50.000 хек­тар хо­ри­зон­тал­не цев­не дре­на­же ко­ја не ра­ди, јер се ни­је во­ди­ло ра­чу­на. Раз­лог за не­до­вољ­но одр­жа­ва­ње во­до­при­вред­них си­сте­ма у по­след­њих 20 го­ди­на је еви­ден­тан не­до­ста­так сред­ста­ва, али и нео­бе­збе­ђи­ва­ње бу­џет­ских сред­ста­ва од 2003. го­ди­не. Уме­сто по­треб­них ра­до­ва по ва­же­ћим стан­дар­ди­ма и кри­те­ри­ју­ми­ма из­вр­ша­ва­но је 30-70 про­це­на­та ра­до­ва, што за по­сле­ди­цу има ло­ше функ­ци­о­нал­но ста­ње во­до­при­вред­них обје­ка­та, ума­ње­ње ефи­ка­сно­сти си­сте­ма и до 50 од­сто. - По­себ­но тре­ба на­по­ме­ну­ти чи­ње­ни­цу да не­до­во­љан обим ра­до­ва у по­след­њих 20 го­ди­на има за по­сле­ди­цу сма­ње­ње функ­ци­о­нал­но­сти си­сте­ма, на­по­ми­ње Бо­шко­вић. По­плав­ни та­ла­си у Вој­во­ди­ни у 2005. и 2006. го­ди­ни су озбиљ­но угро­зи­ли бра­ње­но под­руч­је, на­ро­чи­то у не­ре­кон­стру­и­са­ним де­о­ни­ца­ма од­брам­бе­не ли­ни­је. За ре­кон­струк­ци­ју, ре­гу­ла­ци­ју и са­на­ци­ју за­штит­них обје­ка­та пла­ни­ра­на су ула­га­ња од око две ми­ли­јар­де ди­на­ра. Та­ко­ђе, ула­га­њем у за­вр­ше­так из­град­ње обје­ка­та си­сте­ма за од­вод­ња­ва­ње обез­бе­ди­ће се упра­вља­ње и ре­гу­ли­са­ње ре­жи­ма во­да на по­љо­при­вред­ном зе­мљи­шту. - На те­ри­то­ри­ји Сре­ме има­мо пет во­до­при­вред­них дру­штве­них пред­у­зе­ћа. То су Хи­дро­срем, Са­ва и Ре­гу­ла­ци­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ши­ди­на у Ши­ду и Га­ло­ви­ца у Зе­му­ну. Сва она до­ста­вља­ју план и про­грам по­сло­ва­ња ЈП „Во­де Вој­во­ди­не“ на го­ди­шњем ни­воу и на осно­ву то­га се из­во­де нео­п­ход­ни ра­до­ви. То су углав­ном по­сло­ви ре­дов­ног одр­жа­ва­ња. За 2010. го­ди­ну пла­ни­ра­на сред­ства за ре­дов­но одр­жа­ва­ње у Сре­му су око 200 ми­ли­о­на ди­на­ра, ка­же Зо­ран Бо­шко­вић и до­да­је да је по­треб­но око 35 ми­ли­о­на евра да се ме­ли­о­ра­тив­ни си­стем у Вој­во­ди­ни до­ве­де у про­јек­то­ва­но ста­ње и тек он­да да се одр­жа­ва по ва­же­ћим нор­ма­ти­ви­ма. Датум: 06.10.2010. КОН­ТИ­НУ­И­ТЕТ УСПЕ­ХА-Ми­тро­вач­ка Оп­шта бол­ни­ца нај­бо­ља у Ср­би­ји У ор­га­ни­за­ци­ји Ми­ни­стар­ства здра­вља Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у са­рад­њи са Ин­сти­ту­том за јав­но здра­вље Ср­би­је "Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут" и Ре­пу­блич­ким за­во­дом за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње Ср­би­је, у Бе­о­гра­ду је про­шле сре­де 29. сеп­тем­бра одр­жа­на Ше­ста на­ци­о­нал­на кон­фе­рен­ци­ја о стал­ном уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та здрав­стве­не за­шти­те. У си­сте­му здрав­стве­не за­шти­те у Ср­би­ји већ шест го­ди­на се спро­во­де ин­тен­зив­не ак­тив­но­сти на уво­ђе­њу кул­ту­ре стал­ног уна­пре­ђе­ња ква­ли­те­та. Ове ак­тив­но­сти под­ра­зу­ме­ва­ју на­ци­о­нал­на ис­пи­ти­ва­ња за­до­вољ­ства ко­ри­сни­ка ра­дом здрав­стве­не слу­жбе, про­фе­си­о­нал­ног за­до­вољ­ства за­по­сле­них у здрав­стве­ном си­сте­му, пра­ће­ње по­ка­за­те­ља ра­да на ни­воу уста­но­ва и свих слу­жби у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма, пра­ће­ње ра­да ко­ми­си­ја за ква­ли­тет, и пре­ће­ње кон­ти­ну­и­ра­ног уса­вр­ша­ва­ња здрав­стве­них рад­ни­ка као пред­у­сло­ва за уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та. Са­оп­ште­ни су ре­зул­та­ти ква­ли­те­та ра­да здрав­стве­них уста­но­ва за 2009. го­ди­ну, на осно­ву по­ка­за­те­ља ква­ли­те­та ко­ји се ру­тин­ски пра­те и ана­ли­зи­ра­ју, као и ранг ли­ста здрав­стве­них уста­но­ва пре­ма по­стиг­ну­тим ре­зул­та­ти­ма у стал­ном уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та У нај­бо­ље оп­ште бол­ни­це свр­ста­не су бол­ни­це у Па­ра­ћи­ну, Ја­го­ди­ни, Ћу­при­ји, За­је­ча­ру и Аран­ђе­лов­цу, за­тим у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ле­сков­цу и Пи­ро­ту, док су у ран­гу апо­те­ка по ква­ли­те­ту ра­да нај­бо­ље уста­но­ве у Вр­ба­су, Кру­шев­цу, За­је­ча­ру, Ки­кин­ди и Су­бо­ти­ци. Пред­сед­ник Ре­пу­блич­ке струч­не ко­ми­си­је за уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та здрав­стве­не за­шти­те и без­бед­но­сти па­ци­је­на­та док­тор Ве­сна Ко­раћ, на­ве­ла је да је то­ком ис­тра­жи­ва­ња во­ђе­но ра­чу­на о про­це­су ра­да, за­до­вољ­ству ко­ри­сни­ка, за­по­сле­них као и то­ме ко­ли­ко уста­но­ва по­све­ћу­је па­жњу еду­ка­ци­ји. Том при­ли­ком, Пла­ке­ту за нај­бо­љу бол­ни­цу у Ср­би­ји за 2009. го­ди­ну, ми­ни­стар здра­вља То­ми­ца Ми­ло­са­вље­вић је уру­чио ди­рек­то­ру Оп­ште бол­ни­це у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, др Го­ра­ну Иви­ћу При­пре­мио: В. Ћо­сић Датум: 29.09.2010. МЕ­СНА ЗА­ЈЕД­НИ­ЦА РАВ­ЊЕ-Но­ва ам­бу­лан­та на услу­зи ме­шта­ни­ма Но­ва здрав­стве­на ам­бу­лан­та у Рав­њу, чи­ја је из­град­ња по­че­ла у апри­лу ове го­ди­не, све­ча­но је отво­ре­на у пе­так, 24. сеп­тем­бра. Мон­та­жни обје­кат у пот­пу­но­сти је из­гра­ђен и уре­ђен сред­стви­ма Град­ске упра­ве за здрав­ство, ко­ја је за ту на­ме­ну из­дво­ји­ла пре­ко шест ми­ли­о­на ди­на­ра. Од са­да ће ста­нов­ни­ци Рав­ња, њих око 1.600, мо­ћи да до­би­ју ква­ли­тет­ни­ју здрав­стве­ну за­шти­ту. Све­ча­ном отва­ра­њу ам­бу­лан­те при­су­ство­ва­ли су пред­став­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли по­кра­јин­ски по­сла­ник и ди­рек­тор Оп­ште бол­ни­це др Го­ран Ивић, ди­рек­тор­ка До­ма здра­вља у Срем­ској Ми­тро­ви­ци На­да Зец Пет­ко­вић, на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за здрав­ство На­та­ша Коп­чић, као и пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Др Го­ран Ивић из­ја­вио је да су ме­шта­ни Рав­ња до­би­ли је­дан од нај­вред­ни­јих обје­ка­та за се­ло. На­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за здрав­ство На­та­ша Коп­чић ре­кла је да је ова град­ска упра­ва пре­ко ЈП Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да фи­нан­си­ра­ла из­град­њу но­ве ам­бу­лан­те у Рав­њу у скло­пу уна­пре­ђе­ња усло­ва и ра­да и при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те. - За ме­шта­не овог се­ла и за­по­сле­не у ам­бу­лан­ти ово мно­го зна­чи, с об­зи­ром на то да су до са­да ра­ди­ли у при­лич­но ло­шим усло­ви­ма и да је ам­бу­лан­та би­ла ста­ра. Но­ва ам­бу­лан­та из­гра­ђе­на је по свим стан­дар­ди­ма – из­ја­ви­ла је на­чел­ни­ца. Дом здра­вља у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, под чи­јом упра­вом се на­ла­зи и но­во­и­згра­ђе­на ам­бу­лан­та у Рав­њу се тру­ди да и се­о­ском ста­нов­ни­штву пру­жи ква­ли­тет­ну и аде­кват­ну здрав­стве­ну за­шти­ту. Са­да ста­нов­ни­ци овог се­ла ви­ше не­ће мо­ра­ти да бри­ну и ква­ли­тет­ну при­мар­ну здрав­стве­ну за­шти­ту ће до­би­ја­ти у свом се­лу. До са­да су ко док­то­ра мо­ра­ли да од­ла­зе у Ма­чван­ску Ми­тро­ви­цу, што је мно­ги­ма пред­ста­вља­ло про­блем. Пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це Рав­ње Ми­о­мир Бе­го­вић из­ја­вио је да ово је­дан ве­ли­ки на­пре­дак у прав­цу по­бољ­ша­ња усло­ва за ле­че­ња бо­ле­сни­ка у се­лу и да та­ко не­што ме­шта­ни­ма пу­но зна­чи. Са њим се сла­же и осо­бље ко­је ра­ди у здрав­стве­ном објек­ту у Рав­њу, др Гор­да­на Вла­ди­са­вље­вић, ле­кар оп­ште прак­се и ме­ди­цин­ска се­стра Дра­га Ни­ко­лић. Пре­ма њи­хо­вим ре­чи­ма ово је на­пре­дак за здрав­ство, јер су до са­да би­ли не­за­до­во­ља­ва­ју­ћи усло­ви за рад. Са­да ће и па­ци­јен­ти, што је нај­ва­жни­је, али и ме­ди­цин­ско осо­бље ра­ди­ти и ле­чи­ти у са­вре­ме­ни­јом и ква­ли­тет­ни­јом ам­бу­лан­ти. Ле­кар ће у Рав­њу ра­ди­ти три пу­та не­дељ­но, по­не­дељ­ком, сре­дом и пет­ком, док ће ме­ди­цин­ска се­стра сва­ко­днев­но де­жу­ра­ти у се­о­ској ам­бу­лан­ти. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 22.09.2010. БО­ЈАН ПАЈ­ТИЋ У СРЕ­МУ-По­кра­ји­на ула­же у Ми­тро­ви­цу Пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић је са пред­став­ни­ци­ма Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не и пред­став­ни­ци­ма Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, у по­не­де­љак, 20. сеп­тем­бра об­и­шао је за­вр­ше­ну Ули­цу 1. но­вем­бра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, а за­тим се упо­знао са ра­до­ви­ма на из­град­њи кру­жног то­ка и пот­пу­ном ре­кон­струк­ци­јом Ули­це Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа. Овим ра­до­ви­ма от­по­чео је но­ви про­је­кат уре­ђе­ња пут­не мре­же у Гра­ду Срем­ска Ми­тро­ви­ца за 2010/2011. го­ди­ну ко­ји се у пот­пу­но­сти фи­нан­си­ра сред­стви­ма Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не. – По­крај­на је у про­те­кле три и по го­ди­не у Срем­ску Ми­тро­ви­цу ин­ве­сти­ра­ла пре­ко две ми­ли­јар­де бес­по­врат­них сред­ста­ва. Је­дан од нај­ве­ћих про­је­ка­та је­сте сва­ка­ко из­град­ња и ре­кон­струк­ци­ја пу­те­ва. На­по­ми­њем да смо у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и у 18 окол­них се­ла из­гра­ди­ли 35 ки­ло­ме­та­ра пу­та и ре­кон­стру­и­са­ли и са­ни­ра­ли још 17 ки­ло­ме­та­ра, што је ва­жно, ка­ко за ква­ли­тет жи­во­та гра­ђа­на и без­бед­ност са­о­бра­ћа­ја, та­ко и за при­вла­че­ње бу­ду­ћих ин­ве­сти­то­ра. По­ред ових про­је­ка­та на­вео бих и мост код Срем­ске Ра­че, пут Ми­тро­ви­ца - Ша­бац, нај­ве­ће об­да­ни­ште у ре­ги­о­ну, ин­ве­сти­ци­је у Бол­ни­цу. Во­ди­ли смо ра­чу­на да из­гра­ди­мо ин­фра­струк­ту­ру ко­ја ће би­ти ва­жна за при­вре­ду, во­ди­ли смо ра­чу­на о здра­вљу и ква­ли­те­ту жи­во­та гра­ђа­на и во­ди­ли смо ра­чу­на о нај­мла­ђим Ми­тров­ча­ни­ма – ис­та­као је пред­сед­ник Из­вр­шног ве­ћа АП Вој­во­ди­не др Бо­јан Пај­тић. Гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић у обра­ћа­њу но­ви­на­ри­ма ре­као је да је рок за за­вр­ше­так ра­до­ва на из­град­њи кру­жног то­ка код Цар­ске па­ла­те 60 рад­них да­на и да ће се Град по­тру­ди­ти да сви пред­ви­ђе­ни ра­до­ви на под­руч­ју Срем­ске Ми­тро­ви­це бу­ду за­вр­ше­ни у ро­ку. - Кру­жни ток код Му­зе­ја Сре­ма је ја­ко ва­жна ин­ве­сти­ци­ја пре све­га за раз­вој ту­ри­зма, јер се ту на­ла­зи и Цар­ска па­ла­та. Сва сред­ства ко­ја смо до­би­ли у прет­ход­ном пе­ри­о­ду уло­жи­ли смо ин­фра­струк­тур­но, она су ини­ци­јал­на ка­пи­сла за раз­вој при­вред­них ак­тив­ност и то је наш по­сао. Ка­да до­би­је­те то­ли­ка сред­ства ко­ли­ко је По­крај­на уло­жи­ла у наш Град мо­ра­те да се раз­ви­ја­те, не­ма вам дру­ге. Ин­ве­сти­то­ри ко­ји кад до­ђу у Град тра­же од­го­ва­ра­ју­ћи ин­фра­струк­ту­ру. Ква­ли­тет­на пут­на ин­фра­струк­ту­ра је је­дан од пред­у­сло­ва да не­ко до­ђе и ја се на­дам да ће се у 2011. го­ди­ни тај тренд ула­га­ња у са­о­бра­ћај­ни­це на­ста­ви­ти – ре­као је гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић. Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не је за Про­је­кат „Из­град­ња са­о­бра­ћај­ни­ца и по­ја­ча­ног одр­жа­ва­ња пу­те­ва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци“ за ову го­ди­ну из­дво­јио 300 ми­ли­о­на ди­на­ра. Пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић се освр­нуо на до­са­да­шњу са­рад­њу ко­ју Град има са Фон­дом. - За­јед­но са пред­сед­ни­ком Из­вр­шног ве­ћа АП Вој­во­ди­не об­и­шли смо за­вр­ше­не ра­до­ве на Ули­ци 1. но­вем­бра и то је јед­на од 50 са­о­бра­ћај­ни­ца из­гра­ђе­на из сред­ста­ва Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња до­би­је­них за 2009. го­ди­ну. Укуп­на вред­ност ко­ја је та­да уло­же­на би­ла је 220 ми­ли­о­на ди­на­ра у са­о­бра­ћај­ну ин­фра­струк­ту­ру. Ове го­ди­не је Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не из­дво­ји­ло 300 ми­ли­о­на ди­на­ра за са­о­бра­ћај­ну ин­фра­струк­ту­ру. По­че­ли смо ра­до­ве на кру­жном то­ку у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Та­ко­ђе на­ја­вљу­јем ра­до­ве на на­став­ку из­град­ње ка­на­ли­за­ци­о­не мре­же у Ла­ћар­ку и Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци, што су та­ко­ђе одо­бре­на сред­ства из Фон­да и ми ду­гу­је­мо ве­ли­ку за­хвал­ност и Фон­ду и Бо­ја­ну Пај­ти­ћу – из­ја­вио је пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић. У Срем­ској Ми­тро­ви­ци се тре­нут­но из­во­де ра­до­ви на из­град­њи кру­жног то­ка код Му­зе­ја Сре­ма и Цар­ске Пла­те, а пред­ви­ђе­на је и ком­плет­на ре­кон­струк­ци­ја ули­це Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа. Уско­ро се оче­ку­је и на­ста­вак ра­до­ва на пу­ту Р 103. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 15.09.2010. ФОНД АТА­НА­СИ­ЈЕ СТОЈ­КО­ВИЋ И СИР­МИ­ЈУМ СТИ­Л-Хи­ља­ду евра за Или­ју Ба­о­ши­ћа У че­твр­так, 9. сеп­тем­бра у про­сто­ри­ја­ма Фон­да „Ата­на­си­је Стој­ко­вић“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци пот­пи­сан је уго­вор из­ме­ђу пред­сед­ни­це Управ­ног од­бо­ра Фон­да Сла­ђа­не Ми­лен­ко­вић и уче­ни­ка Или­је Ба­о­ши­ћа ко­ји је по­бе­дио на кон­кур­су Сир­ми­јум сти­ла за но­ви ло­го те ком­па­ни­је. Фонд „Ата­на­си­је Стој­ко­вић“ је за­јед­но са Ком­па­ни­јом Сир­ми­јум стил рас­пи­сао кон­курс за идеј­но ре­ше­ње за­штит­ног зна­ка те ком­па­ни­је. - Фонд за рад са та­лен­то­ва­ном де­цом и сти­пен­ди­ра­ње сту­де­на­та, ак­тив­но се укљу­чио у ре­а­ли­за­ци­ју кон­кур­са. Од број­них ра­до­ва ко­ји су при­сти­гли, иза­бран је ло­го Или­је Ба­о­ши­ћа, ко­ји је пот­пи­сао са на­ма уго­вор. Про­це­ње­но је да је тај ло­го нај­бо­љи и нај­ви­ше од­го­ва­ра Ком­па­ни­ји Сир­ми­јум стил. На­да­мо се да ће ови мла­ди љу­ди јед­ног да­на во­ди­ти наш град и цео ре­гион. Они су на­ша бу­дућ­ност и за­то ми­сли­мо да у њих вре­ди ула­га­ти – ис­та­кла је Сла­ђа­на Ми­лен­ко­вић, при­ли­ком пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра. Фонд „Ата­на­си­је Стој­ко­вић“ фи­нан­си­ра 200 евра од укуп­не на­гра­де ко­ја из­но­си хи­ља­ду евра. Или­ја Ба­о­шић је за­вр­шио Ми­тро­вач­ку гим­на­зи­ју и ове го­ди­не је упи­сао Гра­ђе­вин­ски фа­кул­тет у Но­вом Са­ду. Ка­же да је део на­гра­де већ по­тро­шио на шко­ла­ри­ну, а оста­так ће ис­ко­ри­сти за ку­по­ви­ну при­бо­ра за цр­та­ње и на­бав­ку књи­га. За­до­во­љан је и по­но­сан што је ње­го­во идеј­но ре­ше­ње иза­бра­но за за­штит­ни знак Ком­па­ни­је Сир­ми­јум стил. Ло­го се са­сто­ји из ша­фа ко­ји је пре­ли­вен ме­та­лом, а уну­тар ње­га се на­ла­зи шлем ле­ги­о­на­ра ко­ји пред­ста­вља Срем­ску Ми­тро­ви­цу. На­гра­да је сва­ка­ко од­скоч­на да­ска за бу­ду­ће по­слов­не по­ду­хва­те овог мла­дог Ми­тров­ча­на. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 08.09.2010. ПО­ЧЕ­ЛА ПРО­ДА­ЈА АК­ЦИ­ЈА НИС-А-Ни­је баш хи­ља­ду евра, ал мо­же да бу­де за стру­ју Пом­пе­зно на­ја­вљи­ва­но и са не­стр­пље­њем иш­че­ки­ва­но тр­го­ва­ње бес­плат­ним ак­ци­ја­ма Нафт­не ин­ду­стри­је Ср­би­је по­че­ло је у по­не­де­љак, 30. ав­гу­ста. Са­мо ма­ли број, од укуп­но 4,8 ми­ли­о­на гра­ђа­на ко­ји има­ју ак­ци­је НИС-а, дао је на­ло­ге за тр­го­ви­ну тим вред­но­сним хар­ти­ја­ма. У ми­тро­вач­кој По­шти шал­те­ри број осам и де­вет су ре­зер­ви­са­ни за из­да­ва­ње на­ло­га за тр­го­ви­ну. Рад­ни­ци за овим шал­те­ри­ма за М но­ви­не ка­жу да пре­те­ра­них гу­жви не­ма и да је у пр­ва че­ти­ри да­на, за­кључ­но са че­тврт­ком, 2. сеп­тем­бром, из­да­то око 1.300 на­ло­га за тр­го­ви­ну ак­ци­ја­ма НИС-а. Оче­ку­ју по­ве­ћан при­лив гра­ђа­на, јер је па­ла вред­ност ових ак­ци­ја на Бе­о­град­ској бер­зи, па би сви што пре да их про­да­ју и за­ра­де ко­ји ди­нар. За­ин­те­ре­со­ва­ни на­ло­ге за про­да­ју ак­ци­ја мо­гу пре­да­ти у 1.300 фи­ли­ја­ла По­ште Ср­би­је ши­ром зе­мље. Ка­ко што смо ре­кли и про­ве­ри­ли, гу­жве не­ма, а у кра­ћим ре­до­ви­ма у Глав­ној по­шти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци углав­ном че­ка­ју пен­зи­о­не­ри и не­за­по­сле­на ли­ца. На пи­та­ње због че­га су се од­лу­чи­ли да од­мах про­да­ју сво­је бес­плат­не ак­ци­је НИС-а, сви су да­ли исте од­го­во­ре – ко зна ко­ли­ка ће им це­на би­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду, а но­ва­ца увек тре­ба. Бо­ље ишта не­го ни­шта, по­ру­ка је ових љу­ди. Гра­ђа­ни Срем­ске Ми­тро­ви­це сма­тра­ју да не тре­ба че­ка­ти са про­да­јом ак­ци­ја и ве­ћи­на од њих се за­до­во­ља­ва по­чет­ном це­ном, ко­ја из­но­си око 500 ди­на­ра по ак­ци­ји. Ми­сле да до по­ве­ћа­ња вред­но­сти ак­ци­ја не­ће до­ћи, а по­што их је др­жа­ва, ка­ко на­по­ми­њу, ви­ше пу­та пре­ва­ри­ла, од­лу­чи­ли су се на овај ко­рак, и већ пр­вих да­на су по­ди­гли на­ло­ге за тр­го­ви­ну ак­ци­ја­ма на Бе­о­град­ској бер­зи. Гра­ђа­ни су у при­ва­ти­за­ци­ји до­би­ли по пет бес­плат­них ак­ци­ја НИС-а, од ко­јих сва­ка тре­нут­но вре­ди око 4,8 евра. Нај­ве­ћи број на­ло­га је ис­по­ста­вљен по ми­ни­мал­ној це­ни од 505 ди­на­ра. Би­ло је и ви­ших це­на ко­је су зах­те­ва­не, а о то­ме се од­лу­чу­је на шал­те­ру По­ште. За­др­жа­ва­ње кли­је­на­та на шал­те­ри­ма ни­је би­ло ду­го јер је по­сао до­бро ор­га­ни­зо­ван и про­це­ду­ра при­ли­ком про­да­је ак­ци­ја и из­да­ва­ња на­ло­га, у ко­ји­ма је По­шта са­мо по­сред­ник, ни­је ком­пли­ко­ва­на. По­шта Ср­би­је Бе­о­град­ској бер­зи ис­по­ста­вља са­мо оне на­ло­ге гра­ђа­на ко­ји има­ју пра­во на бес­плат­не ак­ци­је тог пред­у­зе­ћа из­да­те до 9,30 ча­со­ва, а сви на­ло­зи из­да­ти по­сле тог вре­ме­на би­ће ис­по­ста­вље­ни су­тра­дан. Це­на ак­ци­ја мо­же да се кре­ће плус 300 од­сто и ми­нус 20 од­сто у то­ку те­ку­ћег да­на. Ак­ци­ја­ма НИС-а тр­гу­је се ме­то­дом кон­ти­ну­и­ра­ног тр­го­ва­ња, а на­ло­зи за ку­по­ви­ну и про­да­ју на Бе­о­град­ској бер­зи се уно­се до 13 ча­со­ва, ка­да се за­тва­ра тр­го­вач­ки дан. Гра­ђа­ни мо­гу ин­фор­ма­ци­је о кре­та­њу це­на ак­ци­ја да до­би­ју сла­њем смс по­ру­ке на број 1027, од­ла­ском у по­шту, а мо­гу­ће је ин­фор­ма­ци­је до­би­ти и пре­ко сај­та Бе­о­град­ске бер­зе. Нафт­на ин­ду­стри­ја Ср­би­је је 19,1 од­сто у вла­сни­штву гра­ђа­на Ср­би­је, бив­ших и са­да­шњих рад­ни­ка, др­жа­ва је вла­сник 29,9 од­сто, док је ве­ћин­ски вла­сник са 51 од­сто ру­ски Га­спром ко­ји је пред­у­зе­ће ку­пио за 400 ми­ли­о­на евра уз оба­ве­зу да ин­ве­сти­ра око 550 ми­ли­о­на. Еко­но­ми­сти пре­по­ру­чу­је гра­ђа­ни­ма да не жу­ре са про­да­јом ак­ци­ја, јер су оне њи­хо­ва имо­ви­на као што су ауто­мо­бил или стан, и си­гур­но је да не же­ле да не­што про­да­ју ис­под це­не. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 01.09.2010. ДА ЛИ СУ ЂА­ЦИ У СР­БИ­ЈИ ЗА­МОР­ЧИ­ЋИ МИ­НИ­СТАР­СТВА ПРО­СВЕ­ТЕ-Стра­те­ги­ја раз­во­ја или ин­клу­зи­ја ха­о­са Го­то­во сва­ки 1. сеп­тем­бар обе­ле­жен је прет­њом или на­ја­вом штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка ко­ји ства­ра по­мет­њу на са­мом по­чет­ку школ­ске го­ди­не за ђа­ке и ро­ди­те­ље. Ове го­ди­не, по­ред на­ја­ве штрај­ка, до­дат­на збр­ка ство­ре­на је на­ја­ва­ма из Ми­ни­стар­ства про­све­те, тач­ни­је за­ме­ни­ка ми­ни­стра Же­ли­ми­ра По­по­ва, о про­ме­на­ма при упи­су пр­ва­ка. На­и­ме, сва де­ца ро­ђе­на од 1. мар­та 2003. до 1. мар­та 2004. го­ди­не мо­ра­ју ове го­ди­не да се упи­шу у шко­лу. Ова од­ред­ба на­из­глед и ни­је не­што но­во, али од­ла­га­ње упи­са де­це уз­ра­ста 6,5 до 7,5 го­ди­на ви­ше ни­је мо­гу­ћа, као што је то би­ло до са­да. По­твр­де о евен­ту­ал­ној не­спрем­но­сти де­це за по­ла­зак у шко­лу ко­је су до са­да из­да­ва­ли пси­хо­ло­зи и пе­да­го­зи основ­них шко­ла, а ура­ђе­ни на осно­ву те­сти­ра­ња де­це пред упис, ви­ше не ва­же, јер ка­ко је ре­као за­ме­ник ми­ни­стра, не­ма­ју осно­ву у За­ко­ну о основ­ној шко­ли. По­пов је ре­као да и де­ца мла­ђа од 6,5 го­ди­на мо­гу би­ти упи­са­на у шко­лу, ако школ­ска ко­ми­си­ја по­твр­ди да је то мо­гу­ће. Све у ци­љу на­ме­ре др­жа­ве Ср­би­је, да се што ви­ше де­це упи­ше у шко­ле, из Ми­ни­стар­ства про­све­те је сти­гла и уред­ба о ре­а­ли­за­ци­ји ра­ни­је са­мо по­ми­ња­не тзв. ин­клу­зи­је, од­но­сно укљу­чи­ва­ња (стра­те­ги­је или са­мо још јед­ног у ни­зу екс­пе­ри­ме­на­та од „шу­ва­ри­ца“, па до да­нас) пре­ма ко­јој ће, на зах­тев ро­ди­те­ља, пр­ви раз­ред ре­дов­них шко­ла мо­ћи да упи­шу и де­ца са по­себ­ним по­тре­ба­ма и свим вр­ста­ма те­шко­ћа у раз­во­ју уз ми­шље­ње ле­ка­ра, пе­ди­ја­тра. Та­ко­ђе, на­ја­вље­но је и фор­ми­ра­ње ин­тер­ре­сор­них ко­ми­си­ја при оп­шти­на­ма са­ста­вље­них од учи­те­ља, пси­хо­ло­га и пе­да­го­га ко­је би три до шест ме­се­ци на­кон упи­са де­це са по­себ­ним по­тре­ба­ма пра­ти­ле њи­хов раз­вој и утвр­ђи­ва­ле да ли је по­треб­на до­дат­на обра­зов­на, здрав­стве­на или со­ци­јал­на по­др­шка, а смер­ни­це за рад ових ко­ми­си­ја да­ју ми­ни­стар­ства про­све­те, здра­вља и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке. – Ми­ни­стар­ство још ни­је до­ста­ви­ло смер­ни­це и упут­ства за осни­ва­ње и рад ин­тер­ре­сор­не ко­ми­си­је на ни­воу Гра­да, иако је то на­ја­вљи­ва­но. Упо­зна­ти смо да ви­ше не­ма од­ла­га­ња око упи­са де­це у пр­ви раз­ред, да­кле, сва де­ца уз­ра­ста од 6,5 до 7,5 го­ди­на мо­ра­ју би­ти укљу­че­на у обра­зов­ни си­стем - ре­кла нам је Сне­жа­на Ко­ње­вић, про­свет­ни ин­спек­тор Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца до­да­ју­ћи, да би укљу­чи­ва­ње де­це са по­себ­ним по­тре­ба­ма у ре­дов­не шко­ле, у овом тре­нут­ку, без прет­ход­них при­пре­ма учи­те­ља ко­ји ни­су до­вољ­но об­у­че­ни за рад са овом де­цом и иона­ко пре­на­тр­пан план и про­грам, до­ве­ло у пи­та­ње ква­ли­тет на­став­ног ра­да. Да­кле, ове школ­ске го­ди­не пр­ви раз­ред тре­ба да упи­ше што ви­ше де­це од 6,5 го­ди­на, ако мо­гу и мла­ђи, ни­ко не сме да од­ла­же по­ла­зак у шко­лу иако је мо­жда не­зрео да пра­ти на­став­ни про­цес у ме­ри у ко­јој би тре­ба­ло, као и сва де­ца са по­себ­ним по­тре­ба­ма – сви у истим раз­ре­ди­ма. Ре­а­ли­за­ци­ју но­ве стра­те­ги­је Ми­ни­стар­ства про­све­те, као и смер­ни­це за рад учи­те­ља и струч­ног осо­бља у шко­ла­ма обез­бе­ђу­ју по­ме­ну­те оп­штин­ске ин­тер­ре­сор­не ко­ми­си­је ко­је су тре­ба­ле да бу­ду фор­ми­ра­не и „пот­ко­ва­не зна­њем“ са крај­њим ро­ком до 30. мар­та ове го­ди­не, са­мо што се то ни до да­на­шњег да­на ни­је де­си­ло. Спро­во­ђе­ње у де­ло но­ви­те­та из Ми­ни­стар­ства, под на­зи­вом ин­клу­зи­ја, на кра­ју је па­ло на шко­ле, што је са­мо до­да­ло уље на ва­тру иона­ко не­за­до­вољ­ним про­свет­ним рад­ни­ци­ма ко­ји су још то­ком ле­та на­ја­ви­ли штрајк са већ по­зна­тим зах­те­ви­ма о по­ве­ћа­њу пла­та, ис­пла­ти ју­би­лар­них на­гра­да, али и про­тив на­чи­на ра­ци­о­на­ли­за­ци­је на­став­ног ка­дра и оде­ље­ња у шко­ла­ма итд. Ј. Јо­ви­чић

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved