Датум: 16.05.2012. ДСС И „ВРЕД­НА МИ­ТРО­ВИ­ЦА“ ПЛА­НИ­РА­ЈУ РЕ­ПРИ­ЗУ ПРЕ­ВА­РЕ - да на­ма­гар­че на­пред­ња­ке као ра­ди­ка­ле 2008. го­ди­не Као што је већ по­зна­то, у дру­ги круг пред­сед­нич­ких из­бо­ра иду Бо­рис Та­дић и То­ма Ни­ко­лић, а по све­му су­де­ћи ре­зул­та­ти пред­сед­нич­ких из­бо­ра од­ра­зи­ће се и на фор­ми­ра­ње вла­де. Дру­гим ре­чи­ма, на фор­ми­ра­ње вла­де ће ути­ца­ти нај­ви­ше СПС на че­лу са Иви­цом Да­чи­ћем, ко­ји је оства­рио од­ли­чан ре­зул­тат. Тај је ре­зул­тат, до­ду­ше, од стра­не Да­чи­ћа и на­ја­вљи­ван, али не­ка­ко као да та на­ја­ва ни­је баш схва­та­на нај­о­збиљ­ни­је. Да би от­кло­нио ди­ле­му, Да­чић је већ дао сво­ју по­др­шку Бо­ри­су Та­ди­ћу, што зна­чи да ће де­мо­кра­те и со­ци­ја­ли­сти би­ти око­сни­ца бу­ду­ће ре­пу­блич­ке вла­де. Све ово је ва­жно јер ће од фор­ми­ра­ња ре­пу­блич­ке вла­де за­ви­си­ти и кон­сти­ту­и­са­ње ло­кал­не вла­сти у срем­ским оп­шти­на­ма. Иако су де­мо­кра­те до­би­ле нај­ви­ше гла­со­ва у Сре­му, си­ту­а­ци­ја је при­лич­но ша­ре­но­ли­ка, а до­бра фор­му­ла за фор­ми­ра­ње вла­да­ју­ћих ко­а­ли­ци­ја је у не­ким сре­ди­на­ма про­сто „не­мо­гу­ћа ми­си­ја“. Ла­ко је Го­ра­ну Је­ши­ћу да би­ра с ким хо­ће, а с ким не­ће у ко­а­ли­ци­ју, кад је осво­јио ско­ро по­ла од­бор­нич­ких ман­да­та у Скуп­шти­ни оп­шти­не Ин­ђи­ја! Шта ће да ра­ди Алек­сан­дар Про­да­но­вић, пр­ви де­мо­кра­та у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ме ко­а­ли­ци­ја са СПС-ом ни­је до­вољ­на да фор­ми­ра ло­кал­ну власт. Од укуп­но 37 од­бор­нич­ких ман­да­та у Скуп­шти­ни оп­шти­не Ин­ђи­ја, Го­ран Је­шић је осво­јио чак 17, по­бе­див­ши на свих 36 из­бор­них је­ди­ни­ца. Овај успе­шни сре­мач­ки по­ли­ти­чар на­сту­пао је без стран­ке, под сво­јим име­ном и пре­зи­ме­ном и за­слу­жио је сва че­сти­та­ња. За раз­ли­ку од ње­га, де­мо­кра­та­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци уоп­ште не­ће би­ти ла­ко да фор­ми­ра­ју власт. По­што им ко­а­ли­ци­ја са СПС-ом не­ће би­ти до­вољ­на, мо­ра­ће да ула­зи у по­ли­тич­ки брак и са не­ким тре­ћим, а ГГ „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ ту ни­ка­ко ни­је до­бро ре­ше­ње, с об­зи­ром да би она свој ула­зак у власт усло­вља­ва­ла са ло­кал­ним ДСС-ом, чи­ја је ова гру­па гра­ђа­на ре­зер­вна ко­ло­на… Да те гла­ва за­бо­ли! За­што је си­ту­а­ци­ја у Срем­ској Ми­тро­ви­ци та­ко за­пе­тља­на, ја­сно је кад се има увид у ре­зул­та­те ло­кал­них из­бо­ра. Од укуп­но 61, ДС има 18 ман­да­та. За­тим иде „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ са не­ких 15, па СНС са 12, ДСС 9 и СПС са 8 од­бор­нич­ких ме­ста. Без об­зи­ра на огро­ман но­вац по­тро­шен у кам­па­њи, на­вод­ну ку­по­ви­ну гла­со­ва, оп­ту­жбе због кр­ше­ња пред­из­бор­не ти­ши­не итд., „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, по оства­ре­ним ре­зул­та­ти­ма, сва­ка­ко пред­ста­вља из­не­на­ђе­ње ово­го­ди­шњих ло­кал­них из­бо­ра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Док дру­ге стран­ке јав­но ка­жу да ће о фор­ми­ра­њу вла­сти и мо­гу­ћим ко­а­ли­ци­ја­ма раз­го­ва­ра­ти по­сле дру­гог кру­га из­бо­ра, ДСС и ње­на дру­га ко­ло­на Вред­на Ми­тро­ви­ца ну­де на­пред­ња­ци­ма чак ме­сто гра­до­на­чел­ни­ка, са­мо да се ло­кал­на власт фор­ми­ра пре дру­гог кру­га. Не­во­ља је у то­ме што се ме­ђу на­пред­ња­ци­ма углав­ном на­ла­зе бив­ши ра­ди­ка­ли, они ко­ји пам­те пре­ва­ру од стра­не ДСС-а на­кон из­бо­ра 2008. го­ди­не. Ма­те­ма­ти­ка је ту ја­сна: ДСС/Вред­на Ми­тро­ви­ца има­ју укуп­но 24 од­бор­ни­ка, ду­пло ви­ше не­го СНС и до­вољ­но да од ње­га по­но­во на­пра­ве бу­да­лу пре­гла­са­ва­њем у пар­ла­мен­ту и ку­по­ви­ном не­ко­ли­ци­не од­бор­ни­ка, по­треб­них да се фор­ми­ра ве­ћи­на. До­бра ствар за ми­тро­вач­ке де­мо­кра­те је та што на­кон ових из­бо­ра има­ју од­ре­ше­не ру­ке у од­но­су на 2008. го­ди­ну, а због ло­ших из­бор­них ре­зул­та­та у Вој­во­ди­ни, Пај­тић и Еле­зо­вић не­ће мо­ћи да им усло­вља­ва­ју ко­а­ли­ци­ју са ДСС-ом. Уко­ли­ко би ипак до­шло до то­га (до ко­а­ли­ци­је са ДСС/Вред­на Ми­тро­ви­ца), би­ло би то по­губ­но по ми­тро­вач­ке де­мо­кра­те, јер би се на сле­де­ћим из­бо­ри­ма бо­ри­ли за цен­зус. Де­мо­крат­ска стран­ка у шид­ској оп­шти­ни, не­ће има­ти про­бле­ма да по­но­во фор­ми­ра ло­кал­ну власт. Од укуп­но 39, осво­ји­ла је 12 од­бор­нич­ких ман­да­та, за че­ти­ри ви­ше од СНС, пет ви­ше од ДСС и ду­пло ви­ше од СПС, док су ЛСВ и СРС осво­ји­ле све­га по три ман­да­та. Ма­да, СНС ну­ди до­бар део ко­ла­ча вла­сти ДСС-у и СПС-у, ка­ко би са њи­ма фор­ми­рао ло­кал­ну власт без де­мо­кра­та, са дру­ге стра­не не­ма по­зи­тив­не по­врат­не ин­фор­ма­ци­је, та­ко да ће се ло­кал­на власт у Ши­ду фор­ми­ра­ти као и про­шли пут: ДС, ДСС, СПС. Си­ту­а­ци­ја ни­је јед­но­став­на ни у Ру­ми, чи­ји пар­ла­мент чи­не 43 од­бор­ни­ка. Та­мо ДС има 14, СНС 11, СРС 7, СПС 6 и ДСС 5 ман­да­та. По­себ­но је до­бро про­шао ДСС, за­хва­љу­ју­ћи пре све­га др Сне­жа­ни Бо­ја­нић–Сто­јић, ко­ја ће по не­зва­нич­ним са­зна­њи­ма пар­ти­ци­пи­ра­ти у ло­кал­ној вла­сти, ко­ја ће се по све­му су­де­ћи, по­но­во фор­ми­ра­ти око Де­мо­крат­ске стран­ке. Слич­но је и у Пе­ћин­ци­ма, где од 30 од­бор­нич­ких ме­ста 11 при­па­да­ју ДС-у. Ме­ђу­тим, ов­де на дру­гом ме­сту ни­је СНС, ко­ји има 4, већ Гру­па гра­ђа­на „Лу­ки“ са 6 од­бор­нич­ких ме­ста, док СПС има тек 2 од­бор­ни­ка. Ту је на­рав­но и ли­ста Је­дин­стве­но за на­ше се­ло – Са­ва Чој­чић, са 3 од­бор­нич­ка ман­да­та. У Ири­гу, чи­ји пар­ла­мент бро­ји 20 од­бор­ни­ка, та­ко­ђе не­ће би­ти те­шко де­мо­кра­та­ма да фор­ми­ра­ју власт. Јер, иако СНС има 5 ман­да­та, са­мо јед­но од­бор­нич­ко ме­сто ма­ње од „Жу­тих“, ко­ји има­ју 6 од­бор­ни­ка, ње­гов ко­а­ли­ци­о­ни ка­па­ци­тет је сла­би­ји. Да би има­ли од­бор­нич­ку ве­ћи­ну, ДС-у је до­вољ­на ко­а­ли­ци­ја са СПС-ом и ЛСВ-ом, ко­ји има­ју по три од­бор­ни­ка. Ста­ра Па­зо­ва је је­ди­но ме­сто у Сре­му где су на­пред­ња­ци осво­ји­ли нај­ви­ше ме­ста у пар­ла­мен­ту. Од укуп­но 48 од­бор­нич­ких ман­да­та, чак 16 при­па­да­ју на­пред­ња­ци­ма, 13 де­мо­кра­та­ма, 7 со­ци­ја­ли­сти­ма. 5 ДСС-у, 4 ра­ди­ка­ли­ма и 3 Је­дин­стве­ној Ср­би­ји. Мо­гу­ћих ком­би­на­ци­ја на пре­тек. Ко с ким мо­же, а ко с ким не­ће да уче­ству­је у фор­ми­ра­њу вла­сти, зна­ће се тек кад се по­сла­жу кар­те на ни­воу Ре­пу­бли­ке, од­но­сно по окон­ча­њу пред­сед­нич­ких из­бо­ра. Би­ће ту до­ста „ни­ма­ло слу­чај­них парт­не­ра и све­оп­штег „груп­ног сек­са“ од (не)мо­гу­ћих ко­а­ли­ци­ја. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 09.05.2012. ИЗ­БО­РИ 2012: Ко с ким мо­же, а ко с ким не­ће да уче­ству­је у фор­ми­ра­њу вла­сти? - Ни­ма­ло слу­чај­ни парт­не­ри и „груп­ни секс“ (не)мо­гу­ћих ко­а­ли­ци­ја Из­бо­ри на свим ни­во­и­ма, одр­жа­ни су на Ђур­ђев­дан 6. ма­ја са ма­ње или ви­ше оче­ки­ва­ним ре­зул­та­ти­ма. Као што је већ по­зна­то, у дру­ги круг пред­сед­нич­ких из­бо­ра иду Бо­рис Та­дић и То­ма Ни­ко­лић, а по све­му су­де­ћи ре­зул­та­ти пред­сед­нич­ких из­бо­ра од­ра­зи­ће се и на фор­ми­ра­ње вла­де. Дру­гим ре­чи­ма, на фор­ми­ра­ње вла­де ће ути­ца­ти нај­ви­ше СПС на че­лу са Иви­цом Да­чи­ћем, ко­ји је оства­рио од­ли­чан ре­зул­тат. Тај је ре­зул­тат, до­ду­ше, од стра­не Да­чи­ћа и на­ја­вљи­ван, али не­ка­ко као да та на­ја­ва ни­је баш схва­та­на нај­о­збиљ­ни­је. Елем, нај­ви­ше по­сла­ни­ка има ко­а­ли­ци­ја оку­пље­на око СНС (73), за­тим ДС (68), па СПС (45), што зна­чи да се без Иви­це Да­чи­ћа не­ће пра­ви­ти вла­да. Дру­гим ре­чи­ма, на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма у дру­гом кру­гу ће по све­му су­де­ћи по­бе­ди­ти онај ко­ме СПС бу­де да­вао по­др­шку. Све ово је ва­жно јер ће од фор­ми­ра­ња ре­пу­блич­ке вла­де за­ви­си­ти и кон­сти­ту­и­са­ње ло­кал­не вла­сти у срем­ским оп­шти­на­ма. Иако су де­мо­кра­те до­би­ле нај­ви­ше гла­со­ва у Сре­му, си­ту­а­ци­ја је при­лич­но ша­ре­но­ли­ка, а до­бра фор­му­ла за фор­ми­ра­ње вла­да­ју­ћих ко­а­ли­ци­ја је у не­ким сре­ди­на­ма про­сто „не­мо­гу­ћа ми­си­ја“. Ла­ко је Го­ра­ну Је­ши­ћу да би­ра с ким хо­ће, а с ким не­ће у ко­а­ли­ци­ју, кад је осво­јио ско­ро по­ла од­бор­нич­ких ман­да­та у Скуп­шти­ни оп­шти­не Ин­ђи­ја! Шта ће да ра­ди Алек­сан­дар Про­да­но­вић, пр­ви де­мо­кра­та у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ко­ме ко­а­ли­ци­ја са СПС-ом ни­је до­вољ­на да фор­ми­ра ло­кал­ну власт. Од укуп­но 37 од­бор­нич­ких ман­да­та у Скуп­шти­ни оп­шти­не Ин­ђи­ја, Го­ран Је­шић је осво­јио чак 18, по­бе­див­ши на свих 36 из­бор­них је­ди­ни­ца. Овај успе­шни сре­мач­ки по­ли­ти­чар на­сту­пао је без стран­ке, под сво­јим име­ном и пре­зи­ме­ном и за­слу­жио је сва че­сти­та­ња. За раз­ли­ку од ње­га, де­мо­кра­та­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци уоп­ште не­ће би­ти ла­ко да фор­ми­ра­ју власт, под усло­вом да ДС то исто учи­ни на ре­пу­блич­ком ни­воу. По­што им ко­а­ли­ци­ја са СПС-ом не­ће би­ти до­вољ­на, мо­ра­ће да ула­зи у по­ли­тич­ки брак са „Вред­ном Ми­тро­ви­цом“, ко­ја опет не­ће да пра­ви ко­а­ли­ци­ју без сво­је дру­ге ко­ло­не – ДСС-а… Да те гла­ва за­бо­ли! За­што је си­ту­а­ци­ја у Срем­ској Ми­тро­ви­ци та­ко за­пе­тља­на, ја­сно је кад се има увид у ре­зул­та­те ло­кал­них из­бо­ра. Од укуп­но 61, ДС ће у нај­бо­љем слу­ча­ју има­ти 19 ман­да­та. За­тим иде „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ са не­ких 14, па СНС са 12, ДСС 8 и СПС исто то­ли­ко од­бор­нич­ких ме­ста. Без об­зи­ра на огро­ман но­вац по­тро­шен у кам­па­њи, на­вод­ну ку­по­ви­ну гла­со­ва, оп­ту­жбе због кр­ше­ња пред­из­бор­не ти­ши­не итд., „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, по оства­ре­ним ре­зул­та­ти­ма, сва­ка­ко пред­ста­вља из­не­на­ђе­ње ово­го­ди­шњих ло­кал­них из­бо­ра у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Де­мо­крат­ска стран­ка у шид­ској оп­шти­ни, не­ће има­ти про­бле­ма да по­но­во фор­ми­ра ло­кал­ну власт. Од укуп­но 39, осво­ји­ла је 13 од­бор­нич­ких ман­да­та, за пет ви­ше од СНС, по се­дам ви­ше од ДСС и СПС, док су ЛСВ и СРС осво­ји­ле све­га поо три ман­да­та. Си­ту­а­ци­ја ни­је јед­но­став­на у Ру­ми, чи­ји пар­ла­мент чи­не 43 од­бор­ни­ка. Та­мо ДС има 14, СНС 11, СРС 7, СПС 6 и ДСС 5 ман­да­та. По све­му су­де­ћи, бу­ду­ћа ло­кал­на власт ће се по­но­во фор­ми­ра­ти око Де­мо­крат­ске стран­ке. Слич­но је и у Пе­ћин­ци­ма, где од 30 од­бор­нич­ких ме­ста 11 при­па­да­ју ДС-у. Ме­ђу­тим, ов­де на дру­гом ме­сту ни­је СНС, ко­ји има 4, већ Гру­па гра­ђа­на „Лу­ки“ са 6 од­бор­нич­ких ме­ста, док СПС има тек 2 од­бор­ни­ка. До за­кљу­че­ња овог бро­ја на­шег ли­ста ни­су се још увек мо­гли до­би­ти из­ве­шта­ји из­бор­них ко­ми­си­ја у Ири­гу и Ста­рој Па­зо­ви. Ка­ко смо не­зва­нич­но мо­гли са­зна­ти, за­хва­љу­ју­ћи про­фе­со­ру др Или­ји Ћо­си­ћу, ДС је у Ири­гу оства­рио успех до­во­љан за фор­ми­ра­ње ло­кал­не вла­сти. Ме­ђу­тим, ствар је не­што не­згод­ни­ја у Ста­рој Па­зо­ви, где на­пред­ња­ци има­ју нај­бо­ље ре­зул­та­те у Сре­му. Све у све­му, ко­нач­ни и ве­ро­до­стој­ни ре­зул­та­ти би­ће по­зна­ти тек сре­ди­ном не­де­ље, по­што овај број М НО­ВИ­НА већ бу­де од­штам­пан. То зна­чи да ће­мо тек у на­ред­ном бро­ју об­ја­ви­ти тач­не ре­зул­та­те ло­кал­них из­бо­ра у срем­ским оп­шти­на­ма. А ко с ким мо­же, а ко с ким не­ће да уче­ству­је у фор­ми­ра­њу вла­сти, зна­ће се тек кад се по­сла­жу кар­те на ни­воу Ре­пу­бли­ке, од­но­сно по окон­ча­њу пред­сед­нич­ких из­бо­ра. Би­ће ту до­ста „ни­ма­ло слу­чај­них парт­не­ра и све­оп­штег „груп­ног сек­са“ од (не)мо­гу­ћих ко­а­ли­ци­ја. ВЛАДИМИР Ћосић Датум: 02.05.2012. ИЗ­БО­РИ 2012. - Ђур­ђев­дан­ски ис­пит­ни рок Што бли­же зо­ри, го­сти све го­ри – та­ко гла­си јед­на на­род­на уз­ре­чи­ца ко­ја се од­но­си на ка­фан­ске но­ћоб­ди­је. Слич­на из­ре­ка мо­гла би да гла­си и за не­ке уче­сни­ке ово­го­ди­шњих ло­кал­них из­бо­ра. Иако, ко­ли­ко знам, деч­ко не пи­је, ми­тро­вач­ком (са­да већ бив­шем) гра­до­на­чел­ни­ку Не­ди­мо­вић Бра­ни­сла­ву не не­до­ста­је енер­ги­је да уве­се­ља­ва до­ко­ни и бес­по­сле­ни (да не ка­жем не­за­по­сле­ни) на­род сме­шним при­ча­ма о за­по­шља­ва­њу, о про­да­ји Ми­тро­са, МИВ-а, Мле­ка­ре итд. Шта да ра­ди чо­век, ових че­ти­ри го­ди­не ни­је имао вре­ме­на за та­кве ства­ри, јер је био на вла­сти, па му се ето тек са­да пред из­бо­ре ука­за­ла при­ли­ка да све то по­ра­ди. Мо­жда му не­ко и по­ве­ру­је? Ко­ли­ко је љу­ди ус­пео да убе­ди у сво­је из­ми­шљо­ти­не, ви­де­ће­мо већ у по­не­де­љак 7. ма­ја, од­мах на­кон ђур­ђев­дан­ског гла­са­ња. Ако се из­у­зме већ уоби­ча­је­ни пред­из­бор­ни фол­клор са бил­бор­ди­ма, пла­ће­ним те­ле­ви­зиј­ским и ре­кла­ма­ма у дру­гим ме­ди­ји­ма, на пр­ви по­глед ови се из­бо­ри не раз­ли­ку­ју мно­го од оних 2008. го­ди­не. Ма­да, па­жљи­ви­ји по­сма­тра­чи осе­ћа­ју ви­ше нер­во­зе у ва­зду­ху, ко­ја мо­жда има ве­зе са не­по­зна­ни­ца­ма ко­је мо­же до­не­ти при­су­ство јед­не но­ве по­ли­тич­ке стран­ке, ко­ја (ако се из­у­зме Ру­ма, на ло­ка­лу) пр­ви пут уче­ству­је на из­бо­ри­ма. Да­ка­ко, у пи­та­њу је Срп­ска на­пред­на стран­ка (СНС), чи­ји ак­ти­ви­сти оче­ку­ју до­бар ре­зул­тат, ка­ко на ло­ка­лу, та­ко и на свим ни­во­и­ма. Та нер­во­за осе­ћа се на по­се­бан на­чин ових да­на у шид­ској оп­шти­ни, где Де­мо­крат­ска стран­ка (ДС) у сво­јим са­оп­ште­њи­ма ука­зу­је на то да СНС во­ди та­ко­зва­ну не­га­тив­ну кам­па­њу, апо­стро­фи­ра­ју­ћи за ње­ног но­си­о­ца Ни­ко­лу Ва­си­ћа, пр­вог на­пред­ња­ка Ши­да. Ни­ко­ла Ва­сић то де­ман­ту­је и упра­во твр­ди су­прот­но, та­ко да се на мо­ме­нат мо­же сте­ћи ути­сак да у це­лом овом за­ме­ша­тељ­ству сем нер­во­зе има и из­ве­сне до­зе лич­ног. Ина­че, Жељ­ко Ко­стел­ник, функ­ци­о­нер шид­ског УРС-а (Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је), не оче­ку­је не­ке ве­ли­ке про­ме­не у кон­сти­ту­и­са­њу ло­кал­не вла­сти у Ши­ду. Ко ће све би­ти но­си­лац вла­сти, ко ће с ким у ко­а­ли­ци­ју, ви­де­ће­мо по­сле из­бо­ра, јер за са­да и шеф де­мо­кра­та Жељ­ко Бре­сто­вач­ки (ДС) и шеф на­пред­ња­ка Ни­ко­ла Ва­сић отво­ре­но ис­ка­зу­ју обо­стра­ни по­ли­тич­ки ани­мо­зи­тет. За раз­ли­ку од Ши­да, си­ту­а­ци­ја у Ру­ми је мир­ни­ја. Не­ма уза­јам­них пре­пу­ца­ва­ња, бар не отво­ре­но и са­оп­ште­њи­ма, та­ко да се сти­че ути­сак да сва­ко гле­да сво­ја по­сла. И де­мо­кра­те, и со­ци­ја­ли­сти, и ра­ди­ка­ли и на­пред­ња­ци оче­ку­ју до­бре ре­зул­та­те. Што се на­пред­ња­ка ти­че, по­сто­је две ства­ри од ко­јих им јед­на иде, а јед­на не иде на ру­ку, а ко­ли­ко се то мо­же од­ра­зи­ти у из­бор­ном ре­зул­та­ту те­шко је пред­ви­де­ти. Пр­ва, ко­ја им мо­же ићи на ру­ку, је та што рум­ски на­пред­ња­ци већ има­ју из­ве­сног ис­ку­ства, с об­зи­ром да су већ уче­ство­ва­ли на из­бо­ри­ма, сво­је­вре­ме­но на­кон уво­ђе­ња при­нуд­не упра­ве. Оно што им не иде на ру­ку, је­сте чи­ње­ни­ца да у Ру­ми има­ју за про­тив­ни­ка и мр Алек­сан­дра Мар­ти­но­ви­ћа, бив­шег пар­тиј­ског ка­ма­ра­да из Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС), чи­ја ело­квент­ност уме да бу­де вр­ло ди­рект­на и не­при­јат­на у ме­ђу­соб­ним су­че­ља­ва­њи­ма. Што се пак ти­че Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је (ДСС), она је пре­жи­ве­ла и по­ред на­сто­ја­ња ми­тро­вач­ког огран­ка ове стран­ке да раз­би­је рум­ску фи­ли­ја­лу и од ње на­пра­ви ис­по­ста­ву Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је (МЕР) за Ру­му, за­хва­љу­ју­ћи пре све­га др Сне­жа­ни Бо­ја­нић-Сто­јић. Што се ти­че нај­ма­ње срем­ске оп­шти­не, на че­ло ли­сте ДС-а за Ириг стао је сво­јим ауто­ри­те­том про­фе­сор др Или­ја Ћо­сић, де­кан Фа­кул­те­та тех­нич­ких на­у­ка. Про­фе­сор Ћо­сић, ро­дом из Ри­ви­це, спа­да у онај рет­ки сој љу­ди ко­ји се на­шао у по­ли­ти­ци ис­кљу­чи­во из раз­ло­га да не­што учи­ни за сво­ју сре­ди­ну. Ка­ко и сам ка­же, има све што му тре­ба и по­сти­гао је све што же­ли у жи­во­ти. Не­ки но­ви­на­ри спе­ку­ли­шу да би без Или­је Ћо­си­ћа, шан­се ири­шких де­мо­кра­та би­ле вр­ло тан­ке. Ка­ко год, про­фе­со­ров ауто­ри­тет се не мо­же оспо­ри­ти и си­гур­но ће би­ти има­ти зна­ча­јан учи­нак. У Ста­рој Па­зо­ви се не оче­ку­ју не­ке ве­ли­ке про­ме­не у струк­ту­ри ло­кал­не вла­сти. Ма­да се са Па­зов­ча­ни­ма ни­кад не зна, прет­ход­на власт ни­је има­ла не­ких га­фо­ва, ка­кве је има­ла она пост­пе­то­ок­то­бар­ска, ко­ја је отво­ри­ла вра­та за до­ла­зак ра­ди­ка­ла на че­ло оп­штин­ске ад­ми­ни­стра­ци­је. Ка­да је у пи­та­њу Ин­ђи­ја, она је фе­но­мен за се­бе. Го­ран Је­шић је по­стао ин­сти­ту­ци­ја за се­бе, та­ко да на из­бо­ре из­ла­зи под сво­јим име­ном и пре­зи­ме­ном, без стран­ке. Ако по­но­во бу­де гра­до­на­чел­ник Ин­ђи­је, то ће би­ти че­твр­ти пут за ре­дом, и по то­ме ће би­ти за­пам­ћен. За раз­ли­ку од ми­тро­вач­ког гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа, ко­ји без­у­спе­шно по­ку­ша­ва да га по­ли­тич­ки опо­на­ша (и чи­је опо­на­ша­ње ли­чи на ло­шу по­ли­тич­ку ка­ри­ка­ту­ру), Је­шић Го­ран пр­во ско­чи па ка­же хоп. Он у Ин­ђи­ји у јед­ном да­ну отво­ри ви­ше обје­ка­та не­го што Не­ди­мо­вић мо­же да из­ми­сли у сво­јим пред­из­бор­ним ша­ре­но­ла­жним обе­ћа­њи­ма. Али, шта да се ра­ди, Го­ран Је­ши­ћа ни­ти су би­ра­ли ра­ди­ка­ли на функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка, ни­ти му је Ле­ма­јић Не­над, (по­ла ДСС, по­ла МЕР) био по­ли­тич­ки мен­тор, као што је то код Не­ди­мо­ви­ћа слу­чај. Ства­ри не­ка­ко де­ку­ју та­ко, као да ће нај­ма­ње из­не­на­ђе­ња би­ти у Пе­ћин­ци­ма. Та­мо је Ба­та Мар­ко­вић на­пра­вио ши­ро­ку ко­а­ли­ци­ју, са ЛДП-ом и ПУПС-ом, а на пи­та­ње да ли оче­ку­је да са­ми фор­ми­ра­ју власт, ше­рет­ски се из­вла­чи од­го­во­ром да „ште­та је ра­си­па­ти гла­со­ве око­ло“, ако сам га до­бро ци­ти­рао том јест. Нај­ве­ће про­ме­не ће се, по све­му су­де­ћи, де­си­ти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Град на Са­ви је ина­че чу­де­сна по­ли­тич­ка де­сти­на­ци­ји. Ов­де, на­и­ме, ни­су ни­кад, као у Ру­ми, Ши­ду и Ста­рој Па­зо­ви вла­да­ли ра­ди­ка­ли. Опет, с дру­ге стра­не, од пе­тог ок­то­бра до да­нас, ДС ни­ка­да ни­је имао гра­до­на­чел­ни­ка, већ је та функ­ци­ја у по­след­ња два ман­да­та би­ла у по­се­ду ДСС-а. Ка­ко је ДСС-ов­ска власт у Срем­ској Ми­тро­ви­ци до­бра­но огре­зла у ба­ха­тост, ко­руп­ци­ју, кри­ми­нал и ло­по­влу­ке ра­зних вр­ста, они ће по све­му су­де­ћи би­ти гу­бит­ни­ци ових из­бо­ра. Ка­ко би из­бе­гао то­тал­ну из­бо­ру ка­та­стро­фу, Не­над Ле­ма­јић је ДСС по­де­лио у две ко­ло­не. Дру­га се зо­ве Гру­па гра­ђа­на „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, ко­ју пред­во­ди МЕР, а на чи­јем се че­лу на­ла­зи Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић и углав­ном је пре­по­зна­та као ре­зер­вна ко­ло­на ми­тро­вач­ког ДСС-а, с тим да обе ко­ло­не кон­тро­ли­ше Ле­ма­јић Не­над. Те­шко да ће на ло­ка­лу цен­зус пре­ћи ЛСВ, УРС, ЛДП, али се оче­ку­је са­свим дру­га­чи­ја од­бор­нич­ка струк­ту­ра у град­ском пар­ла­мен­ту. Осим до­са­да­шње три стран­ке (ДС, ДСС, СРС), оче­ку­је се да у пар­ла­мент уђе СПС, ко­ји на­ја­вљу­је ве­ли­ки по­вра­так на по­ли­тич­ку сце­ну, и на­рав­но СНС, ко­ји по пр­ви пут уче­ству­је на из­бо­ри­ма и ко­ји ће по све­му су­де­ћи по­ред ДС-а би­ти глав­ни кон­сти­ту­тив­ни фак­тор Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Де­мо­кра­те, на­рав­но, оче­ку­ју да ко­нач­но има­ју гра­до­на­чел­ни­ка, а то исто оче­ку­ју и на­пред­ња­ци. Али, жи­ви би­ли па ви­де­ли ка­кви ће би­ти ре­зул­та­ти ђур­ђев­дан­ског ис­пит­ног ро­ка за по­ли­тич­ке оп­ци­је на ло­кал­ним из­бо­ри­ма 6. ма­ја. За са­да је је­ди­но из­ве­сно да ДС и ДСС у Срем­ској Ми­тро­ви­ци не­ће пра­ви­ти по­сти­збор­ну ко­а­ли­ци­ју. Али, де­мо­кра­те ни­су је­ди­не ко­ји­ма се сму­чи­ла по­ли­тич­ка ве­ро­лом­ност Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. Те­шко да би не­ко с њим во­лео да ула­зи у ко­а­ли­ци­ју, па из­гле­да да је рок тра­ја­ња овог ло­кал­ног „по­ли­ти­ча­ра“ ис­те­као. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 25.04.2012. ПРЕД­ИЗ­БОР­НО ЗА­ТА­ШКА­ВА­ЊЕ: На­си­ље у Пре­храм­бе­но – шу­мар­ској и хе­миј­ској шко­ли у Срем­ској Ми­тро­ви­ци - Пре­ту­че­ној уче­ни­ци ђа­ци – ху­ли­га­ни и да­ље пре­те, а Шко­ла про­блем „гу­ра под те­пих“!? У Ви­шем су­ду у Срем­ској Ми­тро­ви­ци во­ди се кри­вич­ни по­сту­пак про­тив тро­је ма­ло­лет­ни­ка, Т. М., С. М. и Г. Ј., јед­ног му­шкар­ца и две де­вој­ке, уче­ни­ка сред­ње Пре­храм­бе­но – шу­мар­ске и пре­храм­бе­не шко­ле, ко­ји су кра­јем про­шле го­ди­не у про­сто­ри­ја­ма шко­ле бру­тал­но пре­ту­кли ше­сна­е­сто­го­ди­шњу Д. З., уче­ни­цу дру­гог раз­ре­да исте шко­ле. Кри­вич­ни по­сту­пак за­ве­ден под КиМ 7/12, во­ди се због кри­вич­ног де­ла на­сил­нич­ког по­на­ша­ња и још увек је у то­ку. Де­вој­чи­ца је од стра­не ђа­ка – ху­ли­га­на пре­ту­че­на 14. де­цем­бра 2011. го­ди­не, у школ­ском ход­ни­ку, за вре­ме тра­ја­ња на­ста­ве, а це­лом бру­тал­ном до­га­ђа­ју све­до­чи и сни­мак са школ­ске си­гур­но­сне ка­ме­ре. Упра­во је тај ви­део сни­мак узру­јао мно­ге школ­ске ду­хо­ве, јер ка­ко ка­же отац пре­ту­че­не ма­ло­лет­не уче­ни­це, ње­гов је ути­сак да би чи­та­ва ствар би­ла „ста­вље­на под те­пих“ да он ни­је ре­а­го­вао. Клуп­че је по­че­ло да се од­мо­та­ва тек кад је он чи­тав слу­чај при­ја­вио по­ли­ци­ји, а над­ле­жне у шко­ли је, уме­сто да об­ја­сне ка­ко се де­си­ло на­си­ље, ви­ше ин­те­ре­со­ва­ло то ода­кле му сни­мак са си­гур­но­сне ка­ме­ре. Слу­чај пре­ту­че­не уче­ни­це пред Ви­шим су­дом во­ди ов­да­шњи адво­кат мр Зо­ран Ле­ва­јац, ко­ји је шко­ли по­ну­дио ван­суд­ско по­рав­на­ње за су­му од сим­бо­лич­них 125.000 ди­на­ра, али до да­нас ни­је до­био од­го­вор. – По­ну­ди­ли смо сим­бо­лич­ну су­му, јер наш је­ди­ни циљ је да апе­лу­је­мо на Шко­лу да по­ве­де ви­ше ра­чу­на у бор­би про­тив на­си­ља пре­ма ње­ним уче­ни­ци­ма, ка­ко се слич­не ства­ри не би по­на­вља­ле. Тај но­вац на­ме­ра­ва­ли смо да упла­ти­мо у фонд за бор­бу про­тив на­си­ља у шко­ли. Ме­ђу­тим, иако смо пред­лог о ван­суд­ском по­рав­на­њу под­не­ли још 19. мар­та, до да­нас ни­смо до­би­ли ни­ка­кав од­го­вор од ди­рек­то­ра шко­ле. Уко­ли­ко не бу­де на­год­бе, ми ће­мо под­не­ти ту­жбу про­тив Шко­ле за на­кна­ду ште­те, али ће­мо тра­жи­ти знат­но ве­ћу су­му – ка­же мр Зо­ран Ле­ва­јац. Што се ти­че са­мог су­ђе­ња у Ви­шем су­ду, спе­ци­ја­ли­ста суд­ске ме­де­и­ци­не др Пре­драг Сто­ја­но­вић је у свој­ству ве­шта­ка утвр­дио да се ра­ди о ла­ким те­ле­сним по­вре­да­ма на­не­тим ру­ка­ма и пе­сни­ца­ма. Али то ни­је све. Због ве­ли­ких стра­хо­ва и пер­ма­нент­них прет­њи школ­ских ху­ли­га­на, пре­ту­че­на де­вој­чи­ца од­ла­зи у шко­лу са ве­ли­ким стра­хо­ви­ма. Пре­ма ре­чи­ма оца пре­ту­че­не де­вој­чи­це Сре­те­на Зор­би­ћа, ње­го­ва ћер­ка под ве­ли­ким стре­сом од­ла­зи у шко­лу, и си­гур­ни­је се осе­ћа на ули­ци не­го у школ­ским про­сто­ри­ја­ма. Не­дав­но је у школ­ском то­а­ле­ту осва­ну­ла још јед­на пре­те­ћа по­ру­ка ма­ло­лет­ној Д. З. ис­пи­са­на на зи­ду, а над­ле­жни у шко­ли и о ово­ме не же­ле ни­шта да го­во­ре. Адво­кат Ле­ва­јац је из­ја­вио за М НО­ВИ­НЕ да ће све сним­ке на­си­ља и прет­њи до­ста­ви­ти Ми­ни­стар­ству про­све­те, Ина­че, пре­ма са­зна­њи­ма но­ви­на­ра, би­ло је ви­ше по­ку­ша­ја од стра­не по­је­ди­них ло­кал­них функ­ци­о­не­ра да се овај слу­чај на­си­ља у шко­ли при­кри­је. По­зна­ва­о­ци ло­кал­них при­ли­ка твр­де да је то због то­га што се Не­бој­ша Ог­ње­но­вић, ди­рек­тор Шко­ле, на­ла­зи на од­бор­нич­кој ли­сти још увек ак­ту­ел­ног гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа и „Вред­не Ми­тро­ви­це“. Ди­рек­то­пр Ог­ње­но­вић ка­же да он ни­шта не зна о би­ло ка­квим при­ти­сци­ма, ни­ти у њих ве­ру­је, као и да је у ње­го­вој шко­ли све у ре­ду. На на­ше пи­та­ње ка­ко ту­ма­чи то да се пре­ту­че­на уче­ни­ца Д. З. си­гур­ни­је осе­ћа на ули­ци не­го шко­ли где је он ди­рек­тор, ре­као је да он га­ран­ту­је без­бед­ност свим сво­јим уче­ни­ци­ма. Слич­но ка­же и школ­ски пе­да­гог Сла­ви­ца Ша­ро­шко­вић, ко­ја ка­же да је спро­ве­ден ди­сци­плин­ски по­сту­пак про­тив ђа­ка на­сил­ни­ка, да су из­ре­че­не од­го­ва­ра­ју­ће ди­сци­плин­ске ме­ре и да се ова­кве ства­ри ви­ше не сме­ју по­но­ви­ти. Упр­кос оно­ме што јав­но­сти же­ле да пред­ста­ве ди­рек­тор и пе­да­гог, ова шко­ла по­зна­та је по ин­ци­ден­ти­ма ко­ји су се у њој де­ша­ва­ли. Но, ипак, ово је пр­ви пут да не­ки ђак из­ја­вљу­је да се си­гур­ни­је осе­ћа на ули­ци не­го у школ­ским про­сто­ри­ја­ма. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 11.04.2012. БЕД­НА МИ­ТРО­ВИ­ЦА: Пре­ва­ре­ни, по­ни­же­ни и увре­ђе­ни – не­за­по­сле­ни у Срем­ској Ми­тро­ви­ци - ЛЕ­МА­ЈИ­ЋУ И НЕ­ДИ­МО­ВИ­ЋУ: Ко­ли­ко сте хи­ља­да из­ми­шље­них рад­них ме­ста обе­ћа­ли!? Бра­ни­сла­ву Не­ди­мо­ви­ћу, Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу и оста­лим ли­ко­ви­ма из ре­зер­вне ко­ло­не ми­тро­вач­ког ДСС-а, оку­пље­них око за јед­но­крат­ну упо­тре­бу фо­р­ми­ра­не гру­пе гра­ђа­не, ко­ја ће се по­ја­ви­ти на ло­кал­ним из­бо­ри­ма под на­зи­вом „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, а ко­ју пред­во­ди оп­скур­ни МЕР, ни­ма­ло не сме­та што су ла­жним пред­из­бор­ним обе­ћа­њи­ма већ то­ли­ко пу­та об­ма­ну­ли гра­ђа­не Срем­ске Ми­тро­ви­це. Они опет обе­ћа­ва­ју но­ве из­ми­шље­не ин­ве­сти­ци­је и но­ва из­ми­шље­на рад­на ме­ста. То што ра­де, они сма­тра­ју по­ли­ти­ком. Срем­ска Ми­тро­ви­ца, у ко­јој је због пљач­ка­шке при­ва­ти­за­ци­је Ко­шту­ни­чи­не вла­де оста­ло без по­сла из­ме­ђу 6.000 и 7.000 рад­ни­ка, по­ста­ла је пуст град, у ко­ме ни ви­кен­дом не­ма љу­ди на ули­ца­ма и град­ском тр­гу. Мо­рал и би­ло ка­кав ен­ту­зи­ја­зам Ми­тров­ча­на, из­ба­че­них из фи­р­ми на ми­лост и не­ми­лост ули­це, ко­ји ни­је уби­ла Ко­шту­ни­чи­на вла­да, до­крај­чи­ла је ло­кал­на ДСС-ов­ска власт, за­по­шља­ва­ју­ћи у оп­штин­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји, јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и уста­но­ва­ма кул­ту­ре ис­кљу­чи­во сво­је па­р­тиј­ске ка­дро­ве, а од­не­дав­но и ка­дро­ве из сво­је са­те­лит­ске „стран­ке“ Ми­тро­ви­ца евр­оп­ска ре­ги­ја, ина­че при­ват­не „фи­р­ме“ Ле­ма­јић Не­на­да, ко­ја се не­за­ко­ни­то фи­нан­си­ра из ми­тро­вач­ког бу­џе­та. Чи­та­ва та фа­р­са ни­је би­ла до­вољ­на, па то пр­вом чо­ве­ку фран­ке­штај­нов­ске тво­ре­ви­не ДСС – Ми­тро­ви­ца евр­оп­ска ре­ги­ја, Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу ни­је сме­та­ло да уочи про­шлих ло­кал­них из­бо­ра, 2008. го­ди­не, без­оч­но „обе­ћа“ отва­ра­ње 4.000 но­вих рад­них. Ле­ма­ји­ћев по­ли­тич­ки пај­таш, ње­го­вих за­ми­сли и „ру­ку де­ло“, са ко­јим је овај пла­ни­рао ма­што­ви­ту опе­ра­ци­ју, рав­ну при­чи о „Тро­јан­ском ко­њу“ у ре­до­ви­ма Де­мо­крат­ске стран­ке, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је оти­шао још ко­рак да­ље од свог „тр­бу­хо­збор­ца“. Он је, од мо­мен­та кад су га ра­ди­ка­ли из­гла­са­ли за гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це, сва­ки пут пу­тем ме­ди­ја обе­ћа­вао још „нај­ма­ње 1.000 но­вих рад­них ме­ста до кра­ја го­ди­не“. И та­ко сва­ке го­ди­не, као у оној ска­ски о цр­ве­ном врап­цу. Хи­ља­ду по хи­ља­ду Не­ди­мо­ви­ће­вих, плус оних Ле­ма­ји­ће­вих че­ти­ри хи­ља­де, ма­ло ли је!? Од 2008. го­ди­не до да­нас – то би би­ло ви­ше за­по­сле­них не­го што је оста­ло без по­сла у Ма­тро­зу, Ми­тро­су и оста­лим про­па­лим фи­р­ма­ма. Из­ме­ђу 7.000 и 8.000 но­вих рад­них ме­ста по ла­жним обе­ћа­њи­ма Ле­ма­ји­ћа и Не­ди­мо­ви­ћа. У ствар­но­сти, је­два 200 за­по­сле­них у лив­ни­ци Си­р­ми­јум Стил. (И не­што при­прав­ни­ка на јед­но­го­ди­шњој прак­си, ко­ји се фи­нан­си­ра­ју из по­кра­јин­ског се­кре­та­ри­ја­та на чи­јем је че­лу Ми­ро­слав Ва­син, од­но­сно јед­но­го­ди­шњег за­по­шља­ва­ња из про­гра­ма „Пр­ва шан­са“, ко­ји фи­нан­си­ра Ре­пу­бли­ка – али то не­ма ни­ка­кве ве­зе са про­гра­мом ми­тро­вач­ког гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа и по­ли­тич­ког мен­то­ра му Ле­ма­ји­ћа.) Ка­да би оно­ли­ко хи­ља­да љу­ди, ко­ли­ко је ла­жним обе­ћа­њи­ма пре­ва­ре­но од стра­не ове дво­ји­це ло­кал­них по­ли­ти­ча­ра, не­ким чу­дом ре­ши­ло да штрај­ку­је гла­ђу, ми­тро­вач­ки град­ски трг био би пре­те­сан да их све при­ми. Би­ло би на ње­му ви­ше љу­ди не­го не­ка­да у до­ба „јо­гурт ре­во­лу­ци­је“, или у вре­ме ми­тин­га Ву­ка Дра­шко­ви­ћа. А ка­да би не­ким чу­дом сви ти пре­ва­ре­ни љу­ди ре­ши­ли да „иду до кра­ја“, срем­ско­ми­тр­о­вач­ка бол­ни­ца не би има­ла ме­ста да при­ми то­ли­ки број глад­них, по­ни­же­них и увре­ђе­них. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 04.04.2012. До са­да по­твр­ђе­не из­бо­р­не ли­сте у Сре­му Пре­ма по­да­ци­ма из­бор­них ко­ми­си­ја Срем­ске Ми­тро­ви­це, Ру­ме, Ши­да, Ири­га, Ин­ђи­је, Ста­ре Па­зо­ве и Пе­ћи­на­ца, до 1. апри­ла, за пред­сто­је­ће ло­кал­не и по­кра­јин­ске из­бо­ре су по­твр­ђе­не сле­де­ће ли­сте: СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Де­мо­крат­ска стран­ка – Бо­рис Та­дић 2. Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је 3. Гру­па гра­ђа­на Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић – Вред­на Ми­тро­ви­ца 4. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић 5. Др Бо­шко Ла­ћа­рац – Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је – Ла­ћа­рач­ка ини­ци­ја­ти­ва – За ја­ку Ми­тро­ви­цу 6. Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак 7. Че­до­мир Јо­ва­но­вић – Пре­о­крет – Ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ска пар­ти­ја – Срп­ски по­крет об­но­ве 8. Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра – Је­дин­стве­на Ср­би­ја – Др Ми­лан Лат­ко­вић (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Др Ми­тар Па­вло­вић (Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је) – Др Го­ран Ивић (Из­бор за бо­љу Вој­во­ди­ну – Бо­јан Пај­тић) – Ми­ро­слав Пе­вац (Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак) – Или­ја Ми­ли­но­вић (Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра – Је­дин­стве­на Ср­би­ја – Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ср­би­је) – Дра­ган Ба­но­вач­ки (Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка) – Др Жив­ко Вр­цељ (Срп­ска на­пред­на стран­ка – Но­ва Ср­би­ја – По­крет со­ци­ја­ли­ста – По­крет сна­га Ср­би­је – БК) РУ­МА (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Де­мо­крат­ска стран­ка – Бо­рис Та­дић 2. Др Сне­жа­на Бо­ја­нић – Сто­јић – Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је 3. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић 4. Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је 5. Че­до­мир Јо­ва­но­вић – Пре­о­крет – Ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ска пар­ти­ја – Срп­ски по­крет об­но­ве – Гру­па гра­ђа­на Пре­по­род Сре­ма – Гру­па гра­ђа­на Мо­ја Ру­ма 6. Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Не­над Бо­ро­вић (Из­бор за бо­љу Вој­во­ди­ну – Бо­јан Пај­тић) – Др ха­џи Ми­лу­тин Стој­ко­вић (Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра – Је­дин­стве­на Ср­би­ја – Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ср­би­је) – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић – (Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка) – Де­јан Бо­жић (Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак) ШИД (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Де­мо­крат­ска стран­ка – Бо­рис Та­дић 2. Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је – Др Кр­сто Ку­реш 3. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић 4. Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак 5. Г 17 плус – На­род­на пар­ти­ја – Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је – Мла­ђан Дин­кић 6. Срп­ска на­пред­на стран­ка – Но­ва Ср­би­ја – По­крет сна­га Ср­би­је – БК – Удру­же­ње Ср­ба из Хр­ват­ске и БиХ (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Бог­дан Тра­ви­ца (Из­бор за бо­љу Вој­во­ди­ну – Бо­јан Пај­тић) – Ср­ђан Ма­ле­ше­вић (Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је) – Жељ­ко Ко­стел­ник (Г 17 плус – На­род­на пар­ти­ја – Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је – Мла­ђан Дин­кић) – Звон­ко Хнат­ко (Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак) – Во­ји­слав Ку­ла­ча­нин (Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић) ИРИГ (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Де­мо­крат­ска стран­ка – Проф. др Или­ја Ћо­сић 2. Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак 3. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић 4. Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Је­дин­стве­на Ср­би­ја 5. По­кре­ни­мо Ириг – То­ми­слав Ни­ко­лић – Срп­ска на­пред­на стран­ка – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је 6. Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је – Мла­ђан Дин­кић 7. Че­до­мир Јо­ва­но­вић – Пре­о­крет за оп­шти­ну Ириг – Ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ска пар­ти­ја – Срп­ски по­крет об­но­ве) (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Ра­до­ван Нин­ко­вић (Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра – Је­дин­стве­на Ср­би­ја – Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ср­би­је) – Проф. др Или­ја Ћо­сић (Из­бор за бо­љу Вој­во­ди­ну – Бо­јан Пај­тић) – Бран­ка Со­ло­му­но­вић (Срп­ска на­пред­на стран­ка) – Ма­ри­ја Ра­дој­чић (Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак) ИН­ЂИ­ЈА (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Го­ран Је­шић 2. Ли­га­со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не – Не­над Ча­нак 3. Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ср­би­је 4. Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је – Др Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца – Срп­ко Ме­де­ни­ца 5. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић 6. Ко­а­ли­ци­ја „По­кре­ни­мо Ин­ђи­ју“ – То­ми­слав Ни­ко­лић – Срп­ска на­пред­на стран­ка – Но­ва Ср­би­ја – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Др Ру­жа Ава­лић (Иви­ца Да­чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је – Је­дин­стве­на Ср­би­ја – Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ср­би­је) – Ни­ко­ла Ву­ке­лић (Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић) – Пе­ро По­по­вић (Ко­а­ли­ци­ја „По­кре­ни­мо Вој­во­ди­ну“ – Срп­ска на­пред­на стран­ка – Но­ва Ср­би­ја – По­крет со­ци­ја­ли­ста – По­крет сна­га Ср­би­је – БК) – Жи­ван Жи­ва­но­вић (Ли­га со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не и „За­јед­но за Вој­во­ди­ну“) СТА­РА ПА­ЗО­ВА (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Из­бор за бо­љи жи­вот – Бо­рис Та­дић 2. Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је – Др Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца 3. Гру­па гра­ђа­на Две­ри – Па­зо­ва – „Две­ри за жи­вот Па­зо­ве“ (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Ду­шан Ин­ђић (Из­бор за бо­љу Вој­во­ди­ну – Бо­јан Пај­тић) ПЕ­ЋИН­ЦИ (ло­кал­ни из­бо­ри) 1. Де­мо­крат­ска стран­ка – Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је – Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ска пар­ти­ја – Ба­та Мар­ко­вић 2. Гру­па гра­ђа­на „Лу­ки“ 3. Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је – Са­ва Чој­чић 4. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка – Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић 5. Ко­а­ли­ци­ја „Је­дин­стве­но за на­ше Се­ло“ – Ми­лан Сте­па­но­вић – Гру­па гра­ђа­на „За на­ше се­ло“ (по­кра­јин­ски из­бо­ри) – Жив­ко Ба­та Мар­ко­вић (Из­бор за бо­љу Вој­во­ди­ну – Бо­јан Пај­тић) – Ву­ки­ца Се­вер (Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је – Са­ва Чој­чић) Датум: 28.03.2012. ДИ­РЕК­ТОР ЈП СРЕМ ГАС ВЛА­ДИ­МИР СА­НА­ДЕР ЈОШ УВЕК НИ­ЈЕ ДО­СТА­ВИО ДО­КА­ЗЕ О ФИ­НАН­СИ­РА­ЊУ ПО­СЛОВ­НОГ ПРО­СТО­РА ЗА ПО­ТРЕ­БЕ ГРУ­ПЕ ГРА­ЂА­НА „ВРЕД­НА МИ­ТРО­ВИ­ЦА“ - За­што се кри­је фи­нан­си­ра­ње кам­па­ње Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа? Још се че­сти­то пред­из­бор­не ак­тив­но­сти ни­су ни за­хук­та­ле, а Срем­ском Ми­тро­ви­цом је про­стру­ја­ла ин­фор­ма­ци­ја о мо­гу­ћој „про­бле­ма­тич­но­сти“ фи­нан­си­ра­ња гру­пе гра­ђа­на оку­пље­не око ли­сте „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, ко­ју пред­во­ди још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић и дру­го ли­це ло­кал­ног ДСС-а, Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (МЕР). Ин­фор­ма­ци­ја се од­но­си на за­куп по­слов­ног про­сто­ра у На­се­љу Спорт­ски цен­тар, пре­ко пу­та Па­ла­те прав­де у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На­и­ме, по­ста­вља се пи­та­ње да ли је тач­но да је овај по­слов­ни про­стор, ко­ји при­па­да Фу­ди­ну у сте­ча­ју, за по­тре­бе гру­пе гра­ђа­на „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, на чи­јем се че­лу на­ла­зи Б. Не­ди­мо­вић, за­ку­пи­ло Јав­но пред­у­зе­ће „Срем Гас“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це? Же­ле­ћи да до­би­је­мо по­твр­ду или де­ман­ти ове ин­фор­ма­ци­је, по­тра­жи­ли смо од­го­во­ре од још увек ак­ту­ел­ног гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа и ди­рек­то­ра ЈП „Срем Га­са“ Вла­ди­ми­ра Са­на­де­ра, ко­ји је та­ко­ђе члан ужег ти­ма „Вред­не Ми­тро­ви­це“. Пи­та­ња смо про­сле­ди­ли у пи­сме­ној фор­ми, зах­те­ва­ју­ћи да нам, уко­ли­ко ин­фор­ма­ци­ја ни­је тач­на, као чла­но­ви ти­ма ове гру­пе гра­ђа­на ко­ја ће уче­ство­ва­ти на на­ред­ним ло­кал­ним из­бо­ри­ма, до­ста­ве фо­то­ко­пи­ју при­зна­ни­це, од­но­сно уго­во­ра са за­ку­по­дав­цем, за по­слов­ни про­стор у На­се­љу Спорт­ски цен­тар. Зах­те­ве за од­го­во­ре на ово пи­та­ње смо још увек ак­ту­ел­ном гра­до­на­чел­ни­ку Срем­ске Ми­тро­ви­це и још увек ак­ту­ел­ном ди­рек­то­ру „Срем Га­са“ до­ста­ви­ли 16. мар­та. Исто­га да­на се те­ле­фо­ном на­шем но­ви­на­ру ја­вио још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. Он је ре­као да ни­је тач­но да је ЈП „Срем Гас“ за­ку­пио по­слов­ни про­стор за по­тре­бе ње­го­ве по­ли­тич­ке гру­па­ци­је, већ да је то ура­дио ди­рек­тор овог јав­ног пред­у­зе­ћа и члан ње­го­вог ти­ма, Вла­ди­мир Са­на­дер, као гра­ђан­ско ли­це. Још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник је обе­ћао да ће М НО­ВИ­НА­МА би­ти до­ста­вљен уго­вор из­ме­ђу за­ку­по­прим­ца, још увек ак­ту­ел­ног ди­рек­то­ра „Срем Га­са“, у свој­ству гра­ђан­ског ли­ца, и за­ку­по­дав­ца. Пи­сме­ни од­го­вор од ди­рек­то­ра ЈП „Срем Гас“ до­би­ли смо у по­не­де­љак 19. мар­та, уочи са­мог за­кљу­че­ња про­шлог бро­ја М НО­ВИ­НА. Још увек ак­ту­ел­ни ди­рек­тор Вла­ди­мир Са­на­дер нам је до­ста­вио пи­сме­но оба­ве­ште­ње у ко­ме се ка­же да ЈП „Срем Гас“ ни­је за­ку­пац би­ло ка­квог по­слов­ног про­сто­ра на по­ме­ну­тој адре­си. Он нас је та­ко­ђе оба­ве­стио да још увек не­ма уго­во­ра из­ме­ђу гру­пе гра­ђа­на „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ и за­ку­по­дав­ца, што је по­ма­ло чуд­но, с об­зи­ром да се ова гру­па­ци­ја ко­ја уче­ству­је на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма већ усе­ли­ла у по­слов­ни про­стор. Та­ко­ђе се не на­во­ди ни ко је за­ку­по­да­вац. Иако је Са­на­дер обе­ћао да ће нам до­ста­ви­ти до­каз у ви­ду уго­во­ра са за­ку­по­дав­цем, али до да­нас то ни­је учи­нио. В. Ћ. Датум: 21.03.2012. МИ­ТРО­ВАЧ­КИ СА­МО­ДО­ПРИ­НОС ГО­ДИ­НУ ДА­НА КА­СНИ­ЈЕ - Где су утро­ше­на 82 ми­ли­о­на ди­на­ра?, ДИ­РЕК­ТОР ЈП СРЕМ ГАС ВЛА­ДИ­МИР СА­НА­ДЕР ДЕ­МАН­ТУ­ЈЕ - „ЈП Срем Гас ни­је фи­нан­си­јер кам­па­ње Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа“ МИ­ТРО­ВАЧ­КИ СА­МО­ДО­ПРИ­НОС ГО­ДИ­НУ ДА­НА КА­СНИ­ЈЕ - Где су утро­ше­на 82 ми­ли­о­на ди­на­ра? Три­де­сет пр­вог мар­та на­вр­ши­ће се тач­но го­ди­на да­на од ка­да је зва­нич­но ис­те­као ми­тро­вач­ки са­мо­до­при­нос уве­ден 1. апри­ла 2006. го­ди­не. О на­чи­ну на ко­ји је Од­бор за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са рас­по­ла­гао при­ку­пље­ним сред­стви­ма пи­са­ли смо оп­шир­но још про­шле го­ди­не. Јав­но смо про­зи­ва­ли пред­сед­ни­ка Од­бо­ра Не­на­да Ле­ма­ји­ћа због то­га што гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це ни­је по­ло­жио ра­чу­не о то­ме шта је ура­дио са на­шим нов­цем, ка­ко га је тро­шио и у шта утро­шио. По­ме­ну­ти го­спо­дин ина­че по­кра­јин­ски по­сла­ни­ка ДСС-а се ба­ха­то и са ин­диг­на­ци­јом од­но­сио пре­ма на­шим зах­те­ви­ма, а исто та­ко се од­но­си и пре­ма гра­ђа­ни­ма Срем­ске Ми­тро­ви­це. Скуп­шти­ни гра­да је у апри­лу 2011. го­ди­не, по­сле се­ри­је на­ших тек­сто­ва, под­нео из­ве­штај о тро­ше­њу са­мо­до­при­но­са у 2010. го­ди­ни. У фе­бру­а­ру ове го­ди­не, да­кле не­што ра­ни­је, је под­нео из­ве­штај и за 2011. го­ди­ну, та­ко­ђе Скуп­шти­ни гра­да. Збир­ни и ко­нач­ни из­ве­штај ни­је под­нео, чак ни Скуп­шти­ни гра­да, ко­ја фор­мал­но ни­је ни за­ду­же­на да усва­ја те из­ве­шта­је, не­го их са­мо но­ти­ра као ин­фор­ма­ци­ју. Пра­ви и ко­нач­ни из­ве­штај тре­ба да под­не­се Ми­тров­ча­ни­ма, што Не­над Ле­ма­јић до да­на да­на­шњег ни­је ура­дио. Ове го­ди­не М НО­ВИ­НЕ су по­но­во Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу по­сла­ле пи­та­ња у ве­зи тро­ше­ња нов­ца из са­мо­до­при­но­са, али ово­га пу­та по­зи­ва­ју­ћи се на За­кон о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја. И до­би­ли смо од­го­вор од ње­га. Ме­ђу­тим, тај од­го­вор, о ком ће би­ти ре­чи у на­став­ку, ни из­бли­за не ра­све­тља­ва ми­сте­ри­ју тро­ше­ња со­ли­дар­ног ди­на­ра, зва­ног са­мо­до­при­нос. О че­му је за­пра­во реч и за­што је Ле­ма­ји­ћев из­ве­штај спо­ран? Иде­мо ре­дом. У де­вет град­ских ме­сних за­јед­ни­ца за пет го­ди­на при­ку­пље­но је, пре­ма по­да­ци­ма Град­ске упра­ве за бу­џет и фи­нан­си­је и ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца 293,121.156,93 ди­на­ра. Кре­дит­но за­ду­же­ње за ре­кон­струк­ци­ју пе­шач­ке зо­не у цен­тру гра­да је би­ло 60,000.000,00 ди­на­ра, што укуп­но из­но­си 353,121.156,93 ди­на­ра. Тим нов­цем тре­ба­ло је ре­а­ли­зо­ва­ти се­дам про­је­ка­та: пе­шач­ку зо­ну, кру­жну рас­кр­сни­цу Рум­ска мал­та, ко­му­нал­но опре­ма­ње ин­ду­стриј­ске зо­не Је­зе­ро, фи­скул­тур­ну са­лу у Ми­тро­вач­кој гим­на­зи­ји, згра­ду Ме­сне за­јед­ни­це Блок Б, вр­тић у на­се­љу Ка­ме­њар и про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју оби­ла­зни­це око Ла­ћар­ка и Срем­ске Ми­тро­ви­це. Ми смо Не­на­да Ле­ма­ји­ћа пи­та­ли ко­ли­ко је сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са уло­же­но у сва­ки по­је­ди­нач­ни про­је­кат, да ли је би­ло сред­ста­ва из дру­гих из­во­ра и ко­ли­ко. Пре­ма ње­го­вом од­го­во­ру (ко­ји об­ја­вљу­је­мо у окви­ру) у ре­а­ли­за­ци­ју тих се­дам про­је­ка­та је из са­мо­до­при­но­са уло­же­но 271,226.708,64 ди­на­ра. Да­кле, при­ку­пље­но је 353 ми­ли­о­на ди­на­ра, утро­ше­но 271 ми­ли­он. Раз­ли­ка је 82 ми­ли­о­на ди­на­ра. Овим чи­ње­ни­ца­ма не би­смо ни­шта ни до­да­ли ни од­у­зе­ли. Оста­вља­мо чи­та­о­ци­ма да са­ми за­кљу­че о че­му је ту реч. Би­ло је и ула­га­ња из дру­гих из­во­ра, ка­же се у од­го­во­ру Ле­ма­јић Не­на­да, али сма­тра­ју­ћи ваљ­да да нам је већ пре­ви­ше от­крио, за те ин­фор­ма­ци­је упу­тио нас је на ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ина­че, из­ве­шта­ји Не­на­да Ле­ма­ји­ћа су стра­хо­ви­то аљ­ка­ви. Ре­ци­мо, у из­ве­шта­ју за 2010. го­ди­ну сто­ји да је на кра­ју те го­ди­не оста­ло не­у­тро­ше­но 61,027.711,50 ди­на­ра. Ло­гич­но би би­ло да се иста та су­ма по­ми­ње као пре­не­та сред­ства из 2010. го­ди­не за 2011. али ни­је та­ко. У Ле­мје­ће­вом из­ве­шта­ју сто­ји да је из 2010. пре­не­то 63.776.656,40 ди­на­ра. 2,748.945 ди­на­ра ви­ше не­го што је оста­ло. Да­ље, Ле­ма­јић у свом из­ве­шта­ју за 2011. го­ди­ну ка­же да је за из­во­ђе­ње ра­до­ва на из­ме­шта­њу то­пло­во­да за по­тре­бе фи­скул­тур­не са­ле ми­тро­вач­кој То­пли­фи­ка­ци­ји упла­ће­но 993.742 ди­на­ра. У свом из­ве­шта­ју о ра­ду То­пли­фи­ка­ци­ја ка­же да су ти ра­до­ви ко­шта­ли 604.794 ди­на­ра. Раз­ли­ка 388.948 ди­на­ра. Не­на­ду Ле­ма­ји­ћу ра­чун­ске рад­ње ни­ка­ко не иду од ру­ке. Увек не­ке раз­ли­ке, ни­шта се не укла­па. А опет све та­ко са­вр­ше­но функ­ци­о­ни­ше. Де­ли­мич­но за­хва­љу­ју­ћи то­ме што од­бор­ни­ци Скуп­шти­не гра­да та­ко ла­ко и бр­зо усва­ја­ју све Ле­ма­ји­ће­ве из­ве­шта­је, без об­зи­ра на то што се он ни­је по­тру­дио чак ни ра­чун­ски да их до­те­ра. У Ле­ма­ји­ће­вим из­ве­шта­ји­ма о тро­ше­њу нов­ца из са­мо­до­при­но­са не­ма ни еле­мен­тар­не ма­те­ма­тич­ке ло­ги­ке. То ни­ког не за­бри­ња­ва. Мо­жда не би би­ло ло­ше да се уве­де још је­дан пе­то­го­ди­шњи са­мо­до­при­нос, кад је овај прет­ход­ни већ та­ко ле­по ус­пео? Па и ње­га да да­мо Ле­ма­јић Не­на­ду да га тро­ши? Све­тла­на Цу­ца­нић ДИ­РЕК­ТОР ЈП СРЕМ ГАС ВЛА­ДИ­МИР СА­НА­ДЕР ДЕ­МАН­ТУ­ЈЕ - „ЈП Срем Гас ни­је фи­нан­си­јер кам­па­ње Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа“ Из­бо­ри на ре­пу­блич­ком, по­кра­јин­ском и ло­кал­ном ни­воу, ка­ко је и тре­ба­ло, рас­пи­са­ни су 13. мар­та. Са пред­из­бор­ним ак­тив­но­сти­ма кре­ћу и пра­те­ће при­че, ове го­ди­не ви­ше не­го ина­че, о то­ме ко ко­га и у ко­јој ме­ри фи­нан­си­ра. Ове го­ди­не ће се, на­вод­но, о то­ме во­ди­ти ви­ше ра­чу­на не­го ра­ни­је, а ка­ко ће то из­гле­да­ти оста­је да се ви­ди. Још се че­сти­то пред­из­бор­не ак­тив­но­сти ни­су ни за­хук­та­ле, а Срем­ском Ми­тро­ви­цом је про­стру­ја­ла ин­фор­ма­ци­ја о мо­гу­ћој „про­бле­ма­тич­но­сти“ фи­нан­си­ра­ња гру­пе гра­ђа­на оку­пље­не око ли­сте „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, ко­ју пред­во­ди још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић и дру­го ли­це ло­кал­ног ДСС-а, Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја (МЕР). Ин­фор­ма­ци­ја се од­но­си на за­куп по­слов­ног про­сто­ра у На­се­љу Спорт­ски цен­тар, пре­ко пу­та Па­ла­те прав­де у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На­и­ме, по­ста­вља се пи­та­ње да ли је тач­но да је овај по­слов­ни про­стор, ко­ји при­па­да Фу­ди­ну у сте­ча­ју, за по­тре­бе гру­пе гра­ђа­на „Вред­на Ми­тро­ви­ца“, на чи­јем се че­лу на­ла­зи Б. Не­ди­мо­вић, за­ку­пи­ло Јав­но пред­у­зе­ће „Срем Гас“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це? Же­ле­ћи да до­би­је­мо по­твр­ду или де­ман­ти ове ин­фор­ма­ци­је, по­тра­жи­ли смо од­го­во­ре од још увек ак­ту­ел­ног гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа и ди­рек­то­ра ЈП „Срем Га­са“ Вла­ди­ми­ра Са­на­де­ра, ко­ји је та­ко­ђе члан ужег ти­ма „Вред­не Ми­тро­ви­це“. Пи­та­ња смо про­сле­ди­ли у пи­сме­ној фор­ми, зах­те­ва­ју­ћи да нам, уко­ли­ко ин­фор­ма­ци­ја ни­је тач­на, као чла­но­ви ти­ма ове гру­пе гра­ђа­на ко­ја ће уче­ство­ва­ти на на­ред­ним ло­кал­ним из­бо­ри­ма, до­ста­ве фо­то­ко­пи­ју при­зна­ни­це, од­но­сно уго­во­ра са за­ку­по­дав­цем, за по­слов­ни про­стор у На­се­љу Спорт­ски цен­тар. Зах­те­ве за од­го­во­ре на ово пи­та­ње смо још увек ак­ту­ел­ном гра­до­на­чел­ни­ку Срем­ске Ми­тро­ви­це и још увек ак­ту­ел­ном ди­рек­то­ру „Срем Га­са“ до­ста­ви­ли 16. мар­та. Исто­га да­на се те­ле­фо­ном на­шем но­ви­на­ру ја­вио још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић. Он је ре­као да ни­је тач­но да је ЈП „Срем Гас“ за­ку­пио по­слов­ни про­стор за по­тре­бе ње­го­ве по­ли­тич­ке гру­па­ци­је, већ да је то ура­дио ди­рек­тор овог јав­ног пред­у­зе­ћа и члан ње­го­вог ти­ма, Вла­ди­мир Са­на­дер, као гра­ђан­ско ли­це. Још увек ак­ту­ел­ни гра­до­на­чел­ник је обе­ћао да ће М НО­ВИ­НА­МА би­ти до­ста­вљен уго­вор из­ме­ђу за­ку­по­прим­ца, још увек ак­ту­ел­ног ди­рек­то­ра „Срем Га­са“, у свој­ству гра­ђан­ског ли­ца, и за­ку­по­дав­ца. Пи­сме­ни од­го­вор од ди­рек­то­ра ЈП „Срем Гас“ до­би­ли смо у по­не­де­љак 19. мар­та, уочи са­мог за­кљу­че­ња овог бро­ја М НО­ВИ­НА. Још увек ак­ту­ел­ни ди­рек­тор Вла­ди­мир Са­на­дер нам је до­ста­вио пи­сме­но оба­ве­ште­ње у ко­ме се ка­же да ЈП „Срем Гас“ ни­је за­ку­пац би­ло ка­квог по­слов­ног про­сто­ра на по­ме­ну­тој адре­си. Он нас је та­ко­ђе оба­ве­стио да још увек не­ма уго­во­ра из­ме­ђу гру­пе гра­ђа­на „Вред­на Ми­тро­ви­ца“ и за­ку­по­дав­ца, што је по­ма­ло чуд­но, с об­зи­ром да се ова гру­па­ци­ја ко­ја уче­ству­је на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма већ усе­ли­ла у по­слов­ни про­стор. Та­ко­ђе се не на­во­ди ни ко је за­ку­по­да­вац. В. Ћо­сић Датум: 14.03.2012. ЗО­РАН МИ­ШЧЕ­ВИЋ – ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК КО­ЈИ ЈЕ ИМАО ТИМ - Чо­век за ко­га се ве­зу­је вре­ме нај­ве­ћег про­па­да­ња ми­тро­вач­ких пред­у­зе­ћа Не­ма ла­год­ни­је по­зи­ци­је од по­зи­ци­је опо­зи­ци­је. Опо­зи­ци­ја ко­ја је не­кад би­ла власт има при­ви­ле­ги­ју да не при­ча ка­ко ће нам би­ти, не­го да го­во­ри о то­ме ка­ко нам је не­кад би­ло. Та­ко се не­дав­но у јед­ним ло­кал­ним но­ви­на­ма ко­је се уба­цу­ју у по­штан­ске сан­ду­чи­ће и пре­ба­цу­ју пре­ко та­ра­бе, на це­лој стра­ни „из­ја­вљи­вао“ бив­ши пред­сед­ник ми­тро­вач­ке Оп­шти­не Зо­ран Ми­шче­вић. У ин­тер­вјуу са го­ле­мим на­сло­вом „Чо­век за ко­га се ве­зу­је вре­ме раз­во­ја и ула­га­ња у Срем­ску Ми­тро­ви­цу“ бив­ши гра­до­на­чел­ник ка­же ка­ко је у ње­го­во вре­ме „на­пра­вљен зна­ча­јан по­мак у раз­во­ју при­вре­де у Срем­ској Ми­тро­ви­ци“. О ка­квом на­прет­ку је реч зна­ју сви ко­ји жи­ве у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, а нај­бо­ље ско­ро 3.000 рад­ни­ка ко­ји су у пе­ри­о­ду док је Зо­ран Ми­шче­вић био пред­сед­ник Оп­шти­не, од 2004. до 2008. го­ди­не оста­ли без по­сла. Ова­кво ме­диј­ско „пла­си­ра­ње“ Зо­ра­на Ми­шче­ви­ћа нео­до­љи­во под­се­ћа на оно што су кра­јем про­шле го­ди­не по­ку­ша­ли мар­ке­тин­шки ма­го­ви ДСС-а да ура­де са Во­ји­сла­вом Ко­шту­ни­цом. На­и­ме, не­где то­ком но­вем­бра 2011. го­ди­не бив­ши пре­ми­јер је иза­шао у јав­ност са при­чом о до­бром жи­во­ту у Ср­би­ји за вре­ме ње­го­вог ман­да­та. Па нас је та­ко под­се­тио по­што је би­ло мле­ко 2007. го­ди­не, а по­што да­нас, по­што је био хлеб, бен­зин и све оста­ле кућ­не по­треп­шти­не. Ре­као би чо­век да смо до 2008. го­ди­не жи­ве­ли као бо­го­ви, а зна­те и са­ми ка­ко смо жи­ве­ли, при­лич­но си­ро­тињ­ски, као и да­нас, уоста­лом. С том раз­ли­ком што смо та­да има­ли ту при­ви­ле­ги­ју да ди­же­мо кре­ди­те мно­го лак­ше не­го да­нас. То је би­ло вре­ме „уђеш иза­ђеш и го­то­во“. Ла­ки кеш на сва­ком ко­ра­ку. Са дру­ге стра­не, а то бив­ши пре­ми­јер ни­је на­гла­сио, „вре­ме бла­го­ста­ња“ о ком он го­во­ри по­кла­па се са по­ве­ћа­ним при­ва­ти­за­ци­о­ним при­хо­ди­ма. При­ва­ти­за­ци­ја је у то до­ба би­ла у пу­ном је­ку, пред­у­зе­ћа су се про­да­ва­ла на ан­гро и „кур­ти и мур­ти“. Сва­ко је био до­бар ку­пац ко је имао да пла­ти пр­ву ра­ту. Из тог пе­ри­о­да оста­ли су су­ве­ни­ри у ви­ду сто­ти­на хи­ља­да от­пу­ште­них рад­ни­ка у це­лој Ср­би­ји. И као кру­на до­бре еко­ном­ске по­ли­ти­ке сва­ка­ко спа­да про­да­ја Ка­ри­ће­вог Моб­те­ла за 1,5 ми­ли­јар­ди евра. Тај но­вац је тро­шка­рен кроз тзв. НИП, На­ци­о­нал­ни ин­ве­сти­ци­о­ни план, пре­ко ко­га су фи­нан­си­ра­ни све са­ми кру­ци­јал­ни про­јек­ти, од уград­ње Ву­јић про­зо­ра у сва­ку школ­ску згра­ду, до кре­че­ња до­мо­ва кул­ту­ре и на­бав­ке ин­стру­ме­на­та за Фил­хар­мо­ни­ју. Ни ки­ло­ме­тар ауто­пу­та у то вре­ме ни­је на­пра­вљен. Ни је­дан зна­ча­јан елек­тро­е­нер­гет­ски обје­кат, ни је­дан мост. Све је спи­ска­но на мо­ле­ра­је и там­бу­ре. Фи­гу­ра­тив­но ре­че­но, а све по си­сте­му, кад се про­па­да, нек се ле­по жи­ви. А у Срем­ској Ми­тро­ви­ци се вре­ме тог ДСС-овог про­спе­ри­те­та пам­ти и по то­ме што нам је та­да пред­сед­ник оп­шти­не био по­ме­ну­ти Зо­ран Ми­шче­вић. Чо­век ко­ји је имао тим. У том ти­му су се ме­ђу ви­ђе­ни­јим струч­ња­ци­ма на­ла­зи­ле и пер­со­не о чи­јој „спо­соб­но­сти“ су ис­пи­си­ва­ни гра­фи­ти по гра­ду, и чи­ји на­ди­мак је одав­но ур­ба­на ле­ген­да. Тим Зо­ра­на Ми­шче­ви­ћа је од Срем­ске Ми­тро­ви­це на­пра­вио то што је на­пра­вио. Ско­ро 3.000 љу­ди је оста­ло без по­сла и без шан­се да на­ђу дру­ги. Јед­на је­ди­на фа­бри­ка ко­јом се већ осам го­ди­на хва­ле, и Ми­шче­вић и ње­гов на­след­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић, и у ко­јој је за­и­ста за­по­сле­но не­што око 1.000 рад­ни­ка, реч је о не­ка­да­шњем Ме­ле­ру, да­на­шњем Ито­ну, не мо­же ни из­бли­за да ап­сор­бу­је то­ли­ки број не­за­по­сле­них, јер са­мо је у Ма­тро­зу 2007. го­ди­не пре­ко хи­ља­ду љу­ди оста­ло на ули­ци. У че­му је за­пра­во успех Зо­ра­на Ми­шче­ви­ћа? Ка­кав про­спе­ри­тет је он до­нео Срем­ској Ми­тро­ви­ци? О ка­квом раз­во­ју при­вре­де го­во­ри? Се­део је у свом ка­би­не­ту док су на ули­цу те­ра­ни рад­ни­ци из Ди­ја­не, Сир­мо­дек­са, Про­ле­те­ра, Ма­тро­за, МИВ-а. Из истог тог ка­би­не­та мо­гао је Ми­шче­вић кроз про­зор да ви­ди те оја­ђе­не љу­де ко­ји су до­ла­зи­ли пред Град­ску ку­ћу, али до ње­га ни­су мо­гли до­ћи. Ни­ко ни­је то­ли­ко на­и­ван да по­ми­сли да је Зо­ран Ми­шче­вић МО­ГАО не­што да ура­ди, да је су­штин­ски од­лу­чи­вао о би­ло че­му. За те ства­ри је он имао тим. Али, за­то би са­да мо­гао да ћу­ти, кад га већ ни­ко ни­шта не пи­та. Ни­је на­род џа­бе ре­као, ћу­та­ње је зла­то. И кад, ма­ло бо­ље раз­ми­слим, до­бро смо ми у Ми­тро­ви­ци и про­шли, ка­квих је би­ло пер­со­на по Ср­би­ји на ме­сти­ма гра­до­на­чел­ни­ка. Али, зар смо баш то­ли­ко бле­са­ви да по­ве­ру­је­мо да нам је Зо­ран Ми­шче­вић за вре­ме свог ман­да­та обез­бе­дио бла­го­ста­ње? С. Цу­ца­нић Датум: 07.03.2012. ЈАВ­НА НА­БАВ­КА ЗА ПО­ЗНА­ТОГ ПО­НУ­ЂА­ЧА: ПО­НО­ВО БЕ­ЗА­КО­ЊЕ У ГРАД­СКОЈ КУ­ЋИ - ТАЈ­НИ ЖИ­ВОТ ЈАВ­НИХ НА­БАВ­КИ: Упра­ва ко­ју кон­тро­ли­ше ДСС и МЕР на иви­ци кри­ми­на­ла?! Прав­ном на­си­љу и кри­ми­нал­ним рад­ња­ма у Град­ској ку­ћи ни­кад кра­ја. По­но­во је од јав­не на­бав­ке за ин­фор­ми­са­ње (по­што је јед­на већ прет­ход­но по­ни­ште­на), на­пра­вље­на прав­на спр­да­чи­на и спро­ве­де­но прав­но на­си­ље ко­је је на са­мој иви­ци ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла. Јав­на на­бав­ка ор­га­ни­зо­ва­на је за по­зна­тог по­ну­ђа­ча – Срем­ске но­ви­не, ко­је ДСС–МЕР-ов­ска власт у Срем­ској Ми­тро­ви­ци же­ли да пре­тво­ри у свој пред­из­бор­ни стра­нач­ки бил­тен, фи­нан­си­ран о тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка. На­ру­чи­лац је и овај пут, же­ле­ћи да ели­ми­ни­ше М НО­ВИ­НЕ, ко­је је­ди­не отво­ре­но пи­шу о кри­ми­нал­ним рад­ња­ма ло­кал­них функ­ци­о­не­ра ДСС-а и Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је (МЕР), до­ста­вио по­ну­де за јав­не на­бав­ке Срем­ским но­ви­на­ма (ко­је ис­пу­ња­вао фор­мал­не усло­ве) и две­ма фир­ма­ма ко­је не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве за кон­ку­ри­са­ње – СРЕМ ИН­ФО (ко­ји сло­ви као из­да­вач јед­не штам­па­не ства­ри за по­тре­бе МЕР-а) и ЕУРО­МЕ­ДИА ПЛАН. По­ну­да ни­је до­ста­вље­на М НО­ВИ­НА­МА, ко­је је­ди­не по­ред Срем­ских но­ви­на ис­пу­ња­ва­ју усло­ве кон­кур­са, а због чи­је је по­вољ­ни­је по­ну­де прет­ход­на јав­на на­бав­ка на скан­да­ло­зан на­чин по­ни­ште­на. А због то­га што ни­су хте­ли да ра­де по на­ло­гу ло­кал­них вла­сти и ми­мо за­ко­на, не­ки чла­но­ви ко­ми­си­је за јав­не на­бав­ке су сме­ње­ни, а на њи­хо­во ме­сто по­ста­вље­ни дру­ги. Као што су М НО­ВИ­НЕ и пред­ви­де­ле, пр­ва кри­ми­нал­на јав­на на­бав­ка за јав­но ин­фор­ми­са­ње из ја­ну­а­ра ме­се­ца је по­ни­ште­на. Али, не за­то што је ДСС-МЕР-ов­ска ло­кал­на власт же­ле­ла да спре­чи кри­ми­нал­не рад­ње. Не! Кри­ми­нал­не рад­ње су би­ле до­бро ис­пла­ни­ра­не та­ко да јав­на на­бав­ка бу­де ре­зер­ви­са­на за по­зна­тог по­ну­ђа­ча. Не­во­ља је ис­па­ла због то­га, јер су се М НО­ВИ­НЕ по­тру­ди­ле да се бе­за­ко­њу у град­ској ку­ћи ма­кар на мо­ме­нат ста­не на пут. Што су бли­же из­бо­ри, Де­е­се­сов­ско-ме­ров­ска ло­кал­на власт у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је у све ве­ћој па­ни­ци. И не пре­за ни од че­га. По­је­дин­ци­ма кри­ми­нал, до­ду­ше, ни­кад ни­је био стран, али са­да су по­ста­ли ого­ље­но ба­ха­ти. Са­ма сви­ња­ри­ја у ве­зи са јав­ним на­бав­ка­ма за ин­фор­ми­са­ње сми­шље­на је у гла­ви јед­ног бо­ле­сног ума, ко­ји већ го­ди­на­ма тру­је од­но­се у Град­ској ку­ћи и спре­ча­ва сва­ки по­ку­шај за­ко­ни­тог ра­да у град­ским упра­ва­ма. Ево ка­ко: Пр­во је спре­мље­на кон­курс­на до­ку­мен­та­ци­ја за јав­не на­бав­ке на та­кав на­чин што са­мо ни­је на­цр­та­но за ко­га је кон­курс пра­вљен. Не­фор­мал­ни кре­а­тор јав­не на­бав­ке је, очи­глед­но, ка­ко је упо­зо­рен пи­сац ових ре­до­ва, за­ми­слио да ће му се на „тен­де­ру“ по­ја­ви­ти са­мо ло­кал­не Срем­ске но­ви­не. Та­ко је и тре­ба­ло да бу­де, а отва­ра­ње кон­курс­не до­ку­мен­та­ци­је, за­ка­за­но за 27. ја­ну­ар, по пла­ну већ по­ме­ну­тог умет­ни­ка, би­ла би са­мо пу­ка фор­мал­ност. Кад оно, ме­ђу­тим... Иако не­зва­не, уче­шће на кон­кур­су су, по­ред сем већ оче­ки­ва­них Срем­ских но­ви­на, узе­ле и М НО­ВИ­НЕ. Та­ко је у пе­так 27. ја­ну­а­ра, у са­ли два Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, по за­ка­за­ном тер­ми­ну за отва­ра­ње по­ну­да, у 13 ча­со­ва, по­че­ла са ра­дом кон­курс­на ко­ми­си­ја, чи­ји је рад за­у­ста­вљен јер не­ко­ме ни­је од­го­ва­ра­ло то што М НО­ВИ­НЕ има­ју нај­по­вољ­ни­ју по­ну­ду. Ка­ко је по за­ко­ну нео­п­ход­но за јав­ну на­бав­ку ма­ле вред­но­сти по­зва­ти нај­ма­ње три по­ну­ђа­ча, „за­кон је ис­по­што­ван“ на је­дан, бла­го ре­че­но, дри­пач­ки на­чин. Ис­по­што­ва­на је фор­ма, али не и са­др­жи­на. Сем Срем­ским но­ви­на­ма, до­ку­мен­та­ци­ја је до­ста­вље­на још две­ма фир­ма­ма ко­је по про­по­зи­ци­ја­ма кон­кур­са не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве: пред­у­зе­ћи­ма СРЕМ ИН­ФО и ЕУРО­МЕ­ДИ­ЈА ПЛАН. Дру­гим ре­чи­ма, на­пра­вљен је „тен­дер“ за по­зна­тог по­ну­ђа­ча. За Срем­ске но­ви­не и њи­хо­во ДСС-МЕР-ов­ско ве­се­ло дру­штво. Ка­ко се на кон­кур­су (не­по­зва­не) по­ја­вљу­ју и М НО­ВИ­НЕ, ко­је за раз­ли­ку од СРЕМ ИН­ФА и ЕУРО­МЕ­ДИ­ЈА ПЛА­НА ис­пу­ња­ва­ју усло­ве кон­кур­са и да­ју по­вољ­ни­ју по­ну­ду од Срем­ских но­ви­на, ја­ну­ар­ска јав­на на­бав­ка је по­ни­ште­на. Чла­но­ви ко­ми­си­је су се на­шли у шо­ку: ОВА­КО НЕ­ШТО ДО СА­ДА НИ­ЈЕ ЗА­БЕ­ЛЕ­ЖЕ­НО У ПРАК­СИ ЈАВ­НИХ НА­БАВ­КИ! Због то­га су не­ки чла­но­ви ко­ми­си­је екс­пре­сно сме­ње­ни. Они ко­ји­ма за­кон ле­жи у то­пу­зу, по­но­во у фе­бру­а­ру рас­пи­су­ју кон­курс за јав­ну на­бав­ку ма­ле вред­но­сти. Вред­ност јав­не на­бав­ке је не­што пре­ко два ми­ли­о­на ди­на­ра на го­ди­шњем ни­воу. По­но­во, сем Срем­ских но­ви­на, зо­ву оне две фир­ме ко­је не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве кон­кур­са. По­но­во се ши­ка­ни­ра­ју М НО­ВИ­НЕ. Ка­ко је до М НО­ВИ­НА до­про глас да се тај­но спре­ма­ју јав­не на­бав­ке, ди­рек­тор­ка и уред­ни­ца Све­тла­на Цу­ца­нић по­ку­ша­ва да до­би­је ин­фор­ма­ци­ју о то­ме, али сву­да на­и­ла­зи на зид ћу­та­ња. Слу­жбе­ни­ци Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт ћу­те као за­ли­ве­ним, спу­шта­ју­ћи слу­ша­ли­це без ика­квог обра­зло­же­ња, а до на­чел­ни­це Зо­ри­це Га­шпар је не­мо­гу­ће до­пре­ти, јер по све­му су­де­ћи не же­ли да кон­так­ти­ра са М НО­ВИ­НА­МА. Због то­га М НО­ВИ­НЕ на­чел­ни­ци ша­љу до­пис у ко­ме из­ри­чи­то пи­ше: По­што и по­ред ви­ше усме­них по­ку­ша­ја ни­смо ус­пе­ли да од слу­жбе­ни­ка Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт до­ђе­мо до ин­фор­ма­ци­ја на ко­ји на­чин мо­же­мо да пре­у­зме­мо кон­курс­ну до­ку­мен­та­ци­ју за јав­ну на­бав­ку ма­ле вред­но­сти за ин­фор­ми­са­ње јав­но­сти у штам­па­ним ме­ди­ји­ма, при­мо­ра­ни смо да кон­курс­ну до­ку­мен­та­ци­ју тра­жи­мо пи­сме­ним пу­тем. Зах­те­ва­мо да нам ОД­МАХ до­ста­ви­те кон­курс­ну до­ку­мен­та­ци­ју ка­ко би­смо мо­гли на вре­ме да пре­ду­зме­мо све рад­ње ве­за­не за јав­ну на­бав­ку. Уко­ли­ко то не учи­ни­те би­ће­мо при­мо­ра­ни да ТУ­ЖИ­МО НА­ЧЕЛ­НИ­КА ГРАД­СКЕ УПРА­ВЕ ЗА ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ, КУЛ­ТУ­РУ И СПОРТ, ЗБОГ ЗЛО­У­ПО­ТРЕ­БЕ СЛУ­ЖБЕ­НОГ ПО­ЛО­ЖА­ЈА. Зах­те­ва­мо да наш ку­рир лич­но пре­у­зме кон­курс­ну до­ку­мен­та­ци­ју у про­сто­ри­ја­ма Град­ске упра­ве, због пре­ђа­шњег ло­шег ис­ку­ства са ва­шом до­став­ном слу­жбом. До­пис ко­ји је пот­пи­са­ла Све­тла­на Цу­ца­нић је упу­ћен 21. фе­бру­а­ра, дан на­кон што је Град­ска упра­ва до­не­ла од­лу­ку о по­нов­ном по­кре­та­њу по­ступ­ка јав­не на­бав­ке. Рок за до­ста­вља­ње кон­курс­не до­ку­мен­та­ци­је, као и да­тум отва­ра­ња јав­них на­бав­ки био је за­ка­зан за уто­рак 28. фе­бру­ар. На­чел­ни­ца Град­ске упра­ве оглу­ши­ла се о зах­тев М НО­ВИ­НА, чи­ме је пре­кр­шен за­кон на нај­ри­гид­ни­ји на­чин. Ка­ко је и пла­ни­ра­но, иза­бран је По­зна­ти По­ну­ђач, по ме­ри ло­кал­не вла­стио ко­ју чи­не ДСС и МЕР – Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. Та­ко је спре­че­на сва­ка мо­гућ­ност објек­тив­ног и кри­тич­ког ин­фор­ми­са­ња, а Зо­ри­ца Га­шпар има до­бре шан­се да се због ово­га на­ђе на су­ду. То је по­след­ња осве­та ДСС-а (и МЕР-а, што је јед­но те исто) М НО­ВИ­НА­МА, због то­га јер су на ви­де­ло из­не­ле број­не не­за­ко­ни­те рад­ње њи­хо­вих ло­кал­них функ­ци­о­не­ра, и ко­ја, на жа­лост, још је­ди­но у Срем­ској Ми­тро­ви­ци има гра­до­на­чел­ни­ка. Срем­ска Ми­тро­ви­ца је је­ди­ни град у Сре­му, где се на че­лу на­ла­зи чо­век ко­га су на ту функ­ци­ју из­гла­са­ли ДСС и ра­ди­ка­ли. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 29.02.2012. 38. СА­БОР ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИ­КА РЕ­КОР­ДЕ­РА СРЕ­МА - Ма­ће­хин­ски од­нос др­жа­ве пре­ма се­ља­ци­ма Ове го­ди­не, 38. Са­бор по­љо­при­вред­ни­ка ре­кор­де­ра Сре­ма одр­жан је 24. фе­бру­а­ра у све­ча­ној са­ли Град­ске ку­ће Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ор­га­ни­за­ци­ју ово­го­ди­шњег Са­бо­ра, Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра пре­у­зе­ла је од За­дру­жног са­ве­за Сре­ма. Све­ча­но­сти у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи, по­ред ово­го­ди­шњих по­љо­при­вред­ни­ка ре­кор­де­ра и до­ма­ћи­на из Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре, при­су­ство­ва­ли су и др Јо­ван Та­ба­ков, по­моћ­ник по­кра­јин­ског се­кре­та­ра за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду, пред­став­ни­ци срем­ских оп­шти­на и Срем­ског окру­га, као и При­вред­не ко­мо­ре Вој­во­ди­не. На са­бо­ру ни­је би­ло пред­став­ни­ка Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де. Ми­лан Бо­жић, пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре. Бо­жић је ре­као да је пре­у­зи­ма­њем ор­га­ни­за­ци­је Са­бо­ра, Срем­ска при­вред­на ко­мо­ра од­лу­чи­ла да ис­тра­је у ор­га­ни­за­ци­ји ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ја тре­ба да по­ка­же и на­гра­ди труд срем­ских по­љо­при­вред­ни­ка. Рекордерима су награде до­де­ли­ли за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на, пред­сед­ник оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић, као и пред­став­ни­ци Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре. Нај­ве­ћи број ово­го­ди­шњих ре­кор­де­ра у по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи је са про­сто­ра рум­ске оп­шти­не. – Да­нас од по­љо­при­вре­де мо­гу да жи­ве са­мо они ко­ји ра­де са сво­јим сред­стви­ма. Ови ко­је де­ру „зе­ле­на­ши“ и ко­ји твр­де да та­ко по­ма­жу по­љо­при­вре­ди, не­ће до­бро про­ћи. Ове на­ше из вла­сти не мо­гу да слу­шам, све ми се чи­ни не­ре­ал­но, чу­да не­ка при­ча­ју, по­љо­при­вре­да на­пре­ду­је, а ова­мо ка­да ма­ли­на­ри или сто­ча­ри про­те­сту­ју не да­ју им да до­ђу до Бе­о­гра­да. А се­љак, шта ће, шта дру­го да ра­ди не­го да се ба­ви по­љо­при­вре­дом. Ми­слим да смо за­гли­би­ли ду­бо­ко – при­ча Спа­со­је Мр­ђе­ло­шки из Вог­ња, ре­кор­дер у про­из­вод­њи со­је на зе­мљи­шту пре­ко три хек­та­ра. – Да­нас се те­шко жи­ви од по­љо­при­вре­де за­то што је ску­па про­из­вод­ња, а не­ста­бил­на це­на жи­вих сви­ња. На­дам се да ће би­ти бо­ље, сма­њу­јем не­ке тро­шко­ве у про­из­вод­њи. Во­лео бих да нам у бу­дућ­но­сти бу­де бо­ље, али ни­сам баш оп­ти­ми­ста. Мо­же да бу­де исто, или са­мо го­ре. Уред­бе ко­је су обе­ћа­не ни­су иза­шле ни у ја­ну­а­ру, ни у фе­бру­а­ру, та­ко да је го­ди­на по­че­ла до­ста ло­ше – ка­же Вла­ди­мир Нин­ко­вић из До­њих Пе­тро­ва­ца ко­ји је осво­јио тре­ће ме­сто у про­из­вод­њи пра­са­ди и тов­них сви­ња. – Те­шко се да­нас жи­ви од по­љо­при­вре­де. По­треб­но је мно­го му­ке, мно­го ра­да. А све за­то што нас уда­ви­ше са це­на­ма го­ри­ва, се­ме­на, ђу­бри­ва. Пам­тим го­ди­не кад је би­ло за 100 ки­ло­гра­ма урее, иде 100 ки­ло­гра­ма пше­ни­це, а са­да тре­ба да­ти 300 пше­ни­це за исту ко­ли­чи­ну урее. Не ве­ру­јем да ће нам би­ти бо­ље, из­гу­био сам по­ве­ре­ње у на­шу власт пот­пу­но. Још са­мо оно што има­мо у ге­ни­ма те­ра нас да се ба­ви­мо овим по­слом, за­то ра­дим и мо­ју зе­мљу и арен­ду, а већ мо­ја де­ца и уну­ча­ди то си­гур­но не­ће ра­ди­ти – ка­же Ра­ден­ко Си­мић, ре­кор­дер у про­из­вод­њи ку­ку­ру­за на пре­ко три хек­та­ра зе­мљи­шта из Ку­зми­на. – Уз вр­хун­ску тех­но­ло­ги­ју, са­ве­те струч­ња­ка и уз ис­ку­ство и са­ве­те ста­ри­јих љу­ди, мо­же да­нас да се жи­ви од по­љо­при­вре­де, али мо­ра до­ста да се ра­ди. Мој де­да се ба­вио по­љо­при­вре­дом, као и мој отац, па сам и ја од­лу­чио да оста­нем на се­лу и на­ста­вим про­из­вод­њу. Ми­слим да ће ста­ње у по­љо­при­вре­ди на­ред­ном пе­ри­о­ду у би­ти мно­го бо­ље – ми­шље­ња је Бо­ра Шуљ­ма­нац из Ла­ћар­ка, ре­кор­дер у про­из­вод­њи тов­них сви­ња по ки­ло­гра­му. – Уз по­др­шку и ме­ре вла­де и Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де да­нас се мо­же жи­ве­ти од по­љо­при­вре­де и мо­гу се оства­ри­ти до­бри ре­зул­та­ти. По­се­ду­јем до­вољ­но јак ка­пи­тал за оп­ста­нак на тр­жи­шту, што ме је и опре­де­ли­ло за оста­нак на се­лу. Де­лим оп­ти­ми­зам ми­ни­стра по­љо­при­вре­де, али уз то мо­ра да иде и ве­ли­ки рад и труд – твр­ди Ве­ли­бор Са­вић из Мар­ти­на­ца, ре­кор­дер у бро­ју про­из­ве­де­них пра­са­ди. Ер­де­ви­ча­ни су ре­кор­де­ри у про­из­вод­њи гро­жђа, те је пр­во ме­сто при­па­ло Дра­га­ну Три­ва­но­ви­ћу, ко­ји је про­из­вео 12.074 ки­ло­гра­ма гро­жђа по хек­та­ру. Дру­го ме­сто за­у­зео је Ђор­ђе Бо­рак, ко­ји је про­из­вео 12.050 ки­ло­гра­ма по хек­та­ру, док је тре­ће ме­сто и ма­ли сре­бр­њак до­де­љен Ан­дри­ји Тот, ко­ји је про­из­вео 11.900 ки­ло­гра­ма гро­жђа по хек­та­ру. Ђор­ђе Бо­рак нам је ре­као да има пет хек­та­ра ви­но­гра­да, од ко­јих су че­ти­ри у ро­ду, а је­дан је про­шле го­ди­не за­са­ђен. – Имао сам око 2,5 ки­ло­гра­ма по чо­ко­ту гро­жђа, а ка­ко имам ма­ло гу­шћу сад­њу, због то­га је и ово при­зна­ње сти­гло. Про­шла го­ди­на је би­ла из­у­зет­на из тог раз­ло­га што је би­ло до­ста сун­ча­них да­на, та­ко да су и ви­на из­у­зет­ног ква­ли­те­та – ка­же Бо­рак. На пи­та­ње да ли се од по­љо­при­вре­де мо­же жи­ве­ти и да ли ће се у на­ред­ним го­ди­на­ма по­бољ­ша­ти ста­ње у по­љо­при­вре­ди Ђор­ђе Бо­рак од­го­ва­ра: – Чист сам ви­но­гра­дар и не ба­вим се ни јед­ном дру­гом гра­ном по­љо­при­вре­де. Пр­ви за­сад сам по­ди­гао 2008. го­ди­не, за­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма до­би­је­них од по­кра­јин­ског Фон­да за раз­вој по­љо­при­вре­де. Да ни­је тих под­сти­цај­них сред­ста­ва, не бих се од­лу­чио за та­ко не­што. На­жа­лост мла­ди љу­ди се сла­бо опре­де­љу­ју да жи­ве од по­љо­при­вре­де, али уко­ли­ко се обе­ћа­ња ми­ни­стра по­љо­при­вре­де Ду­ша­на Пе­тро­ви­ћа об­и­сти­не ве­ру­јем да ће се и мла­ди по­че­ти ба­ви­ти по­љо­при­вред­ном про­из­вод­њом – сма­тра ви­но­гра­дар из Ер­де­ви­ка Ђор­ђе Бо­рак. Тре­ће ме­сто у про­из­вод­њи гро­жђа за­у­зео је та­ко­ђе ре­кор­дер из Ер­де­ви­ка Ан­дри­ја Тот. Ка­же да се ви­но­гра­дар­ством ба­ви цео жи­вот и ту тра­ди­ци­ју је на­сле­дио од де­де и оца. – Озбиљ­ни­је се ба­вим ви­но­гра­дар­ством од 80 - тих го­ди­на, са­да већ про­шлог ве­ка, и тре­нут­но имам око 3,5 хек­та­ра ви­но­гра­да. Мо­је до­ма­ћин­ство не­ма пу­но зе­мље, а сти­ца­јем окол­но­сти по­вр­ши­не ко­је има­мо се на­ла­зе на фру­шко­гор­ским па­ди­на­ма, па смо то ис­ко­ри­сти­ли за про­из­вод­њу гро­жђа. Гро­жђе пре­ра­ђу­јем у ви­но, та­ко да се ба­вим и ви­нар­ством. Мо­ја по­ро­ди­ца и ја жи­вим од ви­но­гра­дар­ства. Ка­ко жи­ви­мо у плод­ном Сре­му, где шта год да за­са­ди­мо, ра­ђа, тре­ба­ло би да се ви­ше па­жње по­све­ти из­во­зу на­ших про­из­во­да у ино­стран­ство. Оче­ку­јем да ће се у бу­дућ­но­сти од по­љо­при­вре­де још бо­ље жи­ве­ти – ка­же ви­но­гра­дар и ви­нар из Ер­де­ви­ка Ан­дри­ја Тот. – Мо­же да се жи­ви од по­љо­при­вре­де и у да­на­шње вре­ме, ако се ра­ди та­ко да се ис­ко­ри­сте сви ка­па­ци­те­ти, уз од­ре­ђе­не уште­де, као и уз при­ме­ну са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја у про­из­вод­њи. Ја ни­сам ко­ри­стио кре­ди­те на­ме­ње­не по­љо­при­вред­ни­ци­ма, осла­њам се са­мо на соп­стве­не ка­па­ци­те­те по­мо­ћу ко­јих ра­дим. Же­лео бих да се ста­ње у по­љо­при­вре­ди по­пра­ви, али за са­да не ви­дим не­ки бо­љи­так. Да ба­рем оста­не и ова­ко ка­ко је­сте, па да не­ка­ко пре­жи­вља­ва­мо – ка­же Ми­ро­слав Ја­њиш из Љу­бе, ре­кор­дер у ко­ли­чи­ни про­из­вод­ње мле­ка од 180.400 ли­та­ра. Је­ле­на Јо­ви­чић и Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 22.02.2012. ИЗ­МЕ­ЂУ ПО­ЛУ­И­СТИ­НЕ И ПО­ЛУ­ЛА­ЖИ ИЛИ У ЧЕ­МУ ЈЕ ТО СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА ТРЕ­ЋА У ЕВРО­ПИ, А ИН­ЂИ­ЈА ДРУ­ГА? - Срем­ски ту­нел јеф­ти­но­ће Већ не­ко­ли­ко да­на се на ло­кал­ној те­ле­ви­зи­ји, а бо­га­ми и у де­лу та­ко­зва­не пре­сто­нич­ке штам­пе, раз­вла­чи вест да је Срем­ска Ми­тро­ви­ца на тре­ћем ме­сту ме­ђу 253 европ­ска гра­да ''по тро­шко­ви­ма и бр­зи­ни из­ра­де до­ку­мен­та­ци­је за ула­га­ња по оце­ни Фај­нен­шел тај­мса'' (ци­тат пре­у­зет из По­ли­ти­ке од 17. фе­бру­а­ра). Дру­го ме­сто ме­ђу та 253 гра­да при­па­ло је Ин­ђи­ји. А че­твр­та је у ис­тој ка­те­го­ри­ји Вој­во­ди­на!? О то­ме от­куд ба­бе и жа­бе у истом ко­шу, ма­ло ка­сни­је. Нор­мал­ном чо­ве­ку се, чим про­чи­та ова­ко шта, па­ли цр­ве­на лам­пи­ца у гла­ви: ка­ко је мо­гу­ће да би­ло ко из Ср­би­је бу­де дру­ги и тре­ћи по би­ло че­му, на­ро­чи­то у обла­сти еко­но­ми­је, ка­да је Ср­би­ја као др­жа­ва на за­че­љу свих мо­гу­ћих ран­ги­ра­ња др­жа­ва све­та. О Евро­пи да не го­во­ри­мо? По кон­ку­рент­но­сти нас је пре­те­кла чак и Ал­ба­ни­ја, на 170 и не­ком ме­сту смо по бр­зи­ни до­би­ја­ња гра­ђе­вин­ских до­зво­ла, по сте­пе­ну ко­руп­ци­је од нас је је­ди­но го­ра Бо­сна и Хер­це­го­ви­на. Све зе­мље бив­ше Ју­го­сла­ви­је има­ју бо­љи ин­ве­сти­ци­о­ну кли­му од Ср­би­је, ве­ћу про­сеч­ну пла­ту и ве­ћи ни­во стра­них ула­га­ња, сем на­ре­че­не Бо­сне, али не­ко је не­дав­но из­ја­вио да то ни­је др­жа­ва не­го ло­нац. У сред те стра­шне и по­раз­не ста­ти­сти­ке, у сред ре­це­си­је ко­ја се сме­ши Ср­би­ји, у сред прак­се да се ин­ве­сти­то­ри­ма бу­квал­но пла­ћа да до­ђу ов­де (од 5.000 до 10.000 евра по за­по­сле­ном рад­ни­ку), од­јед­ном као гром из ве­дрог не­ба сти­же та вест о Срем­ској Ми­тро­ви­ци и Ин­ђи­ји као ра­је­ви­ма за стра­не ин­ве­сти­то­ре. Зби­ља, шта ни­је у ре­ду у ве­сти о тре­ћем ме­сту Ми­тро­ви­це и ин­ђиј­ском сре­бру, јер очи­то је да не­што ту де­бе­ло ни­је ло­гич­но? Гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић је ус­хи­ће­но да­вао ин­тер­вјуе на све стра­не, хва­лио се до­са­да­шњим ус­пе­си­ма. Го­во­рио о не­ких 2.800 рад­них ме­ста ко­ја су отво­ре­на од 2008. го­ди­не на ова­мо. И по­но­во, по ко зна ко­ји пут, обе­ћао 1.000 још но­ви­јих рад­них ме­ста. И још ре­као у пе­ро до­пи­сни­ку По­ли­ти­ке ко­ја је то об­ја­ви­ла на на­слов­ној стра­ни: ''То што смо сти­гли на тре­ће ме­сто по ефи­ка­сно­сти тро­шко­ва ула­га­ња, отва­ра нам вра­та за но­ва ула­га­ња и ми смо спрем­ни да ин­ве­сти­то­ри­ма обез­бе­ди­мо нај­бо­ље усло­ве. Ми­слим да су то чи­ње­ни­це ко­јих др­жа­ла ко­ми­си­ја ча­со­пи­са ФДИ, ка­да је Срем­ску Ми­тро­ви­цу свр­ста­ла на тре­ће ме­сто у Евро­пи по ефи­ка­сно­сти тро­шко­ва ула­га­ња.'' За­вр­шен ци­тат. Уз опа­ску да су нај­ста­ри­је но­ви­не у Ср­би­ји има­ле и бо­љих да­на, вра­ти­мо се на чи­ње­ни­це. А шта су чи­ње­ни­це? Има ли уоп­ште исти­не у тим бом­ба­стич­ним ве­сти­ма? На­рав­но да има, и баш у то­ме и је­сте сва на­ша тра­ге­ди­ја. Ми смо осу­ђе­ни на по­лу­и­сти­не и по­лу­ла­жи, за­ви­си са ко­је стра­не се гле­да. На­и­ме, за­и­ста по­сто­ји кон­курс ко­ји рас­пи­су­је Фај­нен­шел тајмс, од­но­сно ње­го­во из­да­ње ма­га­зин ФДИ. На тај кон­курс се по на­зна­че­ној про­це­ду­ри и уз на­зна­че­ну та­ри­фу, ја­вља­ју европ­ски гра­до­ви и ре­ги­је ка­ко би би­ли ран­ги­ра­ни у шест ка­те­го­ри­ја, и то та­ко што по­пу­ња­ва­ју за­да­ти упит­ник. А ка­те­го­ри­је су: еко­ном­ски по­тен­ци­јал, ефе­кат тро­шко­ва ула­га­ња (ис­пла­ти­вост), људ­ски ре­сур­си, ква­ли­тет жи­во­та, ин­фра­струк­тур­на опре­мље­ност и по­слов­на пред­у­сре­тљи­вост или по­сло­вич­ност. Да­ље, сви при­ја­вље­ни гра­до­ви се де­ле у че­ти­ри гру­пе: глав­ни гра­до­ви (са пре­ко ми­ли­он ста­нов­ни­ка), ве­ли­ки гра­до­ви (од 500.000 до ми­ли­он ста­нов­ни­ка), ма­ли гра­до­ви (од 250.000 до 500.000 ста­нов­ни­ка) и ми­кро гра­до­ви (ис­под 250.000). Ре­ги­је се де­ле на ве­ли­ке (пре­ко 250.000 ста­нов­ни­ка) и ма­ле (ис­под 250.000 ста­нов­ни­ка). Пр­ви на топ ли­сти је на­рав­но Лон­дон, дру­ги Па­риз, тре­ћи Беч, че­твр­та Мо­сква, сле­де Ри­динг, Мин­хен, Кем­бриџ, Да­блин, Бер­лин, Сток­холм и та­ко ре­дом до 25. ен­гле­ског Дан­ди­ја. Ме­ђу де­сет нај­бо­љих ми­кро гра­до­ва узи­ма­ју­ћи у об­зир свих шест кри­те­ри­ју­ма Ин­ђи­ја сва­ка­ко ни­је дру­га, ни­ти је Ми­тро­ви­ца тре­ћа. Јер, до де­сет гра­до­ва сам ма­ње од 250.000 ста­нов­ни­ка се­дам су из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, као и Фај­нен­шел тајмс уоста­лом. Пр­ви је ен­гле­ски Ри­динг, а де­се­ти ир­ски Корк. По­сто­ји ран­ги­ра­ње свих ка­те­го­ри­ја гра­до­ва и ре­ги­ја (глав­ни, ве­ли­ки, ма­ли, ми­кро... ) по свих шест кри­те­ри­ју­ма. За­тим по­сто­ји ран­ги­ра­ње гра­до­ва у окви­ру ге­о­граф­ске по­де­ле Евро­пе на се­вер­ну, ју­жну, ис­точ­ну и за­пад­ну, та­ко­ђе по свим кри­те­ри­ју­ми­ма. Та­ко на при­мер, по ква­ли­те­ту жи­во­та нај­бо­љи ма­ли град је Ци­рих, а нај­бо­љи ми­кро град Мо­на­ко. По по­слов­ној пред­у­сре­тљи­во­сти нај­бо­љи ми­кро град је Кем­бриџ, по ин­фра­струк­ту­ри нај­бо­љи ма­ли град је Ду­ис­бург. Све у све­му у том из­ве­шта­ју Фај­нен­шел тај­мса има ви­ше де­се­ти­на ра­зних ранг ли­ста. По кри­те­ри­ју­ми­ма ква­ли­те­та жи­во­та, ин­фра­струк­ту­ре, људ­ских ре­сур­са, по­слов­не пред­у­сре­тљи­во­сти и еко­ном­ских по­тен­ци­ја­ла го­то­во ни је­дан ис­точ­но европ­ски гр­да ни­је ран­ги­ран ме­ђу пр­вих де­сет, из­у­зи­ма­ју­ћи Мо­скву, Санкт Пе­тер­бург, Ки­јев, Бра­ти­сла­ву и Праг. Ис­точ­но­е­вроп­ски гра­до­ви до­ми­ни­ра­ју у ка­те­го­ри­ји ефе­кат тро­шко­ва ула­га­ња. Ту све вр­ви од њих. Ме­ђу глав­ним гра­до­ви­ма Бе­о­град је сед­ми, ме­ђу ми­кро гра­до­ви­ма Вра­ње је пе­то, а За­је­чар сед­ми. А ту су и дру­ги гра­до­ви Укра­ји­не, Ру­си­је, Пољ­ске, Бу­гар­ске, Ру­му­ни­је, као и Есто­ни­је, Ле­то­ни­је, Бе­ло­ру­си­је, Мол­да­ви­је и дру­гих бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка. У тој ка­те­го­ри­ји не­ма баш ни јед­ног је­ди­ног гра­да из за­пад­не Евро­пе. За­што је то та­ко би­ће ја­сни­је ка­да об­ја­сни­мо шта под­ра­зу­ме­ва кри­те­ри­јум ефе­кат тро­шко­ва ула­га­ња, од­но­сно ис­пла­ти­вост. Пре­ма ме­то­до­ло­ги­ји ко­ју је усво­јио ко­ми­си­ја ча­со­пи­са ФДИ ту спа­да­ју: про­сеч­на го­ди­шња пла­та за не­ква­ли­фи­ко­ва­ног, по­лу­ква­ли­фи­ко­ва­ног и ква­ли­фи­ко­ва­ног рад­ни­ка из­ра­же­на у еври­ма, про­сеч­на го­ди­шња за­куп­ни­на по­слов­ног про­сто­ра у цен­тру гра­да (евро по ква­драт­ном ме­тру), про­сеч­на це­на за­ку­па за фа­бри­ку у ин­ду­стриј­ској зо­ни, це­на стру­је, це­на сме­шта­ја у хо­те­лу са че­ти­ри зве­зди­це, це­на бен­зи­на, ми­ни­мал­на пла­та, тро­шко­ви ре­ги­стро­ва­ња имо­ви­не, сто­па пдв-а, тро­шко­ви уво­за и из­во­за, по­чет­на ула­га­ња при по­кре­та­њу по­сла, так­са на ис­ти­ца­ње фир­ме. Јед­но­став­но ре­че­но: у ком гра­ду су пла­те ни­же, тај има ве­ће шан­се да бу­де про­гла­шен гра­дом бу­дућ­но­сти у ка­те­го­ри­ји ефе­кат тро­шко­ва ула­га­ња (ис­пла­ти­вост). Упра­во у тој ка­те­го­ри­ји је Срем­ска Ми­тро­ви­ца на тре­ћем ме­сту, а Ин­ђи­ја дру­га. Али, што је ве­о­ма ин­те­ре­сант­но, Ин­ђи­ја и Ми­тро­ви­ца су ран­ги­ра­не као ма­ле ре­ги­је, а не као гра­до­ви. У тој ка­те­го­ри­ји Вој­во­ди­на је че­твр­та. То го­во­ри или о ла­жном пред­ста­вља­њу ова два гра­да или о од­су­ству еле­мен­тар­ног зна­ња ге­о­гра­фи­је при­ре­ђи­ва­ча ове ве­ли­ке за­ба­ве. Да­кле, сад смо на­чи­сто. Зна­мо у че­му смо на дру­гом и тре­ћем ме­сту у Евро­пи. По јеф­ти­ној рад­ној сна­зи, пре све­га, а ту је и јеф­ти­на стру­ја, ни­ске це­не за­ку­па, ни­ске сто­пе по­ре­за и дру­го. Ни­је ту реч ни о ка­квој ефи­ка­сно­сти, као што је на­пи­сао до­пи­сник По­ли­ти­ке. О бр­зи­ни из­ра­де до­ку­мен­та­ци­је за ула­га­ња не­ма ни по­ме­на. Ра­ди се о обич­ној рас­про­да­ји оно­га че­га још има у Ср­би­ји. А то је не­ква­ли­фи­ко­ва­на и вр­ло јеф­ти­на рад­на сна­га. Па кад гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић по­но­во поч­не да обе­ћа­ва хи­ља­де и хи­ља­де рад­них ме­ста, сви по­тен­ци­јал­ни упо­сле­ни­ци тре­ба да зна­ју да је је­ди­но што их пре­по­ру­чу­је код бу­ду­ћих га­зда то што је њи­хов рад вр­ло јеф­тин. И на тој ба­га­те­ли гра­до­на­чел­ник и кли­ка око ње­га ску­пља­ју по­ли­тич­ке по­е­не и ти­ме се хва­ле. Јад­но. На­рав­но да је оп­ште по­зна­то да су је­ди­ни ''аду­ти'' Ср­би­је јеф­ти­на рад­на сна­га и еко­ло­шки сум­њи­ва тех­но­ло­ги­ја. Али, да ли је то за уда­ра­ње на сва зво­на и то­ли­ко хва­ли­са­ње? То би тре­ба­ло пи­та­ти Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа и Го­ра­на Је­ши­ћа. А што се ти­че Го­ра­на Је­ши­ћа, ово је дру­ги пут да оп­шти­на на чи­јем је че­лу бу­де на не­кој ранг ли­сти Фај­нен­шел тај­мса. Увек се то до­го­ди не­ка­ко уочи из­бо­ра. Про­шли пут је 2008. го­ди­не Ин­ђи­ја би­ла 18. по не­че­му, ко зна че­му. Тај фа­сци­нан­тан успех је до­шао упра­во пред мај­ске из­бо­ре те го­ди­не. Баш као и ове го­ди­не. Ту из­бо­ри, ту ранг ли­сте Фај­нен­шел тај­мса. Не­ко би ре­као да је слу­чај­но. А ни­је. Као што прет­по­ста­вља­мо, ни­је ни бес­плат­но. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 15.02.2012. М НО­ВИ­НЕ СА ПО­СА­ДОМ БРО­ДА „ФРУ­ШКА ГО­РА“ ЛО­МИ­ЛЕ ЛЕД НА СА­ВИ - „Ле­до­ло­мац“ спа­ша­ва Са­ву За­хва­љу­ју­ћи ди­рек­то­ру реч­ног са­о­бра­ћа­ја Лу­ке Ле­гет Ми­ро­сла­ву Ма­гли­ћу еки­па М НО­ВИ­НА у сре­ду, 8. фе­бру­а­ра је за­јед­но са по­са­дом рад­ног бро­да Лу­ке Ле­гет „Фру­шка Го­ра“ уче­ство­ва­ла у јед­ној од ак­ци­ја ло­мље­ња ле­да на Са­ви. Истог да­на, због ни­ских тем­пе­ра­ту­ра и ле­да об­у­ста­вље­на је пло­вид­ба на Ду­на­ву, Са­ви и Ти­си, а за­бра­на ће тра­ја­ти док се не по­бољ­ша­ју ме­те­ре­о­ло­шки усло­ви, тј. нај­ра­ни­је до 18. фе­бру­а­ра. По­са­да „Фру­шке Го­ре“ у тре­нут­ку на­ше по­се­те већ не­ко­ли­ко да­на је раз­би­ја­ла лед на Са­ви. Ка­пе­тан бро­да Ра­ден­ко Ву­ле­тић ка­же да је Са­ва код Срем­ске Ми­тро­ви­це за­ле­ђе­на већ че­ти­ри да­на и да је упра­во та сре­да, 8. фе­бру­ар био нај­же­шћи дан, јер је ре­ка ста­ла у ду­жи­ни од око че­ти­ри ки­ло­ме­тра. - Ми смо ју­трос од 6.30 ан­га­жо­ва­ни да раз­би­ја­мо лед на ова кри­тич­на че­ти­ри ки­ло­ме­тра. Са­ва је ста­ла од пе­шач­ког мо­ста па до Дрв­ног ком­би­на­та. Лед се је­дан на дру­ги та­ло­жи, па је ње­го­ва де­бљи­на у по­је­ди­ним де­ло­ви­ма и до 15 цен­ти­ме­та­ра. За ову ду­жи­ну је по­треб­но да се цео дан ра­ди, да се ло­ми лед и да се скла­ња. Бр­зи­на ко­јом брод пло­ви ни­је бит­на, ва­жно је да се вр­ти у круг и на тај на­чин се ло­ми лед. Ко­мад по ко­мад се од­ва­љу­је и тај део што се од­ва­ли пу­шта се низ­вод­но, та­ко да је ефе­кат оног што брод успе да ура­ди нај­бит­ни­ји. Брод „Фру­шка Го­ра“ је рад­ни брод Лу­ке Ле­гет, ко­ји ву­че шле­по­ве, а ка­ко тре­нут­но у овом де­лу Са­ве не­ма дру­гог бро­да ко­ји би мо­гао да ло­ми лед, по­слу­жи­ли смо се оним што нам је на рас­по­ла­га­њу – при­ча нам ка­пе­тан Ву­ле­тић, ко­ји опу­ште­но и са­мо­у­ве­ре­но ба­ра­та ко­ман­да­ма бро­да. Ка­ко и не би ка­да је цео свој рад­ни век, пу­них 40 го­ди­на про­вео на бро­ду. Иако брод Лу­ке Ле­гет „Фру­шка Го­ра“ ни­је ле­до­ло­мац, је­ди­ни је брод на Са­ви ко­ји је је за­ду­жен за раз­би­ја­ње ле­да ка­ко не би до­шло до ства­ра­ња ле­де­них че­по­ва. Осе­ћај док брод про­ла­зи кроз лед се не мо­же опи­са­ти ре­чи­ма. Кру­же­ћи по­ла­ко по ре­ци раз­би­ја се лед, сан­те са ле­ве и де­сне стра­не од бро­да пу­ца­ју и од­ва­љу­ју се, а ис­под нас, дно бро­да по­чи­ње све ја­че да ви­бри­ра. Ка­пе­тан нам је ре­као да до са­да „Фру­шка го­ра“ још увек ни­је ста­ла и да се не­сме­та­но про­би­ја кроз лед, што зна­чи да Са­ва ни­је у пот­пу­но­сти за­ле­ђе­на и да лед ни­је пре­ве­ли­ке де­бљи­не. Ка­ко наш ка­пе­тан има пу­но ис­ку­ства и го­ди­на про­ве­де­них на ре­ци, пи­та­ли смо га да ли пам­ти да ли је Са­ва и ка­да по­след­њи пут би­ла ово­ли­ко за­ле­ђе­на. - Са­ва је по­след­њи пут би­ла за­ле­ђе­на 1984. и то у тој ме­ри да се ни­је мо­гло пло­ви­ти. Лед је био то­ли­ке де­бљи­не да се код Јар­ка мо­рао ми­ни­ра­ти да би се одво­јио. За­хва­љу­ју­ћи бли­зи­ни тер­мо­е­лек­тра­не Обре­но­вац, Са­ва је за ко­ји сте­пен то­пли­ја од Ду­на­ва и Ти­се, што је до­вољ­но да се не ле­ди че­сто, те је та­ко тре­нут­но за­ле­ђе­но из­ме­ђу 40 и 80 од­сто ре­ке. Опа­сно­сти по ри­бљи свет не­ма, јер и да­ље има­ју до­вољ­но ки­се­о­ни­ка, а ми лед лу­па­мо ка­ко не би до­шло до ства­ра­ња че­по­ва, по­ди­за­ња во­до­ста­ја и из­ли­ва­ња ре­ке – ка­же нам ка­пе­тан. На пи­та­ње да ли Ми­тро­ви­ци пре­те по­пла­ве на­кон то­пље­ња сне­га и ле­да, по­са­да „Фру­шке го­ре“ нас уве­ра­ва да не. - Ми­тро­ви­ца је без­бед­на. Уко­ли­ко и до­ђе до по­ра­ста во­до­ста­ја, нај­кри­тич­ни­је ће би­ти код Шап­ца и код ушћа Дри­не. Ми има­мо ви­со­ке на­си­пе, ко­ји су диг­ну­ти на ни­во мак­си­му­ма во­де. Сре­ћа је што во­до­стај Са­ве ни­је био ви­сок ка­да се по­ја­вио лед. Ме­ђу­тим, ко­ли­ко је то срет­на окол­ност то­ли­ко и ни­је, јер ни­зак во­до­стај до­но­си ви­ше ле­да, а ре­ка спо­ри­је те­че, та­ко да се у ства­ри не зна се шта је го­ре – за­вр­ша­ва сво­ју при­чу ка­пе­тан „Фру­шке Го­ре“ Ра­ден­ко Ву­ле­тић. Још је­дан­пут се за­хва­љу­је­мо по­са­ди бро­да „Фру­шка Го­ра“, а пре све­га ка­пе­та­ну Ра­ден­ку Ву­ле­ти­ћу, стро­ја­ру Ду­ша­ну Ди­ми­три­ћу и бу­ду­ћем по­руч­ни­ку Сто­ја­ну Но­ва­ко­ви­ћу, што су има­ли стр­пље­ња за нас и што су нам до­зво­ли­ли да за­јед­но са њи­ма про­ве­де­мо не­ко­ли­ко не­за­бо­ра­них са­ти на бро­ду и та­ко са ли­ца ме­ста из­ве­шта­ва­мо о ак­ци­ја­ма „ле­до­лом­ца“. Хва­ла и Ми­ро­сла­ву Ма­гли­ћу, јер да ни­је би­ло ње­го­ве до­зво­ле, ми не би смо би­ли на бро­ду. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 08.02.2012. СНЕГ БЛО­КИ­РАО СРЕМ, ПРО­ГЛА­ШЕ­НА ВАН­РЕД­НА СИ­ТУ­А­ЦИ­ЈА - Снег у фе­бру­а­ру, ми­тро­вач­ки „пу­та­ри“у чу­ду По­след­њи ме­сец зи­ме у Сре­му је по­чео са сне­гом ко­ји се за­бе­лео на ули­ца­ма и пу­те­ви­ма у но­ћи из­ме­ђу 2. и 3. фе­бру­а­ра. Због обил­них сне­жних па­да­ви­на и из­у­зет­но ни­ских тем­пе­ра­ту­ра, на под­руч­ју Сре­ма, као и у це­лој Ср­би­ји, про­гла­ше­на је ван­ред­на си­ту­а­ци­ја. У свим срем­ским оп­шти­на­ма фор­ми­ра­ни су шта­бо­ви за ван­ред­не си­ту­а­ци­је ко­ји пра­те си­ту­а­ци­ју и бри­ну се о функ­ци­о­ни­са­њу на­се­ље­них ме­ста у оте­жа­ним усло­ви­ма, а шко­ле су до даљ­њег за­тво­ре­не. У пе­так, 3. фе­бру­а­ра ули­це и при­ла­зни пу­те­ви Срем­ској Ми­тро­ви­ци осва­ну­ли су пу­ни сне­га, па ко се про­би­јао од се­ла ка гра­ду, до шко­ле, пи­ја­це или рад­ног ме­ста про­пао је у го­ми­ле бе­лог по­кри­ва­ча. И та­ко на­жа­лост свих на­ред­них да­на. Иако је да­ни­ма пре пр­вих па­да­ви­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, пр­ва вест у свим ме­ди­ји­ма би­ла снег и за­ве­ја­на на­се­ља у Ср­би­ји, ми­тро­вач­ки „пу­та­ри“, тј. Рад­ни­ци А. Д. Пу­те­ва су се из­гле­да на­шли у чу­ду. От­куд снег у фе­бру­а­ру?! Од да­на ка­ко је снег по­чео да па­да, па све до за­кљу­че­ња на­шег ли­ста, сне­гом за­тр­па­не и до­по­ла очи­шће­не ули­це гра­ђа­ни­ма са це­лог под­руч­ја гра­да Срем­ске Ми­тро­ви­це за­да­ва­ле су гла­во­бо­ље. Те­шко про­ход­ни тро­то­а­ри и дру­мо­ви пред­ста­вља­ли су про­блем и еки­па­ма Елек­тро­вој­во­ди­не и хит­не по­мо­ћи. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Елек­тро­вој­во­ди­не Ђор­ђа Фа­о­ра, иако се снаб­де­ва­ње по­тро­ша­ча елек­трич­ном енер­ги­јом на под­руч­ју Ми­тро­ви­це и Ши­да од­ви­ја без про­бле­ма, због не­ра­шчи­шће­них пу­те­ва еки­пе овог пред­у­зе­ћа мо­гли би има­ти ве­ли­ких по­те­шко­ћа у слу­ча­ју ква­ра на те­ре­ну, по­го­то­во у фру­шко­гор­ским се­ли­ма. У хит­ној по­мо­ћи су нам ре­кли да еки­пе ове слу­жбе има­ју до­ста про­бле­ма ка­да из­ла­зе на те­рен и што пре тре­ба да ука­жу по­моћ гра­ђа­ни­ма. Због ха­о­са иза­зва­ног ве­ли­ким ко­ли­чи­на­ма на­го­ми­ла­ног сне­га на пу­те­ви­ма и тро­то­а­ри­ма и ве­ли­ког бро­ја при­ту­жби Ми­тров­ча­на на оте­жа­но кре­та­ње, би­ло пе­шке или ауто­мо­би­лом, сту­пи­ли смо у кон­такт са рад­ни­ци­ма А.Д. Пу­те­ви, за­ду­же­них за чи­шће­ње сне­га на пу­те­ви­ма. Ка­ко нам је у по­не­де­љак, 6. фе­бру­а­ра ре­као Јо­ва Сол­да­то­вић, во­ђа сме­не зим­ске слу­жбе у Пу­те­ви­ма, се­дам еки­па за­ду­же­них за чи­шће­ње је да­но­ноћ­но на те­ре­ну и снег се укла­ња ре­дов­но. Има до­вољ­них ко­ли­чи­на со­ли, а обез­бе­ђе­на је од­го­ва­ра­ју­ћа ме­ха­ни­за­ци­ја и го­ри­во. Сол­да­то­вић је још ре­као да ни­су тач­не тврд­ње гра­ђа­на да су ми­тро­вач­ке ули­це за­кр­че­не сне­гом и да је кре­та­ње оте­жа­но. У ЈКП „Ко­му­на­ли­је“, од­но­сно слу­жби за­ду­же­ној за чи­шће­ње ули­ца ни­смо за­те­кли ни­ко­га. Ка­ко нам је ре­че­но, сви за­по­сле­ни у овој слу­жби су на те­ре­ну. У Цен­тру за оба­ве­шта­ва­ње су нам ре­кли да су у Ми­тро­ви­ци сви пу­те­ви про­ход­ни, про­ход­ни су и ауто­пут за Бе­о­град и Ири­шки ве­нац, а до сва­ког се­ла са под­руч­ја гра­да се мо­же сти­ћи. Ако над­ле­жне ми­тро­вач­ке слу­жбе на­ста­ве да се чу­де сне­гу у фе­бру­а­ру, ко зна шта нас још оче­ку­је до кра­ја зи­ме. Пре­ма прог­но­за­ма ме­те­о­ро­ло­га сва­ка­ко нас че­ка још сне­га, ле­де­не ки­ше и тем­пе­ра­ту­ра у де­бе­лом ми­ну­су, па би мо­жда нај­бо­ље би­ло да сва­ко са со­бом по­не­се по до­бру ста­ру ло­па­ту. Кад смо већ код ло­па­те, ва­ља­ло би осве­жи­ти се­ћа­ње ве­ћи­не Ми­тров­ча­на на по­сто­ја­ње ове алат­ке. Као и сва­ке го­ди­не, та­ко и ове, ма­ли број гра­ђа­на у ужем и ши­рем цен­тру гра­да очи­стио је про­стор ис­пред сво­је ку­ће или по­слов­ног про­сто­ра. Ва­ља­ло би под­се­ти­ти и над­ле­жну ко­му­нал­ну ин­спек­ци­ју да су пред­ви­ђе­не и из­ве­сне нов­ча­не ка­зне за оне ко­ји не оба­ве ову гра­ђан­ску ду­жност. Све и да не по­сто­је ка­зне, зар ни­је људ­ски и ме­ра основ­не кул­ту­ре жи­вље­ња у на­се­ље­ном ме­сту, чи­сти­ти ис­пред ку­ће ка­да снег на­па­да, да би љу­ди мо­гли да про­ла­зе. На кра­ју, ваљ­да је бо­ље пет­на­е­стак ми­ну­та чи­сти­ти снег и лед, не­го но­си­ти на ду­ши не­чи­је по­ло­мље­не ру­ке и но­ге. У Ши­ду је у по­не­де­љак, 6. фе­бру­а­ра за­се­дао Штаб за ван­ред­не си­ту­а­ци­је оп­шти­не Шид. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­це оп­шти­не Шид На­та­ше Цвјет­ко­вић, сви чла­но­ви Шта­ба, пред­сед­ни­ци ме­сних за­јед­ни­ца, ло­кал­ни функ­ци­о­не­ри и ди­рек­то­ри јав­них пред­у­зе­ћа су сва­ко­днев­но на те­ре­ну и си­ту­а­ци­ја на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид је ста­бил­на. Пред­сед­ни­ца је ис­та­кла да су за вре­ме ван­ред­не си­ту­а­ци­је сви вла­сни­ци гра­ђе­вин­ских фир­ми са те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид у оба­ве­зи да сво­ју ме­ха­ни­за­ци­ју ста­ве у функ­ци­ју Шта­ба за ван­ред­ну си­ту­а­ци­ју. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­ји­ма рас­по­ла­же­мо, ло­кал­ни пу­те­ви на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид се кон­стант­но чи­сте и про­ход­ни су, али је кре­та­ње во­зи­ла оте­жа­но. Од по­чет­ка па­да­ви­на сва рас­по­ло­жи­ва ме­ха­ни­за­ци­ја је на те­ре­ну, а оп­шти­на Шид је обез­бе­ди­ла го­ри­во за не­пре­ки­дан рад. Зим­ске слу­жбе Јав­ног пред­у­зе­ћа за стам­бе­не услу­ге и гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште оп­шти­не Шид су на те­ре­ну са три ка­ми­о­на, три ро­во­ко­па­ча и два греј­де­ра. Ка­мион чи­сти пар­кин­ге, а ро­во­ко­па­чи ра­де на раш­чи­шћа­ва­њу рас­кр­сни­ца и про­ши­ре­њу ко­ло­во­за. Рад­ни­ци ЈКП Стан­дард чи­сте снег са тро­то­а­ра ма­лим трак­то­ром са ра­ли­цом, у ули­ца­ма Све­тог Са­ве, Ка­ра­ђор­ђе­вој, ста­зе по пар­кин­гу и гро­бљу. На пут­ном прав­цу Ку­ку­јев­ци – Ер­де­вик ан­га­жо­ван је греј­дер ко­ји чи­сти овај пут­ни пра­вац, као и ули­це у Ку­ку­јев­ци­ма, Ер­де­ви­ку и Ба­чин­ци­ма. Исто та­ко греј­дер чи­сти и ло­кал­не пу­те­ве Мо­ро­вић – Ви­шњи­ће­во – Бо­сут и Ада­шев­ци – Ва­ши­ца – Илин­ци – Ба­тров­ци. У се­лу Мо­ло­вин по­ред ме­ха­ни­за­ци­је ЈП за стам­бе­не услу­ге и гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште оп­шти­не Шид, ан­га­жо­ван је и бул­до­жер Во­до­при­вред­ног пред­у­зе­ћа Ши­ди­на. Ма­ги­страл­ни пут­ни пра­вац Бер­ка­со­во – Сот – Мо­ло­вин чи­сти пред­у­зе­ће „Срем­пут“, ко­је одр­жа­ва ре­ги­о­нал­не и ма­ги­страл­не пу­те­ве, као и ауто­пут, на ко­јем је про­ход­на са­мо јед­на ко­ло­во­зна тра­ка. Ко­му­нал­на по­ли­ци­ја оп­шти­не Шид под­се­ћа гра­ђа­не, вла­сни­ке од­но­сно за­куп­це по­ро­дич­них стам­бе­них обје­ка­та и по­слов­них про­сто­ри­ја и ко­ри­сни­ке не­из­гра­ђе­ног гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта да су ду­жни, сход­но од­лу­ци о ко­му­нал­ној хи­ги­је­ни и услу­га­ма, да чи­сте снег са тро­то­а­ра ис­пред обје­ка­та, а да у слу­ча­ју по­ле­ди­це по­спу со или пе­пео и укло­не лед. Снег и лед из дво­ри­шта не сме се ба­ца­ти на тро­то­ар ни­ти на ко­ло­воу. Про­тив ли­ца ко­ја се не бу­ду при­др­жа­ва­ла ове од­лу­ке ко­му­нал­на ин­спек­ци­ја ће под­не­ти при­ја­ве за по­кре­та­ње пре­кр­шај­ног по­ступ­ка. Гра­ђа­ни оп­шти­не Шид, уко­ли­ко има­ју про­блем са чи­шће­њем сне­га или не­ки дру­ги про­блем иза­зван овим обил­ним па­да­ви­на­ма, мо­гу се обра­ти­ти Си­сте­му 48 са­ти на број те­ле­фо­на 715-234 или та­ко што ће по­пу­ни­ти при­ја­ву ко­ја се на­ла­зи на сај­ту оп­шти­не Шид, њњњ.сид.рс.   На ини­ци­ја­ти­ву пред­сед­ни­це оп­шти­не Шид На­та­ше Цвјет­ко­вић, а пре­ма пре­по­ру­ци Ми­ни­стар­ства про­све­те и Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је због вре­мен­ских не­при­ли­ка об­у­ста­вље­на је на­ста­ва у свим основ­ним и сред­њим шко­ла­ма на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не, због уште­де енер­ги­је и без­бед­но­сти де­це. Шид­ски ђа­ци су на при­нуд­ном ра­пу­сту до 10. фе­бру­а­ра. У Пред­школ­ској уста­но­ви „Је­ли­ца Ста­ни­ву­ко­вић Ши­ља“ у Ши­ду до­шло је до из­ме­не у ра­ду због вре­мен­ских при­ли­ка. Од­лу­че­но је да под­руч­на оде­ље­ња вр­ти­ћа по се­ли­ма бу­ду за­тво­ре­на то­ком ове не­де­ље, док де­ца пре­по­днев­не сме­не вр­ти­ћа при ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ у Ши­ду иду у но­ви обје­кат у Ули­ци Ца­ра Ла­за­ра, а по­по­днев­на сме­на у обје­кат „Је­ли­ца“. Објек­ти „Ис­ток“ и „Ру­ски двор“ ре­дов­но ра­де. Због из­у­зет­но ни­ских тем­пе­ра­ту­ра и ве­ли­ких па­да­ви­на Оп­штин­ски Штаб за ван­ред­не си­ту­а­ци­је у Ру­ми има сва­ко­днев­не са­стан­ке и кон­так­те ка­ко би се пра­ти­ла си­ту­а­ци­ја у рум­ској оп­шти­ни. Све ви­тал­не функ­ци­је, за са­да, ни­су на­ру­ше­не - ста­но­ви се гре­ју, не­ма пре­ки­да у снаб­де­ва­њу елек­трич­ном енер­ги­јом, во­дом, пу­те­ви се стал­но чи­сте и углав­ном су про­ход­ни. Ко­ман­дант овог Шта­ба је пред­сед­ник рум­ске оп­шти­не Го­ран Ву­ко­вић од ко­га са­зна­је­мо да се пу­те­ви стал­но чи­сте и да су про­ход­ни сви ма­ги­страл­ни и ре­ги­о­нал­ни пу­те­ви. - Ка­да је реч о ло­кал­ним пу­те­ви­ма, не­ма­мо мо­гућ­ност да их све кон­ти­ну­и­ра­но др­жи­мо про­ход­ним па су по­вре­ме­но не­про­ход­ни пу­те­ви Бу­ђа­нов­ци - Пе­ћин­ци, део од Ни­ки­на­ца до Бре­ста­ча, као и од Па­вло­вач­ког је­зе­ра до Врд­ни­ка. Ма­зу­та за гре­ја­ње ста­но­ва у гра­ду има до­вољ­но, про­ду­же­но је и гре­ја­ње, а у стал­ном сам кон­так­ту са свим чла­но­ви­ма Шта­ба, ка­же Го­ран Ву­ко­вић. Та­ко­ђе, пре­ко Цен­тра за со­ци­јал­ни рад од су­бо­те је ан­га­жо­ва­но 20-так рад­ни­ка ко­ји чи­сте снег ис­пред рум­ских шко­ла, као и глав­не ули­це и рас­кр­сни­це у гра­ду. Ови рад­ни­ци су ан­га­жо­ва­ни и на чи­шће­њу сне­га ис­пред ку­ћа не­ко­ли­ко ин­ва­лид­них ли­ца у гра­ду. Ме­ђу­тим, има­ју­ћи у ви­ду на­ја­вље­ни но­ви хлад­ни та­лас чла­но­ви Шта­ба за ван­ред­не си­ту­а­ци­је су од­лу­чи­ли у не­де­љу 5. фе­бру­а­ра, а то је би­ла и од­лу­ка Ми­ни­стар­ства про­све­те са­оп­ште­на истог да­на, да основ­не и сред­ње шко­ле у рум­ској оп­шти­ни не ра­де од по­не­дељ­ка, 6. фе­бру­а­ра до пет­ка, 10. фе­бру­а­ра. - Реч је о без­бед­но­сти уче­ни­ка, али исто­вре­ме­но ово зна­чи и уште­ду енер­ги­је, ка­же на­чел­ник Оде­ље­ња дру­штве­них де­лат­но­сти Све­ти­слав Да­мјан­чук. Исто­вре­ме­но, рум­ски вр­ти­ћи ће ра­ди­ти. Днев­ни бо­рав­ци у шко­ла­ма, као и онај за ин­ва­лид­ну де­цу и омла­ди­ну не­ће ра­ди­ти, али ако се ука­же по­тре­ба, јер ро­ди­те­љи не­ма­ју где да оста­ве де­цу, она ће би­ти сме­ште­на у вр­ти­ће. У цен­тру за со­ци­јал­ни рад де­жу­ра­ју еки­пе за по­моћ ста­рач­ким и со­ци­јал­но угро­же­ним до­ма­ћин­стви­ма. Цен­тар за со­ци­јал­ни рад је ор­га­ни­зо­вао еки­пу од де­се­так љу­ди, ко­ји ће у окви­ру јав­ног ра­да чи­сти­ти цен­тар гра­да, пе­шач­ке пре­ла­зе, при­ла­зе основ­ним и сред­њим шко­ла­ма, свим објек­ти­ма пред­школ­ске уста­но­ве. Бро­је­ви те­ле­фо­на за по­моћ су 474-281 и 063/535-095. Еки­пе Хит­не по­мо­ћи ра­де ре­дов­но. Све про­бле­ме на­ста­ле услед ове еле­мен­тар­не не­по­го­де гра­ђа­ни оп­шти­не Ру­ма мо­гу да при­ја­ве на број те­ле­фо­на 064/273-21-00. Е. М. Н. Датум: 01.02.2012. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА, ЈОШ ЈЕД­НА СВИ­ЊА­РИ­ЈА У ГРАД­СКОЈ КУ­ЋИ - КРИ­МИ­НАЛ ДСС-МЕР: Јав­не на­бав­ке за пар­тиј­ске ме­ди­је Што су бли­же из­бо­ри, Де­е­се­сов­ско-ме­ров­ска ло­кал­на власт у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је у све ве­ћој па­ни­ци. И не пре­за ни од че­га. По­је­дин­ци­ма кри­ми­нал, до­ду­ше, ни­кад ни­је био стран, али са­да су по­ста­ли ого­ље­но ба­ха­ти. О че­му се ра­ди? На кон­кур­су за јав­не на­бав­ке ма­ле вред­но­сти у ве­зи са јав­ним ин­фор­ми­са­њем, по­на­вља се слич­на при­ча као и про­шле го­ди­не, ка­да је са­мо за­хва­љу­ју­ћи пи­са­њу М НО­ВИ­НА спре­чен чист кри­ми­нал. Овај пут, ства­ри су још ого­ље­ни­је, ба­ха­ти­је и без­о­бра­зне у то­ли­кој ме­ри да се по­је­дин­ци­ма из ре­до­ва чла­но­ва ко­ми­си­је и оп­штин­ске ад­ми­ни­стра­ци­је пре­ти да ће уко­ли­ко не бу­ду ра­ди­ли ми­мо за­ко­на, од­но­сно она­ко ка­ко то од њих зах­те­ва­ју по­је­дин­ци из вла­сти, до­би­ти от­ка­зе! Ето у ко­ли­кој ме­ри мо­же да оде ба­ха­тост ДСС-МЕР-ов­ске вла­сти. Са­ма сви­ња­ри­ја у ве­зи са јав­ним на­бав­ка­ма за ин­фор­ми­са­ње сми­шље­на је у гла­ви јед­ног бо­ле­сног ума, ко­ји већ го­ди­на­ма тру­је од­но­се у Град­ској ку­ћи и спре­ча­ва сва­ки по­ку­шај за­ко­ни­тог ра­да у град­ским упра­ва­ма. Ево ка­ко: Пр­во је спре­мље­на кон­курс­на до­ку­мен­та­ци­ја за јав­не на­бав­ке на та­кав на­чин што са­мо ни­је на­цр­та­но за ко­га је кон­курс пра­вљен. Не­фор­мал­ни кре­а­тор јав­не на­бав­ке је, очи­глед­но, ка­ко је упо­зо­рен пи­сац ових ре­до­ва, за­ми­слио да ће му се на „тен­де­ру“ по­ја­ви­ти са­мо ње­му оми­ље­не ло­кал­не „Срем­ске но­ви­не“. Та­ко је и тре­ба­ло да бу­де, а отва­ра­ње кон­курс­не до­ку­мен­та­ци­је, за­ка­за­но за 27. ја­ну­ар, по пла­ну већ по­ме­ну­тог умет­ни­ка, би­ла би са­мо пу­ка фо­р­мал­ност. Кад оно, ме­ђу­тим... Иако не­зва­не, на кон­кур­су су, сем већ оче­ки­ва­них „Срем­ских но­ви­на“, узе­ле и М НО­ВИ­НЕ. Та­ко је у пе­так 27. ја­ну­а­ра, у са­ли два Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, по за­ка­за­ном те­р­ми­ну за отва­ра­ње по­ну­да, у 13 ча­со­ва, по­че­ла са ра­дом кон­курс­на ко­ми­си­ја. Сем три чла­на Ко­ми­си­је, при­сут­ни су би­ли пред­став­ни­ци „Срем­ских но­ви­на“ и М НО­ВИ­НА. На са­мом по­чет­ку, пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА су тра­жи­ли ин­фор­ма­ци­ју о то­ме ко­ме је све до­ста­вље­на кон­курс­на до­ку­мен­та­ци­ја. По за­ко­ну, за сва­ку јав­ну на­бав­ку, нео­п­ход­но је тра­жи­ти нај­ма­ње три по­ну­де. Са­мим тим што ове го­ди­не по­ну­де ни­су до­ста­вље­не ни М НО­ВИ­НА­МА, ни „Рум­ским но­ви­на­ма“, ли­сто­ви­ма ко­ји су је­ди­на ре­ги­о­нал­на гла­си­ла по­ред „Срем­ских но­ви­на“ у Сре­му и је­ди­на ко­ја има­ју ка­па­ци­тет за ин­фор­ми­са­ње из ра­да ов­да­шње ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Упра­во је због то­га ве­о­ма „чуд­но“ што ни од М НО­ВИ­НА, ни од „Рум­ских но­ви­на“ ни­је тра­же­на по­ну­да на кон­курс за ин­фор­ми­са­ње из ра­да ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Пред­сед­ник ко­ми­си­је за јав­не на­бав­ке ни­је знао да нам од­го­во­ри на то пи­та­ње, због че­га су пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА из­ра­зи­ли отво­ре­ну сум­њу у за­ко­ни­тост и ча­сну на­ме­ру оно­га у чи­јој је над­ле­жно­сти ова јав­на на­бав­ка. Пре­ци­зни­је, из­ра­же­на је сум­ња у за­ко­ни­тост ра­да упра­ве ко­ја је у па­р­тиј­ском по­се­ду ле­га­ли­ста из ДСС-МЕР-а. Да ли је мо­гу­ће да град­ска упра­ва за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, пре­ко ко­је се вр­ше јав­не на­бав­ке за ин­фор­ми­са­ње, ни­је ис­по­што­ва­ла за­кон и ни­је по­сла­ла три по­ну­де раз­ли­чи­тим но­вин­ским ре­дак­ци­ја­ма? Ако и је­сте „ис­по­што­ван за­кон“, тј. ако је би­ло три по­ну­де, он­да су ле­га­ли­сти то ура­ди­ли вр­ло му­ља­ро­шки, вр­ло по­ква­ре­но и вр­ло дри­пач­ки. Нај­ма­ње ле­га­ли­стич­ки. Јер, ко­ме су тра­же­не по­ну­де, ако већ ни­су М НО­ВИ­НА­МА? Мо­жда Врањ­ским, или не­ким но­ви­на­ма из Кру­шев­ца? Ка­ко би но­ви­не из Вра­ња и Кру­шев­ца мо­гле да ин­фор­ми­шу из ра­да ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, кад не из­ла­зе на овом те­ре­ну? Али, о том по­том, ваљ­да ће нас ле­га­ли­сти о то­ме оба­ве­сти­ти? Ако их на­те­ра Ша­бић, или већ не­ко ко мо­же да их на­те­ра. Да­кле, отва­ра­ње јав­них на­бав­ки је по­че­ло на вре­ме, у 13 ча­со­ва, али не ле­зи вра­же. Тач­но у по­ла два, од­но­сно у 13 ча­со­ва и 30 ми­ну­та, са по­ла са­та за­ка­шње­ња, у са­лу у ко­јој за­се­да Ко­ми­си­ја, ула­зи слу­жбе­ни­ца Пи­сар­ни­це и до­но­си до­ку­мен­та­ци­ју. На­вод­но је, ми­мо свих ро­ко­ва, сти­гла још јед­на по­ну­да на кон­курс за ин­фор­ми­са­ње из ра­да ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. У пи­та­њу је она „фа­мо­зна“ фи­р­ма ко­ја је у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре (АПР) упи­са­на као „Срем ин­фо“ и ко­ја је из­да­вач не­ка­квих још „фа­мо­зни­јих“ но­ви­на „Но­ви­не Ми­тро­ви­ца“ – но­ви­на ко­је ина­че не из­ла­зе, осим ако не из­ла­зе тај­но, не­где у Су­р­ду­ли­ци на при­мер, јер их не­ма на ки­о­сци­ма. Пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА ре­а­гу­ју – ово је чист кри­ми­нал. Слу­жбе­ни­ца пи­сар­ни­це не­р­во­зно тр­ља ру­ке. Не­ве­што убе­ђу­је чла­но­ве ко­ми­си­је и при­сут­не да на­вод­но је до­шло до не­ка­кве гре­шке у ра­ду пи­сар­ни­це, па је ето са­да сти­гла још јед­на по­ну­да са за­ка­шње­њем. Све ли­чи на то да се ра­ди о прав­ном си­ло­ва­њу по не­чи­јој на­руџ­би­ни. Пред­став­ни­ци М НО­ВИ­НА пи­та­ју слу­жбе­ни­цу да ли јој је Не­над Ле­ма­јић дао ту по­ну­ду, ка­ко би је уру­чи­ла ми­мо за­кон­ског ро­ка. (На­и­ме, уочи по­чет­ка отва­ра­ња јав­них на­бав­ки, Ле­ма­јић Не­над је ви­ђен ка­ко ула­зи у Град­ску ку­ћу.) Она по­твр­ђу­је да је­сте, „пре пет ми­ну­та“, али већ на­кон не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка са­ма се­бе де­ман­ту­је и ка­же да то „не­ма ни­ка­кве ве­зе са Ле­ма­ји­ћем, она Ле­ма­ји­ћа и не по­зна­је, ни­ка­да га ни­је ни ви­де­ла, ни­ти чу­ла за ње­га, ни­ти зна ко је он“. Ох! Јад­на же­на мо­ра да се ве­о­ма упла­ши­ла. Чла­но­ви ко­ми­си­је су у шо­ку: ОВА­КО НЕ­ШТО ДО СА­ДА НИ­ЈЕ ЗА­БЕ­ЛЕ­ЖЕ­НО У ПРАК­СИ ЈАВ­НИХ НА­БАВ­КИ! Шта се то де­си­ло у ме­ђу­вре­ме­ну? Да ли се то не­ко из­не­на­дио што су се уме­сто је­ди­но по­зва­них „Срем­ских но­ви­на“, на кон­кур­су за ин­фор­ми­са­ње по­ја­ви­ле М НО­ВИ­НЕ (јер ни­ко ни­ком не мо­же да за­бра­ни да уче­ству­је? Да ли је не­ко сти­гао да у ме­ђу­вре­ме­ну отво­ри ко­ве­рат са по­ну­дом М НО­ВИ­НА? Мо­гу­ће?! Уко­ли­ко је не­ко отво­рио ко­ве­рат М НО­ВИ­НА, мо­гао је ви­де­ти да је њи­хо­ва по­ну­да по­вољ­ни­ја? И шта он­да том не­ком пре­о­ста­је. На бр­зи­ну скле­пав не­ка­кву „до­ку­мен­та­ци­ју“ но­ви­на ко­је не из­ла­зе, не би ли са њи­ма оба­рао М НО­ВИ­НЕ на кон­кур­су. До­стој­но нај­кри­ми­нал­ни­јег ума! Чла­но­ви Ко­ми­си­је се хва­та­ју за гла­ву: Ни­су они сви чла­но­ви ДСС-МЕР-а, али вр­ло до­бро зна­ју шта све мо­же да им се де­си. Од­лу­чу­ју да ипак за­вр­ше отва­ра­ње по­ну­да без по­ну­де ко­ја је сти­гла ми­мо за­ко­ни­тог окви­ра. Ве­о­ма хра­бро, зна­ју­ћи са ка­квим све стра­нач­ким са­тра­пи­ма мо­гу има­ти по­сла и сно­си­ти не­ви­ђе­не по­сле­ди­це по сво­ју ег­зи­стен­ци­ју. На­рав­но, иако је све за­пи­снич­ки кон­ста­то­ва­но, мо­же се ла­ко за­ми­сли­ти шта ће се де­си­ти. Ле­га­ли­сти ће ве­ро­ват­но ре­ши­ти да за­кон си­лу­ју до крај­њих гра­ни­ца. Ве­ро­ват­но ће по­ни­шти­ти јав­ну на­бав­ку и по­ка­за­ти да им за­кон ле­жи у то­пу­зу. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 25.01.2012. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦА ЈЕД­НЕ СРА­МО­ТЕ!!! ИН­КВИ­ЗИ­ЦИ­ЈА У ГРАД­СКОЈ КУ­ЋИ!? - ДДС за­бран­нио М НО­ВИ­НЕ за­то што не пи­шу „ка­ко они хо­ће“ Да се не­ким чу­дом по­но­во вра­ти ме­ђу Ср­бе, наш нај­ве­ћи ко­ме­ди­о­граф Бра­ни­слав Ну­шић би пре­сви­снуо од жа­ло­сти што се ро­дио и жи­вео у по­гре­шном ве­ку. Јер, бу­да­ла­шти­не о ко­ји­ма је он пи­сао и ко­ји­ма се на сав глас ру­гао, ле­че­ћи сме­хом љу­де од бу­да­ла, ни­су би­ле ни при­не­ти оно­ме што се де­ша­ва да­нас. Да се, да­кле, не­ким чу­дом Бра­ни­слав Ну­шић по­ја­вио у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, мо­гао би да на­ђе по­до­ста ма­те­ри­ја­ла за сво­је ко­ме­ди­је, по­себ­но у окви­ру Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, на чи­јем се че­лу на­ла­зи на­чел­ни­ца Зо­ри­ца Га­шпар, Ма­да је и она кан­да по­ма­ло про­ма­ши­ла век у ко­ме жи­ви? Јер, по оно­ме што је у ста­њу да ура­ди, би­ла би пра­ви ка­дар Све­те Ин­кви­зи­ци­је из нај­цр­њег до­ба ње­ног де­ло­ва­ња – ка­да су се спа­љи­ва­ле књи­ге и дру­ги спи­си, а по­не­кад и љу­ди. Зо­ри­ца Га­шпар је по већ опро­ба­ном ма­ни­ру Све­те Ин­кви­зи­ци­је, по­след­ње ја­ну­ар­ске сре­де 2011. го­ди­не, за­пле­ни­ла бунт од 150 при­ме­ра­ка М НО­ВИ­НА и за­бра­ни­ла њи­хо­ву по­де­лу уну­тар Град­ске ку­ће. У пи­та­њу је број од 26. ја­ну­а­ра 2011. у ко­ме се отво­ре­но по­ста­вља­ју пи­та­ња о евен­ту­ал­ној зло­у­по­тре­би при­ли­ком тро­ше­ња бу­џет­ских сред­ста­ва на фи­нан­си­ра­ње по­лу­ле­гал­них и под­зем­них „ме­ди­ја“ за уске и лич­не по­тре­бе јед­не по­ли­тич­ке гру­па­ци­је и од­ре­ђе­них по­је­ди­на­ца ко­ји од Срем­ске Ми­тро­ви­це по­ку­ша­ва­ју да на­пра­ве сво­је при­ват­но гув­но. Ово што је ура­ди­ла на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за (не?)обра­зо­ва­ње и (не?)кул­ту­ру за­слу­жи­ло је да уђе у исто­ри­ју беш­ча­шћа „Ми­тро­ви­це, та­ко­зва­не европ­ске ре­ги­је“, иде­је иза ко­је се кри­ју стри­по­ва­ни ли­ко­ви из тај­ног дру­штва ТНТ, ко­ји ма­шта­ју о Ми­тро­ви­ци, као свом соп­стве­ном кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру. На­и­ме, М НО­ВИ­НЕ су се већ пу­ну де­це­ни­ју до­пре­ма­ле у ми­тро­вач­ку град­ску ку­ћу, али ни­ка­да ни­су за­бра­њи­ва­не, ни­ти је за­по­сле­ни­ма би­ва­ло за­бра­ње­но да их чи­та­ју. Они упу­ће­ни­ји ве­ле да Зо­ри­ца Га­шпар и по­ред сво­је не­сум­њи­ве ква­ли­фи­ко­ва­но­сти за по­сло­ве обра­зо­ва­ња, тј. про­све­ти­тељ­ства, кул­ту­ре и цен­зу­ре, ни­ка­да не би до­се­гла то­ли­ке ака­дем­ске ви­си­не у сми­слу по­сло­ва за ко­је је до сад ма­хом би­ла за­ду­же­на Све­та Ин­кви­зи­ци­ја, да јој ни­је на­ре­ди­ло Из­ве­сно Би­ће ко­је ве­дри, обла­чи и бди над Упра­вом, чак и кад она ни­је ту, а на­ро­чи­то кад је­сте. Би­ће о ко­ме је реч је Из­ве­сно Ство­ре­ње ко­је не по­сто­ји на плат­ном спи­ску Град­ске упра­ве, не­ма ни­ка­кву функ­ци­ју у окви­ру град­ске ку­ће, та­ко да се сти­че да Град­ска упра­ва за кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње ве­ге­ти­ра под пер­ма­нент­ним др­жав­ним уда­ром. То Би­ће, ипак, ни­је ни вам­пир, ни дух, иако се сти­че ути­сак да је­сте не­што са­свим спи­ри­ту­ал­но, јер по­се­ду­је ка­би­нет, слу­жбе­ни те­ле­фон и ко-зна-шта-све-још на че­му би обич­ни смрт­ни­ци мо­гли да му по­за­ви­де. Но, на­чел­ни­ца то ни­кад не би при­зна­ла, сто­је­ћи на бра­ни­ку сво­је упра­ве по­но­си­то ка­но кли­су­ри­на. Уза­луд су број­ни за­по­сле­ни у Град­ској упра­ви зва­ли Ре­дак­ци­ју да пи­та­ју „за­што ни­су сти­гле М НО­ВИ­НЕ“, уза­луд смо тра­жи­ли об­ја­шње­ње од Зо­ри­це Га­шпар, ко­ја се ни­је удо­сто­ји­ла чак ни да се ја­ви на на­ше број­не по­зи­ве, а ка­мо ли да пру­жи би­ло ка­кав од­го­вор у ве­зи бр­љо­ти­не ко­ја се де­си­ла. Шта да ра­ди же­на, кад и са­ма ка­же да се она не пи­та за рад сво­је упра­ве, већ да „то од­лу­чу­ју по­ли­ти­ча­ри“. А „по­ли­ти­ча­ри“ ко­ји упра­вља­ју Град­ском упра­вом за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру же­ле да се у но­ви­на­ма пи­ше, што би ре­као глав­ни од њих – „ка­ко ми хо­ће­мо“! Шта зна­чи то – „ка­ко ми хо­ће­мо“? То зна­чи она­ко да се са­кри­ва­ју све бр­љо­ти­не о мо­гу­ћим мал­вер­за­ци­ја­ма, ло­по­влу­ци­ма и оста­лим не­по­доп­шти­на­ма. Ипак, М НО­ВИ­НЕ су дан ка­сни­је, у че­твр­так, на дан Све­тог Са­ве, све­ца за­штит­ни­ка упра­ве ко­је се ба­ви ин­кви­зи­тор­ским по­сло­ви­ма, ор­га­ни­зо­ва­ле по­де­лу ви­ше сто­ти­на при­ме­ра­ка свог по­след­њег бро­ја, ка­ко за за­по­сле­не у Град­ској ку­ћи, та­ко и за број­не гра­ђа­не ко­ји се за­ни­ма­ју за бр­љо­ти­не ко­ји­ма се ба­ве по­је­дин­ци из ло­кал­не вла­сти. Су­де­ћи по њи­хо­вим ко­мен­та­ри­ма, на­чел­ни­ца би мо­ра­ла да се за­ми­сли и да се за­пи­та где ће и шта да ра­ди по­сле сле­де­ћих из­бо­ра. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 18.01.2012. СРА­МО­ТА: АЛАЈ­БЕ­ГО­ВА СЛА­МА ДР­ЖАВ­НИХ ЧИ­НОВ­НИ­КА - КА­КО ДР­ЖА­ВА „ЧУ­ВА“ ДР­ЖАВ­НУ ИМО­ВИ­НУ: Ван­да­ли у при­су­ству вла­сти ур­ни­са­ли згра­ду Агро­се­ме­на У но­ћи из­ме­ђу 16. и 17. но­вем­бра, сре­да на че­твр­так, ро­бу­сни рад­ни­ци обез­бе­ђе­ња ан­га­жо­ва­ног од стра­не Ан­ту­на Ка­и­ћа и Ду­ша­на Ђер­ма­но­ви­ћа на­пу­сти­ли су оку­пи­ра­ну згра­ду Агро­се­ме­на у сте­ча­ју, оста­вља­ју­ћи за со­бом не­ви­ђе­ни лом. Иако је у пи­та­њу згра­да ко­ја при­па­да др­жа­ви, не­ви­ђе­на ма­те­ри­јал­на ште­та ко­ја је оста­ла за овим ван­да­ли­ма, на­чи­ње­на је упра­во у при­су­ству вла­сти. Али, кре­ни­мо ре­дом. По­чет­ком но­вем­бра, ка­ко смо већ пи­са­ли у то вре­ме, под ја­ким обез­бе­ђе­њем, фир­му Агро­се­ме ин­вест, ко­ја се на­ла­зи у згра­ди Агро­се­ме­на у сте­ча­ју, у са­мом цен­тру Срем­ске Ми­тро­ви­це, ушао је Ан­тун Ка­ић, твр­де­ћи да има овла­шће­ња по­треб­на за за­сту­па­ње ове фир­ме, а ка­ко не би до­шло до фи­зич­ког об­ра­чу­на из­ме­ђу „но­вог“ и ак­ту­ел­ног ру­ко­вод­ства, на чи­јем се че­лу на­ла­зи ди­рек­тор Дра­ган Би­сер­чић, по­зва­но је и оде­ље­ње ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је ко­је је не­ко­ли­ко да­на де­жу­ра­ло на ула­зу. Под­се­ћа­ња ра­ди, Ду­шан Ђер­ма­но­вић, Ан­тун Ка­ић и Игор Са­бо су сво­је­вре­ме­но ку­пи­ли ми­тро­вач­ку фир­му Агро­се­ме, пре­во­де­ћи је из дру­штве­ног у при­ват­но вла­сни­штво. У ме­ђу­вре­ме­ну је Агро­се­ме оти­шло у сте­чај, а Игор Са­бо је пре­шао у но­во­о­сно­ва­ну фир­му Агро­се­ме ин­вест, чи­ји је ве­ћин­ски вла­сник ма­ђар­ска фир­ма Ак­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште, раш­чи­стив­ши, ка­ко сам ка­же, ме­ђу­соб­не од­но­се са Ка­и­ћем и Ђер­ма­но­ви­ћем. Игор Са­бо твр­ди да је у пи­та­њу упад у фир­му на осно­ву фал­си­фи­ко­ва­них до­ку­ме­на­та у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре (на­вод­но је Ан­тун Ка­ић пред­ста­вив­ши се као овла­шће­но ли­це про­дао ве­ћин­ски па­кет јед­ној ен­гле­ској фир­ми, Велп Лтд из Лон­до­на, ко­ју за­сту­па Ду­шан Ђер­ма­но­вић), за шта кри­ви­цу сно­си др­жав­ни слу­жбе­ник Су­да, ко­ји је про­пу­стио да узме увид у ва­лид­ност до­ку­ме­на­та. У на­ме­ри да до­ка­же да је у пра­ву, Ан­тун Ка­ић нам је до­ста­вио ко­пи­ју ре­ше­ња из АПР, као и до­пис по­моћ­ни­ка ми­ни­стра еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја др Дра­га­на Ја­њи­ћа, у ко­ме овај ка­же да ни­је би­ло осно­ва за по­сту­па­ње по пра­ву слу­жбе­ног над­зо­ра на зах­тев Иго­ра Са­боа. Ме­ђу­тим, оно што у це­лој овој при­чи не­до­ста­је да би тврд­ња Ан­ту­на Ка­и­ћа др­жа­ла во­ду је – ко га је (Ка­ић Ан­ту­на то јест) овла­стио да бу­де за­кон­ски за­ступ­ник фир­ме Ак­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште? Оно што је већ са­свим из­ве­сно, На­ци­о­нал­ни ис­тра­жни би­ро (ма­ђар­ски ФБИ) во­ди ис­тра­гу по овом пред­ме­ту, а у ми­тро­вач­ком Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­штву под­нет је пред­лог за пред­у­зи­ма­ње ис­тра­жних рад­њи про­тив Ђер­ма­но­вић Ду­ша­на и Ка­ић Ан­ту­на. С об­зи­ром на ефи­ка­сност ре­фор­ми­са­ног срп­ског пра­во­су­ђа, док се не из­ве­ду сви до­ка­зи и не по­ста­ну пра­во­сна­жне пре­су­де у ве­зи са Агро­се­ме­ном, од­но­сно Агро­се­ме Ин­ве­стом, про­те­ћи ће по­при­лич­но во­де Са­вом. На пи­та­ње но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА, упу­ће­но Дра­га­ну Ја­њи­ћу из Ми­ни­стар­ства еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја, шта ће ово ми­ни­стар­ство пред­у­зе­ти по пи­та­њу не­за­ко­ни­тог упи­са у АПР, до­би­ли смо од­го­вор да ни­је њи­хо­во да се ме­ша­ју у та по­сла, то јест да је ако и по­сто­је не­ке не­за­ко­ни­те рад­ње то ствар су­да. Дру­гим ре­чи­ма, Ми­ни­стар­ство је устро­је­но та­ко да се не ме­ша баш пре­ви­ше у свој по­сао? У Основ­ном су­ду у Но­вом Са­ду су нам по­твр­ди­ли да је до­шло до гру­бог про­пу­ста њи­хо­вог слу­жбе­ни­ка, те да су о то­ме оба­ве­ште­ни Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво, Ре­пу­блич­ко јав­но ту­жи­ла­штво, Ми­ни­стар­ство прав­де, као и Аген­ци­ја за при­вред­не ре­ги­стре. На жа­лост, и по­ред то­ли­ко гло­ма­зне др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је, ни­шта ни­је учи­ње­но на за­шти­ти др­жав­не имо­ви­не, с об­зи­ром да је згра­да Агро­се­ме­на у сте­ча­ју на­чи­сто де­мо­ли­ра­на. Сте­чај­ни управ­ник Са­ша Ри­сти­во­је­вић нам је у те­ле­фон­ском раз­го­во­ру ре­као да је он учи­нио све што је у ње­го­вој мо­ћи, тј. да је уред­но оба­ве­стио по­ли­ци­ју, те да за оста­ло тре­ба тра­жи­ти од­го­во­ре од По­ли­ци­је и Ту­жи­ла­штва. У свом са­оп­ште­њу за јав­ност од 18. но­вем­бра По­ли­циј­ска упра­ва у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је ре­кла да су ње­ни слу­жбе­ни­ци шест пу­та по­сту­па­ли по овом пред­ме­ту, те под­не­ли че­ти­ри пре­кр­шај­не и за­при­ми­ли јед­ну кри­вич­ну при­ја­ву због уни­ште­ња ту­ђе ства­ри. Је­ди­но у ве­зи оште­ће­ња др­жав­не имо­ви­не, по све­му су­де­ћи, Др­жа­ва ни­је ре­а­го­ва­ла? Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 21.12.2011. ПРЕД НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊЕ И БО­ЖИЋ­НЕ ПРА­ЗНИ­КЕ: ПО­ЧЕ­ЛА СЕ­ЗО­НА КУ­ПО­ВА­ЊА ПЕ­ТАР­ДИ - От­куд де­ци пе­тар­де? Сва­ке го­ди­не пре но­во­го­ди­шњих и бо­жић­них пра­зни­ка све­до­ци смо ма­сов­не и че­сто не­кон­тро­ли­са­не упо­тре­бе пе­тар­ди. Да је ове го­ди­не већ по­че­ло да „пра­шти“ го­во­ре и му­ке ста­нов­ни­ка ми­тро­вач­ког На­се­ља „Ма­ти­ја Ху­ђи“. Ста­нов­ни­ци овог на­се­ља ко­ји жи­ве у згра­да­ма по­ред ОШ „Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај“ ре­кли су нам да не мо­гу без­бед­но да се кре­ћу због пра­са­ка ни­ма­ло на­ив­них пе­тар­ди из дво­ри­шта ове шко­ле. Тим по­во­дом, кон­так­ти­ра­ли смо ди­рек­то­ра „Зма­је­ве“ шко­ле Зо­ра­на Ђу­ри­ћа ко­ји нам је ре­као да је упо­знат да су у уто­рак, 12. де­цем­бра у школ­ском дво­ри­шту екс­пло­ди­ра­ле, ка­ко је ре­као, три пе­тар­де. Он је до­дао да ће ор­га­ни шко­ле учи­ни­ти све да се ис­тра­жи ко је ба­цио пе­тар­де, као и да ће ак­те­ри би­ти ка­жње­ни уко­ром На­став­нич­ког ве­ћа. Ме­ђу­тим, ово ни­је по­је­ди­нач­ни слу­чај, јер се пра­шта­ње пе­тар­ди чу­је са свих стра­на. Ак­те­ри тих опа­сних ига­ра су обич­но мла­ди, основ­ци и сред­њо­школ­ци, ко­ји по свој при­ли­ци ни­су све­сни да „игра­ње“ са пе­тар­да­ма мо­же да има коб­не по­сле­ди­це за оног ко ба­ца пе­тар­де и про­ла­зни­ке у ур­ба­ној сре­ди­ни где се ова екс­пло­зив­на сред­ства нај­че­шће ко­ри­сте. По­ве­ћа­на про­да­ја пе­тар­ди уве­ли­ко је по­че­ла, а да би се бо­ље упо­зна­ли са оним што ну­ди тр­жи­ште као са­свим ле­гал­ну и ате­сти­ра­ну ро­бу, по­се­ти­ли смо јед­ну од про­дав­ни­ца у ко­ји­ма се про­да­је тзв. пи­ро­тех­нич­ка опре­ма. Ши­ро­ки спек­тар бо­ја, об­ли­ка, ве­ли­чи­на и па­ко­ва­ња пе­тар­ди у овој про­дав­ни­ци пред­ста­вио нам је пи­ро­тех­ни­чар и про­да­вац Бра­ни­слав Ра­ду­ло­вић. – У на­шој про­дав­ни­ци про­да­ју се са­мо ате­сти­ра­не пе­тар­де пет про­из­во­ђа­ча из Хр­ват­ске и Бу­гар­ске. На сва­ком па­ко­ва­њу је ис­так­ну­то упут­ство за упо­тре­бу, као и на­зна­ка од ко­ли­ко го­ди­на се сме­ју ко­ри­сти­ти. Уко­ли­ко се пра­вил­но ко­ри­сте, на­ше пе­тар­де не пред­ста­вља­ју опа­сност. Опа­сне су оне ки­не­ске пе­тар­де ко­је се про­да­ју „на цр­но“ на ули­ца­ма или пи­ја­ци – твр­ди наш са­го­вор­ник до­да­ју­ћи: – Код нас нај­ви­ше до­ла­зе клин­ци, од пр­вог раз­ре­да, па на­да­ље, не­кад у прат­њи ро­ди­те­ља, а не­кад не. Ро­ди­те­љи им ку­пу­ју пе­тар­де, али ту по­сто­је огра­ни­че­ња. Не мо­гу клин­ци од шест, се­дам го­ди­на да ку­пе пе­тар­де на­ме­ње­не за оне из­над 18 го­ди­на, па их ми на то упо­зо­ра­ва­мо. Ра­ду­ло­вић нам је ре­као и да је про­да­ја пе­тар­ди за­ко­ном до­зво­ље­на у рад­ња­ма на­мен­ски од­ре­ђе­ним за про­да­ју екс­пло­зив­них сред­ста­ва, а ин­спек­циј­ске слу­жбе вр­ше кон­тро­лу да ли су ти усло­ви ис­пу­ње­ни. Од на­шег са­го­вор­ни­ка смо са­зна­ли и да нај­ве­ћа по­тра­жња вла­да за нај­ја­чом пе­тар­дом под на­зи­вом „Цр­на удо­ви­ца“ јер има фи­тиљ ко­ји го­ри шест до се­дам се­кун­ди, а пре не­го што екс­пло­ди­ра ис­пу­шта све­тлост цр­ве­не или зе­ле­не бо­је. Да пе­тар­де баш и ни­су јеф­ти­на за­ба­ва го­во­ре и це­не. Па­ко­ва­ња ових „опа­сних игри­ца“ се кре­ћу од 150 до пре­ко 800 ди­на­ра. Би­ло ка­ко би­ло, из­гле­да да се све сво­ди на по­је­ди­не ро­ди­те­ље ко­ји „ами­ну­ју“ опа­сне игре са пе­тар­да­ма не об­ја­снив­ши де­ци да су пе­тар­де ипак екс­пло­зив­на сред­ства ко­ја мо­гу да на­не­су опа­сне по­вре­де. То нам је по­твр­дио и др Жељ­ко Ко­рит­ник, на­чел­ник слу­жбе хит­не по­мо­ћи ми­тро­вач­ког До­ма здра­вља. Др Ко­рит­ник је на­гла­сио да пе­тар­де у за­ви­сно­сти од ја­чи­не мо­гу да на­не­су ма­ње или ве­ће по­вре­де ока, уха, но­са, ру­ке, но­ге, као и опе­ко­ти­не на ру­ка­ма, ле­ђи­ма и гла­ви. Све ове по­вре­де по­не­ка­да мо­гу би­ти и коб­не. Уз под­се­ћа­ње да има и мно­го дру­гих на­чи­на да се мла­ди за­ба­ве или про­ве­се­ле не­го што је ба­ца­ње пе­тар­ди, апе­лу­је­мо на ро­ди­те­ље да скре­ну па­жњу де­ци да ру­ко­ва­ње екс­пло­зи­вом ни­је на­ив­на деч­ја игра. Је­ле­на Јо­ви­чић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 14.12.2011. НА­СИ­ЉЕ У ШКО­ЛИ - По­ша­љи де­те у шко­лу и мо­ли бо­га да се ку­ћи вра­ти жи­во Основ­на шко­ла „Срем­ски фронт“ у Ши­ду по­но­во је у цен­тру па­жње. Де­вој­чи­ца Јо­ва­на Си­мић (13), уче­ни­ца сед­мог раз­ре­да кре­ну­ла је да ско­чи под воз и у по­след­њи час од­у­ста­ла... Јо­ва­на је по­ку­ша­ла да се уби­је 9. но­вем­бра. На сре­ћу, од­у­ста­ла је, а уме­сто да бу­де санк­ци­о­ни­са­на гру­па де­ча­ка ко­ја ју је не­пре­ста­но зло­ста­вља­ла, ка­жњен је њен отац Јо­ви­ца (42), ко­ји је ме­сец да­на ле­жао у за­тво­ру због прет­њи на­сил­ни­ци­ма. Де­вој­чи­ца се са на­си­љем у шко­ли пр­ви пут су­сре­ла још 2009. го­ди­не, ка­да је по­шла у пе­ти раз­ред. Она се та­да са ро­ди­те­љи­ма пре­се­ли­ла из се­ла Ба­чин­ци у Шид, где је по­шла у ОШ „Срем­ски фронт". Од та­да је, ка­ко кроз су­зе при­ча, го­то­во сва­ко­днев­но мал­тре­ти­ра гру­па де­ча­ка. На­зи­ва­ју је по­грд­ним име­ни­ма, до­ба­цу­ју да је „се­љан­ка", „смр­ду­ша", по­ру­чу­ју да се вра­ти на се­ло... – Го­во­ри­ли су ми: „Убиј се! Од­врат­на си!" И та­ко из да­на у дан. Јед­но вре­ме је ижи­вља­ва­ње ма­ло утих­ну­ло, а он­да се пре не­што ви­ше од ме­сец да­на на­ста­ви­ло још же­шће. Ни­сам мо­гла ви­ше да из­др­жим. Оти­шла сам на пру­гу, хте­ла сам да ско­чим под пр­ви воз и уби­јем се - при­се­ћа се Јо­ва­на стра­шних тре­ну­та­ка. Мај­ка Дра­ги­ца (55) ка­же да је кап ко­ја је пре­ли­ла ча­шу 9. но­вем­бра би­ло ка­да је Јо­ва­ни уче­ник, чи­ји је отац бив­ши су­ди­ја, у ко­су уба­цио бу­бу и по­чео на сав глас да је исме­ва. – Око два са­та по под­не по­зва­ла ме је Јо­ва­ни­на дру­га­ри­ца и оба­ве­сти­ла да је она отр­ча­ла из шко­ле, ре­кав­ши да ће се ба­ци­ти под воз. По­гле­да­ла сам на сат и ви­де­ла да је про­шло ви­ше од 15 ми­ну­та, а тре­ба јој де­сет да стиг­не ку­ћи. Јо­ви­цу и ме­не је ухва­ти­ла па­ни­ка. Ни­смо зна­ли на ко­ју стра­ну пре да кре­не­мо да је тра­жи­мо. Сре­ћом, чим смо иза­шли из ку­ће, на­ле­те­ли смо на њу, сву упла­ка­ну. За њом су до­тр­ча­ле и две ње­не дру­га­ри­це - при­ча мај­ка. Јо­ва­на је ре­кла мај­ци да је би­ла очај­на и чвр­сто ре­ше­на да се уби­је. Ипак, у тре­нут­ку је од­у­ста­ла и, ка­ко ка­же, схва­ти­ла да је жи­вот ипак леп. Без об­зи­ра на то, мај­ка Дра­ги­ца и да­ље не спа­ва мир­но јер је Јо­ва­на у те­шкој де­пре­си­ји. – На Феј­сбу­ку је тог да­на на­пи­са­ла: „До­шла сам до пру­ге и ипак схва­ти­ла да је жи­вот са­мо је­дан." Мно­го се бо­јим за њу. Са­да још ви­ше, ка­да је Јо­ви­ца ухап­шен, јер је ве­о­ма ве­за­на за ње­га. Не мо­же да спа­ва. Раз­дра­жљи­ва је. Ра­стро­је­на. Па, она је сва­ког да­на пла­ка­ла и пи­та­ла ме да ли јој смр­ди ко­са. Ин­си­сти­ра­ла је да се сва­ког да­на ку­па. Пи­је ле­ко­ве за сми­ре­ње и по­ди­за­ње рас­по­ло­же­ња. Кад пет ми­ну­та за­ка­сни из шко­ле, поч­нем да дрх­тим - го­во­ри Дра­ги­ца. Јо­ва­нин отац Јо­ви­ца Си­мић, ина­че бив­ши по­ли­ца­јац, иза­шао је из за­тво­ра у про­шли пе­так. Да ли је у на­ме­ри да за­шти­ти сво­ју ћер­ку пре­те­рао или ни­је, то ће утвр­ди­ти суд. Оно што јав­ност тре­ба да ин­те­ре­су­је је­сте ка­ко то да ни­ко од над­ле­жних у шко­ли не зна да гру­па де­ча­ка „из до­брих град­ских ку­ћа“ мал­тре­ти­ра јед­ну де­вој­чи­цу већ пу­не две го­ди­не. Јо­ва­на ка­же да су о то­ме оба­ве­ште­ни и школ­ски пси­хо­лог и школ­ски пе­да­гог. Ка­ко то да ди­рек­тор Љу­бо Ста­ни­ву­ко­вић или ни­је ни­шта знао, или ни­је ни­шта пред­у­зео по том пи­та­њу? За­ни­мљи­во је да не­ки про­свет­ни рад­ни­ци иду чак до­тле да до­во­де у пи­та­ње озбиљ­ност на­ме­ре уче­ни­це Јо­ва­не Си­мић да ско­чи под воз! Ка­ко то да про­свет­ни рад­ни­ци „зна­ју“ шта се де­ша­ва у гла­ви јед­не адо­ле­сцент­ки­ње, а не­ма­ју пој­ма да им се под школ­ским кро­вом вр­ши на­си­ље? Слич­на је си­ту­а­ци­ја у овој шко­ли би­ла и 8. сеп­тем­бра, ка­да је при­ја­вље­но на­си­ље над два­на­е­сто­го­ди­шњим уче­ни­ком Ду­ша­ном Сми­ља­ни­ћем од стра­не про­свет­ног рад­ни­ка. Ни та­да над­ле­жни „ни­су зна­ли“ да од­го­во­ре на пи­та­ње шта се де­си­ло. Пу­сти­ти де­те у шко­лу или екс­кур­зи­ју, да­нас по­ста­је аван­ту­ра? Се­ти­мо се оног до­га­ђа­ја од пре го­ди­ну да­на у Ири­гу, ка­да је гру­па ма­лих ху­ли­га­на из­ба­ци­ла уче­ни­цу кроз про­зор. За ди­рек­то­ра је то би­ла „деч­ја игра“! Се­ти­мо се слу­ча­ја уче­ни­ка ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је Ђор­ђа Ма­риц­ког, ко­ји је по­ги­нуо на екс­кур­зи­ји у Ма­ђар­ској. Ни до да­нас ни­је ре­че­но ко сно­си од­го­вор­ност за ову ве­ли­ку тра­ге­ди­ју? Што би ре­као је­дан наш са­го­вор­ник: По­ша­љи де­те у шко­лу и мо­ли бо­га да се ку­ћи вра­ти жи­во. В. Ћосић Датум: 07.12.2011. НО­ВА ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА У СРЕ­МУ - „Бош“ до­ла­зи у оп­шти­ну Пе­ћин­ци У згра­ди Пред­сед­ни­штва у Бе­о­гра­ду, у при­су­ству пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Бо­ри­са Та­ди­ћа, у че­твр­так 1. де­цем­бра, пот­пи­сан је уго­вор о ре­а­ли­за­ци­ји ин­ве­сти­ци­је не­мач­ке ком­па­ни­је Бош у оп­шти­ни Пе­ћин­ци. Уго­вор о град­њи фа­бри­ке за про­из­вод­њу си­сте­ма бри­са­ча за ауто­мо­би­ле, пот­пи­са­ли су ми­ни­стар еко­но­ми­је Не­бој­ша Ћи­рић, пред­сед­ник оп­шти­не Пе­ћин­ци Си­ни­ша Ву­ков и пред­став­ни­ци Бо­ша. Ова фа­бри­ка, вред­на 70 ми­ли­о­на евра, ко­ја ће до пот­пу­не ре­а­ли­за­ци­је ин­ве­сти­ци­је за­по­шља­ва­ти 620 рад­ни­ка, би­ће ло­ци­ра­на у Рад­ној зо­ни Ши­ма­нов­ци. Том при­ли­ком је пред­сед­ник Ср­би­је, Бо­рис Та­дић, ре­као да да­нас у чи­та­вом све­ту нај­ве­ћа бор­ба је­сте бор­ба за рад­на ме­ста и на­гла­сио да ће Вла­да Ср­би­је оста­ти до кра­ја по­све­ће­на ци­љу за­по­шља­ва­ња гра­ђа­на. – У ве­о­ма ком­плек­сним окол­но­сти­ма до­ла­зак ин­ве­сти­то­ра је ве­ли­ки успех и за­то ће­мо на­ста­ви­ти да ра­ди­мо на до­во­ђе­њу но­вих ин­ве­сти­то­ра. Већ сле­де­ћих да­на има­ће­мо раз­го­во­ре са но­вим по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма из Не­мач­ке и Ита­ли­је – ре­као је пред­сед­ник Та­дић на све­ча­но­сти пот­пи­си­ва­ња. Пред­сед­ник оп­шти­не Пе­ћин­ци, Си­ни­ша Ву­ков, ре­као је да је ин­ве­сти­ци­ја ком­па­ни­је ка­ква је Бош зна­чај­на не са­мо за Пе­ћин­це, већ за це­лу Ср­би­ју. – Са­мо опре­де­ље­ње ком­па­ни­је Бош да се по­зи­ци­о­ни­ра на те­ри­то­ри­ји на­ше оп­шти­не, пред­ста­вља по­твр­ду ис­прав­не ак­тив­не по­ли­ти­ке ко­ју оп­шти­на Пе­ћин­ци во­ди пре­ма ин­ве­сти­то­ри­ма у по­след­њих де­сет го­ди­на. Сам обим и зна­чај ин­ве­сти­ци­је сва­ка­ко уве­ли­ко пре­ва­зи­ла­зи окви­ре ло­кал­не за­јед­ни­це, али оно што же­лим по­себ­но да ис­так­нем је да је оп­шти­на Пе­ћин­ци на пра­ви на­чин од­го­во­ри­ла зах­те­ви­ма ин­ве­сти­то­ра и по­ка­за­ла да има ка­па­ци­тет, спрем­ност и спо­соб­ност да од­го­во­ри на све зах­те­ве ин­ве­сти­то­ра. На­дам се да ће­мо та­ко функ­ци­о­ни­са­ти и у бу­дућ­но­сти. Пот­пи­си­ва­њем овог уго­во­ра оп­шти­на Пе­ћин­ци је до­би­ла нај­зна­чај­ни­ју ре­фе­рен­цу до са­да и она пред­ста­вља отво­рен по­зив свим оста­лим ин­ве­сти­то­ри­ма, да до­ђу и уве­ре се у ка­па­ци­те­те ко­је оп­шти­на Пе­ћин­ци има – из­ја­вио је Си­ни­ша Ву­ков. Пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Пе­ћин­ци, Жив­ко Мар­ко­вић, на­гла­ша­ва да је до­ла­зак ком­па­ни­је Бош у пе­ћи­нач­ку оп­шти­ну зна­ча­јан из ви­ше раз­ло­га, али пре све­га са аспек­та ре­ша­ва­ња про­бле­ма не­за­по­сле­но­сти на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не. – До­ла­зак Бо­ша је зна­ча­јан и сто­га што смо раз­го­во­ре око ове ин­ве­сти­ци­је во­ди­ли ше­сна­ест ме­се­ци. За то вре­ме су пред­став­ни­ци Бо­ша вр­ши­ли де­таљ­не ана­ли­зе не са­мо ло­ка­ци­је, већ и укуп­ног ам­би­јен­та по­сло­ва­ња. Сто­га је од­лу­ка Бо­ша по­ру­ка и оста­лим по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма из Не­мач­ке да без ика­квих про­бле­ма мо­гу да ула­жу у Ср­би­ју. Ми смо се као оп­шти­на на овај на­чин по­ка­за­ли као од­лич­на ло­ка­ци­ја за ула­га­ње. Ми­слим да ни­је слу­чај­но ни оно што се до са­да до­га­ђа­ло, јер ми већ са­да има­мо око 40 ком­па­ни­ја ко­је по­слу­ју на на­шој те­ри­то­ри­ји и то из­у­зет­но сна­жних ком­па­ни­ја са сјај­ним ре­фе­рен­ца­ма. У тим ком­па­ни­ја­ма ра­ди пре­те­жно до­ма­ћа рад­на сна­га и за оче­ки­ва­ти је да ће од 620 рад­ни­ка, ко­је ће упо­сли­ти Бош, ве­ћи­на би­ти са на­шег те­ре­на, по­што је и по­ли­ти­ка ком­па­ни­је да пре све­га за­по­шља­ва ло­кал­но ста­нов­ни­штво – ка­же Жив­ко Мар­ко­вић. Ка­ко нам је ре­као, иако то ни­је ре­че­но при­ли­ком пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра, по ње­го­вом ду­бо­ком уве­ре­њу ово је тек пр­ва фа­за ин­ве­сти­ци­је, јер су пред­став­ни­ци Бо­ша при­ли­ком оби­ла­ска ло­ка­ци­је, ис­ка­за­ли по­тре­бу за још јед­ном слич­ном ло­ка­ци­јом, што је прак­тич­но на­ја­ва про­ши­ре­ња ка­па­ци­те­та. Пре­ма по­да­ци­ма ком­па­ни­је, про­да­ја у про­шлој го­ди­ни пре­ма­ши­ла је 47 ми­ли­јар­ди евра, а из­ван Не­мач­ке оства­ру­ју 77 од­сто тог нов­ца. У ма­тич­ној зе­мљи, Бош има 112.000 за­по­сле­них, док у ино­стран­ству за­по­шља­ва 164.000 рад­ни­ка. Ду­шан Срећ­ков Датум: 23.11.2011. „ОКУ­ПА­ЦИ­ЈА“ ПРЕД­У­ЗЕ­ЋА АГРО­СЕ­МЕ ИН­ВЕСТ (3) - Ван­да­ли ур­ни­са­ли згра­ду Агро­се­ме­на У но­ћи из­ме­ђу про­шле сре­де и че­тврт­ка ро­бу­сни рад­ни­ци обез­бе­ђе­ња ан­га­жо­ва­ног од стра­не Ан­ту­на Ка­и­ћа и Ду­ша­на Ђер­ма­но­ви­ћа на­пу­сти­ли су оку­пи­ра­ну згра­ду Агро­се­ме­на у сте­ча­ју, оста­вља­ју­ћи за со­бом не­ви­ђе­ни лом. По­чет­ком ме­се­ца, ка­ко смо већ пи­са­ли у прет­ход­на два бро­ја, под ја­ким обез­бе­ђе­њем, фир­му Агро­се­ме ин­вест, ко­ја се на­ла­зи у згра­ди Агро­се­ме­на у сте­ча­ју, у са­мом цен­тру Срем­ске Ми­тро­ви­це, ушао је Ан­тун Ка­ић, твр­де­ћи да има овла­шће­ња по­треб­на за за­сту­па­ње ове фир­ме, а ка­ко не би до­шло до фи­зич­ког об­ра­чу­на из­ме­ђу „но­вог“ и ак­ту­ел­ног ру­ко­вод­ства, на чи­јем се че­лу на­ла­зи ди­рек­тор Дра­ган Би­сер­чић, по­зва­но је и оде­ље­ње ми­тро­вач­ке по­ли­ци­је ко­је је не­ко­ли­ко да­на де­жу­ра­ло на ула­зу. Под­се­ћа­ња ра­ди, Ду­шан Ђер­ма­но­вић, Ан­тун Ка­ић и Игор Са­бо су сво­је­вре­ме­но ку­пи­ли ми­тро­вач­ку фир­му Агро­се­ме, пре­во­де­ћи је из дру­штве­ног у при­ват­но вла­сни­штво. У ме­ђу­вре­ме­ну је Агро­се­ме оти­шло у сте­чај, а Игор Са­бо је пре­шао у но­во­о­сно­ва­ну фир­му Агро­се­ме ин­вест, чи­ји је ве­ћин­ски вла­сник ма­ђар­ска фир­ма Ац­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште, раш­чи­стив­ши ка­ко сам ка­же ме­ђу­соб­не од­но­се са Ка­и­ћем и Ђер­ма­но­ви­ћем. Игор Са­бо твр­ди да је у пи­та­њу упад у фир­му на осно­ву фал­си­фи­ко­ва­них до­ку­ме­на­та у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре (на­вод­но је Ан­тун Ка­ић пред­ста­вив­ши се као овла­шће­но ли­це про­дао ве­ћин­ски па­кет јед­ној ен­гле­ској фир­ми,Велп Лтд из Лон­до­на, ко­ју за­сту­па Ду­шан Ђер­ма­но­вић), за шта кри­ви­цу сно­си др­жав­ни слу­жбе­ник Су­да, ко­ји је про­пу­стио да узме увид у ва­лид­ност до­ку­ме­на­та. У на­ме­ри да до­ка­же да је у пра­ву, Ан­тун Ка­ић нам је до­ста­вио ко­пи­ју ре­ше­ња из АПР, као и до­пис по­моћ­ни­ка ми­ни­стра еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја др Дра­га­на Ја­њи­ћа, у ко­ме овај ка­же да ни­је би­ло осно­ва за по­сту­па­ње по пра­ву слу­жбе­ног над­зо­ра на зах­тев Иго­ра Са­боа. Ме­ђу­тим, оно што у це­лој овој при­чи не­до­ста­је да би тврд­ња Ан­ту­на Ка­и­ћа др­жа­ла во­ду је – ко га је (Ка­ић Ан­ту­на то јест) овла­стио да бу­де за­кон­ски за­ступ­ник фир­ме Ац­та­ра ин­вест из Бу­дим­пе­ште? Оно што је већ са­свим из­ве­сно, На­ци­о­нал­ни ис­тра­жни би­ро (ма­ђар­ски ФБИ) во­ди ис­тра­гу по овом пред­ме­ту, а у ми­тро­вач­ком Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­штву под­нет је пред­лог за пред­у­зи­ма­ње ис­тра­жних рад­њи про­тив Ђер­ма­но­вић Ду­ша­на и Ка­ић Ан­ту­на. В. Ћо­сић Датум: 16.11.2011. ПРОТЕСТИ ПРЕД ГРАДСКОМ КУЋОМ - Рупе на Путевима У сре­ду, 9. но­вем­бра рад­ни­ци Пу­те­ва на­ста­ви­ли су штрајк про­тест­ном во­жњом ми­тро­вач­ким ули­ца­ма по­сле ко­је су се оку­пи­ли ис­пред Град­ске ку­ће да би, ка­ко су нам ре­кли, скре­ну­ли па­жњу јав­но­сти на сво­је про­бле­ме. Да под­се­ти­мо, рад­ни­ци Пу­те­ва сту­пи­ли су у ге­не­рал­ни штрајк 1. но­вем­бра тра­же­ћи ис­пла­ту за­о­ста­лих за­ра­да, пут­них тро­шко­ва, али и пре­и­спи­ти­ва­ње при­ва­ти­за­ци­је ове фир­ме. Осла­ња­ју­ћи се на по­моћ Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју, рад­ни­ци Пу­те­ва че­ка­ли су до­ла­зак пред­став­ни­ка но­во­сад­ске Аген­ци­је у Срем­ску Ми­тро­ви­цу, на раз­го­во­ре са вла­сни­ци­ма и ру­ко­вод­ством пред­у­зе­ћа, ка­ко би се утвр­ди­ле не­пра­вил­но­сти у при­ва­ти­за­ци­ји и да­ља бу­дућ­ност пред­у­зе­ћа. Пред­став­ни­ци Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју из Но­вог Са­да до­шли су на са­ста­нак у Пу­те­ве у че­твр­так, 10. но­вем­бра ка­ко је уна­пред и за­ка­за­но. Са­стан­ку су при­су­ство­ва­ли и вла­сни­ца пред­у­зе­ћа На­да Зми­ја­нац, ди­рек­тор Пе­ра Иса­ко­вић, прав­ник син­ди­ка­та Пу­те­ва Ср­би­је Сло­бо­дан Ла­ло­вић и пред­став­ни­ци штрај­кач­ког од­бо­ра. Иако смо стр­пљи­во са­че­ка­ли до­ла­зак пред­став­ни­ка Аген­ци­је ка­ко би од њих до­би­ли ин­фор­ма­ци­је о бу­дућ­но­сти Пу­те­ва, на груб на­чин смо ис­те­ра­ни из са­ле за са­стан­ке. Обра­зло­же­ње пред­став­ни­ка Аген­ци­је би­ло је да они ни­су ду­жни да да­ју би­ло ка­кве из­ја­ве. Дан ка­сни­је, у пе­так, 11. но­вем­бра при­мио нас је ди­рек­тор Пу­те­ва Пе­ра Иса­ко­вић ко­ји је ре­као да је до за­сто­ја у ис­пла­ти пла­та и пут­них тро­шко­ва рад­ни­ци­ма до­шло због то­га што на­ру­чи­о­ци по­сло­ва ни­су из­ми­ри­ли сво­ја ду­го­ва­ња пред­у­зе­ћу. – Ми смо пред­у­зе­ће ко­је је ве­за­но за др­жав­не по­сло­ве. Пре­ма мо­јим са­зна­њи­ма ра­ди се ре­ба­ланс бу­џе­та за Вој­во­ди­ну и до са­да је из др­жав­ног бу­џе­та у Вој­во­ди­ну сти­гло 667 ми­ли­о­на од ко­јих ми оче­ку­је­мо да нам бу­ду пре­ба­че­на од­ре­ђе­на сред­ства. Ре­че­но нам је да ће се сред­ства ис­пла­ти­ти 1. и 15. но­вем­бра и 1. де­цем­бра, али до са­да још ни­шта ни­смо до­би­ли. Чим нам се упла­те сред­ства на ра­чун пред­у­зе­ћа ко­ји је бло­ки­ран због ду­га од око 45 ми­ли­о­на ди­на­ра, за­о­ста­ле за­ра­де ће рад­ни­ци­ма би­ти ис­пла­ће­не – ка­же Пе­ра Иса­ко­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, пред­став­ни­ци Аген­ци­је ко­ји су дан ра­ни­је (10. но­вем­бар) би­ли у пред­у­зе­ћу, оба­вља­ли су ре­дов­ну кон­тро­лу ко­ја се ра­ди сва­ких 30 да­на да би се утвр­ди­ло по­сто­је ли од­сту­па­ња или не­пра­вил­но­сти у ра­ду пред­у­зе­ћа ко­је је при­ва­ти­зо­ва­но. Иса­ко­вић ка­же и да је на са­стан­ку у Пу­те­ви­ма, пред­став­ни­ци­ма Аген­ци­је да­та на увид сва нео­п­ход­на до­ку­мен­та­ци­ја, а за де­се­так да­на, они ће упра­ви пред­у­зе­ћа и вла­сни­ку под­не­ти свој на­лаз са пред­ло­гом ме­ра ко­је тре­ба да се у пред­у­зе­ћу пре­ду­зму. – По­сле са­стан­ка, са њи­хо­ве стра­не ни­је би­ло ни­кав­ких ко­мен­та­ра, а рас­та­ли смо се уз кон­ста­та­ци­ју да ће пла­те би­ти ис­пла­ће­не чим но­вац ко­ји др­жа­ва ду­гу­је пу­тар­ским фир­ма­ма бу­де упла­ћен. Ми че­ка­мо ту упла­ту сва­ки дан и стал­но нам обе­ћа­ва­ју, у пе­так или по­не­де­љак. Ја ту не мо­гу ни­шта да ура­дим. По­след­њу пла­ту смо при­ми­ли 15. ју­ла и од та­да кре­ће ова си­ту­а­ци­ја због ка­шње­ња са сред­стви­ма из бу­џе­та. Ни­ко се ово­ме ни­је на­дао, ми смо увек би­ли до­бра фир­ма, ни­ка­да ни­смо штрај­ко­ва­ли. Не знам за­што рад­ни­ци тра­же рас­кид уго­во­ра о при­ва­ти­за­ци­ји. Ја­ко ми је жао што је до ово­га до­шло, јер ја сам у овој фир­ми већ 30 го­ди­на, а од ка­да је пред­у­зе­ће при­ва­ти­зо­ва­но, сву до­ку­мен­та­ци­ју ре­дов­но до­ста­вљам Аген­ци­ји за при­ва­ти­за­ци­ју на увид. У при­ва­ти­за­ци­ју смо ушли на­да­ју­ћи се про­ши­ре­њу про­из­вод­ње, ку­пи­ли смо 11 но­вих ка­ми­о­на, уве­ћа­ли про­из­вод­њу са 200 на 500 до 600 ми­ли­о­на, уго­во­ри­ли смо мно­ге по­сло­ве, али ову си­ту­а­ци­ју ни­ко ни­је мо­гао да пред­ви­ди – ре­као нам је ди­рек­тор Пу­те­ва Пе­ра Иса­ко­вић. Иса­ко­вић је на кра­ју ре­као да не зна ка­ко ће се ства­ри да­ље од­ви­ја­ти и до ка­да ће рад­ни­ци штрај­ко­ва­ти, али да зим­ска слу­жба Пу­те­ва стар­ту­је 1. де­цем­бра уз по­што­ва­ње ми­ни­му­ма про­це­са ра­да ко­ји је га­ран­то­ван За­ко­ном о штрај­ку. Ј. Јо­ви­чић Фо­то. Ж. Пе­трас Датум: 09.11.2011. ШТРАЈК У МИ­ТРО­ВАЧ­КИМ ПУ­ТЕ­ВИ­МА - „Са­мо да не про­ђе­мо као Про­ва­мин“ Рад­ни­ци ми­тро­вач­ког пред­у­зе­ћа А. Д. Пу­те­ви, у уто­рак, 1. но­вем­бра сту­пи­ли су у ге­не­рал­ни штрајк тра­же­ћи ис­пла­ту за­о­ста­лих за­ра­да, пут­них тро­шко­ва, али и пре­и­спи­ти­ва­ње при­ва­ти­за­ци­је фир­ме. У сре­ду, 2. но­вем­бра при­ли­ком на­ше по­се­те овом пред­у­зе­ћу, раз­го­ва­ра­ли смо са пред­став­ни­ци­ма штрај­кач­ког од­бо­ра да би се упо­зна­ли са раз­ло­зи­ма ко­ји су рад­ни­ке на­ве­ли на про­тест. – Тра­жи­мо да нам се ис­пла­те за­ра­де за ав­густ и сеп­тем­бар ме­сец, као и че­ти­ри пут­на тро­шка. Фир­ма је у бло­ка­ди већ 70 да­на, а све у ве­зи по­сло­ва­ња је про­бле­ма­тич­но. То­ком по­след­ња два ме­се­ца ви­ше пу­та смо кон­так­ти­ра­ли на­шег ди­рек­то­ра Пе­ру Иса­ко­ви­ћа, ко­ји стал­но обе­ћа­ва да ће нам за­ра­де би­ти ис­пла­ће­не, али од то­га не­ма ни­шта. За­ка­за­ли смо су­срет са гра­до­на­чел­ни­ком Бра­ни­слвом Не­ди­мо­ви­ћем и пред­сед­ни­ком Скуп­шти­не гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Алек­сан­дром Про­да­но­ви­ћем, ко­ји­ма же­ли­мо да из­ло­жи­мо наш про­блем, ма­да ни­смо до­би­ли по­врат­ну ин­фор­ма­ци­ју ка­да ће­мо би­ти при­мље­ни код њих – ка­же Ми­лан Сто­ја­но­вић, се­кре­тар са­мо­стал­ног син­ди­ка­та Пу­те­ва. Пре­ма ре­чи­ма Сто­ја­но­ви­ћа, ко­рен про­бле­ма овог пред­у­зе­ћа ле­жи у ло­ше оба­вље­ној при­ва­ти­за­ци­ји ко­ја је из­вр­ше­на 2008. го­ди­не. – Од ка­да су На­да Зми­ја­нац и Ду­шан Бо­ро­ви­ца ку­пи­ли Пу­те­ве и по­ја­ви­ли се као но­ви вла­сни­ци, кре­ће ла­га­ни су­но­врат на­шег пред­у­зе­ћа ко­ји је кул­ми­ни­рао по­чет­ком ове го­ди­не ка­да су кре­ну­ла ра­зна за­ду­жи­ва­ња, иси­са­ва­ње ка­пи­та­ла из пред­у­зе­ћа и бло­ка­да ра­чу­на фир­ме. Због то­га смо у ок­то­бру кон­так­ти­ра­ли Аген­ци­ју за при­ва­ти­за­ци­ју ко­ја је оста­ви­ла рок од 30 да­на за ис­пра­вља­ње не­до­ста­та­ка ве­за­них за ис­пла­ту за­о­ста­лих за­ра­да и бло­ка­ду ра­чу­на, а тај рок ис­ти­че 10. но­вем­бра. До та­да оста­је­мо у штрај­ку, а он­да оче­ку­је­мо рас­кид при­ва­ти­за­ци­је ка­да би тре­ба­ло да Аген­ци­ја уз по­моћ ло­кал­не са­мо­у­пра­ве иза­бе­ре сте­чај­ног управ­ни­ка. У сва­ком слу­ча­ју, ми оста­је­мо у штрај­ку до­кле год нам се не ис­пла­те на­ше за­о­ста­ле за­ра­де и пут­ни тро­шко­ви, без об­зи­ра на то ко­ли­ко ће услу­ге на­шег пред­у­зе­ћа би­ти нео­п­ход­не у на­ред­ном пе­ри­о­ду, а Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју не­ка да­ље ре­ша­ва про­бле­ме ко­ји се ти­чу при­ва­ти­за­ци­је пред­у­зе­ћа – твр­ди Сто­ја­но­вић. Рад­ни­ци Пу­те­ва ве­о­ма су озло­ја­ђе­ни но­во­на­ста­лим ста­њем у њи­хо­вом пред­у­зе­ћу ко­је је го­ди­на­ма уна­зад успе­шно по­сло­ва­ло, што нам је по­твр­дио и Го­ран Јо­ва­но­вић, члан штрај­кач­ког од­бо­ра. – Рад­ни­ци су се до са­да до­ви­ја­ли ка­ко су зна­ли и уме­ли, до­зво­ље­ни ми­ну­си, че­ко­ви, кар­ти­це, по­зај­ми­це, али са­да је до­шло „до дна“. Љу­ди ви­ше не­ма­ју основ­на сред­ства за ег­зи­стен­ци­ју, не мо­гу да са­ста­ве крај с кра­јем и ни­је им ја­сно ка­ко је фир­ме ко­ја је по­зи­тив­но и успе­шно по­сло­ва­ла, од­јед­ном по­ста­ла гу­би­таш и ду­жна је на све стра­не – при­ча Јо­ва­но­вић до­да­ју­ћи: – Бло­ки­ра­ни смо од стра­не НИС-а ко­ји нам до­ба­вља го­ри­во, ма­зи­во, би­ту­мен, сит­ни до­ба­вља­чи та­ко­ђе тра­же сво­је, бан­ке пут­ша­ју ме­ни­це, а пла­та не­ма. Рад­ни­ци Пу­те­ва ни­ка­да до са­да ни­су штрај­ко­ва­ли, за њих је то, ка­ко ка­жу, но­во ис­ку­ство, али си­ту­а­ци­ја је та­ква да из­бо­ра ни­је би­ло. – Оче­ку­је­мо ве­ли­ку по­моћ ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, јер сма­тра­мо да смо као пред­у­зе­ће по­треб­ни овом гра­ду. Иде зи­ма, тре­ба чи­сти­ти снег, има­мо и уго­во­ре­не по­сло­ве са Гра­дом, али ни­смо у ста­њу да их из­вр­ша­ва­мо, јер смо у бло­ка­ди ско­ро 45 ми­ли­о­на. Не мо­же­мо да на­ба­вља­мо ни го­ри­во, ни ма­зи­ва, јед­но­став­но не­ма­мо са чи­ме да ра­ди­мо. Ако ни­ко не бу­де хтео да нас при­ми, ре­као је Јо­ва­но­вић, ра­ди­ка­ли­зо­ва­ће­мо про­тест из­во­же­њем на­ше ме­ха­ни­зав­ци­је на ули­цу. Ми не же­ли­мо да ства­ра­мо ха­ос у гра­ду ко­ји је већ до­вољ­но на­па­ћен. Же­ли­мо са­мо да љу­ди ви­де шта се са на­ма де­ша­ва. Ако ни­шта дру­го, оти­ћи­ће­мо су сте­чај, а рад­ни­ци на би­ро, као што је био слу­чај са свим оста­лим фир­ма­ма ко­је су про­па­ле у овом гра­ду. Сра­мо­та је да је ова­ко до­бра фир­ма про­па­ла због ло­ше при­ва­ти­за­ци­је, а на­ша при­ча све ви­ше под­се­ћа на слу­чај Про­ва­ми­на ко­га је та­ко­ђе Бо­ро­ви­ца ку­пио. Сви зна­мо ка­ко се то за­вр­ши­ло и шта је би­ло са рад­ни­ци­ма и фир­мом. За са­да, ми се у сла­ду са сво­јим мо­гућ­но­сти­ма бо­ри­мо да се ова при­ча ипак не по­но­ви – ре­као нам је Го­ран Јо­ва­но­вић. Рад­ни­ке Пу­те­ва „бо­ли“ и чи­ње­ни­ца да про­цес при­ва­ти­за­ци­је ни­је до кра­ја за­вр­шен. Ка­ко су нам ре­кли, фир­ма Пу­те­ви је ку­пље­на на рок от­пла­те од шест го­ди­на на се­дам ра­та, а вла­сник је пла­тио тек три ра­те до са­да. За­то рад­ни­ци Пу­те­ва тра­же од Аген­ци­је рас­кид уго­во­ра о при­ва­ти­за­ци­ји на че­га, ка­ко ка­жу, има­ју пот­пу­но пра­во. Ј. Јо­ви­чић Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 02.11.2011. ПРИ­ТИ­САК НА МЕ­ДИ­ЈЕ: ЗА­ШТО ВИ­СО­КИ ФУНК­ЦИ­О­НЕ­РИ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-МЕР- а ТУ­ЖЕ НО­ВИ­НА­РЕ М НО­ВИ­НА (9) - ЗЛО­У­ПО­ТРЕ­БА БУ­ЏЕ­ТА? - Шта у ве­зи фи­нан­си­ра­ња пар­тиј­ских „удру­же­ња гра­ђа­на“ од јав­но­сти кри­је Зо­ри­ца Га­шпар? Иако су М НО­ВИ­НЕ, по­зи­ва­ју­ћи се на За­кон о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја, под­не­ле зах­тев на­чел­ни­ци Упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт Зо­ри­ци Га­шпар у ко­ме тра­же да им се (М НО­ВИ­НА­МА и јав­но­сти) пру­же на увид ко­пи­је из­ве­шта­ја о ра­ду од­ре­ђе­них удру­же­ња гра­ђа­на (њих де­вет, углав­ном оних Ле­ма­јић Не­на­да и Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја) – на­чел­ни­ца Га­шпар се ни­је удо­сто­ји­ла ни да од­го­во­ри. Ни­је хте­ла, ил ни­је сме­ла, враг би је знао (?) – што би у оној сво­јој чу­ве­ној пе­сми (по­е­ми) ре­као пе­сник Пе­ро Зу­бац. Тек, ја­сно је да се не­што не же­ли јав­но ре­ћи, или се же­ли мо­жда са­кри­ти? Зло­у­по­тре­ба бу­џе­та? Шта кри­је Зо­ри­ца Га­шпар, кад иг­но­ри­ше зах­тев М НО­ВИ­НА, иако је у ње­ној упра­ви, због од­би­ја­ња да се до­би­ју на увид тра­же­не ин­фор­ма­ци­је, ин­тер­ве­ни­сао и др­жав­ни по­ве­ре­ник за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја Ро­до­љуб Ша­бић. Упра­во је пи­са­ње о чу­де­сном на­чи­ну рас­по­де­ле сред­ста­ва удру­же­њи­ма гра­ђа­на („ин­кри­ми­ни­са­ни“ текст под на­зи­вом „Удру­же­ње љу­би­те­ља бу­џе­та“) био раз­лог за ту­жбе дво­ји­це ви­со­ких ло­кал­них функ­ци­о­не­ра про­тив но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА. У пи­та­њу је, да­кле, текст ко­ји се од­но­си на до­де­лу сред­ста­ва за ра­зна удру­же­ња гра­ђа­на пре­ко упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, на чи­јем се че­лу фор­мал­но на­ла­зи Зо­ри­ца Га­шпар, а ко­јом (то је јав­на тај­на) не­фор­мал­но и вр­ло кон­крет­но упра­вља Ле­ма­јић Не­над. Зар но­си­о­ци ло­кал­не вла­сти Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић и Не­над Ле­ма­јић ми­сле да је мо­рал­но да, са не­ка­квим за ту свр­ху осно­ва­ним удру­же­њи­ма гра­ђа­на, кон­ку­ри­шу у упра­ви ко­ју во­ди њи­хо­ва пар­тиј­ска дру­га­ри­ца, ко­ја по прак­си ко­ја ва­жи по пи­та­њу пар­тиј­ске ди­сци­пли­не мо­ра да их слу­ша? Је ли за­кон о су­ко­бу ин­те­ре­са за њих тек обич­на спрд­ња? За­што го­спо­да Ле­ма­јић и Ра­до­са­вље­вић ни­су са свим тим сво­јим „не­вла­ди­ним“ про­гра­ми­ма кон­ку­ри­са­ли на ни­воу Ре­пу­бли­ке, По­кра­ји­не, или не­ке дру­ге упра­ве, ко­ја ни­је у по­се­ду њи­хо­ве стран­ке? Ко­ли­ко би та­да до­би­ли сред­ста­ва? Са­мим ова­квим на­чи­ном, де­о­бе па­ра сво­јим стра­нач­ким дру­го­ви­ма и исто­ми­шље­ни­ци­ма, зар ни­је из­врг­ну­та ру­глу сва­ка нор­мал­ност на по­љу не­вла­ди­ног сек­то­ра? То­ком про­шле го­ди­не (за ову го­ди­ну се по­да­ци кри­ју то­ли­ко да мо­ра да ин­тер­ве­ни­ше и сам др­жав­ни по­ве­ре­ник за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја Ро­до­љуб Ша­бић), од не­што ма­ње од три и по ми­ли­о­на, тач­ни­је 3.365.600 ди­на­ра, 661.000, од­но­сно сва­ки пе­ти ди­нар је упла­ћен на ра­чун не­ког од удру­же­ња Ле­ма­јић Не­на­да и Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја. Сва­ки пе­ти ди­нар, или 20 од­сто од укуп­них сред­ста­ва. Ни­је ле­по кад се то об­зна­ни и кад но­ви­нар ста­ви иро­ни­чан на­слов „Удру­же­ње љу­би­те­ља бу­џе­та“. То за­и­ста, ако се са­зна, мо­же и Ле­ма­ји­ћу и Ра­до­са­вље­ви­ћу, као јав­ним рад­ни­ци­ма са нео­спор­ним вр­ли­на­ма, да на­не­се ве­ли­ку „не­ма­те­ри­јал­ну ште­ту“. Или, ка­ко се не­кад го­во­ри­ло у пра­во­суд­ном жар­го­ну – ду­шев­не бо­ло­ве. Па, ако је то све та­ко ле­по и чи­сто, ако ту не­ма ни­ка­квог су­ко­ба ин­те­ре­са, за­што он­да Га­шпар Зо­ри­ца од­би­ја да јав­но­сти на увид до­ста­ви ко­пи­је из­ве­шта­ја о ра­ду са тач­ним опи­си­ма ак­тив­но­сти, да­ту­ми­ма и ме­сти­ма одр­жа­ва­ња у 2010. го­ди­ни. Мо­жда још ни­су на­пи­са­ни? Мо­жда се тек сад пи­шу? Мо­жда ни­кад не би ни би­ли на­пи­са­ни да М НО­ВИ­НЕ ни­су отво­ри­ле то пи­та­ње? Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 26.10.2011. ПРИ­ТИ­САК НА МЕ­ДИ­ЈЕ: ЗА­ШТО ВИ­СО­КИ ФУНК­ЦИ­О­НЕ­РИ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-МЕР- а ТУ­ЖЕ НО­ВИ­НА­РЕ М НО­ВИ­НА (8) - Сва­ки пе­ти ди­нар из бу­џе­та до­би­ла жи­во­пи­сна удру­же­ња гра­ђа­на Н. Ле­ма­јића­ и В. Ра­до­са­вље­вића­ По­сле ви­ше не­у­спе­лих на­чи­на да се ста­не на пут М НО­ВИ­НА, пре све­га во­ђе­њем спе­ци­јал­ног фи­нан­сиј­ског ра­та, глав­ни про­та­го­ни­сти ве­се­ле гру­па­ци­је ДСС-МЕР, ко­ју пред­во­ди па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац Ле­ма­јић Не­над из­гле­да да тра­же по­моћ оних ин­сти­ту­ци­ја ко­јих би по не­кој ло­ги­ци са­ми мо­ра­ли би­ти ра­до ви­ђе­не му­ште­ри­је. Ка­ко смо већ ре­кли у ра­ни­јим тек­сто­ви­ма Ле­ма­јић Не­над и Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић ту­же но­ви­на­ре М НО­ВИ­НА, сва­ки од ове дво­ји­це тра­жи нов­ча­ну од­ште­ту, цр­ка­ви­цу од по по­ла ми­ли­о­на (ди­на­ра, раз­у­ме се), јер по њи­ма ис­па­да да се о љу­ди­ма ко­ји се ба­ве јав­ним по­слом не сме јав­но го­во­ри­ти и кри­ти­ко­ва­ти. Мо­жда ми­сле да је њи­хов јав­ни по­сао њи­хо­ва при­ват­на ствар? Кан­да су он­да (по та­квом схва­та­њу) и па­ре по­ре­ских об­ве­зни­ка при­ват­на ствар по­је­ди­на­ца ко­ји вр­ше јав­не функ­ци­је? За­ни­мљи­во је да се ту­жбе ове дво­ји­це пар­тиј­ских ком­па­њо­на у јед­ној ства­ри по­ду­да­ра­ју. У пи­та­њу је текст ко­ји се од­но­си на до­де­лу сред­ста­ва за ра­зна удру­же­ња гра­ђа­на пре­ко упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, на чи­јем се че­лу фор­мал­но на­ла­зи Зо­ри­ца Га­шпар, а ко­јом (то је јав­на тај­на) не­фор­мал­но и вр­ло кон­крет­но упра­вља Ле­ма­јић Не­над. Зар но­си­о­ци ло­кал­не вла­сти Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић и Не­над Ле­ма­јић ми­сле да је мо­рал­но да, са не­ка­квим за ту свр­ху осно­ва­ним удру­же­њи­ма гра­ђа­на, кон­ку­ри­шу у упра­ви ко­ју во­ди њи­хо­ва пар­тиј­ска дру­га­ри­ца, ко­ја по прак­си ко­ја ва­жи по пи­та­њу пар­тиј­ске ди­сци­пли­не мо­ра да их слу­ша? Је ли за­кон о су­ко­бу ин­те­ре­са за њих тек обич­на спрд­ња? За­што го­спо­да Ле­ма­јић и Ра­до­са­вље­вић ни­су са свим тим сво­јим „не­вла­ди­ним“ про­гра­ми­ма кон­ку­ри­са­ли на ни­воу Ре­пу­бли­ке, По­кра­ји­не, или не­ке дру­ге упра­ве, ко­ја ни­је у по­се­ду њи­хо­ве стран­ке? Ко­ли­ко би та­да до­би­ли сред­ста­ва? Са­мим ова­квим на­чи­ном, де­о­бе па­ра сво­јим стра­нач­ким дру­го­ви­ма и исто­ми­шље­ни­ци­ма, зар ни­је из­врг­ну­та ру­глу сва­ка нор­мал­ност на по­љу не­вла­ди­ног сек­то­ра? То­ком про­шле го­ди­не (за ову го­ди­ну се по­да­ци кри­ју то­ли­ко да мо­ра да ин­тер­ве­ни­ше и сам др­жав­ни по­ве­ре­ник за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја Ро­до­љуб Ша­бић), од не­што ма­ње од три и по ми­ли­о­на, тач­ни­је 3.365.600 ди­на­ра, 661.000, од­но­сно сва­ки пе­ти ди­нар је упла­ћен на ра­чун не­ког од удру­же­ња Ле­ма­јић Не­на­да и Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја. Сва­ки пе­ти ди­нар, или 20 од­сто од укуп­них сред­ста­ва. Ни­је ле­по кад се то об­зна­ни и кад но­ви­нар ста­ви иро­ни­чан на­слов „Удру­же­ње љу­би­те­ља бу­џе­та“. То за­и­ста, ако се са­зна, мо­же и Ле­ма­ји­ћу и Ра­до­са­вље­ви­ћу, као јав­ним рад­ни­ци­ма са нео­спор­ним вр­ли­на­ма, да на­не­се ве­ли­ку „не­ма­те­ри­јал­ну ште­ту“. Или, ка­ко се не­кад го­во­ри­ло у пра­во­суд­ном жар­го­ну – ду­шев­не бо­ло­ве. Ка­ко то из­ме­ри­ти, бо­го ми­ли... Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 19.10.2011. ПРИ­ТИ­САК НА МЕ­ДИ­ЈЕ: ЗА­ШТО ВИ­СО­КИ ФУНК­ЦИ­О­НЕ­РИ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС – МЕР-а ТУ­ЖЕ НО­ВИ­НА­РЕ М НО­ВИ­НА (7) - Шта сме­та Ле­ма­јић Не­на­ду? Пи­та­ње ко­је ће по­ста­ви­ти сва­ко ко иоле ло­гич­ни­је раз­ми­шља је­сте за­што су Ле­ма­јић Не­над и Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је тек не­дав­но ре­ши­ли да ту­же но­ви­на­ре М НО­ВИ­НА и да од њих тра­же нов­ча­ну на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те, од­но­сно, ка­ко се то ра­ни­је зва­ло, „ду­шев­не бо­ло­ве“. Ко­ји је то ин­стру­мент ко­ји ме­ри ова­кву вр­сту бо­ло­ва, од­но­сно при­лич­но ап­стракт­не у ту­жба­ма фор­му­ли­са­не не­ма­те­ри­јал­не ште­те, ви­де­ће­мо кад се окон­ча су­да­ни­ја са овом дво­ји­цом ви­со­ких функ­ци­о­не­ра ДСС–МЕР по­ли­тич­ке гру­па­ци­је. Те­шко је из ово­га за­кљу­чи­ти да им је ста­ло са­мо до па­ра. Ле­ма­јић Не­над вр­ло мо­гу­ће ме­сеч­но за­ра­ђу­је ону „цр­ка­ви­цу“ од по­ла ми­ли­о­на ди­на­ра, ко­ли­ко на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те по­тра­жу­је од но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА. Уоста­лом, и ви­ше од те „бед­не сво­ти­це“ мо­же да се до­би­је са­мо од тих број­них удру­же­ња гра­ђа­на чи­ји су осни­ва­чи и чел­ни­ци Ле­ма­јић и Ра­до­са­вље­вић, а ко­ја су до са­да из­да­шно фи­нан­си­ра­на из упра­ве на чи­јем је че­лу фор­мал­но њи­хо­ва пар­тиј­ска дру­га­ри­ца Зо­ри­ца Га­шпар. Сад, да ли због те „при­вр­же­но­сти“ у фи­нан­си­ра­њу, или из раз­ло­га што на­чел­ни­цу Га­шпар са­мо мр­зи да јав­но­сти пре­зен­ту­је ка­ко се вр­ши фи­нан­си­ра­ње удру­же­ња гра­ђа­на ње­них ка­ма­ра­да, тек М НО­ВИ­НЕ су би­ле при­ну­ђе­не да се обра­ћа­ју и Ро­до­љу­бу Ша­би­ћу, др­жав­ном по­ве­ре­ни­ку за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја, зах­те­ва­ју­ћи да он слу­жбе­ним пу­тем на­те­ра на­чел­ни­цу да пру­жи јав­но­сти ин­фор­ма­ци­ју о на­чи­ну тро­ше­ња па­ра по­ре­ских об­ве­зни­ка. Што се ти­че Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја, по на­чи­ну на ко­ји тра­жи од­ште­ту од М НО­ВИ­НЕ, мо­жда је у пи­та­њу и чи­ста су­је­та бив­шег ко­но­ба­ра ко­ји је по­сле 5. ок­то­бра 2000. по­стао ло­кал­на „фа­ца“. Он лич­но не­што и не­ма раз­ло­га да се осе­ћа де­ран­жи­ра­но, по­себ­но не по­ли­тич­ки. То на ко­ји је на­чин Стам­бе­на за­дру­га ПРО­ГРЕС – СМ, чи­ји је ди­рек­тор ње­гов зет, до­би­ја­ла по­сло­ве у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ди­ску­та­бил­на је ствар. Све би то би­ло мно­го јед­но­став­ни­је да шу­рак Ва­си­ли­је ни­је био ви­со­ки функ­ци­о­нер ДСС-а и Ди­рек­ци­је за из­град­њу, те да ње­го­ва се­стра, од­но­сно су­пру­га ди­рек­то­ра Стам­бе­не за­дру­ге ни­је би­ла члан Управ­ног од­бо­ра по­ме­ну­те Ди­рек­ци­је, од ко­је је до­тич­на Стам­бе­на за­дру­га до­би­ја­ла по­сло­ве. Уоста­лом, ако Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је ни­је био у су­ко­бу ин­те­ре­са, ка­ко твр­ди, шта га се он­да лич­но сма­тра да ли је ње­гов зет до­би­јао по­сло­ве „по пе-есу“, не­ве­за­но за род­бин­ске од­но­се и за­што би због пи­са­ња но­ви­на био ту не­што на­ро­чи­то увре­ђен. Дру­га је ствар Ле­ма­јић Не­над. Јер Ле­ма­јић Не­над по све­му су­де­ћи има мр­зост на М НО­ВИ­НЕ и но­ви­на­ре овог срем­ског не­дељ­ни­ка. По­тро­ши­ти го­ди­шње на сто­ти­не хи­ља­да евра за пар­тиј­ску про­па­ган­ду пре­ко Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, јав­них под­у­зе­ћа и уста­но­ва, да би се др­жа­ли под кон­тро­лом но­ви­на­ри и ме­ди­ји ко­је не­фор­мал­но уре­ђу­је ДСС–МЕР, сва­ка­ко ни­је „бес­пла­тан ру­чак“ за по­сле­ни­ке „сед­ме си­ле“ и „осме ру­пе на сви­ра­ли“. И кад се ту он­да по­ја­ве не­ке М НО­ВИ­НЕ ко­је штр­че и ква­ре слат­ку хар­мо­ни­ју из­ме­ђу ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и ме­ди­ја, он­да Ле­ма­јић Не­над мо­ра има­ти мр­зост на те но­ви­нар­ске без­о­бра­шти­не. Јер, бо­же мој шта има ту М НО­ВИ­НЕ да стал­но пи­та­ју за не­ка­кву мо­гу­ћу зло­у­по­тре­бу са­мо­до­при­но­са? Ка­ко дру­ги ме­ди­ји ле­по ни­шта не пи­та­ју? Шта ту има не­ко ко­ме се пет го­ди­на узи­ма­ју па­ре од пла­те да се осе­ћа опљач­ка­ним јер му, бо­же мој, Ле­ма­јић ни­је до­ста­вио из­ве­штај о ре­а­ли­за­ци­ји са­мо­до­при­но­са ко­ји је ис­те­као још пре по­ла го­ди­не? Ка­ко дру­ги ме­ди­ји о то­ме ле­по ћу­те? И ле­по пи­шу ка­ко у Срем­ској Ми­тро­ви­ци са де­е­се­сов­ско­ме­ров­ском ло­кал­ном вла­шћу цве­та цве­ће, отва­ра­ју се но­ва рад­на ме­ста, ра­ди фон­та­на у град­ском пар­ку и уоп­ште ужи­ван­ци­ја јед­на. Шта има М НО­ВИ­НЕ сад да ла­пр­да­ју пред из­бо­ре? По­зна­то је да град­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја у Срем­ској Ми­тро­ви­ци већ во­ди спе­ци­јал­ни фи­нан­сиј­ски рат про­тов М НО­ВИ­НА. Осим што је за­бра­ње­на ди­стри­бу­ци­ја но­ви­на у Град­ској ку­ћи, из ДСС-МЕР-ов­ских упра­ва ста­вље­на је за­бра­на за би­ло ка­кво огла­ша­ва­ње у М НО­ВИ­НА­МА. Ме­ђу­тим, ни то ни­је би­ло до­вољ­но, па се са­да М НО­ВИ­НА­МА об­у­ста­вља­ју ис­пла­те ра­чу­на за огла­ша­ва­ње и из упра­ва ко­је ни­су под кон­тро­лом ДСС-МЕР-а. На при­мер, бло­ки­ра­но је пла­ћа­ње ра­чу­на за огла­се ко­је је у М НО­ВИ­НА­МА об­ја­ви­ла Град­ска упра­ва за по­љо­при­вре­ду. Због то­га смо се ви­ше пу­та обра­ћа­ли де­кла­ри­са­ном „чла­ну ДС-а“, гра­до­на­чел­ни­ку Бра­ни­сла­ву Не­ди­мо­ви­ћу, али он је по оно­ме што се мо­же за­кљу­чи­ти на ли­ни­ји сво­јих по­ли­тич­ких ше­фо­ва из ДСС-МЕР-а. Сво­јим ба­ха­тим по­на­ша­њем, ДСС-МЕР очи­глед­но же­ли да ста­ви до зна­ња сво­јим ко­а­ли­ци­о­ним парт­не­ри­ма да је он „га­зда у ку­ћи“ иако од њих, ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра то јест, има ма­ње од­бор­ни­ка у град­ској скуп­шти­ни. Ка­ко би био за­дат „за­вр­шни уда­рац“ у фи­нан­сиј­ском ра­ту про­тив је­ди­ног ме­ди­ја ко­ји „та­ла­са“ пред из­бо­ре, до­пла­зе и ту­жбе Ле­ма­ји­ћа Не­на­да и Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја. Али, шта да се ра­ди, све је то игра што би ре­као Ле­ма­јић Не­над. Ла­ко је ње­му да то ка­же, не­ка об­ја­сни то они­ма ко­ји­ма је и три од­сто из­два­ја­ња за са­мо­до­при­нос мно­го, па за­то ми­сле да има­ју пра­во да зна­ју ка­ко се тро­ше њи­хо­ве па­ре. Или, још бо­ље, не­ка об­ја­сни то они­ма ко­ји до­че­ку­ју још јед­ну зи­му без по­сла, па­ра за гре­ја­ње и хра­ну. Од играч­ке не­кад бу­де плач­ке, го­во­ри­ло се кад­год, док су се ства­ри са људ­ским суд­би­на­ма схва­та­ле озбиљ­но. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 12.10.2011. ПРИ­ТИ­САК НА МЕ­ДИ­ЈЕ: ЗА­ШТО ВИ­СО­КИ ФУНК­ЦИ­О­НЕ­РИ МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-МЕР- а ТУ­ЖЕ НО­ВИ­НА­РЕ М НО­ВИ­НА (6) - Уби­ти пти­цу ру­га­ли­цу По­сле ви­ше не­у­спе­лих на­чи­на да се ста­не на пут М НО­ВИ­НА, пре све­га во­ђе­њем спе­ци­јал­ног фи­нан­сиј­ског ра­та, глав­ни про­та­го­ни­сти ве­се­ле гру­па­ци­је ДСС-МЕР, ко­ју пред­во­ди па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац Ле­ма­јић Не­над из­гле­да да тра­же по­моћ оних ин­сти­ту­ци­ја чи­је би по не­кој ло­ги­ци са­ми мо­ра­ли би­ти ра­до ви­ђе­не му­ште­ри­је. Са свих стра­на но­ви­на­ри­ма М НО­ВИ­НА сти­жу из­ве­сне прет­ње, пре све­га због отва­ра­ња број­них пи­та­ња ве­за­них за не­пра­вил­но­сти у вр­ше­њу ло­кал­не вла­сти ДСС-МЕР гру­па­ци­је, а је­дан од на­чи­на да се но­ви­на­ри за­у­ста­ве у свом из­ве­шта­ва­њу на стра­ни­ца­ма овог не­дељ­ни­ка су кан­да и ту­жбе. Јед­на од ту­жби ко­ја је не­дав­но сти­гла на адре­су М НО­ВИ­НА упу­ће­на је од стра­не Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ви­со­ког функ­ци­о­не­ра ми­тро­вач­ког огран­ка ДСС-а, тре­нут­но на функ­ци­ји по­моћ­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка за не­ка пи­та­ња. Го­спо­дин Ва­си­ли­је ту­жи М НО­ВИ­НЕ, глав­ног уред­ни­ка и но­ви­на­ра ко­ји је пи­сао од­ре­ђе­не тек­сто­ве и тра­жи да му се на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те (не­кад се то зва­ло „ду­шев­ни бол“) ис­пла­ти ни ма­ње ни ви­ше не­го по­ла ми­ли­о­на, бро­јем 500.000,00 ди­на­ра. Те­шко је за­ми­сли­ти ко­ли­ко би го­спо­дин Ва­си­ли­је тра­жио да не­ким слу­ча­јем тр­пи ма­те­ри­јал­ну ште­ту, уме­сто не­ма­те­ри­јал­не то јест. Го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић се на­шао не­ма­те­ри­јал­но оште­ћен због чак три тек­ста об­ја­вље­на у М НО­ВИ­НА­МА, бро­је­ви 494, 495 и 498, од­но­сно од 8. ју­на, 15. ју­на и 6. ју­ла ове го­ди­не. У тим тек­сто­ви­ма пи­са­ли смо о по­сло­ви­ма Стам­бе­не за­дру­ге „Про­грес СМ“, чи­ји су осни­ва­чи чла­но­ви по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић, ко­ја је до­би­ја­ла по­сло­ве пре­ко Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да, где су у упра­вљач­ком ти­му та­ко­ђе се­де­ли чла­но­ви по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић. Тим по­во­дом смо кон­так­ти­ра­ли и го­спо­ди­на Ра­до­са­вље­ви­ћа, али је он од­би­јао сва­ки раз­го­вор за М НО­ВИ­НЕ. Ту­жби свог пар­тиј­ског и ком­па­њо­на у вр­ше­њу вла­сти, при­дру­жио се и чо­век ко­га ов­де сви до­жи­вља­ва­ју као си­ву еми­нен­ци­ју ми­тро­вач­ке ло­кал­не са­мо­у­пра­ве Ле­ма­јић Не­над, ко­ји на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те, као и Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је, тра­жи од но­ви­на­ра, глав­ног уред­ни­ка и из­да­ва­ча М НО­ВИ­НА 500.000 ди­на­ра. Ле­ма­јић је, по соп­стве­ном ви­ђе­њу, не­ма­те­ри­јал­но оште­ћен због на­пи­са у тек­сто­ви­ма УДРУ­ЖЕ­ЊЕ ГРА­ЂА­НА ЉУ­БИ­ТЕ­ЉА БУ­ЏЕ­ТА, ДА ЛИ ЧО­ВЕК КО­ЈИ ЈЕ УПРО­ПА­СТИО МИ­ТРО­ВИ­ЦУ ЖЕ­ЛИ ДА УПРО­ПА­СТИ И РУ­МУ, НЕ­НАД ЛЕ­МА­ЈИЋ ЧО­ВЕК ИЗ ПОД­ЗЕ­МЉА и МУ­КЕ С ПРУ­ЖНИМ ПРЕ­ЛА­ЗОМ И ЛО­КАЛ­НИМ ПО­ЛИ­ТИЧ­КИМ ПОД­ЗЕ­МЉЕМ, об­ја­вље­ним у бро­је­ви­ма 495, 499 и 502 М НО­ВИ­НА од 15. ју­на 13. ју­ла и 3. ав­гу­ста. У тим тек­сто­ви­ма но­ви­на­ри М НО­ВИ­НА по­ста­вља­ли су Ле­ма­јић Не­на­ду мно­га пи­та­ња на ко­је овај ни­је же­лео да од­го­во­ри. О тро­ше­њу сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са, бу­џет­ских сред­ста­ва итд. Ле­ма­јић Не­над ни­кад ни­је но­ви­на­ри­ма био за­ни­мљив као при­ват­на, већ као по­ли­тич­ка и јав­на лич­ност, ко­ја од­ре­ђу­је суд­би­ну гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це. Па­ре ко­је он на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те пу­тем Су­да тра­жи од но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА мо­жда ће ко­нач­но би­ти до­бар раз­лог да се Ле­ма­јић по­ја­ви у јав­но­сти и поч­не да об­ја­шња­ва оно што до са­да ни­је же­лео: о тро­ше­њу сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са, удру­же­њи­ма гра­ђа­на, тро­ше­њу сред­ста­ва за при­ват­ну ме­диј­ско по­ли­тич­ку про­мо­ци­ју о тро­шку по­ре­ских об­ве­зни­ка итд. За­ни­мљи­во је да се ту­жбе ове дво­ји­це пар­тиј­ских ком­па­њо­на у јед­ној ства­ри по­ду­да­ра­ју. У пи­та­њу је текст ко­ји се од­но­си на до­де­лу сред­ста­ва за ра­зна удру­же­ња гра­ђа­на пре­ко упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, на чи­јем се че­лу фор­мал­но на­ла­зи Зо­ри­ца Га­шпар, а ко­јом (то је јав­на тај­на) не­фор­мал­но и вр­ло кон­крет­но упра­вља Ле­ма­јић Не­над. Зар но­си­о­ци ло­кал­не вла­сти Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић и Не­над Ле­ма­јић ми­сле да је мо­рал­но да, са не­ка­квим за ту свр­ху осно­ва­ним удру­же­њи­ма гра­ђа­на, кон­ку­ри­шу у упра­ви ко­ју во­ди ње­и­хо­ва пар­тиј­ска дру­га­ри­ца, ко­ја по прак­си ко­ја ва­жи по пи­та­њу пар­тиј­ске ди­сци­пли­не мо­ра да их слу­ша? Је ли за­кон о су­ко­бу ин­те­ре­са за њих тек обич­на спрд­ња? За­што го­спо­да Ле­ма­јић и Ра­до­са­вље­вић ни­су са свим тим сво­јим „не­вла­ди­ним“ про­гра­ми­ма кон­ку­ри­са­ли на ни­воу Ре­пу­бли­ке, По­кра­ји­не, или не­ке дру­ге упра­ве, ко­ја ни­је у по­се­ду њи­хо­ве стран­ке? Ко­ли­ко би та­да до­би­ли сред­ста­ва? Са­мим ова­квим на­чи­ном, де­о­бе па­ра сво­јим стра­нач­ким дру­го­ви­ма и исто­ми­шље­ни­ци­ма, зар ни­је из­врг­ну­та ру­глу сва­ка нор­мал­ност на по­љу не­вла­ди­ног сек­то­ра? Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 05.10.2011. ПРИ­ТИ­САК НА МЕ­ДИ­ЈЕ 5 - ПРЕ­ВА­РА ГРА­ЂА­НА ТЕ­ШКА ПРЕ­КО МИ­ЛИ­ОН ЕВРА: Ко је про­дао 30 ста­но­ва као „кра­де­ну ро­бу“? У тек­сту ко­ји на­во­ди у сво­јој ту­жби про­тив но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА, број 498 од 6. ју­ла ове го­ди­не, на 6. стра­ни из из­ве­шта­ја ЈП Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­це о по­сло­ви­ма ко­је је у јав­ном сек­то­ру до­би­ја­ла стам­бе­на за­дру­га на чи­јем се че­лу на­ла­зи Ђор­ђе Па­нић, зет Ва­си­ли­ја Ра­до­са­вље­ви­ћа, у са­мом вр­ху из­ве­шта­ја сто­ји је­дан ве­о­ма илу­стра­ти­ван по­да­так. Од­но­сно да је из­град­њу стам­бе­ног објек­та број 12 у на­се­љу М. П. Ка­ме­њар ра­ди­ло Пред­у­зе­ће „Про­грес Апа­тин“ РЈ Срем­ска Ми­тро­ви­ца и да му је за то упла­ћен из­нос од 2.963.652,31 ди­нар. Око три ми­ли­о­на он­да­шњих но­ва­ца. Би­ли су то ста­но­ви чи­ја је из­град­ња фи­нан­си­ра­на из Фон­да со­ли­дар­но­сти. То се де­ша­ва­ло у пе­ри­о­ду од 2001. до 2002. го­ди­не, у вре­ме ка­да је Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић био ди­рек­тор ЈП за стам­бе­не услу­ге, пред­у­зе­ћа ко­је је оба­вља­ло струч­не прав­не и тех­нич­ке по­сло­ве за по­тре­бе Фон­да со­ли­дар­но­сти. Ствар је ура­ђе­на та­ко „струч­но“ да се ста­но­ви из згра­де брпј 12 у Ка­ме­ња­ру не мо­гу укњи­жи­ти, јер пре по­чет­ка град­ње ни­је при­ба­вље­на са­гла­сност Ди­рек­ци­је за имо­ви­ну Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Кон­кре­тан зах­тев за укњи­жбу ста­на од­би­јен је пред Су­дом у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, па су куп­ци ста­но­ви оста­вље­ни на це­ди­лу. Као да су ку­пи­ли кра­де­ну ро­бу. Ако не­ко и по­ми­сли да је у ди­вљач­ком ка­пи­та­ли­зму ка­кав вла­да у овој зе­мљи, мно­гим не­са­ве­сним при­ват­ним ин­ве­сти­то­ри­ма омо­гу­ће­но да по­слу­ју по си­сте­му узми па­ре и бе­жи, ка­ко ко­мен­та­ри­са­ти си­ту­а­ци­ју у ко­јој се др­жа­ва, у овом слу­ча­ју је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, по­на­ша као по­ме­ну­ти ин­ве­сти­то­ри ко­ји гра­бе па­ре и бе­же? Елем, у на­се­љу Ка­ме­њар у Срем­ској Ми­тро­ви­ци 30 ку­па­ца ста­но­ва ко­ји су гра­ђе­ни сред­стви­ма со­ли­дар­не стам­бе­не из­град­ње већ де­ве­ту го­ди­ну не мо­гу да укњи­же сво­је ста­но­ве, као да су их ку­пи­ли од гра­ђе­вин­ске ма­фи­је, а не од ми­тро­вач­ке оп­шти­не. Ова­квих при­ме­ра има још (згра­да у Бло­ку Б на при­мер), али овом при­ли­ком ће­мо се за­др­жа­ти са­мо на при­ме­ру Ка­ме­ња­ра, јер је ода­тле и кре­ну­ло на­ше за­ни­ма­ње за по­сло­ва­ње стам­бе­не за­дру­ге, а због че­га нас ту­жи Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић. При­ча о тим спор­ним ста­но­ви­ма по­че­ла је кра­јем 2002. го­ди­не ка­да је згра­да број 12 у стам­бе­ном на­се­љу Мар­ко Пе­ри­чин Ка­ме­њар за­вр­ше­на и ка­да су пр­ви ста­на­ри по­че­ли да се усе­ља­ва­ју. Ве­ро­ват­но не тре­ба на­гла­ша­ва­ти ко­ли­ко ја би­ла сре­ћа тих љу­ди ко­ји су до кро­ва над гла­вом до­шли та­ко што су са Фон­дом со­ли­дар­не стам­бе­не из­град­ње скло­пи­ли ого­вор о ку­по­ви­ни ста­на на де­сет го­ди­на. Уче­шће је би­ло де­сет од­сто укуп­не це­не, а оста­так је раз­би­јен на 120 јед­на­ких ме­сеч­них ра­та. Али, у це­лој при­чи то је ма­ње ва­жно. Ва­жно је да згра­да у мо­мен­ту усе­ља­ва­ња ни­је би­ла укњи­же­на, али су ста­на­ри до­би­ли чвр­сте га­ран­ци­је да ће то „уско­ро би­ти за­вр­ше­но“. У ме­ђу­вре­ме­ну се Фонд стам­бе­не со­ли­дар­не из­град­ње, чи­ји је пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра та­да био ка­дар ДСС-а Ра­до­је Па­вло­вић, уга­сио и сви по­сло­ви Фон­да су пре­шли у над­ле­жност Оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца и та­да­шњег пред­сед­ни­ка Оп­шти­не Зо­ра­на Ми­шче­ви­ћа. Опе­ра­тив­не ства­ри у ве­зи по­сло­ва Фон­да ра­ди­ла је Ди­рек­ци­ја за из­град­њу оп­шти­не ко­ја је би­ла под чвр­стом вла­шћу ДСС. То уско­ро оте­гло се све до но­вем­бра 2008. го­ди­не. За сво то вре­ме куп­ци ре­дов­но пла­ћа­ју сво­је ра­те, ре­дов­но им се дуг ре­ва­ло­ри­зу­је и ре­дов­но им се за­ра­чу­на­ва ка­ма­та за евен­ту­ал­но ка­шње­ње пла­ћа­ња ме­сеч­не ра­те. У но­вем­бру 2008. го­ди­не је згра­да број 12 ко­нач­но укњи­же­на, али као вла­сни­штво Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. То је зна­чи­ло да ни­ко од ку­па­ца по­ме­ну­тих ста­но­ва ни­је мо­гао да оства­ри сво­је пра­во из ку­по­про­дај­ног уго­во­ра и укњи­жи се као вла­сник без са­гла­сно­сти Ре­пу­блич­ке ди­рек­ци­је за имо­ви­ну, као вла­ди­ног те­ла. То је по­твр­дио и пр­во­сте­пе­ни, а ка­сни­је и Ви­ши суд у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, од­ба­цу­ју­ћи зах­тев за укњи­жбу јед­ног од ку­па­ца. Не­и­ма­ри из ДСС су та­ко пре­ва­ри­ли 30 ку­па­ца ко­ји су ку­пи­ли ста­но­ве у гра­ди број 12 у на­се­љу Ка­ме­њар. Са­да им се обе­ћа­ва хе­пи­енд и то у ви­ду Слу­жбе за ка­та­стар и не­по­крет­но­сти у чи­ју над­ле­жност пре­ла­зе зе­мљи­шне књи­ге. На­вод­но, ка­ко твр­де ДСС прав­ни­ци, они исти ко­ји су на­ка­рад­но укњи­жи­ли це­лу згра­ду, ка­да то све пре­ђе у над­ле­жност Ка­та­стра, ствар ће би­ти ре­ше­на. При том не об­ја­шња­ва­ју шта ће би­ти основ за укњи­жбу. Јер, ов­де ни­је ствар у то­ме ко укњи­жа­ва не­по­крет­ност, већ на осно­ву че­га. Ако је др­жа­ва Ср­би­ја, од­но­сно ње­на Вла­да, по ре­ше­њу и обра­зло­же­њу Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, вла­сник ста­но­ва, ка­ко ће ти ста­но­ви би­ти укњи­же­ни као вла­сни­штво по­је­ди­нач­них ку­па­ца, не­вла­сни­ка? Или је у пи­та­њу не­ка дру­га­чи­ја прав­на на­у­ка. Из­вла­че­ћи на­во­де за сво­ју ту­жбу про­тив но­ви­на­ра М НО­ВИ­НА из кон­тек­ста це­ло­куп­ног пи­са­ња о про­бле­ми­ма ко­је са са­мо­во­љом по­је­ди­них функ­ци­о­не­ра ло­кал­не вла­сти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци има­ју гра­ђа­ни, Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је из­бе­га­ва да по­ме­не скан­дал у ве­зи про­да­је 30 ста­но­ва со­ли­дар­но­сти у на­се­љу Ка­ме­њар (због че­га се во­ди по­ли­циј­ска ис­тра­га) и ка­ква је ње­го­ва уло­га у ве­зи са тим. А упра­во је из­град­ња те згра­де био по­вод да но­ви­на­ри поч­ну да ис­тра­жу­ју ме­ђу­соб­не ве­о­ма бли­ске од­но­се из­ме­ђу ак­ту­ел­не ло­кал­не вла­сти и Стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС СМ. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 28.09.2011. ПРИ­ЗНА­ЊЕ „КА­ПЕ­ТАН МИ­ША АНА­СТА­СИ­ЈЕ­ВИЋ“ - Нај­у­спе­шни­ји Срем­ци При­зна­ња „Ка­пе­тан Ми­ша Ана­ста­си­је­вић“ за под­руч­је Сре­ма за 2011. го­ди­ну до­де­ље­ња су нај­у­спе­шни­јим по­је­дин­ци­ма и ко­лек­ти­ви­ма у че­твр­так, 22. сеп­тем­бра у Ста­рој Па­зо­ви. При­зна­ња у ви­ду пла­ке­те и злат­ни­ка са ли­ком нај­чу­ве­ни­јег до­бро­тво­ра и пред­у­зет­ни­ка из 19. ве­ка, Ка­пе­та­на Ми­ше, до­де­љу­ју се у окви­ру про­јек­та „Пут ка вр­ху“, ко­ји за­јед­нич­ки ре­а­ли­зу­ју Фа­кул­тет тех­нич­ких на­у­ка Но­ви Сад и Ме­диа ин­вент из Но­вог Са­да, под по­кро­ви­тељ­ством При­вред­не ко­мо­ре Вој­во­ди­не и Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре. Све­ча­но­сти по­во­дом до­де­ле при­зна­ња, из­ме­ђу оста­лих, при­су­ство­ва­ли су и пр­ви чо­век Ста­ре Па­зо­ве Го­ран Јо­вић и на­чел­ник Срем­ског окру­га Са­ва Али­шић, а на­гра­де је уру­чио пе­сник Пе­ро Зу­бац. На­гра­ду за до­при­нос раз­во­ју пред­у­зет­ни­штва у Сре­му до­био је пред­сед­ник Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Оп­шта бол­ни­ца Срем­ска Ми­тро­ви­ца је на­гра­ђе­на за пру­жа­ње услу­га на ви­со­ком ни­воу. За нај­бо­ље јав­но пред­у­зе­ће у Сре­му за 2011. го­ди­ну про­гла­ше­но је ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид На­та­ша Цвјет­ко­вић до­бит­ник је ово­го­ди­шњег при­зна­ња у ка­те­го­ри­ји Нај же­на Сре­ма. При­зна­ње за нај­бо­љу ком­па­ни­ју у Сре­му при­па­ло је срем­ско­ми­тро­вач­кој фир­ми Ме­тал­фер стил мил, док је оп­шти­на Ириг до­би­ла при­зна­ње за нај­у­спе­шни­ју ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву у Сре­му. На­гра­ђе­не су и ком­па­ни­је Ђур­ђе­вић из Су­бо­ти­шта, Руд­нап аграр из Ру­ме, ТЕ - ТО из Срем­ске Ми­тро­ви­це, Фе­ро­монт гру­па из Ста­ре Па­зо­ве, Ме­тал флекс из Но­ве Па­зо­ве и Гру­бин екс­порт им­порт. До­бит­ни­ци овог при­зна­ња су и Ви­со­ка шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја за обра­зо­ва­ње вас­пи­та­ча у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ба­ња „Тер­мал“ Врд­ник, Уста­но­ва за не­го­ва­ње кул­ту­ре „Срем“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це, Цви­ко Кру­нић, ди­рек­тор ком­па­ни­је Ме­ди­ус плус из Но­ве Па­зо­ве, фир­ма Џо­кеј из Но­ве Па­зо­ве, по­ро­ди­ца Ју­ри­шић из Шуљ­ма, пред­у­зе­ће је По­љо­плод из Ги­бар­ца, као и ком­па­ни­ја Гом­бит из Ин­ђи­је. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 21.09.2011. ШИД - На­став­ник на­ср­нуо на уче­ни­ка У Основ­ној шко­ли Срем­ски фронт у Ши­ду 8. сеп­тем­бра на ча­су ма­те­ма­ти­ке у јед­ном од оде­ље­ња сед­мог раз­ре­да до­го­дио се ин­ци­дент у ком је на­став­ник Бра­ни­слав Ву­че­но­вић ис­ту­као јед­ног од уче­ни­ка, два­на­е­сто­го­ди­шњег Ду­ша­на. Ду­ша­но­ва мај­ка Су­за­на је из­ја­ви­ла да је на­став­ник ње­ног си­на ухва­тио за око­врат­ник ма­ји­це, сру­шио са сто­ли­це и ву­као по по­ду. - На­став­ник Бра­ни­слав Ву­че­но­вић је мог си­на, ко­ји је­два има 35 ки­ло­гра­ма ву­као по по­ду све до вра­та учи­о­ни­це, ко­ја су се од ја­чи­не удар­ца ши­ром отво­ри­ла - ка­же Су­за­на, а као раз­лог због ко­јег је на­став­ник на­пао не­срећ­но де­те на­во­ди пче­ле. На­и­ме, ма­те­ма­ти­ча­ра је раз­љу­ти­ло то што су се ђа­ци сме­ја­ли дру­га­ру ко­ме је пче­ла упа­ла у ко­су. Су­за­на је по­твр­ди­ла да је на­став­ник ћу­шнуо и по­чу­пао још дво­ји­цу де­ча­ка. У по­ли­ци­ји истог да­на она је да­ла из­ја­ву о све­му што се де­си­ло. - Кре­нуо је на Ду­ша­на ша­ком и но­гом, али се он из­ма­као. То је Ву­че­но­ви­ћа раз­бе­сне­ло, па му је на­ре­дио да ста­не у ћо­шак у ход­ни­ку. Кад је по­чео да пла­че, на­став­ник му је ре­као да уђе у учи­о­ни­цу и за­бра­нио му да иде код ди­рек­то­ра - при­ча мај­ка и до­да­је да је на­став­ник од­ра­ни­је по­знат по стро­го­ћи. Ди­сци­плин­ска ко­ми­си­ја и град­ска ин­спек­ци­ја за про­све­ту упо­зна­те су с до­га­ђа­јем. На­став­ник је су­спен­до­ван од да­нас до кра­ја по­ступ­ка. У Ре­пу­блич­кој про­свет­ној ин­спек­ци­ји ка­жу да ди­сци­плин­ски по­сту­пак во­ди ди­рек­тор шко­ле и да се мо­ра из­вр­ши­ти над­зор и про­ве­ри­ти да ли је ис­по­што­ван пра­вил­ник о без­бед­но­сти. Датум: 14.09.2011. ПРИ­ТИ­САК НА МЕ­ДИ­ЈЕ: ЗА­ШТО ВИ­СО­КИ ФУНК­ЦИ­О­НЕР МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ДСС-а ТУ­ЖИ НО­ВИ­НА­РЕ М НО­ВИ­НА (2) - Зар је Ва­са Ра­до­са­вље­вић за­бо­ра­вио да као но­си­лац јав­не функ­ци­је под­ле­же и су­ду јав­но­сти!? Као што смо већ пи­са­ли у про­шлом бро­ју на­шег ли­ста, по­сле ви­ше не­у­спе­лих на­чи­на да се ста­не на пут М НО­ВИ­НА­МА, пре све­га во­ђе­њем спе­ци­јал­ног фи­нан­сиј­ског ра­та, глав­ни про­та­го­ни­сти ве­се­ле гру­па­ци­је ДСС-МЕР, ко­ју пред­во­ди па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац Ле­ма­јић Не­над из­гле­да да тра­же по­моћ оних ин­сти­ту­ци­ја чи­је би по не­кој ло­ги­ци са­ми мо­ра­ли би­ти ра­до ви­ђе­не му­ште­ри­је. Са свих стра­на но­ви­на­ри­ма М НО­ВИ­НА сти­жу из­ве­сне прет­ње, пре све­га због отва­ра­ња број­них пи­та­ња ве­за­них за не­пра­вил­но­сти у вр­ше­њу ло­кал­не вла­сти, а је­дан од на­чи­на да се но­ви­на­ри за­у­ста­ве у свом из­ве­шта­ва­њу на стра­ни­ца­ма овог не­дељ­ни­ка су кан­да и ту­жбе. Јед­на од ту­жби ко­ја је не­дав­но сти­гла на адре­су М НО­ВИ­НА упу­ће­на је од стра­не Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ви­со­ког функ­ци­о­не­ра ми­тро­вач­ког огран­ка ДСС-а, тре­нут­но на функ­ци­ји по­моћ­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка за не­ка пи­та­ња. Го­спо­дин Ва­си­ли­је ту­жи М НО­ВИ­НЕ, глав­ног уред­ни­ка и но­ви­на­ра ко­ји је пи­сао од­ре­ђе­не тек­сто­ве и тра­жи да му се на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те (не­кад се то зва­ло „ду­шев­ни бол“) ис­пла­ти ни ма­ње ни ви­ше не­го по­ла ми­ли­о­на, бро­јем 500.000,00 ди­на­ра. Те­шко је за­ми­сли­ти ко­ли­ко би го­спо­дин Ва­си­ли­је тра­жио да не­ким слу­ча­јем тр­пи ма­те­ри­јал­ну ште­ту, уме­сто не­ма­те­ри­јал­не то јест. Го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић се на­шао не­ма­те­ри­јал­но оште­ћен због чак три тек­ста об­ја­вље­на у М НО­ВИ­НА­МА, бро­је­ви 494, 495 и 498, од­но­сно од 8. ју­на, 15. ју­на и 6. ју­ла ове го­ди­не. У тим тек­сто­ви­ма пи­са­ли смо о по­сло­ви­ма Стам­бе­не за­дру­ге „Про­грес СМ“, чи­ји су осни­ва­чи чла­но­ви по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић, ко­ја је до­би­ја­ла по­сло­ве пре­ко Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да, где су у упра­вљач­ком ти­му та­ко­ђе се­де­ли чла­но­ви по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић. Тим по­во­дом смо кон­так­ти­ра­ли и го­спо­ди­на Ра­до­са­вље­ви­ћа, али је он од­би­јао сва­ки раз­го­вор за М НО­ВИ­НЕ. У бро­ју 494 М НО­ВИ­НА, од 8. ју­на, об­ја­ви­ли смо текст под на­сло­вом „По­ро­дич­ни и стра­нач­ки по­сло­ви Стам­бе­не за­дру­ге ПРО­ГРЕС – СМ“. Ра­до­са­вље­вић је Ва­си­ли­је за­кљу­чио да пре­и­спи­ти­ва­ње ње­го­вог јав­ног де­ло­ва­ња и по­ста­вља­ње од­ре­ђе­них ве­о­ма кон­крет­них пи­та­ња шко­ди ње­го­вој ча­сти и угле­ду. Ваљ­да ни­ко дру­ги, осим го­спо­ди­на Ра­до­са­вље­ви­ћа, не­ма ни ча­сти, ни угле­да, а ни па­ме­ти (то по­себ­но?) па не сме јав­ном рад­ни­ку Ва­си­ли­ју да упу­ти јав­но пи­та­ње – је ли, бре, шта ви то та­мо ра­ди­те и ко­га ви то пра­ви­те бу­да­ла­ма?! За­што је го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић упор­но од­би­јао да на те­му по­сло­ва­ња Зар Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је, ви­со­ки функ­ци­о­нер ДСС-а ми­сли да јав­ност не сме да зна ка­ко то да се за­дру­га чи­ји је он осни­вач, та­ко ла­ко до­би­ја по­сло­ве, би­ло из­во­ђач­ке, би­ло по­ди­зво­ђач­ке? Ле­по је то вр­ши­ти ло­кал­ну власт кад ни­ком не по­ла­жеш ра­чу­не, зар то та­ко за­ми­шља Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић? Уоста­лом, ако је та ње­го­ва стам­бе­на за­дру­га та­ко моћ­на и струч­на фир­ма, за­што ни­је та­ко ве­ли­ке по­сло­ве до­би­јао по Но­вом Са­ду, Бе­о­гра­ду, Ин­ђи­ји, Ру­ми...? За­што са­мо у Срем­ској Ми­тро­ви­ци где је он на вла­сти? Зар то ње­му ни­је ни­ма­ло „чуд­но“? Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је ве­ли у сво­јој ту­жби да је све ра­дио по за­ко­ну. Ствар­но? То да ли је ра­дио по за­ко­ну, не­ка об­ја­шња­ва ор­га­ни­ма ко­ји по пи­та­њу по­сло­ва­ња Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца ви­за­ви Стам­бе­не за­дру­ге „Про­грес СМ“ во­де не­ку ис­тра­гу. Но­ви­на­ри М НО­ВИ­НА ни­кад ни­су на­пи­са­ли да је Ва­са Ра­до­са­вље­вић во­дио по­сло­ве не­за­ко­ни­то, већ су отва­ра­ли пи­та­ње мо­рал­но­сти јед­не по­ли­тич­ке и јав­не лич­но­сти. А као по­ли­тич­ка и јав­на лич­ност, као ви­со­ки функ­ци­о­нер ДСС-а, го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић не­ма пра­ва да бу­де за­шти­ћен од јав­но­сти у сво­јим по­сло­ви­ма. По­го­то­во ако ње­го­ви по­сло­ви има­ју ма­кар и не­ке ве­зе са вр­ше­њем ње­го­ве јав­не функ­ци­је. Ипак, по­сто­ји не­што што је нео­до­љи­во у ту­жби го­спо­ди­на Ра­до­са­вље­ви­ћа. При кра­ју свог ту­жбе­ног обра­зло­же­ња, Ва­си­ли­је се Ра­до­са­вље­вић се за­бри­ну­то пи­та ка­кве све фру­стра­ци­је мо­же иза­зва­ти пи­са­ње М НО­ВИ­НА код си­ро­ма­шних гра­ђа­на, ко­ји су за­хва­љу­ју­ћи и по­ли­ти­ци ко­ју је во­ди­ла ње­го­ва стран­ка оста­ли без по­сла? Зар Ва­са ми­сли да смо ми бу­да­ле? Зар је за­бо­ра­вио чи­је су име гнев­ни и оси­ро­ма­ше­ни гра­ђа­ни ис­пи­си­ва­ли по фа­са­да­ма срем­ско­ми­тро­вач­ких згра­да? Чи­је су име ис­пи­си­ва­ли на тран­спа­рен­ти­ма при­ли­ком про­те­ста ис­пред град­ске ку­ће? Ако је за­бо­ра­вио, овом при­ли­ком об­ја­вљу­је­мо фо­то­гра­фи­је из ар­хи­ва М НО­ВИ­НА? Хо­ће ли Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је да ту­жи и све ове гра­ђа­не ко­ји су де­мон­стри­ра­ли про­тив ње­га, ње­го­вог ше­фа Ле­ма­јић Не­на­да и чи­та­ве те кли­ке ко­ја је вр­ши­ла и вр­ши власт у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 07.09.2011. ПО­СЛЕД­ЊА ОСВЕ­ТА ДСС-МЕР У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Пред­из­бор­ни при­ти­сак на но­ви­на­ре, ту­жбе, ту­жи­о­ци и ту­жи­ба­бе? По­сле ви­ше не­у­спе­лих на­чи­на да се ста­не на пут М НО­ВИ­НА, пре све­га во­ђе­њем спе­ци­јал­ног фи­нан­сиј­ског ра­та, глав­ни про­та­го­ни­сти ве­се­ле гру­па­ци­је ДСС-МЕР, ко­ју пред­во­ди па­љан­ски ин­те­лек­ту­а­лац Ле­ма­јић Не­над из­гле­да да тра­же по­моћ оних ин­сти­ту­ци­ја чи­је би по не­кој ло­ги­ци са­ми мо­ра­ли би­ти ра­до ви­ђе­не му­ште­ри­је. Са свих стра­на но­ви­на­ри­ма М НО­ВИ­НА сти­жу из­ве­сне прет­ње, пре све­га због отва­ра­ња број­них пи­та­ња ве­за­них за не­пра­вил­но­сти у вр­ше­њу ло­кал­не вла­сти ДСС-МЕР гру­па­ци­је, а је­дан од на­чи­на да се но­ви­на­ри за­у­ста­ве у свом из­ве­шта­ва­њу на стра­ни­ца­ма овог не­дељ­ни­ка су кан­да и ту­жбе. Јед­на од ту­жби ко­ја је не­дав­но сти­гла на адре­су М НО­ВИ­НА упу­ће­на је од стра­не Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­ја из Срем­ске Ми­тро­ви­це, ви­со­ког функ­ци­о­не­ра ми­тро­вач­ког огран­ка ДСС-а, тре­нут­но на функ­ци­ји по­моћ­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка за не­ка пи­та­ња. Го­спо­дин Ва­си­ли­је ту­жи М НО­ВИ­НЕ, глав­ног уред­ни­ка и но­ви­на­ра ко­ји је пи­сао од­ре­ђе­не тек­сто­ве и тра­жи да му се на име не­ма­те­ри­јал­не ште­те (не­кад се то зва­ло „ду­шев­ни бол“) ис­пла­ти ни ма­ње ни ви­ше не­го по­ла ми­ли­о­на, бро­јем 500.000,00 ди­на­ра. Те­шко је за­ми­сли­ти ко­ли­ко би го­спо­дин Ва­си­ли­је тра­жио да не­ким слу­ча­јем тр­пи ма­те­ри­јал­ну ште­ту, уме­сто не­ма­те­ри­јал­не то јест. Го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић се на­шао не­ма­те­ри­јал­но оште­ћен због чак три тек­ста об­ја­вље­на у М НО­ВИ­НА­МА, бро­је­ви 494, 495 и 498, од­но­сно од 8. ју­на, 15. ју­на и 6. ју­ла ове го­ди­не. У тим тек­сто­ви­ма пи­са­ли смо о по­сло­ви­ма Стам­бе­не за­дру­ге „Про­грес СМ“, чи­ји су осни­ва­чи чла­но­ви по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић, ко­ја је до­би­ја­ла по­сло­ве пре­ко Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да, где су у упра­вљач­ком ти­му та­ко­ђе се­де­ли чла­но­ви по­ро­ди­це Ра­до­са­вље­вић. Тим по­во­дом смо кон­так­ти­ра­ли и го­спо­ди­на Ра­до­са­вље­ви­ћа, али је он од­би­јао сва­ки раз­го­вор за М НО­ВИ­НЕ. Зар Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је, ви­со­ки функ­ци­о­нер ДСС-а ми­сли да јав­ност не сме да зна ка­ко то да се за­дру­га чи­ји је он осни­вач, та­ко ла­ко до­би­ја по­сло­ве, би­ло из­во­ђач­ке, би­ло по­ди­зво­ђач­ке? Ле­по је то вр­ши­ти ло­кал­ну власт кад ни­ком не по­ла­жеш ра­чу­не, зар то та­ко за­ми­шља Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић? Уоста­лом, ако је та ње­го­ва стам­бе­на за­дру­га та­ко моћ­на и струч­на фир­ма, за­што ни­је та­ко ве­ли­ке по­сло­ве до­би­јао по Но­вом Са­ду, Бе­о­гра­ду, Ин­ђи­ји, Ру­ми...? За­што са­мо у Срем­ској Ми­тро­ви­ци где је он на вла­сти? Зар то ње­му ни­је ни­ма­ло „чуд­но“? Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је ве­ли у сво­јој ту­жби да је све ра­дио по за­ко­ну. Ствар­но? То да ли је ра­дио по за­ко­ну, не­ка об­ја­шња­ва ор­га­ни­ма ко­ји по пи­та­њу по­сло­ва­ња Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца ви­за­ви Стам­бе­не за­дру­ге „Про­грес СМ“ во­де не­ку ис­тра­гу. Но­ви­на­ри М НО­ВИ­НА ни­кад ни­су на­пи­са­ли да је Ва­са Ра­до­са­вље­вић во­дио по­сло­ве не­за­ко­ни­то, већ су отва­ра­ли пи­та­ње мо­рал­но­сти јед­не по­ли­тич­ке и јав­не лич­но­сти. А као по­ли­тич­ка и јав­на лич­ност, као ви­со­ки функ­ци­о­нер ДСС-а, го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић не­ма пра­ва да бу­де за­шти­ћен од јав­но­сти у сво­јим по­сло­ви­ма. По­го­то­во ако ње­го­ви по­сло­ви има­ју ма­кар и не­ке ве­зе са вр­ше­њем ње­го­ве јав­не функ­ци­је. Исто се од­но­си и на до­де­лу сред­ста­ва за ра­зна удру­же­ња гра­ђа­на пре­ко упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру, на чи­јем се че­лу фор­мал­но на­ла­зи Зо­ри­ца Га­шпар, а ко­јом не­фор­мал­но и вр­ло кон­крет­но упра­вља Ле­ма­јић Не­над. Зар Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић ми­сли да је мо­рал­но да, са не­ка­квим за ту свр­ху осно­ва­ним удру­же­њи­ма гра­ђа­на, кон­ку­ри­ше у упра­ви ко­ју во­ди ње­го­ва пар­тиј­ска дру­га­ри­ца, ко­ја по прак­си ко­ја ва­жи по пи­та­њу пар­тиј­ске ди­сци­пли­не мо­ра да га слу­ша? За­што го­спо­дин Ра­до­са­вље­вић ни­је са свим тим сво­јим „не­вла­ди­ним“ про­гра­ми­ма кон­ку­ри­сао на ни­воу Ре­пу­бли­ке, По­кра­ји­не, или не­ке дру­ге упра­ве, ко­ја ни­је у по­се­ду ње­го­ве стран­ке? Ко­ли­ко би та­да до­био сред­ста­ва? Са­мим ова­квим на­чи­ном, де­о­бе па­ра сво­јим стра­нач­ким дру­го­ви­ма и исто­ми­шље­ни­ци­ма, зар ни­је из­врг­ну­та ру­глу сва­ка нор­мал­ност на по­љу не­вла­ди­ног сек­то­ра? И при кра­ју свог ту­жбе­ног обра­зло­же­ња, Ва­си­ли­је Ра­до­са­вље­вић се за­бри­ну­то пи­та ка­кве све фру­стра­ци­је код си­ро­ма­шних гра­ђа­на, ко­ји су за­хва­љу­ју­ћи и по­ли­ти­ци ко­ју је во­ди­ла ње­го­ва стран­ка оста­ли без по­сла? Ох, ка­кве ли иро­ни­је? Па зар је Ра­до­са­вље­вић Ва­си­ли­је за­бо­ра­вио чи­је су име гнев­ни и оси­ро­ма­ше­ни гра­ђа­ни ис­пи­си­ва­ли по фа­са­да­ма срем­ско­ми­тро­вач­ких згра­да? Чи­је су име ис­пи­си­ва­ли на тран­спа­рен­ти­ма при­ли­ком про­те­ста ис­пред град­ске ку­ће? Ако је за­бо­ра­вио, мо­же­мо му до­ста­ви­ти фо­то­гра­фи­је из ар­хи­ва М НО­ВИ­НА? Лич­но или пре­ко Су­да? М. Н. Датум: 31.08.2011. ПРА­ЗНИК У МА­ЛОМ АМ­СТЕР­ДА­МУ - Фе­сти­вал ма­ло­лет­нич­ког пи­јан­че­ња, ла­ких и оста­лих дро­га Ваљ­да у же­љи да се на­ста­ви са не­го­ва­њем тра­ди­ци­ја у бир­цу­зу ко­ји се на­ла­зи под кро­вом Цар­ске па­ла­те, а с об­зи­ром да је­ди­ни срем­ски град је­ди­ни ни­је имао кул­тур­но ле­то, ми­тро­вач­ки по­сле­ни­ци кул­ту­ре и ту­ри­зма су се по­тру­ди­ли да ор­га­ни­зу­ју Бир фест. На њи­хо­ву жа­лост ни­ко ни­је уби­јен, ни­ти из­бо­ден но­жем, али ни­је да је баш би­ло до­сад­но. Про­те­клог ви­кен­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ис­пред Спорт­ско - ре­кре­а­тив­ног цен­тра Пин­ки, одр­жан је пр­ви ми­тро­вач­ки фе­сти­вал пи­ва. Фе­сти­вал на ко­ме се ма­са за­ба­вља уз, без сум­ње до­бру му­зи­ку, али се и про­мо­ви­шу и про­да­ју раз­ли­чи­те вр­сте пи­ва. Слу­ша­ње рок гру­пе ка­ква је Ри­бља чор­ба, на пр­вом Бир фе­сту у глав­ном срем­ском гра­ду, де­фи­ни­тив­но је при­хва­тљи­во, чак и по­жељ­но. Ме­ђу­тим, оно што ни­ка­ко ни­је при­хва­тљи­во, а што се де­ша­ва­ло 26. и 27. ав­гу­ста, је­сте чи­ње­ни­ца да су ма­ло­лет­не де­вој­чи­це ку­по­ва­ле дво­ли­тар­ске фла­ше пи­ва и ви­на у те­тра­па­ку, на јед­ној од тра­фи­ка у са­мом цен­тру гра­да. Са овим би­смо се не­ка­ко и по­ми­ри­ли, јер да се не ла­же­мо и на­ши ро­ди­те­љи су са 16, 17 го­ди­на екс­пе­ри­мен­ти­са­ли са ал­ко­хо­лом, да се на ова­квим ску­по­ви­ма не ко­ри­сте и не­што ја­ча, али и иле­гал­на сти­му­ла­тив­на сред­ства. Ја­сно је да под сти­му­ла­тив­ним сред­стви­ма ми­сли­мо на раз­ли­чи­те вр­сте дро­га, ка­ко лак­ших, та­ко и те­жих. Срем, а по­го­то­ву нај­ве­ћи град Срем­ска Ми­тро­ви­ца одав­но је по­зна­та као ма­ли Ам­стер­дам баш за­то што се пу­те­ви дро­ге ов­де укр­шта­ју и што је при­су­тан ве­ли­ки број нар­ко­ма­на и ди­ле­ра. То сва­ка­ко не чу­ди, јер пре­ко Сре­ма и Ми­тро­ви­це сви пу­те­ви во­де за Бо­сну и Хр­ват­ску, а ода­тле и у за­пад­ну Евро­пу. Баш због то­га, али и мно­гих дру­гих раз­ло­га, у гра­ду је при­су­тан све ве­ћи број нар­ко­ма­на и ди­ле­ра дро­ге. У вре­ме­ну еко­ном­ске и сва­ке дру­ге не­си­гур­но­сти и без­на­ђа, љу­ди ко­ји ко­ри­сте нар­ко­тич­ка сред­ства тра­же бег од про­бле­ма и ка­ко се то улич­ним жар­го­ном ка­же, тру­де се да ис­ку­ли­ра­ју. Због то­га је нас за­ни­ма­ло ко­ли­ко и да ли су се пси­хо­ак­тив­не суп­стан­це ко­ри­сти­ле на ми­тро­вач­ком Бе­ер фе­сту. Ту ин­фор­ма­ци­ју смо те­шко мо­гли до­би­ти, јер љу­ди не во­ле да при­ча­ју на ту те­му и при­лич­но су сум­њи­ча­ви и не­при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­ни ка­да их то не­ко пи­та. Над­ле­жни ор­га­ни не мо­гу у сва­ком мо­мен­ту пре­ци­зно ре­ћи име­на и број ди­ле­ра нар­ко­тич­ких сред­ста­ва, јер су не­ки ди­ле­ри у ме­ђу­вре­ме­ну до­спе­ли у за­твор. Ме­ђу­тим, они ко­ји тач­но зна­ју од ко­га у сва­ком мо­мен­ту мо­гу на­ба­ви­ти дро­гу, је­су упра­во ње­ни кон­зу­мен­ти. – Тра­ве се увек ко­ри­сти­ла, би­ла је ла­ко до­ступ­на и то се не­ће про­ме­ни­ти, али то ни­је нај­ве­ћи про­блем. Мно­го ве­ћи про­блем је то што је и хе­роин ла­ко до­сту­пан и они ко­ји га ко­ри­сте тач­но зна­ју где и од ко­га га мо­гу ку­пи­ти и то јеф­ти­но, јер је ло­шег ква­ли­те­та. Ра­ни­је то ни­је би­ло та­ко, али да­нас то мо­жеш за­вр­ши­ти у сва­кој шко­ли. Ка­да бих са­да про­ше­тао кроз ма­су, без сум­ње бих мо­гао ре­ћи ко је на че­му. Ма, не знам да ли по­сто­ји не­ко ко не зна ба­рем не­ко­га ко ко­ри­сти, ако ни­шта дру­го, он­да тра­ву – ис­при­чао нам је је­дан од са­го­вор­ни­ка. Пре­ма не­ким, не­про­ве­ре­ним по­да­ци­ма Срем­ска Ми­тро­ви­ца је на дру­гом ме­сту, од­мах иза Бе­о­гра­да, што се ти­че ко­ри­шће­ња нар­ко­ти­ка, ко­ји има­ју раз­ли­чи­те на­зи­ве и це­ну. Хе­роин се на­зи­ва и доп, хорс, жу­то, а дру­ги на­зи­ви за ма­ри­ху­а­ну су тра­ва, ву­тра, пот ма­ра, ган­џа. – Да, на­рав­но да се ко­ри­сти. Ево, ре­ћи ћу вам, ја сам бив­ши нар­ко­ман, за­у­ста­вио сам се на вре­ме, јер сам уз по­моћ при­ја­те­ља уви­део да упа­дам све ду­бље у то, не ре­ша­вам сво­је про­бле­ме, а је­дан ве­ли­ки пе­риод свог жи­во­та по­тро­шио сам уза­луд, жи­ве­ћи са­мо за то, као у не­ком лу­ди­лу. Оно што ме рас­ту­жу­је је­сте што сам по­ку­шао да по­мог­нем не­ки­ма да се из­ву­ку из то­га, али уза­луд, јер сва­ко ће Вам ре­ћи да онај ко је јед­ном био нар­ко­ман, то оста­је за цео жи­вот. И че­сто је на жа­лост та­ко. Ве­ли­ки је број мла­дих љу­ди, ко­ји су због дро­ге из­гу­би­ли и нај­бли­же при­ја­те­ље. Не­ки на тра­ги­чан на­чин, а не­ки због то­га што се њи­хо­ви при­ја­те­љи вр­те у за­ча­ра­ном кру­гу из­ле­че­ња и по­врат­ка ко­ри­шће­њу дро­ге – ка­же још је­дан од са­го­вор­ни­ка, ко­ји из­ри­чи­то зах­те­ва да оста­не ано­ни­ман. Пре­ма не­ким „улич­ним“ при­ча­ма, ди­ле­ри дро­ге су у Срем­ској Ми­тро­ви­ци до­бро ор­га­ни­зо­ва­ни, има­ју сво­је „рад­ни­ке“, ко­ји ди­лу­ју дро­гу по­зна­тим ко­ри­сни­ци­ма на до­бро по­зна­тим ме­сти­ма, а ко­ји­ма да­ју не­ки сит­ниш као за­ра­ду. Жа­ло­сно је то што не­ки од ди­ле­ра има­ју по­ро­ди­цу и де­цу! Ми­ли­ца Јак­шић Датум: 24.08.2011. У РУМ­СКИМ ШКО­ЛА­МА - Спре­ма­ју се за по­че­так на­ста­ве У рум­ским основ­ним шко­ла­ма има знат­но ви­ше сло­бод­них ме­ста од 509 ме­ста по­пу­ње­них упи­сом ове ге­не­ра­ци­је пр­ва­ка. По­ме­ну­та ци­фра се мо­же не­знат­но ко­ри­го­ва­ти до са­мог по­чет­ка школ­ске го­ди­не. - Ове го­ди­не бес­плат­не књи­ге ће по­ред пр­ва­ка до­би­ти и уче­ни­ци дру­гих и тре­ћих раз­ре­да. За уче­ни­ке оста­лих раз­ре­да чи­је су по­ро­ди­це со­ци­јал­но угро­же­не но­вац за уџ­бе­ни­ке је обез­бе­ди­ла рум­ска оп­шти­на - ка­же Зо­ран Дро­бац, пред­сед­ник Ак­ти­ва ди­рек­то­ра основ­них и сред­њих шко­ла у рум­ској оп­шти­ни. Он ука­зу­је и на чи­ње­ни­цу да но­ву школ­ску го­ди­ну све шко­ле до­че­ку­ју са ди­ги­тал­ним учи­о­ни­ца­ма, а у ме­ђу­вре­ме­ну је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва обез­бе­ди­ла и пра­ве ком­пју­тер­ске сто­ло­ве уме­сто пр­во­бит­но ко­ри­шће­них школ­ских клу­па. У окви­ру при­пре­ма школ­ских обје­ка­та за ско­ра­шњу но­ву школ­ску го­ди­ну нај­ве­ћи ра­до­ви у рум­ској оп­шти­ни се из­во­де у град­ској ОШ "Ду­шан Јер­ко­вић". - Ра­ди­мо са­на­ци­ју свих мо­крих чво­ро­ва у шко­ли, кре­че се учи­о­ни­це, хо­блу­је пар­кет, ре­кон­стру­и­ше ка­би­нет хе­ми­је. Та­ко­ђе, по­ста­вља­мо и че­тво­ро ме­тал­них вра­та на ула­зи­ма из дво­ри­шта, јер смо ми је­ди­на шко­ла у гра­ду ко­ја не­ма ком­пле­тан ви­део над­зор ка­же о овим ра­до­ви­ма Ла­за Ми­ли­че­вић, ди­рек­тор ОШ "Ду­шан Јер­ко­вић". У пр­вој фа­зи ра­до­ви ста­ју 3,5 ми­ли­о­на ди­на­ра. С. Џ.  Датум: 17. 08.2011. ОБЕ­ЛЕ­ЖЕ­НИ И (НЕ)ЗА­ШТИ­ЋЕ­НИ ПРУ­ЖНИ ПРЕ­ЛА­ЗИ У СРЕ­МУ: Не­за­о­би­ла­зне „ба­ри­ка­де“ ко­је се не по­пра­вља­ју Не­где кра­јем ју­ла на пру­жном пре­ла­зу пре­ма Ка–пе–до­му у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, гру­па гра­ђа­на је ор­га­ни­зо­вао ак­ци­ју ко­јом је же­ле­ла да скре­не па­жњу на чи­ње­ни­цу да су ста­нов­ни­ци три ве­ли­ка ми­тро­вач­ка на­се­ља, Ка–пе–до­ма, на­се­ља се­вер­но од Пла­нин­ске ули­це и Ма­ле Бо­сне, као и окол­них се­ла, већ де­це­ни­ја­ма та­о­ци пру­жног пре­ла­за. Они су та­да ис­та­кли да су ста­нов­ни­ци овог де­ла гра­да дис­кри­ми­ни­са­ни че­сто нео­бја­шњи­во ду­гим че­ка­њем да се рам­па на пре­ла­зу диг­не. По ви­со­ким тем­пе­ра­ту­ра­ма ко­ло­не се про­те­жу и ви­ше сто­ти­на ме­та­ра, да би се рам­па по­ди­гла, а да воз уоп­ште и не про­ђе. Сва­ко, већ уоби­ча­је­но, ка­шње­ње во­зо­ва се од­ра­жа­ва на ста­нов­ни­ке при­град­ских на­се­ља и се­ла ко­ји ко­ри­сте спо­ме­ну­ти пру­жни пре­лаз, та­ко што се рам­па спу­шта ми­мо сва­ког утвр­ђе­ног ре­да. На­рав­но, то ре­зул­ти­ра ка­шње­њем, сва­ко­днев­ним фру­стра­ци­ја­ма. Исту му­ку му­че и Ла­ћар­ци и сви ко­ји гра­ви­ти­ра­ју пре­ма за­пад­ном де­лу ми­тро­вач­ке оп­шти­не. Пру­жни пре­лаз пре­ма Ла­ћар­ку је у истом ста­њу као и пре­лаз пре­ма Ка–пе–до­му. Ако се кре­не за­пад­ни­је, пре­ма Ши­ду, си­ту­а­ци­ја је још ту­жни­ја. Исту суд­би­ну во­за­чи до­жи­вља­ва­ју и ако кре­ну пре­ма Ру­ми и Ста­рој Па­зо­ви. Уоп­ште, кроз цео Срем вре­ба­ју нас за­ста­ре­ле и нео­др­жа­ва­не рам­пе, че­сто по­ква­ре­не и не­функ­ци­о­нал­не. При­ме­ра ра­ди, од Ми­тро­ви­це до Ши­да пру­гу Бе­о­град – За­греб тре­ба да пре­ђе­те на три ме­ста. Исто то­ли­ко пре­ла­за има и од Ми­тро­ви­це до Ста­ре Па­зо­ве. При та­квом „рас­по­ре­ду сна­га“ чо­век ни­ка­ко не мо­же да пла­ни­ра сво­је вре­ме. Јер, ка­да се рам­па спу­сти ни ди­рек­тор ЈП Же­ле­зни­це Ср­би­је не­ма пој­ма ка­да ће се по­ди­ћи. На­ро­чи­ти не он. Иако ка­би­нет до­тич­ног ди­рек­то­ра из­гле­да леп­ше, бо­га­ти­је и моћ­ни­је не­го ка­би­нет ди­рек­то­ра ја­пан­ских же­ле­зни­ца. То сва­ка­ко не­ма ве­зе са овим тек­стом, али у ства­ри и има. Ствар­но је пи­та­ње до­брог уку­са што ди­рек­тор јед­ног та­ко не­е­фи­ка­сног, за­пу­ште­ног и по сва­ком осно­ву де­ва­сти­ра­ног јав­ног пред­у­зе­ћа ка­кве су Же­ле­зни­це Ср­би­је се­ди у та­квом ка­би­не­ту, свом од ду­бо­ре­за у хра­сто­ви­ни. Док на­род гу­би вре­ме и но­вац че­ка­ју­ћи да се рам­па диг­не. Али, ни то ни­је нај­стра­шни­је, нај­стра­шни­је је што због та­квог не­ма­ра љу­ди и ги­ну под точ­ко­ви­ма во­зо­ва ко­ји се кре­ћу уни­ште­ним пру­га­ма, без аде­кват­не за­шти­те пру­жних пре­ла­за. У при­ло­гу об­ја­вљу­је­мо од­го­вор од пи-ар слу­жбе ЈП Же­ле­зни­це Ср­би­је на пи­та­ња ко­ја смо по­ста­ви­ли у ве­зи одр­жа­ва­ња сиг­на­ли­за­ци­је на пру­жним пре­ла­зи­ма. С. Цу­ца­нић ОДГОВОРИ СВЕТЛАНИ ЦУЦАНИЋ УРЕДНИКУ МИТРОВАЧКИХ М НОВИНА Поштована! У вези с питањима које сте нам поставили о путним прелазима у Сремској Митровици који су, како кажете, „у последње време узрок неописивих саобраћајних гужви“, и где се „рампа спуста и подиже кад јој је воља“, достављамо Вам одговор. Према подацима стручних служби АД „Железнице Србије“, у Сремској Митровици повећан је број кварова уређаја на путним прелазима. Дешава се да путни прелаз заиста буде дуже време затворен, тј. друмска возила не могу да прелазе преко пруге, а истовремено нема возова, и тако се стварају гужве. Као и сва друга техничка средства, и поменути уређаји подложни су кваровима из различитих разлога. Неки од њих у квару су због услова у којима функционишу, старости, начина, услова и могућности одржавања, али неретко се догађа да трећа лица оштећују, ломе, насилно подижу рампе, што наноси велике материјалне штете Железници и корисницима њених услуга, али и свим другим учесницима у саобраћају. Како у таквим случајевима не би дошло до угрожавања безбедности свих учесника у саобраћају, дакле из сигурносних разлога, путни прелаз функционише тако да остаје затворен, тј. забрањен је прелазак друмских возила до доласка механичара, тј. отклањања квара. По настанку квара на место путног прелаза морају изаћи екипе за одржавање, а до њиховог доласка протекне одређено време. ”Железнице Србије” предузимају све мере да таквих случајева буде што је могуће мање, али да иако се догоде, реагују поравовремено и адекватно, уз гарантовање безбедности свих учесника у саобраћају. Српске железнице, такође, апелују на све возаче и пешаке да буду стрпљиви и не покушавају да насилно прелазе пругу и ломе бранике и полубранике јер тиме угрожавају безбедност свих у саобраћају и наносе велике штете нашем предузећу, а проблем чине још већим. Да би се један путни прелаз опремио најсавременијом сигнално-сигурносном опремом потребно је око 150 хиљада евра, што у садашњим условима и околностима пословања за српске железнице, али и оне железничке управе у развијенијим и богатијим земљама у Европи, није мала сума. Поменимо и то да у складу са одредбама Закона о железници локална самоуправа такође учествује у финансирању и одржавању путних прелаза. Београд, 5.8.2011. МЕДИЈА ЦЕНТАР АД”Железница Србије" Датум: 10.08.2011. ШИД - Фрај­ле отво­ри­ле Кул­тур­но ле­то Част да отво­ре сед­мо по ре­ду Кул­тур­но ле­то у Ши­ду при­па­ла је но­во­сад­ској гру­пи Фрај­ле. У по­не­де­љак, 1. ав­гу­ста на пла­тоу ис­пред Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду оку­пио се ве­ли­ки број љу­ди ко­ји су до­шли да чу­ју свир­ку овог жен­ског му­зич­ког са­ста­ва. Кул­тур­но обра­зов­ни цен­тар се по­тру­дио да и ове го­ди­не ор­га­ни­зу­је, са­да већ тра­ди­ци­о­нал­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју Кул­тур­но ле­то под по­кро­ви­тељ­ством оп­шти­не Шид. Пред по­че­так на­сту­па но­во­сад­ских Фрај­ли, пу­бли­ци се обра­ти­ла ди­рек­то­ри­ца Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду Ја­сми­на Ла­тас, ко­ја је за­јед­но са де­вој­чи­цом из пу­бли­ке отво­ри­ла сед­мо по ре­ду Кул­тур­но ле­то. На пре­пу­ном пла­тоу ис­пред Кул­тур­но обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду че­ти­ри љуп­ке де­вој­ке, чла­ни­це гру­пе Фрај­ле до­че­ка­не су гро­мо­гла­сним апла­у­зом, ко­ји ни­је је­ња­вао све вре­ме тра­ја­ња кон­цер­та. Б. Се­ла­ко­вић    Датум: 03.08.2011. У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ОД 9. ДО 12. АВ­ГУ­СТА - Срем фолк фест на Жит­ном тр­гу По­во­дом пред­сто­је­ћег Ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ла фол­кло­ра Срем фолк фест, ко­ји ће се одр­жа­ти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци од 9. до 12. ав­гу­ста, у пе­так, 29. ју­ла у ми­тро­вач­кој Град­ској ку­ћи одр­жа­на је кон­фе­рен­ци­ја за но­ви­на­ре ко­јој су при­су­ство­ва­ли за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка и пред­сед­ник Про­грам­ског са­ве­та фе­сти­ва­ла Ср­ђан Ко­зли­на, по­моћ­ник гра­до­на­чел­ни­ка Бо­шко Уме­тић, умет­нич­ки ди­рек­тор фе­сти­ва­ла Дра­ган Ђор­ђе­вић, ди­рек­тор Цен­тра за кул­ту­ру Сир­ми­ју­март Дра­ган Јо­ва­но­вић и члан Са­ве­та фе­сти­ва­ла Да­мир Пи­сме­стро­вић. Ово­го­ди­шњи Срем фолк фест, осми по ре­ду, одр­жа­ће се на Жит­ном тр­гу, у пе­ри­о­ду од 9. до 12. ав­гу­ста. На Ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ва­лу фол­кло­ра на­сту­пи­ће ан­сам­бли из Сло­вач­ке, Пор­ту­га­ли­је, Ита­ли­је, Сло­ве­ни­је, Бу­гар­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Ср­би­је и по пр­ви пут фол­клор­ни ан­самбл из Мек­си­ка. Пре­ко 500 из­во­ђа­ча и 14 ан­сам­ба­ла пред­ста­ви­ће се мно­го­број­ној пу­бли­ци сво­јим атрак­тив­ним ко­ре­о­гра­фи­ја­ма и но­шња­ма. За уто­рак, 9. ав­густ за­ка­за­но је све­ча­но отва­ра­ње Срем фолк фе­ста, ка­да ће на Жит­ном тр­гу на­сту­пи­ти сви ан­сам­бли. У слу­ча­ју ло­шег вре­ме­на, фе­сти­вал ће се одр­жа­ти у По­слов­но спорт­ском цен­тру „Пин­ки“ у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ка­ко је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ре­че­но, оче­ку­је се да ће за че­ти­ри да­на тра­ја­ња фе­сти­ва­ла про­грам пра­ти­ти из­ме­ђу 10 и 12 хи­ља­да љу­ди, те Срем фолк фест са раз­ло­гом по­ста­је во­де­ћи фе­сти­вал фол­кло­ра у Ср­би­ји. Ор­га­ни­за­тор Ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ла фол­кло­ра Срем фолк фест је Цен­тар за кул­ту­ру Сир­ми­ју­март, а ге­не­рал­ни по­кро­ви­тељ фе­сти­ва­ла је Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Б. С. Датум: 27.07.2011. ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА М НО­ВИ­НА - Но­ви­не ко­је су до­ка­за­ле да ни рај ни­је без­гре­шан Про­шлог пет­ка, 22. ју­ла уве­че, у пре­ле­пом ам­би­јен­ту елит­ног ми­тро­вач­ког ре­сто­ра­на Про­бус, у при­су­ству број­них го­сти­ју и при­ја­те­ља, обе­ле­же­на је 10. го­ди­шњи­ца по­сто­ја­ња и ра­да ре­ги­о­нал­ног не­дељ­ни­ка М НО­ВИ­НЕ, чи­је је 500. из­да­ње иза­шло у сре­ду 20. ју­на 2011. го­ди­не. Све­ча­но­сти су при­су­ство­ва­ле број­не лич­но­сти из јав­ног и по­ли­тич­ког жи­во­та, по­слов­ног све­та и при­вре­де, кул­ту­ре, ме­ди­ја и, на­рав­но, за­по­сле­ни и пен­зи­о­не­ри ко­ји су сво­ју суд­би­ну ве­за­ли за М НО­ВИ­НЕ. Ме­ђу њи­ма: по­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва у Вла­ди АП Вој­во­ди­не Ми­ро­слав Ва­син, на­род­ни по­сла­ни­ци у Скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Влат­ко Рат­ко­вић и Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, на­чел­ник Срем­ског окру­га Са­ва Али­шић, пред­сед­ник Оп­шти­не Ру­ма Го­ран Ву­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца Алек­сан­дар Про­да­но­вић, за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це Ср­ђан Ко­зли­на, пред­сед­ник Срем­ске при­вред­не ко­мо­ре Ми­лан Бо­жић и мно­ги дру­ги. Све­ча­ност је отво­рио по­зна­ти во­ди­тељ Бо­шко Не­го­ва­но­вић, ко­ји се освр­нуо на раз­вој­ни пут М НО­ВИ­НА, а го­сте је по­здра­вио осни­вач Вла­ди­мир Ћо­сић. Он је из­ме­ђу оста­лог ре­као: – Да­нас, ка­да обе­ле­жа­ва­мо де­це­ни­ју из­ла­же­ња М НО­ВИ­НА, пр­вог при­ват­ног не­дељ­ни­ка у Сре­му, има­мо раз­ло­га за сла­вље. јер смо пре­жи­ве­ли све ове го­ди­не, сте­кли по­ве­ре­ње и по­ве­ћа­ли број­ност сво­јих чи­та­ла­ца. Сте­кли смо број­не при­ја­те­ље, али и по­не­ког не­при­ја­те­ља, што ваљ­да јед­но уз дру­го иде кад су у пи­та­њу но­ви­не и но­ви­на­ри, ко­ји у ово вре­ме пу­но ла­жи, кр­че пут до исти­не. Као нај­у­ти­цај­ни­ји и нај­чи­та­ни­ји срем­ски не­дељ­ник, по­тру­ди­ли смо се да обез­бе­ди­мо што ве­ћу ме­диј­ску по­кри­ве­ност, осни­ва­њем но­вих из­да­ња: Рум­ских но­ви­на (ко­је из­ла­зе већ ше­сту го­ди­ну), Шид­ских но­ви­на (ко­је из­ла­зе већ три го­ди­не), а у пла­ну су и дру­га из­да­ња у окви­ру М НО­ВИ­НА. Ка­ко ре­че бив­ши по­кра­јин­ски се­кре­тар за ин­фор­ми­са­ње Ми­ло­рад Ђу­рић, у Вој­во­ди­ни не­ма ни јед­ног је­ди­ног ме­ди­ја ко­ји је по­стао бо­љи на­кон при­ва­ти­за­ци­је, ни у про­фе­си­о­нал­ном сми­слу, ни у сми­слу но­ви­нар­ских сло­бо­да. Мо­жда је тај­на успе­ха М НО­ВИ­НА у то­ме што ни­ка­да ни­су „при­ва­ти­зо­ва­не“, као не­ка­кво бив­ше др­жав­но гла­си­ло. За­то, јер су М НО­ВИ­НЕ од са­мог по­чет­ка при­ват­не. При­сут­ним го­сти­ма и чла­но­ви­ма ре­дак­ци­је се обра­тио и По­кра­јин­ски се­кре­тар за рад, за­по­шља­ва­ње и рав­но­прав­ност по­ло­ва Ми­ро­слав Ва­син: – У име Вла­де АП Вој­во­ди­не и пред­сед­ни­ка вла­де Бо­ја­на Пај­ти­ћа че­сти­там ју­би­леј и же­лим вам да и 1.000 број до­че­ку­је­те у ова­квом рас­по­ло­же­њу и са ква­ли­те­том ко­ји ну­ди­те из не­де­ље у не­де­љу. Мо­рам да при­знам да су М НО­ВИ­НЕ на­ма у Но­вом Са­ду огле­да­ло и увид у оно што се де­ша­ва у Сре­му и си­гур­но је да је озбиљ­ност тих но­ви­на, ко­лум­не го­спо­ди­на Ћо­си­ћа ко­ја иза­зи­ва у сва­ко­ме од нас пре­и­спи­ти­ва­ње сво­јих од­лу­ка и по­сту­па­ка по­не­кад, и све оно што чи­ни овај лист до­при­но­си да ком­плет­на сли­ка о Сре­му оде и ван Сре­ма. Ме­не зо­ву по­ба­чва­ни Сре­мац, јер сам ро­ђен и од­ра­стао у Бач­кој, а за­во­лео сам Срем и ве­руј­те ми да сам о Сре­му учио до­ста и из М НО­ВИ­НА. За­то бих и у сво­је лич­но име за­хва­лио го­спо­ди­ну Ћо­си­ћу на уре­ђи­вач­кој по­ли­ти­ци ко­ју во­ди и на за­ни­мљи­во­сти чла­на­ка ко­ји се по­ја­вљу­је. Глав­ном и од­го­вор­ном уред­ни­ку М НО­ВИ­НА Све­тла­ни Цу­ца­нић и фо­то­ре­пор­те­ру Жељ­ку Пе­тра­су, осни­вач ли­ста Вла­ди­мир Ћо­сић је уру­чио на­гра­де за де­се­то­го­ди­шњу вред­ност, умет­нич­ке сли­ке, а за­тим су го­сте до ду­бо­ко у ноћ за­ба­вљао ор­ке­стар „Га­ра­ви со­как“ са чу­ве­ним Ба­не­том Кр­сти­ћем на че­лу. М. Н. Датум: 20.07.2011. КО­РУП­ЦИ­ЈА ИЛИ ОД­СУ­СТВО ОД­ГО­ВОР­НО­СТИ : Ко кри­је исти­ну о мо­гу­ћој еко­ло­шкој ка­та­стро­фи иза­зва­ну ја­ва­шлу­ком у ми­тро­вач­ком Во­до­во­ду? - Ко су мо­гу­ћи тро­ва­чи из ми­тро­вач­ког Во­до­во­да? Ин­спек­ци­ја се по­на­ша као „све­док са­рад­ник“, да не ка­же­мо као са­у­че­сник нео­д­го­вор­ног ру­ко­вод­ства ми­тро­вач­ког Во­до­во­да, у бр­љо­ти­ни ко­ја је иза­зва­на као по­сле­ди­ца де­бе­лог ја­ва­шлу­ка у овом јав­ном пред­у­зе­ћу. Та­ко се у нај­кра­ћим цр­та­ма мо­же оце­ни­ти де­ло­ва­ње ин­спек­циј­ске слу­жбе за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не у од­но­су на јав­ност, ко­ја и те ка­ко има раз­ло­га да зна шта се то де­ша­ва у ми­тро­вач­ком Во­до­во­ду. Оно што се не­зва­нич­но зна, и о че­му М НО­ВИ­НЕ има­ју са­зна­ње још од прет­ход­ног пет­ка, 8. ју­ла, је­сте да је из кру­га Во­до­во­да не­ста­ло бу­ре са пи­ра­ле­ном, ра­ди­о­ак­тив­ном и ве­о­ма отров­ном ма­те­ри­јом ко­ја мо­же да иза­зо­ве ка­та­стро­фу не­слу­ће­них раз­ме­ра на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. До­тич­но бу­ре са пи­ра­ле­ном, тач­ни­је бу­ре у ко­ме су би­ле скло­ње­не оште­ће­не кон­ден­за­тор­ске ба­те­ри­је из ко­јих је ис­цу­рио ве­о­ма отров­ни пи­ра­лен, би­ло је сме­ште­но у про­сто­ри­ју ис­под аера­то­ра на ста­ром из­во­ри­шту, а о то­ме се у Во­до­во­ду мо­ра­ла има­ти из­ве­сна ин­вен­ту­ра. Ако ни­је, за­што ни­је, од­но­сно шта та­мо ра­ди ди­рек­тор (и са­рад­ни­ци му, струч­ни оба­шка) осим што ца­ка лоп­ту на игра­ли­шту ФК Рад­нич­ког? Сем ру­ко­вод­ства Во­до­во­да, о ста­њу у ко­ме се на­ла­зи пи­ра­лен, мо­ра­ла је би­ти упо­зна­та и ре­пу­блич­ка ин­спек­тор­ка за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Сне­жа­на Ду­ман­чић. Ако ни­је, за­што ни­је? Ако се пра­ви­ла не­ве­шта, за­што се пра­ви­ла не­ве­шта? Као што по­ли­ци­ја има еви­ден­ти­ра­ног сва­ког ле­гал­но на­о­ру­жа­ног гра­ђа­ни­на, та­ко и ин­спек­ци­ја мо­ра има­ти еви­ден­ти­ра­ног сва­ког ко­ри­сни­ка ра­ди­о­ак­тив­них и отров­них ма­те­ри­ја ко­је мо­гу на­шко­ди­ти жи­вот­ној сре­ди­ни... Ка­да смо 8. ју­ла у пре­по­днев­ним ча­со­ви­ма, на­кон не­зва­нич­ног са­зна­ња о не­стан­ку пи­ра­ле­на, по­ку­ша­ли да ви­ше о то­ме са­зна­мо, на­и­шли смо на зид ћу­та­ња, ка­ко од стра­не ди­рек­то­ра Во­до­во­да Са­ше Бу­га­џи­је, та­ко и од стра­не ин­спек­тор­ке Сне­жа­не Ду­ман­чић. И не са­мо то; сте­кли смо ути­сак да или не­ма­ју пој­ма о че­му их пи­та­мо, или се из­ван­ред­но пра­ве нео­ба­ве­ште­ни. Обра­ти­ли смо се, на­рав­но, и по­кра­јин­ском ин­спек­то­ру Ми­ло­ра­ду Би­је­ли­ћу, ко­ји је обе­ћао да ће нас оба­ве­сти­ти о то­ме он­да кад и ње­га оба­ве­сте они ко­ји ни­су хте­ли нас да оба­ве­сте. Шеф по­кра­јин­ске ин­спек­ци­је Ми­ло­рад Би­је­лић, ко­ји о си­ту­а­ци­ји у ми­тро­вач­ком Во­до­во­ду не би ни имао пој­ма да га о то­ме ни­су оба­ве­сти­ле М НО­ВИ­НЕ, на­ла­же ин­спек­тор­ки Сне­жа­ни Ду­ман­чић истог тог да­на да ви­ди шта се то та­мо ра­ди, из че­га на­кон не­ко­ли­ко да­на про­из­и­ла­зи из­ве­штај по ко­ме ни вук ни­је сит, ни ов­це ни­су на бро­ју, али ни чо­бан за то мно­го не ха­је. У из­ве­шта­ју по­кра­јин­ске ин­спек­ци­је, ко­ји овом при­ли­ком об­ја­вљу­је­мо, ви­ди се да је у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 4. и 7. ју­ла из кру­га Во­до­во­да не­ста­ло пет кон­ден­за­тор­ских ба­те­ри­ја, чи­ји са­др­жај на­вод­но ни­је по­знат, јер ни­је из­вр­ше­на њи­хо­ва ка­те­го­ри­за­ци­ја. За­што ни­је, то тре­ба пи­та­ти ди­рек­то­ра Бу­га­џи­ју и ин­спек­тор­ку Ду­ман­чић. Истог да­на, 8. ју­ла, то јест кад је из­вр­ше­на ин­спек­циј­ска ви­зи­та, по при­ја­ви, из Во­до­во­да је из­не­то 12 ба­те­ри­ја и пре­да­то опе­ра­то­ру овла­шће­ном за упра­вља­ње от­па­дом у скла­ду са за­шти­том жи­вот­не сре­ди­не. Дру­гим ре­чи­ма, кад су ви­де­ли да је ђа­во од­нео ша­лу, ру­ко­вод­ство Во­до­во­да и ин­спек­тор­ка су на­ло­жи­ли из­но­ше­ње мо­гу­ћег опа­сног от­па­да. Уз ваљ­да мол­бу ми­лој бо­ги да оно што је већ не­ста­ло, не бу­де про­на­ђе­но, ка­ко ди­рек­тор Во­до­во­да не би имао не­при­јат­но­сти. Да­кле, не­ма ту ни­ка­кве му­дро­сти. Не­ка еки­па је ту не­што ма­ри­са­ла по Во­до­во­ду, јер мо­ра не­што да се ра­ди и „хо­но­рар­но“ кад ди­рек­тор иона­ко про­во­ди нај­ви­ше вре­ме­на на игра­ли­шту ФК Рад­нич­ког. Сем ра­зно­ра­зне гво­жђу­ри­је, ала­та, ре­зер­вних де­ло­ва и че­га већ што се кра­де по со­ци­ја­ли­стич­ким јав­ним пред­у­зе­ћи­ма, бил­ме­зи су на­ба­са­ли и на бу­ре са ба­те­ри­ја­ма из ко­јих је цу­рио пи­ра­лен. По си­сте­му шта зна де­те шта је три­ста ки­ла, и шта зна сви­ња шта је ди­ња, ма­кло се и то бу­ре. Где се то бу­ре са­да на­ла­зи, да ли је раз­о­ча­ра­ни ба­ја, кад је ви­део да му улов у кра­ђи баш и ни­је не­ки, све то про­суо у не­ку ка­нал­чи­ну или где већ, за са­да је тај­на. Ма­да је слу­чај при­ја­вљен и по­ли­ци­ји, чи­ни се са­мо да се фор­мал­но ски­не од­го­вор­ност с вра­та. Ло­по­ви су за са­да не­по­зна­ти, а кад ће би­ти по­зна­ти (и дал ће икад) не зна се. Ру­ко­вод­ство Во­до­во­да и ин­спек­ци­ја као да глу­ме у не­ком пет­па­рач­ком кри­ми-фил­му у ко­ме ва­жи пра­ви­ло да ако не­ма ле­ша, не­ма ни до­ка­за да је не­ко уби­ца, иако за­у­да­ра са свих стра­на. Од­но­сно, ако не­ма на­вод­не ка­рак­те­ри­за­ци­је кон­ден­за­тор­ских ба­те­ри­ја на ба­зи пи­ра­ле­на, он­да не­ма ни опа­сно­сти од тро­ва­ња. Да­ка­ко, и ди­рек­тор Во­до­во­да Са­ша Бу­га­џи­ја и ин­спек­ци­ја де­лу­ју као не­ко ко се тру­ди да се што ма­ње ме­ша у свој по­сао. Као да је у пи­та­њу тек не­ка ли­тра про­су­тог зеј­ти­на, а не пи­ра­лен – ма­те­ри­ја ко­ја мо­же да за­тру­је не­ко­ли­ко на­ред­них ге­не­ра­ци­ја Ми­тров­ча­на А ни ин­спек­тор­ка Ду­ман­чић се баш не­што не је­ди на пи­ра­лен. У сред гун­гу­ле је оти­шла ле­по на го­ди­шњи од­мор. И не же­ли ни­шта да зна о то­ме. Ма­ша­ла. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 13.07.2011. ЗА­ТА­ШКА­ВА­ЊЕ ПА­НИ­КЕ - Пре­ти ли Срем­ској Ми­тро­ви­ци еко­ло­шка ка­та­стро­фа?! У пе­так, 8 ју­ла сти­гла нам је ло­ша вест о то­ме ка­ко је из кру­га ми­тро­вач­ког Во­до­во­да, тач­ни­је са Из­во­ри­шта, не­ста­ло бу­ре пи­ра­ле­на. Истог мо­мен­та по­тра­жи­ли смо од­го­вор на то пи­та­ње и у ру­ко­вод­ству ЈКП Во­до­вод и у ин­спек­ци­ји за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. У ин­спек­ци­ји су нас упу­ти­ли на По­кра­јин­ски се­кре­та­ри­јат у Но­вом Са­ду, тач­ни­је на ин­спек­циј­ску слу­жбу ко­ја је тра­жи­ла да им пи­сме­но до­ста­ви­мо пи­та­ња по­што, пре­ма ре­чи­ма Ми­ло­ра­да Би­је­ли­ћа, ше­фа ин­спек­циј­ских слу­жби, о то­ме ни­су има­ли ни­ка­кве ин­фор­ма­ци­је. Игра глу­вих те­ле­фо­на је би­ла у пу­ном је­ку. Лоп­ти­ца, тј. по­у­зда­на ин­фор­ма­ци­ја за ко­јом смо тра­га­ли, стал­но је пре­ба­ци­ва­на та­мо и ова­мо, а та­чан и пре­ци­зан од­го­вор на пи­та­ња да ли Во­до­во­ду фа­ли бу­ре пи­ра­ле­на, ни­смо до­би­ли ни од ди­рек­то­ра овог јав­ног пред­у­зе­ћа Са­ше Бу­га­џи­је. Ње­гов од­го­вор ко­ји је у ре­дак­ци­ју сти­гао меј­лом је био, што се оно ка­же, окру­гло па на ћо­ше (ви­ди оквир). Школ­ски при­мер из­бе­га­ва­ња од­го­во­ра. Це­ла сму­ша и не­му­што од­го­ва­ра­ње на кон­крет­но пи­та­ње про­из­и­ла­зе из чи­ње­ни­це да је пи­ра­лен ве­о­ма, ве­о­ма опа­сна ма­те­ри­ја, што је ве­ро­ват­но иза­зва­ло не ма­лу па­ни­ку у ру­ко­вод­ству ми­тро­вач­ког Во­до­во­да ко­ји во­дом снаб­де­ва 80 хи­ља­да љу­ди са те­ри­то­ри­је Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Па­ни­ка је ство­ре­на с пра­вом. По­ред па­ни­ке ко­ја је за­вла­да­ла у Во­до­во­ду, ис­по­ста­ви­ло се да та­мо вла­да и по­при­ли­чан ха­ос. Јер, пре­ма оно­ме што је усме­но из­ја­вио Са­ша Бу­га­џи­ја, из кру­га Во­до­во­да је не­ко крао ста­ро гво­жђе и не­ке дру­ге „не­по­треб­не“ сит­ни­це, па је и по­ли­ци­ја ту има­ла по­сла. Да ли је гре­шком по­нео и ма­ло пи­ра­ле­на, ди­рек­тор ни­је умео да ка­же. Ре­као је да се у ства­ри и не зна ка­ква је ма­те­ри­ја у пи­та­њу. Од­но­сно, ка­ко је то ле­по сро­че­но у пи­са­ном од­го­во­ру, ни­кад ни­је ура­ђе­на ка­те­го­ри­за­ци­ја опа­сних ма­те­ри­ја. Ко је ту луд, а ко збу­њен, пот­пи­сник ових ре­до­ва за­ста не мо­же да оце­ни. Сва та „ша­ла ко­ми­ка“ ко­ја је сти­гла као од­го­вор из ми­тро­вач­ког Во­до­во­да не би би­ла та­ко тра­гич­на да је за­и­ста би­ла у пи­та­њу кра­ђа ста­рог гво­жђа. Али ни­је. Пи­ра­лен је у пи­та­њу. Јед­на ли­тра пи­ра­ле­на мо­же да за­тру­је ми­ли­јар­ду ку­би­ка во­де. То­ли­ко во­де ми­тро­вач­ки Во­до­вод не­ће про­из­ве­сти, ни­ти ће це­ла ми­тро­вач­ка оп­шти­на то мо­ћи да по­пи­је на­ред­них 150 го­ди­на. Све у све­му, пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма­на, на Из­во­ри­шту се у пе­так 8. ју­ла у пре­по­днев­ним са­ти­ма по­ја­ви­ла и ин­спек­тор­ка за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­на Сне­жа­на Ду­ман­чић, ко­ја за на­ше но­ви­не ни­шта ни­је хте­ла (или сме­ла) да ка­же. Ту је сти­гла и по­ли­ци­ја, а рад­ни­ци Во­до­во­да су мо­ра­ли да да­ју пи­са­не из­ја­ве о свом кре­та­њу и по­на­ша­њу прет­ход­ног да­на. Ис­па­ло је да ствар уоп­ште ни­је на­ив­на. Ка­ко би и би­ла кад се ра­ди о та­ко ток­сич­ној ма­те­ри­ји (ви­ди оквир). Ме­ђу­тим, оно што јав­ност и гра­ђа­ни Срем­ске Ми­тро­ви­це ни од по­ли­ци­је, ни­ти од не­ког дру­гог, ве­ро­ват­но ни­кад не­ће са­зна­ти је ко­ји сте­пен ја­ва­шлу­ка вла­да у ми­тро­вач­ком Во­до­во­ду? Ко ту ко­ман­ду­је и ко ко­га кон­тро­ли­ше? Има ли ди­рек­тор ика­кву су­штин­ску власт и од­го­вор­ност у пред­у­зе­ћу на чи­јем је че­лу? Или се не ме­ша у свој по­сао, док му рад­ни­ци кра­ду ста­ро гво­жђе из фа­брич­ког кру­га, а ус­пут, мо­жда и не­зна­ју­ћи, из­не­су и бу­ре пи­ра­ле­на? И на кра­ју, али не и нај­ма­ње ва­жно, ко ће од­го­ва­ра­ти за ову бр­љо­ти­ну, ко­ја је цео град до­ве­ла на руб еко­ло­шке ка­та­стро­фе? И да ли је та опа­сност уоп­ште от­кло­ње­на? Где је пи­ра­лен? На то пи­та­ње још ни­смо до­би­ли од­го­вор. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 06.07.2011. МЕ­СТО ОПА­СНОГ ЖИ­ВЉЕ­ЊА - Ло­кал­ни кри­ми­нал­ци пре­би­ја­ју по­се­ти­о­це Цар­ске па­ла­те Ло­кал­ни кри­ми­нал­ци, ка­ба­да­хи­је и си­ле­џи­је, про­сто су оку­пи­ра­ли ми­тро­вач­ку Цар­ску па­ла­ту, оку­пља­ју­ћи се у ка­фи­ћу ко­ји се на­ла­зи уну­тар овог објек­та. Осим што мал­тре­ти­ра­ју гра­ђа­не и го­сте Цар­ске па­ла­те, не­дав­но је ов­де пре­би­јен и ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац на слу­жбе­ној ду­жно­сти. Сем ба­ти­на ко­је се ов­де мо­гу до­би­ти, ба­ха­ти го­сти ури­ни­ра­ју и по­вра­ћа­ју по ис­ко­пи­на­ма Цар­ске па­ла­те, а све уз ами­но­ва­ње не­ких ло­кал­них по­ли­ти­ча­ра. Због на­па­да на ко­му­нал­ног по­ли­цај­ца, ми­тро­вач­ка по­ли­ци­ја је, ко­нач­но, по­сле ду­жег нећ­ка­ња, под­не­ла кри­вич­ну при­ја­ву про­тив вла­сни­ка ка­фи­ћа ко­ји ра­ди у окви­ру Цар­ске па­ла­те. У ве­зи са тим, на­чел­ник Град­ске упра­ве за ур­ба­ни­зам и стам­бе­но-ко­му­нал­не по­сло­ве Ми­ро­слав Вла­ди­са­вље­вић ка­же: – У пр­вој по­ло­ви­ни ове го­ди­не, ко­му­нал­на по­ли­ци­ја је три пу­та кон­тро­ли­са­ла рад­но вре­ме ка­феа „Па­ла­та“ и под­не­ла осам зах­те­ва за по­кре­та­ње пре­кр­шај­ног по­ступ­ка. Та­ко­ђе, под­не­те су и кри­вич­не при­ја­ве про­тив Го­ра­на Р., Ва­си­ли­ја Ш. и Зо­ра­на Л., за­то што су 12. ма­ја ове го­ди­не, при­ли­ком ре­дов­не кон­тро­ле рад­ног вре­ме­на уго­сти­тељ­ског објек­та, оме­та­ли у ра­ду ко­му­нал­не по­ли­цај­це у вр­ше­њу ду­жно­сти. Ка­да је Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре сво­је­вре­ме­но одре­ши­ло ке­су за ми­лион и по евра (150 ми­ли­о­на ди­на­ра) за уре­ђе­ње и по­кри­ва­ње ви­зи­тор­ског цен­тра на ме­сту не­ка­да­шње Цар­ске па­ла­те, оче­ки­ва­ло се да ће Срем­ска Ми­тро­ви­ца има­ти чи­ме да се по­хва­ли на по­љу кул­ту­ре. О то­ме ка­кав је обје­кат у пи­та­њу, го­во­ри и чи­ње­ни­ца да га је отво­рио пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Бо­рис Та­дић, 14. де­цем­бра 2009. го­ди­не. Али, што би ре­као на­род: ни лу­дом те­ци, ни па­мет­ном оста­ви. Ви­зи­тор­ски цен­тар Цар­ске па­ла­те по­стао је ру­гло гра­да, у чи­јем ка­фи­ћу се оку­пља­ју ло­кал­не си­ле­џи­је, ко­је мал­тре­ти­ра­ју гра­ђа­не. Ка­ко се то де­си­ло? Уме­сто да се ви­зи­тор­ски цен­тар усту­пи на упра­вља­ње Му­зе­ју Сре­ма. ка­ко и до­ли­ку­је по вр­сти де­лат­но­сти, ми­тро­вач­ки огра­нак ДСС-а, ко­ји др­жи оно што се ов­де зо­ве кул­ту­ром, је не­ка­ко пре­ко сво­јих „дин­ки­ћев­ских“ ве­за у Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре ис­по­сло­вао да се обје­кат усту­пи За­во­ду за за­шти­ту спо­ме­ни­ка. – То је не­што што не­ма ни­ка­кву ло­ги­ку, јер За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка тре­ба да одр­жа­ва спо­ме­ни­ке кул­ту­ре, а не да њи­ма га­зду­је и отва­ра ка­фа­не. Не­мам ни­шта про­тив ка­фи­ћа ко­ји је у слу­жби ту­ри­ста у Цар­ској па­ла­ти, али ов­де се де­ша­ва упра­во обр­ну­то – ка­же ди­рек­тор Му­зе­ја Сре­ма Сло­бо­дан Сто­ка­но­вић. Очи­глед­но да са­свим дру­га­чи­је не­го што би тре­ба­ло да бу­де. Цар­ска па­ла­та се на­шла у слу­жби ка­фи­ћа, ко­ме је у овом објек­ту из­дат про­стор под ве­о­ма по­вољ­ним усло­ви­ма, а ба­ха­ти го­сти мал­тре­ти­ра­ју гра­ђа­не и по­се­ти­о­це ви­зи­тор­ског цен­тра. На сав кри­ми­нал ко­ји се де­ша­ва у ве­зи са Цар­ском па­ла­том, ди­рек­тор За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка Љу­би­ша Шу­ла­ја сле­же ра­ме­ни­ма: – Цар­ска па­ла­та мо­ра од не­че­га да по­кри­ва тро­шко­ве одр­жа­ва­ња. Град­ска упра­ва за кул­ту­ру не из­два­ја за то ни је­дан је­ди­ни ди­нар, па сам при­ну­ђен да се сна­ла­зим. Не ви­дим шта је спор­но у то­ме да ов­де бу­де ка­фић – ка­же Шу­ла­ја. Из­гле­да да они­ма ко­ји су за­ду­же­ни за област кул­ту­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ни­шта ни­је ни спор­но, ни све­то. У ста­њу су да и од објек­та од нај­ве­ћег кул­тур­ног зна­ча­ја на­пра­ве сво­је­вр­стан сви­њац. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 29.06.2011. ОТВО­РЕ­НА СЕ­ЗО­НА КУ­ПА­ЊА - Но­ви из­глед град­ске пла­же Ми­тро­вач­ка пла­жа јед­на је од нај­леп­ших пла­жа у Сре­му, мо­жда чак и у др­жа­ви, а по­ред то­га је бес­плат­на и мно­ги­ма пред­ста­вља оми­ље­ни део гра­да, ко­ји у да­не ви­кен­да при­ми и до пет хи­ља­да по­се­ти­ла­ца. Да би сви­ма они­ма, ко­ји од­лу­че да спас од лет­њих же­га по­тра­же на сав­ској оба­ли би­ло што при­јат­ни­је, али и да би и бо­ра­вак на пла­жи био у пот­пу­но­сти без­бе­дан, Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца по­тру­дио се да ове го­ди­не уна­пре­ди све услу­ге ко­је по­се­ти­о­ци мо­гу до­би­ти. Вид­но је по­бољ­ша­ње из­гле­да пла­же, ко­ја је са­да по­при­ми­ла но­ви и са­вре­ме­ни­ји об­лик. Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца уче­ство­ва­ла је у ком­плет­ном ко­му­нал­ном опре­ма­њу пла­же и у на­ред­ним лет­њим се­зо­на­ма би­ће по­треб­но са­мо одр­жа­ва­ње по­сто­је­ћег ста­ња. За сре­ђи­ва­ње пла­же из град­ског бу­џе­та је ове и про­шле го­ди­не укуп­но из­дво­је­но око де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра. Пре­ма ми­шље­њу ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу гра­да Бо­ја­на Га­ври­ћа ни­во услу­ге на град­ској пла­жи је знат­но по­бољ­шан. По­ста­вље­ни су тип­ски објек­ти у скла­ду са усло­ви­ма ЈВП „Во­де Вој­во­ди­не“, ура­ђе­на је во­до­не­по­пруст­на фе­кал­на ка­на­ли­за­ци­ја, фе­кал­ни ко­лек­тор и јав­ни то­а­ле­ти. Бит­но је ис­та­ћи да се ни­шта, осим во­де са ту­ше­ва, не ис­пу­шта у Са­ву, већ све иде у град­ску ка­на­ли­за­ци­ју. - Оста­ло је још да се ура­ди по­ста­вља­ње де­чи­јег игра­ли­шта са мно­го са­др­жа­ја, ко­је би тре­ба­ло да бу­де за­вр­ше­но за око ме­сец да­на, и ти­ме се пот­пу­но за­о­кру­жу­је при­ча око сре­ђи­ва­ња град­ског ку­па­ли­шта – ис­та­као је ди­рек­тор Ди­рек­ци­је Бо­јан Га­врић, ко­ји је за­јед­но са ди­рек­то­ром ЈКП Ко­му­на­ли­је Јо­си­пом Но­вот­ни­јем у че­твр­так, 23. ју­на, об­и­шао пла­жу. Ра­до­ви на сре­ђи­ва­њу и одр­жа­ва­њу пла­же по­ве­ре­ни су ЈКП Ко­му­на­ли­је из Срем­ске Ми­тро­ви­це. Пре по­чет­ка се­зо­не ку­па­ња оба­вље­на је дез­ин­фек­ци­ја и де­ра­ти­за­ци­ја, а дез­ин­фек­ци­ја пе­ска и во­де се оба­вља јед­ном не­дељ­но, пред ви­кенд ка­да је по­се­та на пла­жи нај­ве­ћа. Хе­миј­ска и бак­те­ри­о­ло­шка ис­прав­ност во­де се оба­вља је­дан­пут не­дељ­но, узи­ма­њем узо­ра­ка са не­ко­ли­ко ме­ста дуж про­сто­ра за ку­па­ње. Због ве­ли­ког бро­ја ку­па­ча ве­о­ма је ва­жно и сва­ко­днев­но одр­жа­ва­ње хи­ги­је­не на це­лој пла­жи. По­ста­вљен је до­во­љан број кан­ти и кон­теј­не­ра за сме­ће, ре­дов­но се ску­пља­ју от­па­ци са пе­ска и тро­то­а­ра. За­вр­ше­на је и из­град­ња јав­ног то­а­ле­та, ко­ји је та­ко­ђе бес­пла­тан и са­сто­ји се из 20 то­а­лет ка­би­на и са јав­ном че­смом ис­пред објек­та. Ура­ђе­не су и бе­тон­ске ста­зе на ше­та­ли­шту по­ред ре­ке и ми­тро­вач­ка пла­жа са­да има пот­пу­но нов из­глед, ко­ји за­до­во­ља­ва све европ­ске стан­дар­де. Ди­рек­тор ЈП Ко­му­на­ли­је Срем­ска Ми­тро­ви­ца Јо­сип Но­вот­ни ка­же да је пла­жа зва­нич­но отво­ре­на 10. ју­на, а да су слу­жбе овог јав­но ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа сва­ко­днев­но ан­га­жо­ва­не на чи­шће­њу и уре­ђе­њу пла­же. - ЈКП Ко­му­на­ли­је је још 15. ма­ја кре­ну­ло са уре­ђе­њем град­ске пла­же. Ове го­ди­не ку­пљен је и нов спа­си­лач­ки ча­мац, а при­сту­пље­но је и уре­ђе­њу зе­ле­ног по­ја­са. По­ста­вље­ни су но­ви са­о­бра­ћај­ни зна­ко­ви, ко­ји­ма се за­бра­њу­је игра­ње лоп­том на оба­ли, као и во­жња би­ци­клом и мо­то­ци­клом по пе­шач­кој ста­зи. Ре­зул­та­ти по­вр­шин­ске ана­ли­зе во­де ука­зу­ју на то да је во­да ис­прав­на за ку­па­ње, али се не пре­по­ру­чу­је ро­ње­ње, ска­ка­ње, пр­ска­ње и пи­је­ње реч­не во­де. За­мо­лио бих гра­ђа­не да се при­др­жа­ва­ју днев­ног ре­да ко­ји по­сто­ји на пла­жи – ре­чи су ди­рек­то­ра ЈКП Ко­му­на­ли­је Јо­си­па Но­вот­ни­ја. Сви они ко­ји не­ће би­ти у при­ли­ци да овог ле­та оду на мо­ре, спас од вру­ћи­на мо­гу про­на­ћи на град­ској пла­жи и то бес­плат­но. Пла­жа је у пот­пу­но­сти сре­ђе­на и без­бед­на, а гра­ђа­ни­ма су сва­ко­днев­но на рас­по­ла­га­њу спа­си­лач­ке и чу­вар­ске слу­жбе и слу­жбе хит­не по­мо­ћи. Из хит­не по­мо­ћи, ко­ја је и као прет­ход­них го­ди­на ста­ци­о­ни­ра­на по­ред ре­сто­ра­на Про­бус ка­жу да ни­су има­ли пу­но ин­тер­вен­ци­ја, али да сва­ко­днев­но, од 9 до 20 ча­со­ва де­жу­ра­ју на пла­жи. - Сва­ки дан су на пла­жи при­сут­ни ле­кар и ме­ди­цин­ски тех­ни­чар, а обје­кат је снаб­де­вен свом по­треб­ном ме­ди­цин­ском опре­мом, од при­бо­ра за ре­а­ни­ма­ци­ју до бо­це са ки­се­о­ни­ком. До са­да смо има­ли не­ко­ли­ко сит­них ин­тер­вен­ци­ја, углав­ном су у пи­та­њу по­се­ко­ти­не на шкољ­ке и ста­кло и не­све­сти­це, а на сре­ћу ве­ћих ин­тер­вен­ци­ја ни­је би­ло – ис­ти­че др Све­тла­на При­ца, спе­ци­ја­ли­ста оп­ште ме­ди­ци­не. Шеф спа­си­лач­ке слу­жбе Ни­ко­лај Ма­ти­је­вић за М но­ви­не ка­же да је за без­бед­ност ку­па­ча ан­га­жо­ва­но пет спа­си­ла­ца, ко­ји де­жу­ра­ју сва­ко­днев­но од 9 до 20 ча­со­ва. До са­да су има­ли три ин­тер­вен­ци­је, ко­је су на сре­ћу за­вр­ше­не са срећ­ним ис­хо­дом, а жр­тве да­вље­ња су спа­ше­не. Град­ска пла­жа је упот­пу­ње­на раз­ли­чи­тим са­др­жа­ји­ма за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма се по­се­ти­о­ци осе­ћа­ју опу­ште­ни­је и при­јат­ни­је. По­ред те­ре­на за раз­не спор­то­ве, по­пут од­бој­ке и фуд­ба­ла на пе­ску и ко­шар­ке, нај­мла­ђи­ма су на пла­жи до­ступ­не љу­ља­шке, клац­ка­ли­це и то­бо­ган. Ту су и ка­фи­ћи, у ко­ји­ма се увек мо­же по­пи­ти ка­фа или не­ко дру­го хлад­но осве­же­ње, а у ве­чер­њим са­ти­ма на овом ме­сту се ор­га­ни­зу­ју про­мо­ци­је ра­зних пи­ћа. На Град­ској пла­жи по­сто­је објек­ти за бр­зу хра­ну, као и пла­тои за рас­хлад­не ви­три­не са сла­до­ле­ди­ма. То­ком вре­лих лет­њих да­на по­се­ти­о­ци овог ле­пог ку­па­ли­шта би­ће у при­ли­ци да ис­пра­те све ак­тив­но­сти ко­је се ор­га­ни­зу­ју на пла­жи. То су пре све­га спорт­ска над­ме­та­ња, али и за­ни­мљи­ве жур­ке у да­ни­ма ви­кен­да у ка­фи­ћи­ма на пла­жи. Ми­тро­вач­ка пла­жа је јед­на од рет­ких пла­жа ко­ја је пот­пу­но бес­плат­на и као та­ква је до­ступ­на свим гра­ђа­ни­ма, и пред­ста­вља пра­ви спас од лет­њих вру­ћи­на. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 22.06.2011. СРА­МО­ТА И ПРЕД БО­ГОМ И ПРЕД ЉУ­ДИ­МА!!! - НИ­ШТА ИМ НИ­ЈЕ СВЕ­ТО: Тра­ге­ди­ју и ду­бо­ку жа­лост ко­ри­сте за стра­нач­ки мар­ке­тинг Кад­год је још на­пи­сао Иво Ан­дрић да до­ђе вре­ме кад па­ме­тан за­ћу­ти, бу­да­ла про­го­во­ри, а фу­ка­ра се обо­га­ти. Што се на­ше ов­да­шње фу­ка­ре ти­че, сем што се пљач­ком обо­га­ти­ла, као да јој то ни­је до­ста, па же­ли да свој вред­но­сни си­стем уве­де као оп­ште­ва­же­ћи. А не­ки иду до­тле да им ни­шта ни­је све­то, па ни људ­ска тра­ге­ди­ја и ду­бо­ка жа­лост, не пре­за­ју­ћи да је ис­ко­ри­сте за свој јеф­ти­ни по­ли­тич­ки мар­ке­тинг. Та­ко се, на жа­лост, де­си­ло ових да­на, по­во­дом тра­гич­не смр­ти по­пу­лар­ног ми­тро­вач­ког пе­ва­ча Дар­ка Ра­до­ва­но­ви­ћа, ко­ји је 11. ју­на по­ги­нуо у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи. Овај мла­ди чо­век оста­вио је за со­бом по­ро­ди­цу за­ви­је­ну у цр­но. И док су сви би­ли у шо­ку, док су се у ду­бо­кој ту­зи и не­мој ти­ши­ни чу­ли са­мо је­ца­ји ње­го­вих нај­бли­жих, не­кро­фил­ски стра­нач­ки ак­ти­ви­сти тру­ди­ли су се да од тра­ге­ди­је на­пра­ве пред­из­бор­ни мар­ке­тинг. Ми­тров­ча­ни ко­ји су при­су­ство­ва­ли ко­ме­мо­ра­тив­ном ску­пу у са­ли ми­тро­вач­ког По­зо­ри­шта, још увек не мо­гу да до­ђу се­би од чу­ђе­ња и згра­жа­ва­ња због по­на­ша­ња по­је­ди­них ак­ти­ви­ста ДСС–МЕР-а. Не­при­стој­но је по­ми­ња­ти де­та­ље, али ни­је се устру­ча­ва­ло да се тра­гич­но пре­ми­ну­ли Дар­ко по­ми­ње и као „све­док“ за бу­ду­ће по­ли­тич­ко – про­па­ганд­не ак­ци­је „пр­вих“ љу­ди из ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. – Сра­мо­та ме је због по­на­ша­ња по­је­ди­них функ­ци­о­не­ра ДСС-а и МЕР-а. Њи­ма ни­шта ни­је све­то, па ни ту­ђа тра­ге­ди­ја. Ова­ко ка­ко се ја осе­ћам, осе­ћа­ју се и мно­ги дру­ги чла­но­ви стран­ке. Не знам бо­је ли се они уоп­ште Бо­га – ка­же са­го­вор­ник ко­ји из ра­зу­мљи­вих раз­ло­га же­ли да оста­не ано­ни­ман. По­на­ша­ње по­је­ди­на­ца ДСС–МЕР-а, ко­је је на­и­шло на оп­ште згра­жа­ва­ње и оп­шту осу­ду Ми­тров­ча­на, на­ста­вље­но је и на­кон ко­ме­мо­ра­тив­ног ску­па и са­хра­не на ми­тро­вач­ком град­ском гро­бљу. Пр­во је не­ком од не­кро­фил­ских па­мет­ња­ко­ви­ћа из ДСС–МЕР-а па­ло на па­мет да ор­га­ни­зу­је пост­хум­ни кон­церт, на­вод­но у знак се­ћа­ња на по­пу­лар­ног пе­ва­ча, али на сре­ћу по здрав ра­зум до то­га, ипак, ни­је до­шло. Не­зва­нич­ни из­во­ри ка­жу да се по­ро­ди­ца тра­гич­но на­стра­да­лог пе­ва­ча ни­је сло­жи­ла са та­квом иде­јом. По­што ни­је оства­ре­на за­ми­сао о кон­цер­ту, ак­ти­ви­сти ДСС–МЕР-а су ор­га­ни­зо­ва­ли ве­че упи­си­ва­ња у књи­гу ути­са­ка, под буд­ним оком пр­ва­ка ове фран­ке­штај­нов­ске дво­гла­ве стра­нач­ке тво­ре­ви­не. Гра­ђа­ни су пре­по­зна­ли стра­нач­ку под­ва­лу, па ни­су ре­а­го­ва­ли она­ко ка­ко су не­кро­фил­ски ак­ти­ви­сти оче­ки­ва­ли. – Ови на­ши из ДСС–МЕР-а су же­ле­ли да ис­ко­ри­сте по­пу­лар­ност Дар­ка Ра­до­ва­но­ви­ћа, па су пла­ни­ра­ли да му овог ле­та ор­га­ни­зу­ју кон­церт, на ком би се ре­кла­ми­ра­ли пред Ми­тров­ча­ни­ма. Та ре­кла­ма би, на­рав­но, би­ла фи­нан­си­ра­на из ми­тро­вач­ког бу­џе­та, што зна­чи да би Ми­тров­ча­ни фи­нан­си­ра­ли ДСС-ов­ско – МЕР-ов­ску про­па­ган­ду. По­што је Дар­ко тра­гич­но на­стра­дао, они су, по си­сте­му „дај шта даш“, же­ле­ли да ор­га­ни­зу­ју ма­кар пост­хум­ни кон­церт, ка­ко би, ма­кар и тра­ге­ди­ју, ис­ко­ри­сти­ли у про­па­ганд­не свр­хе. То је мон­стру­о­зно и ме­ни се због то­га све у ве­зи са мо­јом стран­ком га­ди – ка­же наш са­го­вор­ник. Та­ко је то. По­сто­је љу­ди ко­ји­ма ни­шта ни­је све­то, па ни нај­ду­бља људ­ска тра­ге­ди­ја. Од фу­ка­ре се сва­че­му мо­жеш на­да­ти. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 22.06.2011. СРА­МО­ТА И ПРЕД БО­ГОМ И ПРЕД ЉУ­ДИ­МА!!! - НИ­ШТА ИМ НИ­ЈЕ СВЕ­ТО: Тра­ге­ди­ју и ду­бо­ку жа­лост ко­ри­сте за стра­нач­ки мар­ке­тинг Кад­год је још на­пи­сао Иво Ан­дрић да до­ђе вре­ме кад па­ме­тан за­ћу­ти, бу­да­ла про­го­во­ри, а фу­ка­ра се обо­га­ти. Што се на­ше ов­да­шње фу­ка­ре ти­че, сем што се пљач­ком обо­га­ти­ла, као да јој то ни­је до­ста, па же­ли да свој вред­но­сни си­стем уве­де као оп­ште­ва­же­ћи. А не­ки иду до­тле да им ни­шта ни­је све­то, па ни људ­ска тра­ге­ди­ја и ду­бо­ка жа­лост, не пре­за­ју­ћи да је ис­ко­ри­сте за свој јеф­ти­ни по­ли­тич­ки мар­ке­тинг. Та­ко се, на жа­лост, де­си­ло ових да­на, по­во­дом тра­гич­не смр­ти по­пу­лар­ног ми­тро­вач­ког пе­ва­ча Дар­ка Ра­до­ва­но­ви­ћа, ко­ји је 11. ју­на по­ги­нуо у са­о­бра­ћај­ној не­сре­ћи. Овај мла­ди чо­век оста­вио је за со­бом по­ро­ди­цу за­ви­је­ну у цр­но. И док су сви би­ли у шо­ку, док су се у ду­бо­кој ту­зи и не­мој ти­ши­ни чу­ли са­мо је­ца­ји ње­го­вих нај­бли­жих, не­кро­фил­ски стра­нач­ки ак­ти­ви­сти тру­ди­ли су се да од тра­ге­ди­је на­пра­ве пред­из­бор­ни мар­ке­тинг. Ми­тров­ча­ни ко­ји су при­су­ство­ва­ли ко­ме­мо­ра­тив­ном ску­пу у са­ли ми­тро­вач­ког По­зо­ри­шта, још увек не мо­гу да до­ђу се­би од чу­ђе­ња и згра­жа­ва­ња због по­на­ша­ња по­је­ди­них ак­ти­ви­ста ДСС–МЕР-а. Не­при­стој­но је по­ми­ња­ти де­та­ље, али ни­је се устру­ча­ва­ло да се тра­гич­но пре­ми­ну­ли Дар­ко по­ми­ње и као „све­док“ за бу­ду­ће по­ли­тич­ко – про­па­ганд­не ак­ци­је „пр­вих“ љу­ди из ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. – Сра­мо­та ме је због по­на­ша­ња по­је­ди­них функ­ци­о­не­ра ДСС-а и МЕР-а. Њи­ма ни­шта ни­је све­то, па ни ту­ђа тра­ге­ди­ја. Ова­ко ка­ко се ја осе­ћам, осе­ћа­ју се и мно­ги дру­ги чла­но­ви стран­ке. Не знам бо­је ли се они уоп­ште Бо­га – ка­же са­го­вор­ник ко­ји из ра­зу­мљи­вих раз­ло­га же­ли да оста­не ано­ни­ман. По­на­ша­ње по­је­ди­на­ца ДСС–МЕР-а, ко­је је на­и­шло на оп­ште згра­жа­ва­ње и оп­шту осу­ду Ми­тров­ча­на, на­ста­вље­но је и на­кон ко­ме­мо­ра­тив­ног ску­па и са­хра­не на ми­тро­вач­ком град­ском гро­бљу. Пр­во је не­ком од не­кро­фил­ских па­мет­ња­ко­ви­ћа из ДСС–МЕР-а па­ло на па­мет да ор­га­ни­зу­је пост­хум­ни кон­церт, на­вод­но у знак се­ћа­ња на по­пу­лар­ног пе­ва­ча, али на сре­ћу по здрав ра­зум до то­га, ипак, ни­је до­шло. Не­зва­нич­ни из­во­ри ка­жу да се по­ро­ди­ца тра­гич­но на­стра­да­лог пе­ва­ча ни­је сло­жи­ла са та­квом иде­јом. По­што ни­је оства­ре­на за­ми­сао о кон­цер­ту, ак­ти­ви­сти ДСС–МЕР-а су ор­га­ни­зо­ва­ли ве­че упи­си­ва­ња у књи­гу ути­са­ка, под буд­ним оком пр­ва­ка ове фран­ке­штај­нов­ске дво­гла­ве стра­нач­ке тво­ре­ви­не. Гра­ђа­ни су пре­по­зна­ли стра­нач­ку под­ва­лу, па ни­су ре­а­го­ва­ли она­ко ка­ко су не­кро­фил­ски ак­ти­ви­сти оче­ки­ва­ли. – Ови на­ши из ДСС–МЕР-а су же­ле­ли да ис­ко­ри­сте по­пу­лар­ност Дар­ка Ра­до­ва­но­ви­ћа, па су пла­ни­ра­ли да му овог ле­та ор­га­ни­зу­ју кон­церт, на ком би се ре­кла­ми­ра­ли пред Ми­тров­ча­ни­ма. Та ре­кла­ма би, на­рав­но, би­ла фи­нан­си­ра­на из ми­тро­вач­ког бу­џе­та, што зна­чи да би Ми­тров­ча­ни фи­нан­си­ра­ли ДСС-ов­ско – МЕР-ов­ску про­па­ган­ду. По­што је Дар­ко тра­гич­но на­стра­дао, они су, по си­сте­му „дај шта даш“, же­ле­ли да ор­га­ни­зу­ју ма­кар пост­хум­ни кон­церт, ка­ко би, ма­кар и тра­ге­ди­ју, ис­ко­ри­сти­ли у про­па­ганд­не свр­хе. То је мон­стру­о­зно и ме­ни се због то­га све у ве­зи са мо­јом стран­ком га­ди – ка­же наш са­го­вор­ник. Та­ко је то. По­сто­је љу­ди ко­ји­ма ни­шта ни­је све­то, па ни нај­ду­бља људ­ска тра­ге­ди­ја. Од фу­ка­ре се сва­че­му мо­жеш на­да­ти. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 15.06.2011. ДИ­ГИ­ТАЛ­НЕ УЧИ­О­НИ­ЦЕ У РУМ­СКИМ ШКО­ЛА­МА - Основ­ци до­би­ли 300 ра­чу­на­ра У про­је­кат ди­ги­тал­них учи­о­ни­ца укљу­чи­ле су се све основ­не шко­ле у рум­ској оп­шти­ни, а је­ди­ни услов за апли­ци­ра­ње је би­ла по­сто­је­ћа за­ста­ре­ла ра­чу­нар­ска опре­ма. Про­је­кат је по­кре­ну­ло до­ско­ра­шње Ми­ни­стар­ство за те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор­ма­тич­ко дру­штво. Све шко­ле ко­је су кон­ку­ри­са­ле су и до­би­ле ра­чу­нар­ску опре­му и то у скла­ду са бро­јем уче­ни­ка и оде­ље­ња у сва­кој од њих. - Рум­ске шко­ле су до­би­ле од 20 до 50 ра­чу­на­ра, од­но­сно ста­ни­ца, а опре­ма је углав­ном и мон­ти­ра­на. Про­блем нам је би­ла опре­ма, тач­ни­је ра­чу­нар­ски сто­ло­ви, јер смо оче­ки­ва­ли да ће­мо их до­би­ти из роб­них ре­зер­ви. Про­блем смо ре­ши­ли та­ко, што смо по­ста­ви­ли школ­ске клу­пе, а до по­чет­ка но­ве школ­ске го­ди­не оче­ку­је­мо и обе­ћа­не ком­пју­тер­ске сто­ло­ве. Укуп­но је до­би­је­но око 300 ста­ни­ца, а на сва­ку се мо­же при­кљу­чи­ти два или ви­ше мо­ни­то­ра. То ће по­ве­ћа­ти ра­чу­нар­ску пи­сме­ност уче­ни­ка, али ће до­ве­сти и до рас­те­ре­ће­ња оп­штин­ског бу­џе­та и шко­ла, јер смо сва­ке го­ди­не об­на­вља­ли ра­чу­нар­ску опре­му. У овом тре­нут­ку по­тре­бе свих шко­ла су за­до­во­ље­не - ка­же Све­ти­слав Да­мјан­чук. С. Џ. Датум: 08.06.2011. НАЈ­ВЕ­ЋЕ ПРЕ­ВА­РЕ ДСС-А: И ДА­ЉЕ СЕ НА­СТА­ВЉА ФАР­СА ОКО ВОЛ­ШЕБ­НОГ ТРО­ШЕ­ЊА СРЕД­СТА­ВА МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ СА­МО­ДО­ПРИ­НО­СА - СРА­МО­ТА ЛЕ­МА­ЈИ­ЋУ, СРАМ ТЕ БИ­ЛО! Пред­сед­ник од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са Не­над Ле­ма­јић не са­мо да ни­по­да­шта­ва гра­ђа­не Срем­ске Ми­тро­ви­це, ко­ји­ма од­би­ја да под­не­се из­ве­штај о ре­а­ли­за­ци­ји и утро­шку сред­ста­ва, већ се на исти на­чин по­на­ша и пре­ма од­бор­ни­ца Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. На по­след­њој сед­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та, ко­ја је одр­жа­на про­шлог пет­ка, 4. ју­на, Не­над Ле­ма­јић је, на оп­ште згра­жа­ва­ње, под­нео из­ве­штај са­мо за 2010. го­ди­ну. Ово де­лу­је још сме­шни­је кад се има у ви­ду да ни­је под­нет ни из­ве­штај за 2009. го­ди­ну, као и чи­ње­ни­ца да је пе­то­го­ди­шњи са­мо­до­при­нос ис­те­као још 31. мар­та и да Ле­ма­јић по све­му су­де­ћи као да не­ма на­ме­ру да по­ло­жи ра­чун гра­ђа­ни­ма о тро­ше­њу њи­хо­вих па­ра. Пр­ви је ре­а­го­вао шеф од­бор­нич­ке гру­пе СРС Ду­шко Ни­ко­лић, ко­ји је ис­ка­зао отво­ре­ну сум­њу у Ле­ма­ји­ће­ве ча­сне на­ме­ре, за­пи­тав­ши се шта је са из­ве­шта­јем о утро­шку сред­ста­ва за прет­ход­них пет го­ди­на. Мно­ге ства­ри су ту не­ја­сне, ис­та­као је Ни­ко­лић: кре­ди­ти, ка­ма­те, шта је ура­ђе­но, ко­ли­ко је по­тро­ше­но, шта и за­што ни­је ура­ђе­но. Са зах­те­вом да се под­не­се из­ве­штај за свих пет го­ди­на тра­ја­ња са­мо­до­при­но­са, сло­жио се и пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Он је ре­као да је ште­та што ви­ше не­ма ко­а­ли­ци­о­ног до­го­во­ра о из­гла­са­ва­њу но­вог са­мо­до­при­но­са, јер су за­хва­љу­ју­ћи са­мо­до­при­но­су у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ура­ђе­ни ве­о­ма ва­жни објек­ти, као што су Ме­ди­цин­ска шко­ла, пе­шач­ки мост, ра­до­ви на пу­ту Р–103 и дру­ги. Ме­ђу­тим, „нај­за­слу­жни­ји“ за чи­ње­ни­цу да Срем­ска Ми­тро­ви­ца у на­ред­ном пе­ри­о­ду не­ће има­ти са­мо­до­при­нос, по­што за то не по­сто­ји рас­по­ло­же­ње гра­ђа­на, је­сте Не­над Ле­ма­јић, ко­га мно­ги Ми­тров­ча­ни до­жи­вља­ва­ју као пљач­ка­ша њи­хо­вих џе­по­ва. По­што им ни до да­нас ни­је об­ја­снио ка­ко је тро­шио њи­хо­ве па­ре. Да би из­бе­гао не­згод­на пи­та­ња, на ко­ја ве­ро­ват­но не­ма пра­ви од­го­вор, Ле­ма­јић Не­над се ни­је ни по­ја­вио у скуп­штин­ској са­ли, иако је ви­ђен ка­ко ужур­ба­но трч­ка пре­ко сте­пе­ни­шта уну­тар Град­ске ку­ће. Као да се за­ву­као у па­цов­ску ру­пу?! Сра­мо­та! Чак и Зо­ри­ца Га­шпар, ко­ја се отво­ре­но и тран­спа­рент­но не ме­ша у свој по­сао, бу­де при­сут­на кад од­бор­ни­ци рас­пра­вља­ју о ра­ду ње­не упра­ве. Ми­тро­вач­ки са­мо­до­при­нос је ис­те­као 31. мар­та 2011. го­ди­не. У по­след­њих пет го­ди­на, ко­ли­ко је тра­јао, на име са­мо­до­при­но­са у град­ски бу­џет се сва­ке го­ди­не сли­ва­ло пре­ко 50 ми­ли­о­на. На со­ли­дар­ни ди­нар од 31. мар­та град­ска ка­са ви­ше не­ће мо­ћи да ра­чу­на јер но­вог са­мо­до­при­но­са очи­то не­ће ни би­ти. Ка­да је уво­ђен овај ко­ји је ис­те­као пре не­што ви­ше од два ме­сеца, обе­ћа­ва­не су ку­ле и гра­до­ви, а на­ро­чи­то је обе­ћа­ва­на јав­ност у тро­ше­њу ''на­шег'' нов­ца. Ка­ко је ко­ја го­ди­на про­ла­зи­ла од јав­но­сти ни­је оста­ло ни ''ј'', а што се ти­че ку­ла и гра­до­ва, тја, шта ре­ћи? Да не бе­ше град­ског тр­га, за­и­ста не би­смо зна­ли где је слу­па­но око 300 ми­ли­о­на ди­на­ра. Кад смо већ код те број­ке, тре­ба под­се­ти­ти на то да јав­ност Срем­ске Ми­тро­ви­це још увек не зна ко­ли­ко нов­ца је, под је­дан - са­ку­пље­но, а под два - где је тај но­вац и ка­ко по­тро­шен. По­да­ци ко­је смо об­ја­вљи­ва­ли у М НО­ВИ­НА­МА до­би­је­ни су од ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, а не од оног ко је фор­мал­но за­ду­жен за оба­ве­шта­ва­ње јав­но­сти, не­ка­да­шњег пр­вог чо­ве­ка ДСС у Ми­тро­ви­ци и још увек пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са од 2006. до 2011. го­ди­не, Не­на­да Ле­ма­ји­ћа. Од на­чел­ни­ка град­ске упра­ве за бу­џет Ду­шка Ша­ро­шко­вић са­зна­ли са­мо да је за про­те­клих пет го­ди­на са­ку­пље­но 275 ми­ли­о­на ди­на­ра. Исти по­да­так смо до­би­ли и од гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа. Ме­ђу­тим, ни­ко од њих ни­је по­ме­нуо кре­дит Бан­ке Ин­те­за. То се по­ми­ње тек у из­ве­шта­ју ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да, у ком сто­ји да је укуп­на рас­по­ло­жи­ва су­ма са­мо­до­при­но­са не 275 не­го 335 ми­ли­о­на ди­на­ра, ра­чу­на­ју­ћи и 60 ми­ли­о­на ди­на­ра кре­ди­та ко­ји је по­диг­нут ка­ко би што пре би­ла за­вр­ше­на ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не у цен­тру гра­да, за­пра­во да би се фи­нан­си­ра­ла чи­ста стра­нач­ка про­па­ган­да ДСС-а. На име ка­ма­те на кре­дит из сред­ста­ва со­ли­дар­ног ди­на­ра до да­нас је пла­ће­но без­ма­ло 12 ми­ли­о­на. Дру­га, у мо­ру не­ја­сно­ћа, је то ко­ли­ко и ода­кле је пла­ће­на кру­жна рас­кр­сни­ца Рун­ска мал­та. Ту се по­да­ци гра­до­на­чел­ни­ка Не­ди­мо­ви­ћа не по­кла­па­ју са по­да­ци­ма ЈП Пу­те­ви Ср­би­је. Тре­ће, ко­ли­ко је за­и­ста ко­шта­ла ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не, јер од 119 ми­ли­о­на ко­је је Не­над Ле­ма­јић по­ми­њао на све­ча­ном отва­ра­њу до­ђо­смо до 160 ми­ли­о­на ко­је у свом из­ве­шта­ју по­ми­ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић. Че­твр­то, где је тих 70 ми­ли­о­на ви­шка ко­је по­ми­ње гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић и ко­ји ће се утро­ши­ти у ре­а­ли­за­ци­ју два обе­ћа­на про­јек­та, про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју оби­ла­зни­це око Срем­ске Ми­тро­ви­це и из­град­њу фи­скул­тур­не са­ле Гим­на­зи­је? Да ли гра­до­на­чел­ник хо­ће да ка­же да у град­ској ка­си има 70 ми­ли­о­на ви­шка? Да­ле­ко би­смо сти­гли на­бра­ја­ју­ћи не­ја­сне си­ту­а­ци­је ве­за­не за овај не­срећ­ни са­мо­до­при­нос. Пет го­ди­на је сва­ки за­по­сле­ни гра­ђа­нин Срем­ске Ми­тро­ви­це, сва­ки пред­у­зет­ник и сва­ки по­љо­при­вред­ник ме­сеч­но од сво­је за­ра­де одва­јао и упла­ћи­вао три од­сто на име со­ли­дар­ног ди­на­ра. Од­бор за са­мо­до­при­нос на че­лу са Не­на­дом Ле­ма­ји­ћем је сва­ком за­по­сле­ном гра­ђа­ни­ну ди­рект­но ста­вио ру­ку у џеп и сва­ког ме­се­ца узео му од 500 до хи­ља­ду ди­на­ра (ре­ци­мо да се пла­те кре­ћу од 15 до 30 хи­ља­да ди­на­ра, а има и мно­го ве­ћих). Ми­тров­ча­ни се и ни­су бу­ни­ли, уоста­лом, са­ми су из­гла­са­ли тај са­мо­до­при­нос, као и мно­ге, мно­ге са­мо­до­при­но­се ра­ни­јих го­ди­на из ко­јих су гра­ђе­не шко­ле, бол­ни­це, мо­сто­ви, спорт­ски објек­ти ... И увек је по ис­те­ку јед­ног из­гла­са­ван но­ви, за­то што су Ми­тров­ча­ни уисти­ну со­ли­дар­ни. Али, ако су со­ли­дар­ни ни­су глу­пи, и има­ју пра­во да зна­ју где је по­тро­шен њи­хов ди­на­ра. Њи­хов ди­нар је и сва­ки бу­џет­ски ди­нар, али са­мо­до­при­нос је не­што још ви­ше њи­хо­во. Ди­нар ко­ји ни­су мо­ра­ли да да­ју, а ипак су да­ли. И за­то је из­ве­штај о тро­ше­њу са­мо­до­при­но­са не са­мо ствар по­ли­ти­ке и за­кон­ске нор­ме, већ и до­ма­ћег вас­пи­та­ња. За пет го­ди­на тра­ја­ња са­мо­до­при­но­са Не­над Ле­ма­јић ни јед­ном ни­је под­нео из­ве­штај о то­ме ка­ко су тро­ше­на сред­ства са­мо­до­при­но­са. У пи­та­њу је ско­ро 300 ми­ли­о­на ди­на­ра, или три ми­ли­о­на евра, ра­чу­на­ју­ћи по са­да­шњем кур­су. Ра­ди се за­пра­во о бру­тал­ној зло­у­по­тре­би ко­ја би мо­ра­ла до­би­ти сем по­ли­тич­ких и за­кон­ске кон­се­квен­це. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 01.06.2011. ОТВА­РА­ЊЕ ГА­СО­ВО­ДА У ПЕ­ЋИН­ЦИ­МА - Ве­ли­ки ко­рак за еко­ло­ги­ју и еко­ном­ски раз­вој У Пе­ћин­ци­ма је 25. ма­ја, све­ча­но пу­штен у рад га­со­вод­ни си­стем ко­ји ће снаб­де­ва­ти ка­ко по­тро­ша­че у по­слов­ној зо­ни Ши­ма­нов­ци и на­се­ље­ном ме­сту Пе­ћин­ци, та­ко, у бу­дућ­но­сти, и све оста­ле по­тро­ша­че у на­се­ље­ним ме­сти­ма пе­ћи­нач­ке оп­шти­не. У при­су­ству ам­ба­са­до­ра Ре­пу­бли­ке Сло­ве­ни­је Фран­ца Бу­та, пред­став­ни­ка по­кра­јин­ске и оп­штин­ске вла­сти, из­во­ђа­ча ра­до­ва и про­јек­та­на­та, на сим­бо­ли­чан на­чин, па­ље­њем ба­кље, пред­сед­ник оп­шти­не Си­ни­ша Ву­ков, из­вр­шни ди­рек­тор за ин­ве­сти­ци­је ЈП „Ср­би­ја­гас“ Јо­ви­ца Бу­ди­мир и пред­сед­ник Упра­ве сло­ве­нач­ке ком­па­ни­је „Пе­трол“ То­маж Бер­лоч­ник озна­чи­ли су по­че­так ра­да Глав­не мер­но-ре­гу­ла­ци­о­не ста­ни­це (ГМРС) Пе­ћин­ци и раз­вод­ног га­со­во­да. Пред­став­ни­ци „Ср­би­ја­га­са“ и „Пе­тро­ла“ том при­ли­ком пот­пи­са­ли су и Спо­ра­зум о са­рад­њи, ко­јим су, ка­ко је ре­че­но, по­ста­вље­ни те­ме­љи бу­ду­ће са­рад­ње у обла­сти снаб­де­ва­ња при­род­ним га­сом. Пред­сед­ник оп­шти­не Пе­ћин­ци Си­ни­ша Ву­ков ис­та­као је на отва­ра­њу но­вих га­со­вод­них обје­ка­та, да је овај про­је­кат пра­ви до­каз да ло­кал­на власт у овој оп­шти­ни од­го­вор­но ра­ди на раз­во­ју про­је­ка­та ко­ји ути­чу на ква­ли­тет жи­во­та ло­кал­не за­јед­ни­це. - Овим чи­ном ства­ра­ју се усло­ви да на­ша оп­шти­на на­ста­ви са ин­ве­сти­ра­њем у ква­ли­тет­но опре­мље­не ин­ду­стриј­ске зо­не, чи­ме ће­мо до­дат­но при­ву­ћи још ве­ћи број ин­ве­сти­то­ра и та­ко сма­њи­ти сто­пу не­за­по­сле­но­сти - ре­као је он и по­том до­дао: - Основ­ни за­да­так сва­ке од­го­вор­не ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је­сте да ра­ди на раз­во­ју про­је­ка­та ко­ји ути­чу на ква­ли­тет жи­во­та у оп­шти­ни и на раз­вој при­вре­де. Ово је­сте је­дан та­кав про­је­кат, јер омо­гу­ћа­ва снаб­де­ва­ње га­сом ка­ко ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, та­ко и при­вред­ни­ка у рад­ним зо­на­ма, а што и је­сте био не­по­сред­ни по­вод да се ком­па­ни­ја „Пе­трол“ укљу­чи у ре­а­ли­за­ци­ју овог про­јек­та. Рас­пи­са­ли смо јав­ни по­зив за ин­ве­сти­то­ра и „Пе­трол“ је дао нај­бо­љу по­ну­ду, та­ко да оп­шти­на фи­нан­сиј­ски не уче­ству­је у про­јек­ту, а уго­во­ром је пред­ви­ђе­но да це­на при­кључ­ка не мо­же да бу­де ви­ша од 600 евра и то на пет го­ди­на, што ми­слим да су од­лич­ни усло­ви за гра­ђа­не. Пред­сед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не Жив­ко Мар­ко­вић сма­тра да би зна­чај отва­ра­ња га­со­во­да тре­ба­ло по­сма­тра­ти у ши­рем кон­тек­сту, и као је­дан ве­ли­ки ко­рак у обла­сти еко­ло­ги­је и енер­гет­ске ста­бил­но­сти оп­шти­не. - Оп­шти­на Пе­ћин­ци је по­зна­та по ин­те­ре­со­ва­њу ин­ве­сти­то­ра и ком­па­ни­ја­ма ко­је ов­де уве­ли­ко ра­де. Отва­ра­њем га­со­во­да, по­бољ­ша­ва се ам­би­јент за до­ла­зак но­вих ин­ве­сти­то­ра, али не тре­ба за­не­ма­ри­ти ни гра­ђа­не на­ше оп­шти­не – у стар­ту, гра­ђа­ни Пе­ћи­на­ца мо­ћи ће да ко­ри­сте гас као енер­гент већ од је­се­ни, а ка­да је реч о при­вред­ни­ци­ма, ми­слим да је ве­ћи­на за­ин­те­ре­со­ва­на за гас. Ина­че, то­ком пр­вих раз­го­во­ра са по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма, они се ин­те­ре­су­ју не са­мо за то ка­ква нам је пут­на мре­жа или елек­тро­снаб­де­ва­ње, те да ли има­мо ка­на­ли­за­ци­ју, већ и за то има­мо ли гас. Са­да ко­нач­но мо­же­мо да ка­же­мо да смо и то пи­та­ње ре­ши­ли, и да смо до­би­ли но­ви плус у раз­го­во­ру са ин­ве­сти­то­ри­ма. По­ред Ши­ма­но­ва­ца и Пе­ћи­на­ца, иде­ја је да се ура­ди мре­жа на чи­та­вој те­ри­то­ри­ји оп­шти­не. Мре­жа је про­шла и кроз Пр­хо­во, с тим што ни­су ура­ђе­ни из­во­ди, као и до Су­бо­ти­шта, има­ју­ћи у ви­ду чи­ње­ни­цу да та­мо ра­ди јед­на од нај­ве­ћих кла­ни­ца у зе­мљи – Ин­ду­стри­ја ме­са Ђур­ђе­вић, као и На­ци­о­нал­на во­зач­ка ака­де­ми­ја НА­ВАК. „Пе­трол“ си­гур­но ра­чу­на и на Ше­ће­ра­ну ко­ја ће у бу­дућ­но­сти сва­ка­ко има­ти у ви­ду и еко­ло­шки фак­тор при­ли­ком опре­де­ље­ња за енер­гент ко­ји ће ко­ри­сти­ти, јер не мо­же са­мо да се во­ди ра­чу­на о про­фи­ту, већ мо­ра да се бри­не и о за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не – ре­као је Жив­ко Мар­ко­вић. Обра­ћа­ју­ћи се при­сут­ни­ма, из­вр­шни ди­рек­тор за ин­ве­сти­ци­је „Ср­би­ја­га­са“ Јо­ви­ца Бу­ди­мир ре­као је да је ово ве­ли­ки по­ду­хват, ко­ји је по­чео фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не, ка­да је пот­пи­сан Уго­вор о из­град­њи енер­гет­ских обје­ка­та на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пе­ћин­ци. - Но­ви га­со­вод­ни објек­ти обез­бе­ди­ће снаб­де­ва­ње при­род­ним га­сом свих по­тро­ша­ча у овој оп­шти­ни, ка­ко до­ма­ћин­ста­ва, та­ко и ин­ду­стриј­ских ко­ри­сни­ка у на­се­ље­ном ме­сту Пе­ћин­ци и у по­слов­ној зо­ни Ши­ма­нов­ци. Јав­но пред­у­зе­ће „Ср­би­ја­гас“, по пр­ви пут је је­дан ова­кав про­је­кат ре­а­ли­зо­ва­ло за­јед­но са стра­ним ин­ве­сти­то­ром и са­да ка­да су ра­до­ви за­вр­ше­ни мо­же­мо ре­ћи да се тај мо­дел са­рад­ње по­ка­зао као ве­о­ма ус­пе­шан - ис­та­као је Јо­ви­ца Бу­ди­мир. Пред­сед­ник Упра­ве »Пе­тро­ла« ма­ги­стар То­маж Бер­лоч­ник ка­зао је да овим сим­бо­лич­ним чи­ном пу­шта­ња у рад га­со­вод­ног си­сте­ма у Пе­ћин­ци­ма, по­чи­ње но­ва ера парт­нер­ских од­но­са из­ме­ђу глав­них ре­ги­о­нал­них игра­ча у ди­стри­бу­ци­ји га­са. - Ово је пр­ви слу­чај ме­ђу­др­жав­не са­рад­ње у обла­сти ди­стри­бу­ци­је га­са, а ин­ве­сти­ци­ја у Пе­ћин­ци­ма је по­че­так ин­ве­сти­ра­ња ком­па­ни­је „Пе­трол“ у га­со­вод­ну ин­фра­струк­ту­ру Ср­би­је. Гру­па „Пе­трол“ је да­нас по­ка­за­ла да ни­је са­мо нафт­на, већ и енер­гет­ска ком­па­ни­ја ко­ја ће убу­ду­ће на тр­жи­шту Ср­би­је под­јед­на­ко снаб­де­ва­ти све по­тро­ша­че свим вр­ста­ма енер­ге­на­та. Га­си­фи­ка­ци­ја и снаб­де­ва­ње пли­ном, по­ред стан­дард­не по­ну­де наф­те и нафт­них де­ри­ва­та, за нас је је­дан од при­о­ри­те­та и на тр­жи­шту Ср­би­је - из­ја­вио је Бер­лоч­ник. Укуп­на вред­ност ин­ве­сти­ци­је из­но­си пет ми­ли­о­на евра, а до са­да је из­гра­ђен при­кључ­ни га­со­вод ви­со­ког при­ти­ска у ду­жи­ни 11 ки­ло­ме­та­ра, глав­на мер­но - ре­гу­ла­ци­о­на ста­ни­ца ка­па­ци­те­та 25.000 См3/сат ура­ђе­на пре­ма нај­но­ви­јим европ­ским стан­дар­ди­ма укљу­чу­ју­ћи и да­љин­ско упра­вља­ње и 44 ки­ло­ме­тра мре­же раз­вод­ног га­со­во­да и ди­стри­бу­тив­не га­сне мре­же ши­ро­ке по­тро­шње. Ду­шан Срећ­ков Датум: 25.05.2011. МА­ТУ­РАНТ­СКА ПА­РА­ДА НА ГРАД­СКОМ ТР­ГУ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ - Плес са Евро­пом У Срем­ској Ми­тро­ви­ци по пр­ви пут је одр­жа­на Ма­ни­фе­ста­ци­ја „Плес са Евро­пом – ма­ту­рант­ска па­ра­да“. Ма­ту­ран­ти пет ми­тро­вач­ки сред­њих шко­ла су у пе­так, 20. ма­ја, тач­но у под­не на град­ском тр­гу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци за­пле­са­ли уз опе­ре­ту Јо­ха­на Штра­у­са „Сле­пи миш“. У ма­ни­фе­ста­ци­ји „Плес са Евро­пом – ма­ту­рант­ска па­ра­да“ уче­ство­ва­ло је 15 европ­ских др­жа­ва, а у Ср­би­ји се ова ма­ни­фе­ста­ци­ја ор­га­ни­зу­је од 2006. го­ди­не. Ма­ту­рант­ска па­ра­да ко­ја је иза­зва­ла ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње Ми­тров­ча­на је ор­га­ни­зо­ва­на уз по­моћ Град­ске упра­ве за омла­ди­ну и Кан­це­ла­ри­је за мла­де Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 18.05.2011. АМЕ­РИЧ­КА АМ­БА­СА­ДОР­КА ПО­СЕ­ТИ­ЛА СРЕМ­СКУ МИ­ТРО­ВИ­ЦУ У по­не­де­љак, 16. ма­ја ам­ба­са­дор­ка Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји Ме­ри Вор­лик по­се­ти­ла је по пр­ви пут Срем­ску Ми­тро­ви­цу и том при­ли­ком се са­ста­ла са гра­до­на­чел­ни­ком Бра­ни­сла­вом Не­ди­мо­ви­ћем. На­кон рад­ног са­стан­ка у Град­ској ку­ћи, аме­рич­ка ам­ба­са­дор­ка је за­јед­но са сво­јим са­рад­ни­ци­ма об­и­шла Цар­ску па­ла­ту и дру­ге спо­ме­ни­ке кул­ту­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. По­се­та ам­ба­са­дор­ке САД-а Ме­ри Вор­лик Срем­ској Ми­тро­ви­ци пред­ста­вља на­ста­вак ак­тив­но­сти у окви­ру оби­ла­ска срем­ских оп­шти­на, па је та­ко про­шле не­де­ље ам­ба­са­дор­ка об­и­шла и оп­шти­ну Ин­ђи­ја. То­ком са­стан­ка са гра­до­на­чел­ни­ком Не­ди­мо­ви­ћем, раз­го­ва­ра­ли су о про­бле­ми­ма са ко­ји­ма се су­сре­ће Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца, ка­ко и о пла­но­ви­ма ко­ји су ве­за­ни за еко­ном­ски раз­вој и зна­чај стра­них ин­ве­сти­ци­ја. - Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве већ го­ди­на­ма уна­зад кроз раз­не ак­тив­но­сти по­др­жа­ва­ју Срем­ску Ми­тро­ви­цу и дра­го ми је што смо мо­гли да до­при­не­се­мо по­ве­ћа­њу ин­ве­сти­ра­ња у овом ре­ги­о­ну. Тре­нут­но ми­си­ја УСАИД-а пру­жа тех­нич­ку по­моћ Основ­ном су­ду за ја­ча­ње ка­па­ци­те­та за упра­вља­ње пред­ме­ти­ма. По­ред то­га, за­хва­љу­ју­ћи по­др­шци УСАИД-а Град да­нас има ак­тив­ну Кан­це­ла­ри­ју за ло­кал­ни и еко­ном­ски раз­вој и ми та­ко­ђе охра­бру­је­мо аме­рич­ке и дру­ге ме­ђу­на­род­не ком­па­ни­је да ин­ве­сти­ра­ју у Срем­ску Ми­тро­ви­цу - ис­та­кла је ам­ба­са­дор­ка САД-а у Ср­би­ји Ме­ри Вор­лик. Гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић је на­кон раз­го­во­ра са пред­став­ни­ци­ма ам­ба­са­де САД-а на­гла­сио да је у Ми­тро­ви­ци упра­во аме­рич­ка ком­па­ни­ја ИТОН нај­ве­ћи по­сло­да­вац ко­ји за­по­шља­ва 1.100 рад­ни­ка и пред­ста­вља нај­зна­чај­ни­ји ре­зул­тат са­рад­ње Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца са САД-а у прет­ход­ном пе­ри­о­ду. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 11.05.2011. ВО­ДО­ВОД, КА­НА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ПАР­ТИЈ­СКЕ ПО­МИ­ЈЕ - Ми­тро­вач­ки „Во­до­вод“ у „сеп­тич­кој ја­ми“ пар­тиј­ске про­па­ган­де? На за­ку­пље­ним но­вин­ским про­сто­ри­ма и тер­ми­ни­ма у елек­трон­ским ме­ди­ји­ма, ми­тро­вач­ко Јав­но ко­му­нал­но пред­у­зе­ће „Во­до­вод“ ре­кла­ми­ра се као „нај­у­спе­шни­је јав­но пред­у­зе­ће“. Ако из­у­зме­мо „успе­шност“ у зло­у­по­тре­би тро­ше­ња па­ра за по­тре­бе пар­тиј­ске про­па­ган­де (ДСС-Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), због че­га су ваљ­да не­дав­но и по­ве­ћа­не це­не во­де, још је до­ста пи­та­ња на ко­је ди­рек­тор „нај­у­спе­шни­јег јав­ног пред­у­зе­ћа“ Са­ша Бу­га­џи­ја од­би­ја да од­го­во­ри јав­но­сти. По­чев од пи­та­ња ква­ли­те­та во­де, ко­ја у по­след­ње вре­ме на­пад­но за­у­да­ра на хлор (на оп­ште за­до­вољ­ство тр­го­ва­ца фла­ши­ра­ном во­дом), па до ства­ри ве­за­них за број­не зло­у­по­тре­бе у за­по­шља­ва­њу пар­тиј­ских ка­дро­ва и по­сло­ва­ња са фир­ма­ма чи­ји су вла­сни­ци функ­ци­о­не­ри ЈКП „Во­до­вод“ У по­не­де­љак, 9. ма­ја, гра­ђа­ни Срем­ске Ми­тро­ви­це ко­ји иду на по­сао, у шко­лу, или из би­ло ког раз­ло­га уста­ју ра­но, ни­су мо­гли да се уми­ју. Још у шест ују­тро, град је остао без во­де, а о не­стан­ку во­де оба­ве­ште­ни су и за­по­сле­ни у „Во­до­во­ду“, кад су до­шли на по­сао. Још јед­на ле­па ствар от­ка­ко је на че­лу овог јав­ног пред­у­зе­ћа Са­ша Бу­га­џи­ја, ко­ји ви­ше во­ди ра­чу­на о ре­кла­ми­ра­њу сво­је пар­ти­је о тро­шку по­тро­ша­ча, не­го о оба­ве­шта­ва­њу гра­ђа­на о ис­кљу­че­њи­ма во­де и ње­ном ква­ли­те­ту. Ка­ко је већ об­ја­вље­но на стра­ни­ца­ма М НО­ВИ­НА, пи­са­ли смо да је ми­тро­вач­ко Јав­но ко­му­нал­но пред­у­зе­ће „Во­до­вод“ пла­ни­ра­ло да ове го­ди­не за ре­кла­му по­тро­ши бли­зу три и по ми­ли­о­на (тач­ни­је 3,400.000.00) ди­на­ра. За­ни­мљи­во је да је то дво­стру­ко ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не, иако су ре­ци­мо тро­шко­ви одр­жа­ва­ња за­др­жа­ни на ни­воу прет­ход­не го­ди­не. Да­кле, про­па­ган­да и ре­кла­ма су ди­рек­то­ру „Во­до­во­да“ и ру­ко­во­де­ћем ка­дру у овом пред­у­зе­ће­ту (што би ре­као пр­по­шни Срећ­ко Шо­јић) ва­жни­ји од ква­ли­те­та во­де!? Шта ће мо­но­пол­ском јав­ном пред­у­зе­ћу, ко­је це­ном во­де де­ре ко­жу гра­ђа­ни­ма с ле­ћа, ре­кла­ма и про­па­ган­да, дру­га је ствар. То је ја­сно, уско­ро ће из­бо­ри, а по­зна­то је да стран­ке на вла­сти па­ре за про­па­ган­ду, из­ме­ђу оста­лог, осим из бу­џе­та, узи­ма­ју из јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва, од ко­јих су не­ке (уста­но­ве, да­ка­ко) са­мо за по­тре­бе пар­тиј­ског че­ру­па­ња и фор­ми­ра­не. (Као ре­ци­мо Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, Фонд Ата­на­си­је Стој­ко­вић итд.) Због ста­рих це­во­во­да, ко­ји­ма је у до­број ме­ри про­шао рок тра­ја­ња, го­ди­шње ис­цу­ри и прак­тич­но се „про­спе“ бли­зу два и по ми­ли­о­на ку­би­ка во­де. То је сва­ки тре­ћи про­из­ве­де­ни ку­бик на ни­воу ми­тро­вач­ког „Во­до­во­да“. Уме­сто да тро­ши па­ре на са­на­ци­ју ста­рих це­во­во­да, као ње­го­ви прет­ход­ни­ци, ди­рек­тор Бу­га­џи­ја се из све сна­ге – ре­кла­ми­ра, од­но­сно ре­кла­ми­ра сво­ју стран­ку ДСС– Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја. На­рав­но, ја­сно је да се и во­да ко­ја ис­цу­ри, и тро­шко­ви ре­кла­ме и про­па­ган­де угра­ђу­ју у це­ну во­де, те да крај­њи цех пла­ћа­ју по­тро­ша­чи. На­кон об­ја­вљи­ва­ња тек­ста у јед­ном од прет­ход­них бро­је­ва М НО­ВИ­НА, на­шој ре­дак­ци­ји ја­ви­ли су се број­ни гра­ђа­ни и рад­ни­ци „Во­до­во­да“, ко­ји тра­же да јав­ност бу­де упо­зна­та са број­ним мал­вер­за­ци­ја­ма у овој фир­ми: да ко је и за­што о тро­шку фир­ме пу­то­вао у Па­риз, да са фир­мом ко­јег ру­ко­во­ди­о­ца „Во­до­во­да“ ова фир­ма не­гу­је тра­ди­ци­ју су­ко­ба ин­те­ре­са, да за­што се от­пу­шта­ју ин­жи­ње­ри, а за­по­шља­ва­ју пар­тиј­ски „струч­ња­ци“ ДСС-Ми­тро­ви­це европ­ске ре­ги­је у ви­ду ку­ва­ра, ко­но­ба­ра, пе­ка­ра и „про­па­лих фуд­ба­ле­ра“, да за­што се не са­оп­шта­ва­ју ин­фор­ма­ци­је о ква­ли­те­ту во­де...итд. Обе­ћа­ли смо да ће­мо сва спор­на пи­та­ња упу­ти­ти ди­рек­то­ру Са­ши Бу­га­џи­ји, ина­че по обра­зо­ва­њу ин­же­ње­ру за­шти­те би­ља, а на пар­тиј­ској функ­ци­ји струч­ња­ка оп­ште прак­се – од ко­му­нал­но-са­ни­тар­них пи­та­ња, па до пи­та­ња ту­ри­зма, во­до­во­да и ка­на­ли­за­ци­је. Ди­рек­тор Са­ша Бу­га­џи­ја не од­го­во­ра на пи­та­ња, ба­ха­то кр­ше­ћи За­кон о до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја. Он очи­глед­но има шта да са­кри­је, кад ова­ко упор­но ћу­ти? На за­ку­пље­ним но­вин­ским про­сто­ри­ма и тер­ми­ни­ма у елек­трон­ским ме­ди­ји­ма, ми­тро­вач­ко Јав­но ко­му­нал­но пред­у­зе­ће „Во­до­вод“ ре­кла­ми­ра се као „нај­у­спе­шни­је јав­но пред­у­зе­ће“. Ако из­у­зме­мо „успе­шност“ у зло­у­по­тре­би тро­ше­ња па­ра за по­тре­бе пар­тиј­ске про­па­ган­де (ДСС-Ми­тро­ви­ца европ­ска ре­ги­ја), због че­га су ваљ­да не­дав­но и по­ве­ћа­не це­не во­де, још је до­ста пи­та­ња на ко­је ди­рек­тор „нај­у­спе­шни­јег јав­ног пред­у­зе­ћа“ Са­ша Бу­га­џи­ја од­би­ја да од­го­во­ри јав­но­сти. По­чев од пи­та­ња ква­ли­те­та во­де, ко­ја у по­след­ње вре­ме на­пад­но за­у­да­ра на хлор (на оп­ште за­до­вољ­ство тр­го­ва­ца фла­ши­ра­ном во­дом), па до ства­ри ве­за­них за број­не зло­у­по­тре­бе у за­по­шља­ва­њу пар­тиј­ских ка­дро­ва и по­сло­ва­ња са фир­ма­ма чи­ји су вла­сни­ци функ­ци­о­не­ри ЈКП „Во­до­вод“. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 04.05.2011 СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НИ РЕ­ЗЕР­ВАТ ПРИ­РО­ДЕ ЗА­СА­ВИ­ЦА - Уско­ро отва­ра­ње ауто кам­па Ра­до­ве на из­град­њи ауто кам­па у око­ли­ни Ви­зи­тор­ског цен­тра Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де За­са­ви­ца, 20. апри­ла об­и­шао је др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја за­ду­жен за ту­ри­зам Го­ран Пет­ко­вић. Но­во­и­згра­ђе­ни ауто камп је сме­штен не­да­ле­ко од Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де у се­лу За­са­ви­ца 2, а ра­ди се о пр­вом мо­дер­ном кам­пу на Ко­ри­до­ру 10. Пре­ма ре­чи­ма др­жав­ног се­кре­та­ра за ту­ри­зам Го­ра­на Пет­ко­ви­ћа, из­град­ња овог ауто кам­па, ко­ји ће сре­ди­ном ма­ја би­ти зва­нич­но отво­рен, пред­ста­вља план­ску ак­тив­ност по­пу­ња­ва­ња ту­ри­стич­ке по­ну­де Ср­би­је и сви они ко­ји во­ле при­ро­ду би­ће у мо­гућ­но­сти да бу­ду сме­ште­ни и ужи­ва­ју у нај­мо­дер­ни­јем кам­пу. Управ­ник Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де За­са­ви­ца Сло­бо­дан Си­мић ка­же да овај ауто камп има три зве­зди­це и пред­ста­вља но­ву по­ну­ду Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де За­са­ви­ца. Камп је по свим европ­ским стан­дар­ди­ма, са­др­жи при­кључ­ке за во­ду и стру­ју, ис­пу­ња­ва све хи­ги­јен­ске усло­ве, а у окви­ру ње­га се на­ла­зе и мо­дер­на ку­па­ти­ла. Ту су још и по­себ­на ме­ста за ин­ва­ли­де, као и про­стор за бе­бе, ку­хи­ња и за­јед­нич­ки про­стор. Ауто камп За­са­ви­ца има 40 кам­пинг ме­ста, та­ко да у исто вре­ме мо­же да при­ми од 160 до 200 по­се­ти­ла­ца. У то­ку су ра­до­ви на озе­ле­ња­ва­њу ауто кам­па, као и по­след­ње при­пре­ме пред зва­нич­но отва­ра­ње. Пре­ма Си­ми­ће­вим ре­чи­ма, ауто камп је сме­штен у бли­зи­ни ре­зер­ва­та, јер је по­зна­то да су кам­пе­ри ве­ли­ки љу­би­те­љи при­ро­де. Сто­га се оче­ку­је да ће за­хва­љу­ју­ћи овом кам­пу би­ти по­бољ­ша­на по­ну­да СРП За­са­ви­ца, кроз ак­тив­но­сти по­пут пе­ца­ња на ба­ри, пе­шач­ке ту­ре и во­жње бро­дом. Вред­ност про­јек­та је 250.000 евра, а уче­шће Ми­ни­стар­ства еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја је 150.000 евра. Б. Се­ла­ко­вић Датум: 20.04 2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - На­ста­вље­на ре­кон­струк­ци­ја са­о­бра­ћај­ни­ца Ра­до­ви на ре­кон­струк­ци­ји Ули­це Змај Јо­ви­на и Бу­ле­ва­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког и да­ље тра­ју. На те­ре­ну у Змај Јо­ви­ној ули­ци рад­ни­ци ЈКП Во­до­вод за­вр­ша­ва­ју ре­кон­струк­ци­ју во­до­вод­не мре­же, а за са­о­бра­ћај се за­тва­ра и дру­ги део ули­це, од рас­кр­сни­це са Ули­цом До­си­те­је­ва па до кра­ја Змај Јо­ви­не ули­це. Ра­до­ве, у из­но­су од 69 ми­ли­о­на ди­на­ра, фи­нан­си­ра Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не. Овом ин­ве­сти­ци­јом је об­у­хва­ће­на пот­пу­ну ре­кон­струк­ци­ја це­ле са­о­бра­ћај­ни­це, укљу­чу­ју­ћи и тро­то­а­ре ко­ји ће би­ти по­пло­ча­ни бе­ха­тон пло­ча­ма. За­ме­њен је део во­до­вод­не мре­же, ра­ди се из­град­ња ат­мос­фер­ске ка­на­ли­за­ци­је, а на не­ко­ли­ко ме­ста би­ће ура­ђе­на и ре­кон­струк­ци­ја фе­кал­не ка­на­ли­за­ци­је. На­ста­вље­ни су и ра­до­ви на ре­кон­струк­ци­ји пу­та Р-103 на Бу­ле­ва­ру Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, ко­је фи­нан­си­ра­ју Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Европ­ска ин­ве­сти­ци­о­на бан­ка. На­ста­вак про­ши­ре­ња пу­та Р-103 је јед­на од нај­ве­ћих ин­ве­сти­ци­ја ве­за­них за из­град­њу и уна­пре­ђе­ње пут­не мре­же у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. За­вр­ше­но је ас­фал­ти­ра­ње де­ла Бу­ле­ва­ра до Цр­ве­не че­сме, а у то­ку су ра­до­ви на рас­ко­па­ва­њу рас­кр­сни­це Ули­це Ми­ло­ша Оби­ли­ћа, Ђу­ре Да­ни­чи­ћа и Бу­ле­ва­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, као и ра­до­ви на ре­кон­струк­ци­ји во­до­вод­не мре­же. Из­во­ђач ра­до­ва је пред­у­зе­ће Бо­ро­ви­ца тран­спорт, а про­ши­ре­њем пу­та јед­не од нај­про­мет­ни­јих са­о­бра­ћај­ни­ца сва­ка­ко ће се сма­њи­ти гу­жве и рас­те­ре­ти­ти са­о­бра­ћај. Б. С. Датум: 06.04.2011. НО­ВА ПО­СКУ­ПЉЕ­ЊА, НО­ВИ УДАР НА КУЋ­НИ БУ­ЏЕТ - Због ску­по­ће, све је ду­жи ред за хлеб од ју­че Бу­ду­ћи да је хра­на у Ср­би­ји у про­те­клих го­ди­ну да­на дра­стич­но по­ску­пе­ла, чи­ни се као да ни­ко­га ни­су из­не­на­ди­ле но­ве це­не ко­је су на мно­гим про­из­во­ди­ма осва­ну­ле пр­вих да­на апри­ла. Још је­дан удар на кућ­ни бу­џет до­вео је до до­дат­ног па­да жи­вот­ног стан­дар­да гра­ђа­на у зе­мљи у ко­јој је већ пре­ко 700.000 љу­ди екс­трем­но си­ро­ма­шно. Као при­мер мо­же да по­слу­жи и чи­ње­ни­ца да ја за про­те­клих го­ди­ну да­на уље по­ску­пе­ло са 75 на 150 ди­на­ра, да је це­на ше­ће­ра са 60 ско­чи­ла на 100 ди­на­ра, а ја­је ко­је се мо­гло ку­пи­ти за де­вет, са­да се про­да­је за 15 ди­на­ра. Од 1. апри­ла но­ве це­не има­ју: бра­шно, те­сте­ни­не, со, де­тер­џен­ти, кућ­на хе­ми­ја, сред­ства за хи­ги­је­ну, со­ко­ви, пи­во, слат­ки­ши, деч­ја хра­на, пе­ле­не, то­а­лет па­пир, сал­ве­те, за­чи­ни, пу­дин­зи. Ка­да се овим це­на­ма до­да и по­ску­пље­ње стру­је од 13,5 од­сто за до­ма­ћин­ства, очи­глед­но је да је на­ро­ду оста­ло са­мо да из по­тро­шач­ке кор­пе из­ба­ци још на­мир­ни­ца и про­из­во­да. Ипак, од свих мо­гу­ћих по­ску­пље­ња, нај­ви­ше „бо­ли“ на­ја­вље­но по­ску­пље­ње хле­ба, за ко­ји се ве­ру­је да би мо­гао до­сти­ћи це­ну и од 70 ди­на­ра по век­ни. По­ле­ми­са­ње из­ме­ђу ра­зних струч­ња­ка за пи­та­ња еко­но­ми­је, тр­жи­шта и агра­ра у ко­ји­ма се ку­ди или оправ­да­ва по­ску­пље­ње хле­ба, до­ма­ћин­стви­ма, а и про­из­во­ђа­чи­ма ма­ло зна­чи. Са по­ску­пље­њем стру­је, по­ску­пљу­је и про­из­вод­ња хле­ба, па оста­је да се ви­ди да ли ће­мо век­ну од по­ла ки­ло­гра­ма пла­ћа­ти 55, 60 или 70 ди­на­ра. До та­да, пе­ка­ри су до­се­ти­ли да би мо­гли да про­да­ју век­не од ју­че, па се са­да у мно­гим гра­до­ви­ма Ср­би­је, ме­ђу ко­ји­ма је и Срем­ска Ми­тро­ви­ца, фор­ми­ра­ју ре­до­ви за ба­јат хлеб. Век­не од ју­че про­да­ју се по це­ни од 10 до 25 ди­на­ра, а на­ва­ла је ве­ли­ка. Ду­гач­ки ре­до­ви због бе­де и не­ма­шти­не не спре­ча­ва­ју про­из­во­ђа­че да тра­же по­ску­пље­ње хле­ба, на­мир­ни­це ко­ја ве­ли­ки број љу­ди одр­жа­ва у жи­во­ту. По­да­так да се у Ср­би­ји го­ди­шње по­је­де чак 30 од­сто хле­ба ви­ше не­го у зе­мља­ма Европ­ске уни­је, та­ко­ђе го­во­ри у при­лог да не­ма­шти­на све ви­ше узи­ма ма­ха. Све ово ваљ­да је под­ста­кло над­ле­жне у ре­сор­ном ми­ни­стар­ству, да обе­ћа­ју ка­ко не­ће иза­ћи у су­срет зах­те­ву пе­ка­ра око ко­рек­ци­је це­не, па хлеб не­ће ни по­ску­пе­ти. Да ли је ово по­ку­шај ре­кон­стру­и­са­не вла­де да стан­дард гра­ђа­на одр­жи са фик­сном це­ном хле­ба ко­ја ће (ако из­у­зме­мо ре­до­ве за ба­јат хлеб) би­ти при­ла­го­ђе­на кућ­ном бу­џе­ту, од­но­сно фик­сним при­ма­њи­ма, оста­је да се ви­ди. Док се ди­же гра­ја због хле­ба, но­ве це­не оста­лих на­мир­ни­ца ни­ко не ко­мен­та­ри­ше. Та­ко на при­мер, сред­стви­ма за хи­ги­је­ну, со­ко­ви, то­а­лет па­пир и пе­ле­не по­ску­пљу­ју сва­ка два, три ме­се­ца. По­ску­пље­ње го­ри­ва ви­ше ни­ко ни не по­ми­ње, то се ваљ­да под­ра­зу­ме­ва, а због по­ску­пље­ња по­љо­при­вред­них про­из­во­да, про­да­ја на пи­ја­ца­ма је вид­но сма­ње­на, па се и кром­пир по­чео про­да­ва­ти на ко­мад. Све ви­ше на­ша ре­ал­ност по­чи­ње да ли­чи на ону од пре два­де­се­так го­ди­на, са­мо што се та­да ста­ја­ло у ре­ду за свеж, а не за ба­јат хлеб, а ка­ко се ства­ри раз­ви­ја­ју уско­ро ће се про­дав­ни­це по­се­ћи­ва­ти као му­зе­ји и га­ле­ри­је, на­жа­лост рет­ко и без ди­ра­ња из­ло­же­них екс­по­на­та. Ј. Јо­ви­чић Фо­то: Жељ­ко Пе­трас Датум: 30.03.2011. ГРАД­СКА УПРА­ВА ЗА ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДУ И ЗА­ШТИ­ТУ ЖИ­ВОТ­НЕ СРЕ­ДИ­НЕ СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - Без по­ли­ти­ке и про­тек­ци­је Град­ска упра­ва за по­љо­при­вре­ду кра­јем про­шле го­ди­не је са­чи­ни­ла про­грам под­сти­ца­ја сто­чар­ске про­из­вод­ње, од­но­сно сви­њар­ства на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Тим про­гра­мом би­ло је пред­ви­ђе­на за ре­ги­стро­ва­на га­здин­ства по­де­ла од јед­не до три су­пра­сне на­зи­ми­це по до­ма­ћин­ству. Про­грам је усво­је­на на сед­ни­ци Град­ског ве­ћа у ок­то­бру про­шле го­ди­не и на осно­ву про­гра­ма рас­пи­сан је кон­курс. Кон­курс је об­ја­вљен у ло­кал­ним штам­па­ним ме­ди­ји­ма, на зва­нич­ном сај­ту Гра­да као и у свим се­о­ским ме­сним кан­це­ла­ри­ја­ма на огла­сним та­бла­ма. Због по­ја­ве свињ­ске ку­ге и ме­ра ко­је је на­ло­жи­ло Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, во­до­при­вре­де и шу­мар­ства, као и Упра­ва за ве­те­ри­ну мо­ра­ло се од­у­ста­ти од на­ве­де­ног кон­кур­са. Ни­је нам био до­зво­љен про­мет сви­ња на те­ри­то­ри­ји Гра­да, а са­мим тим и на­зи­ми­ца, због че­га град­ска упра­ва ни­је мо­гла да на­ба­ви на­зи­ми­це и по­де­ли их. - За­то смо се опре­де­ли­ли да но­вач­но суб­вен­ци­о­ни­ше­мо га­здин­ства, ка­ко би по­љо­при­вред­ни­ци од до­би­је­них сред­ста­ва са­ми ку­пи­ли на­зи­ми­це. До­нет је нов про­грам ко­ји је Град­ско ве­ће усво­ји­ло у де­цем­бру про­шле го­ди­не. На осно­ву тог, но­вог про­гра­ма опет је рас­пи­сан кон­курс, ко­ји је та­ко­ђе об­ја­вљен на исти на­чин. На кон­курс се при­ја­ви­ло 159 ре­ги­стро­ва­них га­здин­ста­ва, а укуп­но је би­ло пред­ви­ђе­но 2,4 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ко­ми­си­ја је утвр­ди­ла да је 157 при­ја­вље­них ис­пу­ња­ва­ло усло­ве кон­кур­са и свих 157 га­здин­ста­ва су до­би­ли по 15 хи­ља­да ди­на­ра. Сред­ства ни­су до­би­ла са­мо два га­здин­ства, јед­на го­спо­ђа ко­ја је ду­пло кон­ку­ри­са­ла, а јед­на при­ја­вље­ни ни­је био са те­ри­то­ри­је Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ис­по­што­ва­на је про­це­ду­ра, сви ко­ји су се ја­ви­ли до­би­ли су но­вац – из­ја­вио је на­чел­ник упра­ве Го­ран Че­ке­ри­нац на кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу ко­ја је одр­жа­на по­во­дом на­пи­са у днев­ној штам­пи у ко­ји­ма се твр­ди­ло да је но­вац де­љен по пар­тиј­ској ли­ни­ји. Он је до­дао да ни­је тач­но да су спи­ско­ви за по­де­лу сред­ста­ва пра­вље­ни у ме­сним за­јед­ни­ца­ма. Сва­ки про­грам иде пре­ко јав­ног кон­кур­са, ко­ми­си­ја пре­гле­да при­ја­ве и на осно­ву то­га се до­де­љу­ју сред­ства. Сред­ства су по­де­ље­на ре­ги­стро­ва­ним га­здин­стви­ма у свим ме­сним за­јед­ни­ца­ма, а укуп­но их је 33, од че­га су 24 се­о­ске а де­вет град­ске. Овом при­ли­ком об­ја­вљу­је­мо спи­сак свих оних ко­ји су на кон­кур­су до­би­ли по 15 хи­ља­да ди­на­ра за под­сти­цај сто­чар­ске про­из­вод­ње. Датум: 23.03.2011. УПО­ТРЕ­БА СУ­ПРА­СНИХ НА­ЗИ­МИ­ЦА У ПРЕД­ИЗ­БОР­НЕ СВР­ХЕ У ЛА­ЋАР­КУ - За­што Де­мо­крат­ској стран­ци са ова­квим ко­а­ли­ци­о­ним парт­не­ри­ма по­ли­тич­ки про­тив­ни­ци ни­су по­треб­ни Про­шлог пет­ка у Град­ској ку­ћи у Срем­ској Ми­тро­ви­ци на­чел­ник упра­ве за по­љо­при­вре­ду и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Го­ран Че­ке­ри­нац одр­жао је кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу на ко­јој је де­ман­то­вао пи­са­ње днев­ног ли­ста Блиц о по­де­ли сред­ста­ва за под­сти­цај сто­чар­ске про­из­во­де на те­ри­то­ри­ји Гра­да. – Кон­фе­рен­ци­ју сам са­звао због кле­ве­те и об­ма­не јав­но­сти у тек­сту под на­сло­вом ''По пар­тиј­ској ли­ни­ји де­ли­ли но­вац за сви­ње'' ко­ји је об­ја­вљен у пе­так 18. мар­та – ре­као је на по­чет­ку Го­ран Че­ке­ри­нац и на­ста­вио – Због исти­ни­тог ин­фор­ми­са­ња јав­но­сти же­лим да украт­ко об­ја­сним цео по­сту­пак по­де­ле сред­ста­ва за под­сти­ца­ње сто­чар­ства. На­и­ме, Град­ска упра­ва за по­љо­при­вре­ду кра­јем про­шле го­ди­не је са­чи­ни­ла про­грам под­сти­ца­ја сто­чар­ске про­из­вод­ње, од­но­сно сви­њар­ства на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Тим про­гра­мом би­ло је пред­ви­ђе­на за ре­ги­стро­ва­на га­здин­ства по­де­ла од јед­не до три су­пра­сне на­зи­ми­це по до­ма­ћин­ству. Про­грам је усво­јен на сед­ни­ци Град­ског ве­ћа у ок­то­бру про­шле го­ди­не и на осно­ву про­гра­ма рас­пи­сан је кон­курс. Кон­курс је об­ја­вљен у ло­кал­ним штам­па­ним ме­ди­ји­ма, на зва­нич­ном сај­ту Гра­да као и у свим се­о­ским ме­сним кан­це­ла­ри­ја­ма на огла­сним та­бла­ма. Због по­ја­ве свињ­ске ку­ге и ме­ра ко­је је на­ло­жи­ло Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, во­до­при­вре­де и шу­мар­ства, као и Упра­ва за ве­те­ри­ну мо­ра­ло се од­у­ста­ти од на­ве­де­ног кон­кур­са. Ни­је нам био до­зво­љен про­мет сви­ња на те­ри­то­ри­ји Гра­да, а са­мим тим и на­зи­ми­ца, због че­га град­ска упра­ва ни­је мо­гла да на­ба­ви на­зи­ми­це и по­де­ли их. За­то смо се опре­де­ли­ли да но­вач­но суб­вен­ци­о­ни­ше­мо га­здин­ства, ка­ко би по­љо­при­вред­ни­ци од до­би­је­них сред­ста­ва са­ми ку­пи­ли на­зи­ми­це. До­нет је нов про­грам ко­ји је Град­ско ве­ће усво­ји­ло у де­цем­бру про­шле го­ди­не. На осно­ву тог, но­вог про­гра­ма опет је рас­пи­сан кон­курс, ко­ји је та­ко­ђе об­ја­вљен на исти на­чин. На кон­курс се при­ја­ви­ло 159 ре­ги­стро­ва­них га­здин­ста­ва, а укуп­но је би­ло пред­ви­ђе­но 2,4 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ко­ми­си­ја је утвр­ди­ла да је 157 при­ја­вље­них ис­пу­ња­ва­ло усло­ве кон­кур­са и свих 157 га­здин­ста­ва су до­би­ли по 15 хи­ља­да ди­на­ра. Сред­ства ни­су до­би­ла са­мо два га­здин­ства, јед­на го­спо­ђа ко­ја је ду­пло кон­ку­ри­са­ла, а је­дан при­ја­вље­ни ни­је био са те­ри­то­ри­је Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Ис­по­што­ва­на је про­це­ду­ра, сви ко­ји су се ја­ви­ли до­би­ли су но­вац. Ни­је тач­но да су спи­ско­ви за по­де­лу сред­ста­ва пра­вље­ни у ме­сним за­јед­ни­ца­ма, то је но­тор­на лаж. Ни­је тач­но да про­це­ду­ра ни­је ис­по­што­ва­на. Сва­ки про­грам иде пре­ко јав­ног кон­кур­са, ко­ми­си­ја пре­гле­да при­ја­ве и на осно­ву то­га се до­де­љу­ју сред­ства. Због то­га ћу као на­чел­ник град­ске упра­ве за по­љо­при­вре­ду тра­жи­ти од тог днев­ног ли­ста де­ман­ти на ис­тој стра­ни у истом оби­му у ком је об­ја­вљен спор­ни текст. Та­ко­ђе, прав­ни за­ступ­ник је под­нео ту­жбу у мо­је име про­тив днев­ног ли­ста и но­ви­на­ра ко­ји је пи­сао текст – за­кљу­чио је Го­ран Че­ке­ри­нац. Тре­ба ре­ћи да су сред­ства за под­сти­цај сто­чар­ства де­ље­на у укуп­но 33 ме­сне за­јед­ни­це. Од то­га су 24 се­о­ске а де­вет је град­ских. Ве­о­ма је за­ни­мљи­во да су не­пра­вил­но­сти око по­де­ле нов­ца ''про­на­ђе­не'' ис­кљу­чи­во у Ла­ћар­ку, а не ре­ци­мо у Ку­зми­ну или Ша­шин­ци­ма. Ло­гич­но би би­ло по­ми­сли­ти да је пар­тиј­ских зло­у­по­тре­ба би­ло и у дру­гим се­ли­ма, али не. Је­ди­но је у Ла­ћар­ку би­ло не­за­до­вољ­них ко­ји су аутор­ки би­ли са­го­вор­ни­ци и ко­ји су је убе­ди­ли да се но­вац за су­пра­сне на­зи­ми­це '' де­лио по пар­тиј­ској ли­ни­ји''. Ла­ћа­рак као нај­ве­ће се­ло у ми­тро­вач­кој оп­шти­ни (или­ти на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца) увек по­бу­ђу­је ме­диј­ску па­жњу, на­ро­чи­то ка­да се бли­же из­бо­ри за Са­вет ме­сне за­јед­ни­це, као што је то слу­чај ове го­ди­не. Та­ко смо про­те­клих да­на има­ли при­ли­ку да чи­та­мо раз­не тек­сто­ве о Ла­ћар­ку и из Ла­ћар­ка у истим днев­ним но­ви­на­ма, са истим или слич­ним са­го­вор­ни­ци­ма. И обич­но су би­ли про­зи­ва­ни функ­ци­о­не­ри Де­мо­крат­ске стран­ке ко­ји у Ла­ћар­ку има­ју не­ко­ли­ко чла­но­ва у са­да­шњем Са­ве­ту ме­сне за­јед­ни­це. Та­ко­ђе, тре­ба ре­ћи да у Са­ве­ту не­ма са­мо Де­мо­крат­ска стран­ка сво­је чла­но­ве. Она је ''у ко­а­ли­ци­ји'' са ДСС-ом. Али, увек су не­ка­ко ме­диј­ски за­ни­мљи­ви­ји чла­но­ви ДС. Да ли је то чи­ста слу­чај­ност или су у пи­та­њу за­ку­ли­сне по­ли­тич­ке игре већ ће се ви­де­ти. Јер, ма ко­ли­ко ту­жба про­тив но­ви­на и но­ви­на­ра би­ла ди­ску­та­бил­на и дра­стич­на, мо­жда ће се у том суд­ском про­це­су, ако га бу­де, не­ке ства­ри ис­те­ра­ти на чи­стац. Ако ни­шта дру­го, мо­жда ће се от­кри­ти ''по­ли­тич­ка по­за­ди­на'' и на­ру­чи­о­ци тек­сто­ва у ко­ји­ма се на пер­фи­дан, али ипак при­лич­но јеф­тин и про­ви­дан на­чин про­зи­ва Де­мо­крат­ска стран­ка. И то баш у мо­мен­ту ка­да се тре­ба при­пре­ми­ти за но­ве из­бо­ре у се­лу. Ко­ли­ко су ко­а­ли­ци­о­ни парт­не­ри Де­мо­крат­ске стран­ке до­при­не­ли да се сва­ко ма­ло ди­же ме­диј­ска пра­ши­на око те­ма ко­је су па­жљи­во би­ра­не и тен­ден­ци­о­зно пла­си­ра­не? Гле­да­ју­ћи уна­зад, и чи­та­ју­ћи тек­сто­ве о Ла­ћар­ку у по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци, ни­је те­шко пре­по­зна­ти ку­хи­њу из ко­је из­ла­зе ''го­то­ва је­ла'' на ме­диј­ски сто. Град је ма­ли, а све­тла су ја­ка. Све се зна. Је­ди­но гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић не­ма пој­ма. Ни о кон­кур­су, ни о под­сти­ца­ју сто­чар­ске про­из­вод­ње. По ње­му, то су ''пр­ља­ве ра­бо­те'' о ко­ји­ма он не­ће ни­шта да зна. Иако је по функ­ци­ји пред­сед­ник Град­ског ве­ћа ко­је је усво­ји­ли све про­гра­ме суб­вен­ци­о­ни­са­ња. Сад, да ли се гра­до­на­чел­ник не ме­ша у свој по­сао, или је у пи­та­њу не­што са­свим тре­ће, и то ће се ви­де­ти. И раз­ја­сни­ти. Датум: 16.03.2011. СРЕМ­СКА МИ­ТРО­ВИ­ЦА - По­че­ла ре­кон­струк­ци­ја Змај Јо­ви­не ули­це У по­не­де­љак, 14. мар­та по­че­ли су ра­до­ви на ре­кон­струк­ци­ји Ули­це Змај Јо­ви­на у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ра­до­ве, у из­но­су од 69 ми­ли­о­на ди­на­ра, фи­нан­си­ра Фонд за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не. Ди­рек­тор Јав­ног пред­у­зе­ћа Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да Бо­јан Га­врић ка­же да ће овом ин­ве­сти­ци­јом би­ти об­у­хва­ће­на пот­пу­ну ре­кон­струк­ци­ја це­ле са­о­бра­ћај­ни­це, укљу­чу­ју­ћи и тро­то­а­ре ко­ји ће би­ти по­пло­ча­ни бе­ха­тон пло­ча­ма. Ра­ди­ће ће за­ме­на во­до­вод­не мре­же, као и из­град­ња ат­мос­фер­ске ка­на­ли­за­ци­је, у пла­ну је да се ура­ди и ре­кон­струк­ци­ја фе­кал­не ка­на­ли­за­ци­је на не­ко­ли­ко ме­ста, а ра­до­ви ће се оба­вља­ти етап­но. При за­вр­шет­ку ре­кон­струк­ци­је Ули­це Змај Јо­ви­не, по­че­ће да се ра­ди и рас­кр­сни­ца Вод­на - Змај Јо­ви­на - Пи­вар­ска - Ку­змин­ска, где ће би­ти по­ста­вљен се­ма­фор, а са­о­бра­ћај­ни­ца у Ули­ци Пи­вар­ска ће би­ти пре­сву­че­на но­вим сло­јем ас­фал­та и укло­ни­ће се ле­же­ћи по­ли­ца­јац. Рок за за­вр­ше­так ових ра­до­ва је 90 рад­них да­на. Бо­јан Га­врић је на­ја­вио и на­ста­вак ра­до­ва на пу­ту Р-103, где се за де­се­так да­на оче­ку­је по­че­так ас­фал­ти­ра­ња, а на­кон то­га по­чи­ње се са уре­ђе­њем рас­кр­сни­це код Цр­ве­не че­сме. Б. С. Датум: 09.03.2011. МИ­ТРО­ВАЧ­КИ СА­МО­ДО­ПРИ­НО­СА ИС­ТИ­ЧЕ 31. МАР­ТА - Зе­ле­на тра­ва за­бо­ра­ва са­мо­до­при­но­са мог Град­ским са­мо­до­при­но­сом ко­ји ис­ти­че 31. мар­та би­ло је пред­ви­ђе­но се­дам про­је­ка­та: ко­му­нал­но уре­ђе­ње но­ве ин­ду­стриј­ске зо­не „Је­зе­ро“ на по­вр­ши­ни од 25 хек­та­ра, из­град­ња вр­ти­ћа у на­се­љу Ка­ме­њар, ам­бу­лан­та, апо­те­ка и по­шта у на­се­љу Блок Б, ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не, из­град­ња две кру­жне рас­кр­сни­це, из­ра­да тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је за за­о­би­ла­зни­цу око Ми­тро­ви­це и ре­ша­ва­ње имо­вин­ско-прав­них од­но­са и из­град­ња фи­скул­тур­не са­ле Гим­на­зи­је. Про­јек­то­ва­на сред­ства та­да су би­ла 390 ми­ли­о­на ди­на­ра. На­чел­ник Град­ске упра­ве за бу­џет фи­нан­си­је Ду­шко Ша­ро­шко­вић је у пи­са­ној из­ја­ви до­ста­вље­ној М НО­ВИ­НА­МА ре­као да је у пе­ри­о­ду од 1. апри­ла 2006. до 31. де­цем­бра 2010. го­ди­не при­ку­пље­но 275.089.010,17 ди­на­ра. Он да­ље на­во­ди да су сред­ства тро­ше­на у скла­ду са Про­гра­мом во­ђе­ња са­мо­до­при­но­са, а да утро­шак по на­ме­на­ма мо­же­мо до­би­ти од ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да. Гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це, Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић у та­ко­ђе пи­са­ној из­ја­ви, али не­што по­дроб­ни­јој ка­же да је при­ку­пље­них 275 ми­ли­о­на по­тро­ше­но на сле­де­ћи на­чин: 160 ми­ли­о­на ди­на­ра утро­ше­но је на пе­шач­ку зо­ну, на кру­жну рас­кр­сни­цу код „Рум­ске мал­те“ 30 ми­ли­о­на, уре­ђе­ње про­сто­ра око вр­ти­ћа у Ка­ме­ња­ру ко­шта­ло је шест ми­ли­о­на, за озе­ле­ња­ва­ње кру­жне рас­кр­сни­це код „Во­јар­не“ да­то 1,3 ми­ли­о­на, из­ра­ду про­јект­не до­ку­мен­та­ци­је и из­град­њу тра­фоа код Гим­на­зи­је 5,4 ми­ли­о­на и 835.000 ди­на­ра за уре­ђе­ње про­сто­ра у МЗ Блок Б. Све су све­му, сем пе­шач­ке зо­не, ве­ћи део нов­ца је утро­шен на уре­ђе­ње и озе­ле­ња­ва­ње, што и ни­је та­ко ло­ше с об­зи­ром да нам је по­треб­но што ви­ше зе­ле­них по­вр­ши­на. Због гло­бал­ног за­гре­ва­ња. Од пре­о­ста­лих 71 ми­лион ди­на­ра, ка­же гра­до­на­чел­ник, гра­ди­ће се фи­скул­тур­на са­ла Гим­на­зи­је и пла­ти­ти тех­нич­ка до­ку­мен­та­ци­ја за за­о­би­ла­зни­цу око Ла­ћар­ка. То ће се ура­ди­ти на­кон ис­те­ка са­мо­до­при­но­са. Ма­да и тај део је не­ја­сан, ако ни­је мо­гло док је тра­јао са­мо­до­при­нос, ка­ко ће мо­ћи кад ис­тек­не. Та­ко­ђе, гра­до­на­чел­ник је обе­ћао да ће по „ис­те­ку пе­ри­о­да на ко­ји је са­мо­до­при­нос рас­пи­сан би­ти ура­ђен збир­ни из­ве­штај о про­јек­ти­ма ко­ји су ре­а­ли­зо­ва­ни од сред­ста­ва удру­жи­ва­ња гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це, на­чи­ну ре­а­ли­за­ци­је и сред­стви­ма ко­ја су утро­ше­на за ре­а­ли­за­ци­ју сва­ког по­је­ди­нач­ног про­јек­та.“ Гра­до­на­чел­ник у сво­јој из­ја­ви не по­ми­ње за­ду­жи­ва­ње гра­да, али га за­то по­ми­њу у ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Пре­ма њи­хо­вом из­ве­шта­ју, на про­јек­те са­мо­до­при­но­са укуп­но је по­тро­ше­но 335.108.853 ди­на­ра. Од то­га 275 ми­ли­о­на из са­мо­до­при­но­са од ко­јих је 20 ми­ли­о­на пре­не­то из прет­ход­ног са­мо­до­при­но­са 2005. го­ди­не. Код бан­ке Ин­те­за по­диг­нут је 2006. го­ди­не кре­дит од 60 ми­ли­о­на на пет го­ди­на, са пр­вом го­ди­ном по­че­ка и от­пла­том на 48 ра­та. На име ка­ма­те бан­ци је у пе­ри­о­ду од пет го­ди­на пла­ће­но 11.828.289 ди­на­ра (ви­ди оквир). Над­ле­жни у ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу Гра­да су ре­дак­ци­ји М НО­ВИ­НА да­ли ис­цр­пан из­ве­штај о ре­а­ли­за­ци­ји са­мо­до­при­но­са, она­кав ка­кав је тре­бао да до­ста­ви Не­над Ле­ма­јић, пред­сед­ник Од­бо­ра за ре­а­ли­за­ци­ју са­мо­до­при­но­са. А ни­је. Мо­жда ће чи­та­о­ци са­да има­ти ја­сни­ју пред­ста­ву о то­ме ка­ко су тро­ше­ни на­ши нов­ци. Ни­шта у тим из­ве­шта­ји­ма ни­је нео­бич­но. Је­сте да има „ма­лих“ не­по­кла­па­ња, али бо­же мој, ми­лион та­мо, ми­лион ’ва­мо. Не­ће­мо це­пи­дла­чи­ти. Бо­љи ика­кав не­го ни­ка­кав из­ве­шта. Ве­ћи про­блем је то што онај ко­ји тре­ба да ого­ва­ра за тро­ше­ње на­шег нов­ца, та­ко­зва­ног со­ли­дар­ног ди­на­ра ко­ји сви одва­ја­мо од сво­јих за­ра­да, у овом слу­ча­ју гла­вом и бра­дом Не­над Ле­ма­јић, има оби­чај да се по­на­ша као да је тај но­вац до­био у на­след­ство. Као да је ње­гов, па са њим мо­же ка­ко му се хо­ће. Због та­квог ста­ва ће Срем­ска Ми­тро­ви­ца у на­ред­них пет го­ди­на би­ти без са­мо­до­при­но­са. Ми­тров­ча­ни си­гур­но ви­ше не би гла­са­ли за уво­ђе­ње са­мо­до­при­но­са. Али, не за­то што је кри­за, ка­ко је гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић из­ја­вио за ме­ди­је, већ за­то што се осе­ћа­ју пре­ва­ре­но. Датум: 02.03.2011. ОТВО­РЕ­НО ПИ­ТА­ЊЕ У МИ­ТРО­ВАЧ­КОМ ПАР­ЛА­МЕН­ТУ - ПЉАЧ­КА ГРАД­СКОГ БУ­ЏЕ­ТА? О пар­тиј­ско-фи­нан­сиј­ским ма­ри­фе­тлу­ци­ма ДСС-а о че­му су М НО­ВИ­НЕ пи­са­ле још у свом бро­ју од 26. ја­ну­а­ра ове го­ди­не, про­го­во­ри­ло се и на по­след­њој сед­ни­ци Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, одр­жа­ној 22. фе­бру­а­ра. Шеф од­бор­нич­ке гру­пе Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке отво­рио је пи­та­ње ве­за­но за ме­диј СИР­МИ­У­МИН­ФО, пар­тиј­ском гла­си­лу по­ли­тич­ке гру­па­ци­је ДСС – МИ­ТРО­ВИ­ЦА ЕВРОП­СКА РЕ­ГИ­ЈА, у ве­зи са чим по­сто­је осно­ва­не сум­ње да се не­за­ко­ни­то фи­нан­си­ра из град­ског бу­џе­та. Да ли гре­шком струч­них слу­жби (да л је гре­шка, ил на­ме­ра?), тек у из­ве­шта­ју о ра­ду Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, на стра­ни 13. се по­ми­ње ан­га­жо­ва­ње Сир­ми­у­мин­фо ТВ (по­сто­ји и сајт у окви­ру истог ме­ди­ја) „по на­ло­гу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца“, од­но­сно за по­тре­бе на­пред по­ме­ну­те пар­тиј­ске гру­па­ци­је, ко­ју кон­тро­ли­ше Не­над Ле­ма­јић. Био је то раз­лог за ве­о­ма оштро ре­а­го­ва­ње Ду­шка Ни­ко­ли­ћа: По­ред Срем­ске ТВ, ка­ко ви­ди­мо из из­ве­шта­ја Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт, по­сто­ји и не­ка­ква и Сир­ми­у­мин­фо ТВ ко­ја је не­по­зна­ни­ца и та не­по­зна­ни­ца овим гра­дом кру­жи већ не­ко вре­ме. Же­лим да ми се од­го­во­ри на пи­та­ње: ко је осно­вао ту те­ле­ви­зи­ју, ко је глав­ни уред­ник, где је њи­хо­во се­ди­ште, број те­ле­фо­на, ка­ко би гра­ђа­ни би­ли упу­ће­ни и мо­гли да по­мог­ну рад те те­ле­ви­зи­је. Тра­жим да ми се од­го­во­ри ко­ли­ко се за ту те­ле­ви­зи­ју из­два­ја сред­ста­ва из бу­џе­та, да то про­ђе кроз Скуп­шти­ну, да ви­ди­мо да ли Град сто­ји иза то­га. Са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник ша­ље ин­фор­ма­ци­је пре­ма ме­ди­ји­ма, зна­чи и пре­ма Сир­ми­у­мин­фо те­ле­ви­зи­ји, а то би тре­ба­ло да зна Скуп­шти­на, од­бор­ни­ци, а пр­вен­стве­но гра­ђа­ни. Не­мам са­зна­ња да ли је ова те­ле­ви­зи­ја до­би­ла не­ка сред­ста­ва и у ком из­но­су, али имам на­ме­ру да то са­знам у на­ред­ном пе­ри­о­ду. Мо­ра­мо да ви­ди­мо и ко ће се по­ја­вљи­ва­ти на тој те­ле­ви­зи­ји, да ли ће ту би­ти про­сто­ра за све стра­нач­ке оп­ци­је или ће то би­ти је­дан уско пар­тиј­ски про­стор за јед­ну од­ре­ђе­ну стран­ку ко­ја де­лу­је на про­сто­ру Срем­ске Ми­тро­ви­це. Све ово ми ука­зу­је на то, да је не­ко већ по­чео сво­ју пред­из­бор­ну кам­па­њу у јед­ном де­лу, а зна­те да ко има ме­ди­је мо­же до­ста да ура­ди у пред­из­бор­ним и из­бор­ним рад­ња­ма, што не би би­ло у ре­ду да Град то фи­нан­си­ра, а јед­на по­ли­тич­ка стран­ка то све ко­ри­сти са­мо за сво­је по­тре­бе. Ми­слим да је по­треб­но да од­бор­ни­ци и гра­ђа­ни што пре до­би­ју ин­фор­ма­ци­је о то­ме ко сто­ји иза ове те­ле­ви­зи­је и ко­ли­ка се сред­ства из­два­ја­ју за ње­не по­тре­бе – ре­као је Ду­шко Ни­ко­лић. На­чел­ни­ца Упра­ве за кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње, Зо­ри­ца Га­шпар ни­је сма­тра­ла за сход­но да од­го­во­ри на пи­та­ње ше­фа од­бор­нич­ке гру­пе, већ је по­сле ди­ску­си­је Ду­шка Ни­кли­ћа жу­стро на­пу­сти­ла скуп­штин­ску са­лу, што је још је­дан по­ка­за­тељ ба­ха­то­сти вла­сти, ко­ја се на­ла­зи у пред­из­бор­ном кли­мак­су. Ме­ђу­тим, по­сто­ји још не­што што је ве­о­ма за­ни­мљи­во у ве­зи са по­ме­ну­тим не­ле­гал­ним пар­тиј­ским ме­ди­јем, ко­ји се, по све­му ве­о­ма ле­га­ли­стич­ки фи­нан­си­ра из сред­ста­ва гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це, о че­му би тре­бао да се за­ин­те­ре­су­је и јав­ни ту­жи­лац. То је сво­је­вр­сно му­ља­ње ко­је се де­ша­ва у ра­ду Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић, ко­ји се та­ко­ђе фи­нан­си­ра пре­ко Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру и спорт. (Ме­ђу но­ви­на­ри­ма по­зна­те као Упра­ва за Цен­зу­ру!) На че­лу до­тич­не упра­ве на­ла­зи нај­о­да­ни­ји Ле­ма­ји­ћев пар­тиј­ски офи­цир, лич­ни кер­бер тог пар­че­та пар­тиј­ског бпле­на и де­жур­ни стра­жар ње­го­вог ме­диј­ског кон­цло­го­ра; го­спо­ђа ко­ја уред­но за­бра­њу­је М НО­ВИ­НЕ у Град­ској ку­ћи и пу­ни свој ка­би­нет за­пле­ње­ним при­мер­ци­ма овог не­дељ­ни­ка. Шта је то за­ни­мљи­во у ве­зи са ра­дом Фон­да Ата­на­си­је Стој­ко­вић (по­зна­тог и под ин­тер­ним на­зи­вом: Фонд за де­е­се­сов­ско пра­ње па­ра)? За­ни­мљи­во је то да је на по­след­њој сед­ни­ци град­ског пар­ла­мен­та усво­јен и план ра­да Фон­да за 2011. го­ди­ну – иако пре то­га ни­је усво­јен из­ве­штај о ра­ду за прет­ход­ну го­ди­ну. Из­ве­штај о ра­ду у 2010. го­ди­ни ни­је ни мо­гао би­ти усво­јен, јер ни­је ни дат на увид од­бор­ни­ци­ма. То је сва­ка­ко до­бар раз­лог да се по­сум­ња да из­ве­штај ни­је под­нет ка­ко се не би мо­гао има­ти увид у фи­нан­сиј­ско по­сло­ва­ње Фон­да. Што би би­ло ве­о­ма за­ни­мљи­во, јер би­ло би до­бро ви­де­ти да ли се из сред­ста­ва овог Фон­да фи­нан­си­ра пар­тиј­ски ме­диј Сир­ми­у­мин­фо? Елем, пи­та­ња Ду­шка Ни­ко­ли­ћа су (бар за са­да) оста­ла без од­го­во­ра, али она су сва­ка­ко ба­ци­ла не­што све­тла на ства­ри ко­је се де­ша­ва­ју у сен­ци и ван зна­ња гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це. Вре­ме ће по­ка­за­ти ко­ли­ко ба­ха­тост ло­кал­не вла­сти, оли­че­на у ри­гид­ном др­жа­њу ДСС-ових функ­ци­о­не­ра, мо­же да иде да­ле­ко. Датум: 23.02.2011. МИ­ТРО­ВАЧ­КИ СА­МО­ДО­ПРИ­НОС ИС­ТИ­ЧЕ 31. МАР­ТА - Ка­ко су по­тро­ше­на сред­ства са­мо­до­при­но­са? Пе­то­го­ди­шњи са­мо­до­при­нос у Срем­ској Ми­тро­ви­ци ко­ји је уве­ден 1. апри­ла 2006. го­ди­не ис­ти­че до кра­ја мар­та ове го­ди­не. Ини­ци­ја­ти­ва за уво­ђе­ње са­мо­до­при­но­са у град­ским ме­сним за­јед­ни­ца­ма по­кре­ну­та је по­чет­ком 2006. го­ди­не. Та­да­шња ДСС-ов­ска власт во­ди­ла је ин­тен­зив­ну ме­диј­ску и сва­ку дру­гу кам­па­њу ка­ко би ус­пе­ла да обез­бе­ди пре све­га за­до­во­ља­ва­ју­ћу из­ла­зност, а за­тим и над­по­ло­вич­ну по­др­шку за но­ви пе­то­го­ди­шњи са­мо­до­при­нос. У то­ме су и ус­пе­ли, та­ко да је оста­ло за­бе­ле­же­но да је за гла­са­ло 56,82 од­сто Ми­тров­ча­на са пра­вом гла­са. То је та­да пред­ста­вља­ло и пра­ви по­ли­тич­ки успех ДСС, с об­зи­ром да у не­ким ме­сним за­јед­ни­ца­ма ни­кад ни­је про­шла та­ква ини­ци­ја­ти­ва. На при­мер у За­са­ви­ци 2 у ју­ну 2007. го­ди­не. Та­да­шњи за­ме­ник пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца др Не­над Ле­ма­јић у јав­но­сти је исту­пао као пред­сед­ник Од­бо­ра за са­мо­до­при­нос. У име тог Од­бо­ра он је на­ја­вљи­вао про­јек­те ко­ји су тре­ба­ли да се из­гра­де тим сред­стви­ма, да­кле та­ко­зва­ним со­ли­дар­ним ди­на­ром ко­ји је пла­ћао сва­ки за­по­сле­ни ста­нов­ник гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца у ви­си­ни од три од­сто на пла­ту, а пла­ћа­ли су и пред­у­зет­ни­ци та­ко­ђе три од­сто на при­ход од са­мо­стал­не де­лат­но­сти, док су зе­мљо­рад­ни­ци одва­ја­ли 10 од­сто на ка­та­стар­ски при­ход. Спи­сак по­ну­ђе­них про­је­ка­та је био им­по­зан­тан. Ко­му­нал­но опре­ма­ње но­ве ин­ду­стриј­ске зо­не гра­да Срем­ске Ми­тро­ви­це - по­тес „Је­зе­ро“, из­град­ња пред­школ­ске уста­но­ве у тре­ћем стам­бе­ном дво­ри­шту у на­се­љу „Мар­ко Пе­ри­чин Ка­ме­њар“, из­град­ња апо­те­ке, ам­бу­лан­те и по­ште у окви­ру по­слов­ног објек­та у „Бло­ку Б“ у ули­ци Јан­ка Ве­се­ли­но­ви­ћа, ре­кон­струк­ци­ја пе­шач­ке зо­не – Трг Ћи­ре Ми­ле­ки­ћа и Трг Све­тог Сте­фа­на, на­ста­вак ра­до­ва на пу­ту Р-103 – из­град­ња кру­жних рас­кр­сни­ца на „Рум­ској мал­ти“ и „Ста­ром мо­сту“, са­о­бра­ћај­ни­ца „За­о­би­ла­зни­ца Срем­ска Ми­тро­ви­ца – Ла­ћа­рак“ (из­ра­да тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је и ре­ша­ва­ње имо­вин­ско-прав­них од­но­са, из­град­ња школ­ске ха­ле Ми­тро­вач­ке гим­на­зи­је, као и ре­а­ли­за­ци­ја ма­њих ко­му­нал­них про­је­ка­та на те­ри­то­ри­ји по­је­ди­них ме­сних за­јед­ни­ца и њи­хо­ва ре­дов­на де­лат­ност. Пре­ма про­јек­ци­ја­ма од­бо­ра, а што је ушло и у скуп­штин­ску од­лу­ку ко­ја је об­ја­вље­на у бро­ју 2. Слу­жбе­ног гла­сни­ка оп­шти­не Срем­ска Ми­тро­ви­ца 2006. го­ди­не, пла­ни­ра­но је би­ло да се при­ку­пи 390 ми­ли­о­на и 113 хи­ља­да ди­на­ра. Да ли је то­ли­ко при­ку­пље­но и ко­ли­ко је уоп­ште при­ку­пље­но сред­ста­ва од са­мо­до­при­но­са за ових пет го­ди­на ни­смо ни­кад до­зна­ли. Ни од пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за са­мо­до­при­нос др Не­на­да Ле­ма­ји­ћа, ни од та­да­шњег пред­сед­ни­ка Ко­ми­си­је за ме­сне за­јед­ни­це СО Срем­ска Ми­тро­ви­ца, а да­на­шњег гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа. Не­ки од кан­ди­до­ва­них про­је­ка­та је­су за­вр­ше­ни, као на при­мер Град­ски трг, кру­жне рас­кр­сни­це или вр­тић у Ка­ме­ња­ру, али по­ста­вља се пи­та­ње да ли од сред­ста­ва са­мо­до­при­но­са или из не­ких дру­гих из­во­ра. Кон­сул­ту­ју­ћи ар­хи­ву М НО­ВИ­НА, под­се­ти­ли смо се ка­ко су из­гле­да­ла отва­ра­ња кру­жних рас­кр­сни­ца, Град­ског тр­га, вр­ти­ћа, и у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва као из­во­ри фи­нан­си­ра­ња по­ми­ња­ли су се На­ци­о­нал­ни ин­ве­сти­ци­о­ни план, Фонд за раз­вој АП Вој­во­ди­не или оп­штин­ски, од­но­сно град­ски бу­џет. Са­мо­до­при­нос је већ на­кон пу­шта­ња у са­о­бра­ћај кру­жног то­ка на Рум­ској мал­ти, пао у ме­диј­ски за­бо­рав. Ме­ђу­тим, ме­ди­ји су јед­но, а оп­штин­ске од­лу­ке не­што дру­го. Па та­ко, упр­кос то­ме што ни­је по­ми­њан, он је ре­дов­но од­би­јан од за­ра­да и при­хо­да пред­у­зет­ни­ка. Ко­ли­ко нам је од­би­је­но и ка­ко је по­тро­ше­но, во­ле­ли би ве­ро­ват­но да са­зна­ју сви Ми­тров­ча­ни. А да ли ће са­зна­ти, пи­сац ових ре­до­ва не мо­же ре­ћи. Јед­но је си­гур­но, те­шко да ће би­ти но­вог са­мо­до­при­но­са. Бар се не спо­ми­ње, што је­сте ве­ли­ка ште­та за овај град. Али, ако се узме у об­зир да Ми­тров­ча­ни ни­кад ни­су до­би­ли ра­чун за са­мо­до­при­нос ко­ји је на из­ма­ку, ни­ти би­ло ка­кав пе­ри­о­дич­ни об­ра­чун са­ку­пље­ног и по­тро­ше­ног, то уоп­ште не чу­ди. Не­што слич­но се до­го­ди­ло и у Ла­ћар­ку. Ка­да је сво­је­вре­ме­но јед­на гар­ни­ту­ра ме­сних ше­ри­фа по­тро­ши­ла се­о­ски са­мо­до­при­нос по свом ће­фу, без ра­чу­на и об­ра­чу­на, ни­ко ви­ше ни­је мо­гао Ла­ћар­це да на­те­ра да по­но­во из­гла­са­ју нов са­мо­до­при­нос. Да ли ће то до­че­ка­ти и Срем­ска Ми­тро­ви­ца, или ће град­ски ше­ри­фи ипак ис­по­ста­ви­ти ра­чун, ви­де­ће­мо. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 16.02.2011. ЗБОГ ВЕ­ЛИ­КИХ ДУ­ГО­ВА­ЊА ШИД­СКОМ ВО­ДО­ВО­ДУ - Би­ће об­ја­вљен спи­сак ду­жни­ка Ве­ли­ки про­блем у по­сло­ва­њу ЈКП Во­до­вод у Ши­ду пред­ста­вља­ју ду­жни­ци, ко­ји сво­је ра­чу­не за во­ду ни­су пла­ти­ли по­след­њих шест или ви­ше ме­се­ци. Ди­рек­тор Јав­но ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа Во­до­вод Шид Ми­ла­дин Пи­нић за М но­ви­не ка­же да су по­че­ли са ак­ци­јом ис­кљу­чи­ва­ња ду­жни­ка са во­до­вод­не мре­же. Сви они ко­ји ду­гу­ју пре­ко 3.000 ди­на­ра, а њих је око 150, би­ће ис­кљу­че­ни са во­до­вод­не мре­же и би­ће ту­же­ни. Уко­ли­ко се за­поч­не суд­ски про­цес, а по­зна­то је ко­ли­ко нам је суд­ство ефи­ка­сно, мо­же се оче­ки­ва­ти да ће тим ду­жни­ци­ма ду­жи вре­мен­ски пе­риод би­ти оне­мо­гу­ће­но снаб­де­ва­ње во­дом. - Са­ма це­на тог ис­кљу­че­ња је 7.060 ди­на­ра, што зна­чи да сви они ко­ји бу­ду ис­кљу­че­ни, док не пла­те 7.060 ди­на­ра Во­до­во­ду за на­ше ра­до­ве, плус дуг, ка­ма­ту и но­ви при­кљу­чак, не­ће има­ти во­ду. Та­ко да ће их не­ре­дов­но пла­ћа­ње ра­чу­на ве­о­ма ко­шта­ти. Они­ма ко­ји ду­гу­ју би­ће за­ра­чу­на­та ка­зна и би­ће у истом трет­ма­ну ка­кав има­ју због не­пла­ћа­ња ра­чу­на за те­ле­фон или стру­ју - на­гла­ша­ва ди­рек­тор шид­ског Во­до­во­да Ми­ла­дин Пи­нић. Он та­ко­ђе на­ја­вљу­је да ће у ло­кал­ним ме­ди­ји­ма об­ја­ви­ти спи­сак ду­жни­ка, јер ка­ко ка­же, по­сто­ји по­гре­шна пер­цеп­ци­ја код љу­ди да су ду­жни­ци љу­ди сла­бог ма­те­ри­јал­ног ста­ња, а у ства­ри су на­зо­ви углед­ни Ши­ђа­ни ујед­но и нај­ве­ћи ду­жни­ци. Чи­ње­ни­ца је да је во­да јеф­ти­на и да се не­ра­ци­о­нал­но тро­ши. Ку­бик во­де у Ши­ду из­но­си 39,36 ди­на­ра, а Ши­ђа­ни Во­до­во­ду ду­гу­ју око 29 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ка­да би се ра­чу­ни ре­дов­но пла­ћа­ли, зна­чај­но би се по­бољ­шао ни­во услу­га ЈКП Во­до­вод. У овој го­ди­ни ће до­ћи и до по­ве­ћа­ња це­не во­де, ко­је ће би­ти ускла­ђе­но са сто­пом ин­фла­ци­је од про­шле го­ди­не. Ка­да су у пи­та­њу пла­но­ви за ову го­ди­ну, ре­че­но нам је да се по­чет­ком ја­ну­а­ра кре­ну­ло са ауто­ма­ти­за­ци­јом црп­них ста­ни­ца, ка­ко би се Во­до­во­дом упра­вља­ло из јед­ног цен­тра. Угра­ђе­ни су фре­квент­ни ре­гу­ла­то­ри, ко­ји ће сма­њи­ти по­тро­шњу елек­трич­не енер­ги­је при про­из­вод­њи во­де, а уско­ро би тре­ба­ло да се поч­не и са за­ме­ном вен­ти­ла од Ши­да до Бин­гу­ле, јер се 35 го­ди­на ни­шта ни­је ра­ди­ло, па су са­мим тим и гу­би­ци ве­ли­ки. - У ових шест ме­се­ци, ко­ли­ко сам ја ди­рек­тор, гу­бит­ке смо сма­њи­ли са 26 од­сто на ис­под 20 од­сто, што пред­ста­вља уште­ду од 15 ми­ли­о­на ди­на­ра. Та­ко да та зна­чај­на уште­да оста­вља мо­гућ­ност за но­ва ин­ве­сти­ра­ња – ис­ти­че Ми­ла­дин Пи­нић. У 2011. го­ди­ни ак­це­нат је ста­вљен на ауто­ма­ти­за­ци­ји две нај­ве­ће по­те­сне ста­ни­це, у Ши­ду и у Ку­зми­и­ну. Од де­сет бу­на­ра ко­ји су у екс­пло­а­та­ци­ји на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Шид, два су ауто­ма­ти­зо­ва­на, оста­је да се тај по­сао од­ра­ди и на пре­о­ста­лих осам бу­на­ра, а пла­ни­ра­но је да се тај про­цес за­вр­ши у на­ред­на два до три ме­се­ца. Уко­ли­ко би се у 2011. го­ди­ни за­вр­ши­ли сви пла­ни­ра­ни ра­до­ви, у ЈКП Во­до­вод Шид би би­ло уло­же­но бли­зу 100 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ула­га­њем у Во­до­вод зна­чај­но би се по­бољ­шао ква­ли­тет услу­га, а про­бле­ми са снаб­де­ве­но­шћу во­дом би би­ли про­шлост за све ста­нов­ни­ке оп­шти­не Шид. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 09.02.2011. ШТРАЈК ПРО­СВЕ­ТА­РА - За­кљу­ча­не учи­о­ни­це да ђа­ци не уђу Про­тест про­свет­них рад­ни­ка у ве­ћи­ни шко­ла у Ср­би­ји по­чео је 28. ја­ну­а­ра пот­пу­ном об­у­ста­вом ра­да или скра­ће­њем ча­со­ва на 30 ми­ну­та у за­ви­сно­сти од то­га ко­јем од три син­ди­ка­та про­све­та­ра шко­ла при­па­да. Ра­ди се о нај­ма­сов­ни­јем штрај­ку про­све­та­ра до са­да, са зах­те­ви­ма за по­ве­ћа­њем пла­та, ис­пла­том ју­би­лар­них на­гра­да, по­ве­ћа­њем ко­е­фи­ци­јен­та за­ра­да за 26 од­сто, уз ре­дов­но пра­ће­ње кре­та­ња ин­фла­ци­је, ис­пла­ту от­прем­ни­на, а да се део нов­ца на­ме­ни за на­бав­ку но­вих на­став­них сред­ста­ва. Ово­га пу­та штрајк се ни­је за­вр­шио са­мо на прет­ња­ма, већ је до об­у­ста­ве на­ста­ве у ве­ћи­ни шко­ла и до­шло. Штрајк се оду­жио, ра­зна са­оп­ште­ња сти­жу са ра­зних стра­на, ђа­ци су на „рас­пу­сту“, а гран­ски син­ди­ка­ти пре­го­ва­ра­ју ме­ђу­соб­но, па пре­ко не­ких по­сред­нич­ких аген­ци­ја за по­ми­ре­ње, па он­да са ре­сор­ним ми­ни­стром, па са гру­пом ми­ни­ста­ра, па са вла­дом и на кра­ју се већ ви­ше не зна ко са ким пре­го­ва­ра, о ко­јој сво­ти нов­ца се ра­ди и ка­да ће се штрајк окон­ча­ти. Ђа­ци су као и обич­но, ко­ла­те­рал­на ште­та ових пре­пу­ца­ва­ња, по­го­то­во ма­ли и ве­ли­ки ма­ту­ран­ти ко­је је већ по­че­ла да хва­та па­ни­ка око упи­са у сред­ње шко­ле и фа­кул­те­те. У на­ме­ри да нам пред­став­ни­ци син­ди­ка­та ми­тро­вач­ких про­све­та­ра бар до­не­кле по­ја­сне тре­нут­ну си­ту­а­ци­ју, по­се­ти­ли смо Ми­тро­вач­ку гим­на­зи­ју где смо за­те­кли за­кљу­ча­не учи­о­ни­це. Да ли се про­све­та­ри пла­ше да ће ђа­ци до­ћи и тра­жи­ти да на­ста­ва поч­не или је у пи­та­њу не­ки дру­ги раз­лог, пи­та­ли смо пред­став­ни­цу син­ди­ка­та ове шко­ле Дра­ги­њу Хо­до­бу. Од­го­вор на пи­та­ње за­што су учи­о­ни­це „под кљу­чем“ и ка­да и ка­ко ће се штрајк за­вр­ши­ти ни­смо до­би­ли, јер ка­ко нам је ре­че­но, по­сто­ји до­го­вор ме­ђу син­ди­ка­ти­ма да је са­мо је­дан њи­хов пред­став­ник за­ду­жен за кон­так­те са но­ви­на­ри­ма. Та­ко смо упу­ће­ни на Сло­бо­да­на Ву­ји­чи­ћа ко­ји ра­ди у Еко­ном­ској шко­ли и пред­сед­ник је Уни­је син­ди­ка­та про­свет­них рад­ни­ка за Ми­тро­ви­цу. Ни по­ме­ну­ти Ву­ји­чић ни­је био рас­по­ло­жен за раз­го­вор, прав­да­ју­ћи се оба­ве­за­ма, уз кон­ста­та­ци­ју да се иона­ко све зна и да ни­ка­квих про­ме­на не­ма. Иако у нај­бо­љој на­ме­ри да јав­но­сти, пре све­га ђа­ци­ма и ро­ди­те­љи­ма при­бли­жи­мо зах­те­ве про­све­та­ра, до­би­је­мо не­ко до­дат­но об­ја­шње­ње или бар на­зна­ку ка­да ће де­ца по­но­во се­сти у клу­пе и ка­ко ће се на­док­на­ди­ти из­гу­бље­но гра­ди­во, оста­ли смо „крат­ких ру­ка­ва“. Про­све­та­ри ни­су би­ли рас­по­ло­же­ни за раз­го­вор, па чак ни они ко­ји су за­ду­же­ни да кон­так­ти­ра­ју са пред­став­ни­ци­ма ме­ди­ја. У си­ту­а­ци­ји у ко­јој се не зна ни ко пи­је ни ко пла­ћа, си­гур­но је са­мо јед­но, про­све­та­ри ће ма­ње ви­ше аван­зо­ва­ти, де­бљи крај ће из­ву­ћи ђа­ци, јер је из­гу­бље­но гра­ди­во те­шко на­док­на­ди­ти, а он­да сле­ди већ по­зна­то са­жи­ма­ње гра­ди­ва, пре­ска­ка­ње лек­ци­ја, па опет - рас­пуст, про­лећ­ни, па лет­њи и као да ни­шта ни­је ни би­ло. Сва­ко чу­до, за три да­на. И та­ко све док се не­ко од над­ле­жних из ми­ни­стар­ста­ва не се­ти да на еви­ден­ци­ји Тр­жи­шта ра­да има мно­го не­за­по­сле­них про­свет­них рад­ни­ка ко­ји би ве­о­ма ра­до ра­ди­ли и за по­сто­је­ће пла­те. Ј. Јо­ви­чић Датум: 02.02.2011. ИН­КВИ­ЗИ­ЦИ­ЈА У ГРАД­СКОЈ КУ­ЋИ!?-За­бра­на М НО­ВИ­НА за­то што не пи­шу „ка­ко ми хо­ће­мо“ Да се не­ким чу­дом по­но­во вра­ти ме­ђу Ср­бе, наш нај­ве­ћи ко­ме­ди­о­граф Бра­ни­слав Ну­шић би пре­сви­снуо од жа­ло­сти што се ро­дио и жи­вео у по­гре­шном ве­ку. Јер, бу­да­ла­шти­не о ко­ји­ма је он пи­сао и ко­ји­ма се на сав глас ру­гао, ле­че­ћи сме­хом љу­де од бу­да­ла, ни­су би­ле ни при­не­ти оно­ме што се де­ша­ва да­нас. Да се, да­кле, не­ким чу­дом Бра­ни­слав Ну­шић по­ја­вио у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, мо­гао би да на­ђе по­до­ста ма­те­ри­ја­ла за сво­је ко­ме­ди­је, по­себ­но у окви­ру Град­ске упра­ве за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, на чи­јем се че­лу на­ла­зи че­сти­та на­чел­ни­ца Зо­ри­ца Га­шпар, ка­квој по фор­ма­ту не­ма рав­не ни по пи­та­њу обра­зо­ва­ња, ни по пи­та­њу кул­ту­ре. Да­кле, пра­ва осо­ба за ту функ­ци­ју. Ма­да је и она кан­да по­ма­ло про­ма­ши­ла век у ко­ме жи­ви? Јер, по оно­ме што је у ста­њу да ура­ди, би­ла би пра­ви ка­дар Све­те Ин­кви­зи­ци­је из нај­цр­њег до­ба ње­ног де­ло­ва­ња – ка­да су се спа­љи­ва­ле књи­ге и дру­ги спи­си, а по­не­кад и љу­ди. Зо­ри­ца Га­шпар је по већ опро­ба­ном ма­ни­ру Све­те Ин­кви­зи­ци­је, про­шле сре­де за­пле­ни­ла бунт од 150 при­ме­ра­ка М НО­ВИ­НА и за­бра­ни­ла њи­хо­ву по­де­лу уну­тар Град­ске ку­ће. У пи­та­њу је број од 26. ја­ну­а­ра у ко­ме се отво­ре­но по­ста­вља­ју пи­та­ња о евен­ту­ал­ној зло­у­по­тре­би при­ли­ком тро­ше­ња бу­џет­ских сред­ста­ва на фи­нан­си­ра­ње по­лу­ле­гал­них и под­зем­них „ме­ди­ја“ за уске и лич­не по­тре­бе јед­не по­ли­тич­ке гру­па­ци­је и од­ре­ђе­них по­је­ди­на­ца ко­ји од Срем­ске Ми­тро­ви­це по­ку­ша­ва­ју да на­пра­ве сво­је при­ват­но гув­но. Ово што је ура­ди­ла на­чел­ни­ца Град­ске упра­ве за (не?)обра­зо­ва­ње и (не?)кул­ту­ру за­слу­жи­ло је да уђе у исто­ри­ју беш­ча­шћа „Ми­тро­ви­це, та­ко­зва­не европ­ске ре­ги­је“, иде­је иза ко­је се кри­ју стри­по­ва­ни ли­ко­ви из тај­ног дру­штва ТНТ, ко­ји ма­шта­ју о Ми­тро­ви­ци, као свом соп­стве­ном кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру. На­и­ме, М НО­ВИ­НЕ се већ пу­ну де­це­ни­ју до­пре­ма­ју у ми­тро­вач­ку град­ску ку­ћу, али ни­ка­да ни­су за­бра­њи­ва­не, ни­ти је за­по­сле­ни­ма би­ва­ло за­бра­ње­но да их чи­та­ју. Они упу­ће­ни­ји ве­ле да Зо­ри­ца Га­шпар и по­ред сво­је не­сум­њи­ве ква­ли­фи­ко­ва­но­сти за по­сло­ве обра­зо­ва­ња, тј. про­све­ти­тељ­ства, кул­ту­ре и цен­зу­ре, ни­ка­да не би до­се­гла то­ли­ке ака­дем­ске ви­си­не у сми­слу по­сло­ва за ко­је је до сад ма­хом би­ла за­ду­же­на Све­та Ин­кви­зи­ци­ја, да јој ни­је на­ре­ди­ло Из­ве­сно Би­ће ко­је ве­дри, обла­чи и бди над Упра­вом, чак и кад она ни­је ту, а на­ро­чи­то кад је­сте. Би­ће о ко­ме је реч је Из­ве­сно Ство­ре­ње ко­је не по­сто­ји на плат­ном спи­ску Град­ске упра­ве, не­ма ни­ка­кву функ­ци­ју у окви­ру град­ске ку­ће, та­ко да се сти­че ути­сак да Град­ска упра­ва за кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње ве­ге­ти­ра под пер­ма­нент­ним др­жав­ним уда­ром. То Би­ће, ипак, ни­је ни вам­пир, ни дух, иако се сти­че ути­сак да је­сте не­што са­свим спи­ри­ту­ал­но, јер по­се­ду­је ка­би­нет, слу­жбе­ни те­ле­фон и ко-зна-шта-све-још на че­му би обич­ни смрт­ни­ци мо­гли да му по­за­ви­де. Но, на­чел­ни­ца то ни­кад не би при­зна­ла, сто­је­ћи на бра­ни­ку сво­је упра­ве по­но­си­то ка­но кли­су­ри­на. Уза­луд су број­ни за­по­сле­ни у Град­ској упра­ви зва­ли Ре­дак­ци­ју да пи­та­ју „за­што ни­су сти­гле М НО­ВИ­НЕ“, уза­луд смо тра­жи­ли об­ја­шње­ње од Зо­ри­це Га­шпар, ко­ја се ни­је удо­сто­ји­ла чак ни да се ја­ви на на­ше број­не по­зи­ве, а ка­мо ли да пру­жи би­ло ка­кав од­го­вор у ве­зи бр­љо­ти­не ко­ја се де­си­ла. Шта да ра­ди же­на, кад и са­ма ка­же да се она не пи­та за рад сво­је упра­ве, већ да „то од­лу­чу­ју по­ли­ти­ча­ри“. А „по­ли­ти­ча­ри“ ко­ји упра­вља­ју Град­ском упра­вом за обра­зо­ва­ње и кул­ту­ру же­ле да се у но­ви­на­ма пи­ше, што би ре­као глав­ни од њих – „ка­ко ми хо­ће­мо“! Шта зна­чи то – „ка­ко ми хо­ће­мо“? То зна­чи она­ко да се са­кри­ва­ју све бр­љо­ти­не о мо­гу­ћим мал­вер­за­ци­ја­ма, ло­по­влу­ци­ма и оста­лим не­по­доп­шти­на­ма. Ипак, М НО­ВИ­НЕ су у че­твр­так, на дан Све­тог Са­ве, све­ца за­штит­ни­ка упра­ве ко­је се ба­ви ин­кви­зи­тор­ским по­сло­ви­ма, ор­га­ни­зо­ва­ле по­де­лу ви­ше сто­ти­на при­ме­ра­ка свог по­след­њег бро­ја, ка­ко за за­по­сле­не у Град­ској ку­ћи, та­ко и за број­не гра­ђа­не ко­ји се за­ни­ма­ју за бр­љо­ти­не ко­ји­ма се ба­ве по­је­дин­ци из ло­кал­не вла­сти. Су­де­ћи по њи­хо­вим ко­мен­та­ри­ма, на­чел­ни­ца би мо­ра­ла да се за­ми­сли и да се за­пи­та где ће и шта да ра­ди по­сле сле­де­ћих из­бо­ра. Све­тла­на Цу­ца­нић Датум: 26.01.2011. ИЗА ЗИ­ДО­ВА МИ­ТРО­ВАЧ­КОГ ЗА­ТВО­РА: СМРТ ОП­ТУ­ЖЕ­НОГ ЗА ТЕ­ШКО УБИ­СТВО (2)-УЗРОК СМР­ТИ НЕ ПО­МИ­ЊА­ТИ: О че­му ћу­ти упра­ва за­тво­ра? На­кон што је, у про­шлом бро­ју М НО­ВИ­НА иза­шао текст о на­сил­ној смр­ти при­тво­ре­ни­ка Жар­ка Ву­ков­ца, оп­ту­же­ног за те­шко уби­ство на сви­реп на­чин, са из­ве­сним за­ка­шње­њем сти­гао је и од­го­вор на на­ша пи­та­ња, ко­ја смо из раз­ло­га пот­пу­ни­је ин­фор­ми­са­но­сти упу­ти­ли упра­ви ми­тро­вач­ког за­тво­ра. На­ша пи­та­ња ти­ца­ла су се две ва­жне ства­ри: Пр­во је у ве­зи са оба­ве­шта­ва­њем чла­но­ва по­ро­ди­це о смр­ти при­тво­ре­ни­ка, јер отац Жар­ка Ву­ков­ца, Ран­ко твр­ди да му ни­су да­ли да пре­у­зме си­но­вље­во те­ло. Као што смо већ пи­са­ли, Жар­ко Ву­ко­вац, ко­ји је пре­ми­нуо пред сам крај 2010. го­ди­не, са­хра­њен је по­чет­ком ја­ну­а­ра „о др­жав­ном тро­шку“ и без при­су­ства чла­но­ва по­ро­ди­це. Дру­го пи­та­ње се ти­че чи­ње­ни­це да је Жар­ко Ву­ко­вац умро на­сил­ном смр­ћу од та­бле­та ме­та­до­на, ком­би­но­ва­них са бен­се­ди­ном и ан­ти­де­пре­си­ви­ма, па је би­ло ло­гич­но да упи­та­мо упра­ву Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци: ода­кле при­тво­ре­ни­ку та­бле­те ко­ји­ма мо­же да се уби­је. У до­пи­су ко­ји је сти­гао на адре­су М НО­ВИ­НА про­шлог че­тврт­ка, 20. ја­ну­а­ра, не­ма од­го­во­ра на на­ша пи­та­ња, сем што се при­лич­но би­ро­крат­ским је­зи­ком ка­же да је за над­зор над из­вр­ше­њем ме­ре при­тво­ра над­ле­жан пред­сед­ник Ви­шег су­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Фор­мал­но то је та­ко, али у чла­ну 239. За­ко­на о из­вр­ше­њу кри­вич­них санк­ци­ја (ЗИКС) ле­по пи­ше да при­тво­ре­ник бо­ра­ви у за­во­ду под истим усло­ви­ма као и осу­ђе­но ли­це. Да­кле, за­вод је за­ду­жен за бри­гу о ње­го­вом жи­во­ту у при­тво­ру, о ње­го­вом ле­че­њу и оста­лим ства­ри­ма. За­што при­тво­ре­ник Жар­ко Ву­ко­вац ни­је жив до­че­као су­ђе­ње? За­што ње­го­во те­ло ни­је пре­да­то по­ро­ди­ци? На ова пи­та­ња не­ма­мо од­го­во­ра. Ме­сец да­на пре сво­је смр­ти, из за­твор­ске бол­ни­це у Бе­о­гра­ду, оп­ту­же­ни за те­шко уби­ство, Жар­ко Ву­ко­вац по­слао је свом оцу пи­смо сле­де­ће са­др­жи­не: ЗДРА­ВО ЋА­ЛЕ! НИ­СИ ХТЕО ДА МИ ДО­ЂЕШ У ПО­СЕ­ТУ НИ ЦИ­ГА­РЕ НИ КА­ФУ НА КА­ПИ­ЈИ ДА МИ ОСТА­ВИШ. ВИ­ШЕ МЕ НЕ­ЋЕШ ВИ­ДЕ­ТИ. ДО­БИ­ЋУ ДО­ЖИ­ВОТ­НУ АЛИ ЋУ ЈА САМ СЕ­БИ ПРЕ­СУ­ДИ­ТИ. НЕ­МОЈ СЕ МУ­ЧИ­ТИ НИ НА СА­ХРА­НУ ДА ДО­ЛА­ЗИШ, НИ ЦР­НИ­НУ ДА НО­СИШ. ПО­ЗДРА­ВИ БА­БУ ПУ­НО ОД МЕ­НЕ. ПРЕ­НЕ­СИ ТЕ­ЧИ ДА НИ­ЈЕ ЧО­ВЕК И ОН ЈЕ МО­ГАО ДА СЕ СЕ­ТИ ДА МИ ДО­НЕ­СЕ КА­ФЕ И ЦИ­ГА­РА НА КА­ПИ­ЈУ, ЗА­СЛУ­ЖИО САМ ТО ОД ЊИХ. ЖАР­КО Ме­сец да­на ка­сни­је, Жар­ко Ву­ко­вац, про­тив ко­га је у Ви­шем су­ду по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца за те­шко уби­ство, умро је у ми­тро­вач­ком за­тво­ру. Пре­ма об­дук­ци­о­ном на­ла­зу ле­ка­ра – ве­шта­ка Ин­сти­ту­та за суд­ску ме­ди­ци­ну у Но­вом Са­ду, „смрт Ву­ко­вац Жар­ка је на­сил­на и на­сту­пи­ла је услед де­пре­си­је ви­тал­них функ­ци­ја иза­зва­не де­ло­ва­њем нар­ко­а­нал­ге­ти­ка – МЕ­ТА­ДО­НА, у са­деј­ству са анк­си­о­ли­ти­ком ди­ја­зе­па­мом (бен­се­дин) и ан­ти­де­пре­си­ви­ма...“ У об­дук­ци­о­ном из­ве­шта­ју се још на­во­ди да „на ле­шу ни­су на­ђе­ни зна­ци све­жих за­жи­вот­них ме­ха­нич­ких по­вре­да ко­ји би евен­ту­ал­но мо­гли ука­зи­ва­ти на дру­ги ме­ха­ни­зам смр­ти.“ Да ли је Жар­ко Ву­ко­вац, ка­ко је и на­ја­вио у свом пи­сму ме­сец да­на пред смрт, за­и­ста пре­су­дио сам се­би? У сва­ком слу­ча­ју, ње­го­ву смрт су иза­зва­ле та­бле­те. У сва­ком слу­ча­ју смрт је би­ла на­сил­на. Као што је би­ла и смрт због ко­је је про­тив ње­га по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца. Да ли је не­ко за­пла­као за њим, то зна­ју ње­го­ви нај­бли­жи. Ње­гов леш, ка­ко не­зва­нич­но са­зна­је­мо, ни­ко ни­је пре­у­зео, па је ка­ко то на­ла­же за­кон – са­хра­њен о др­жав­ном тро­шку. И ма­да прав­да у прав­ном сми­слу ни­је за­до­во­ље­на, Жар­ко Ву­ко­вац, оп­ту­жен за те­шко уби­ство, умро је у фор­мал­ном сми­слу као не­вин чо­век, жи­вот је та­ко по­ста­вио ства­ри да је онај ко­ји је дру­гом од­у­зео жи­вот, пре­су­дио сам се­би. Ми­тров­ча­ни, а по­себ­но ком­ши­је из Бо­сут­ске ули­це још пам­те тај 26. јул про­шле го­ди­не, ка­да се у из­најм­ље­ној ку­ћи ко­ја но­си број 43, где су жи­ве­ли Жар­ко Ву­ко­вац, ње­го­ва не­вен­ча­на су­пру­га Ка­та­ри­на Ран­чић и ње­гов отац Ран­ко, до­го­дио стра­ви­чан зло­чин. На­кон гла­сне сва­ђе, ка­квих је ина­че би­ло че­сто, под ути­ца­јем ал­ко­хо­ла, та­бле­та „за жив­це“ и дро­ге, три­де­се­то­го­ди­шњи Жар­ко је на­ср­нуо на сво­ју че­ти­ри го­ди­не ста­ри­ју не­вен­ча­ну су­пру­гу, ко­ја је у Срем­ску Ми­тро­ви­цу до­шла из Кра­гу­јев­ца, где је оста­ви­ла су­пру­га и дво­је ма­ло­лет­не де­це. На­кон жуч­не сва­ђе, од ко­је се орио цео ком­ши­лук, Жар­ко је у ви­ше на­вра­та по­ку­шао да ли­ши жи­во­та сво­ју не­вен­ча­ну су­пру­гу, да би је до­крај­чио раз­би­је­ном фла­шом, по­сле че­га је са­че­као по­ли­цај­це ко­ји су му ста­ви­ли ли­си­це на ру­ке. – Убио сам Ка­та­ри­ну – ре­као је Жар­ко Ву­ко­вац ком­ши­ја­ма, ка­да је тог да­на у по­по­днев­ним ча­со­ви­ма, сав кр­вав иза­шао из ку­ће да са­че­ка до­ла­зак по­ли­ци­је. Ви­ше јав­но ту­жи­ла­штво оква­ли­фи­ко­ва­ло је ово де­ло као те­шко уби­ство на сви­реп на­чин, за ко­је је пред­ви­ђе­на мак­си­мал­на ка­зна од 40 го­ди­на. Жар­ко Ву­ко­вац умро је са­мо пар да­на на­кон што је оп­ту­жни­ца по­ста­ла пра­во­сна­жна. Да ли је за­и­ста сам се­би пре­су­дио? Од­го­вор на то пи­та­ње мо­же се на­слу­ти­ти из об­дук­ци­о­ног на­ла­за Ин­сти­ту­та за суд­ска ве­шта­че­ња у Но­вом Са­ду, ко­ји је у ми­тро­вач­ки Суд сти­гао тек 13. ја­ну­а­ра ове го­ди­не – ви­ше од две не­де­ље по­што је на­сту­пи­ла смрт у ми­тро­вач­ком за­тво­ру. Ода­кле при­тво­ре­ни­ку у ми­тро­вач­ком за­тво­ру та­бле­те ко­ји­ма мо­же да се уби­је? Од­го­вор на то пи­та­ње по­ста­ви­ли смо упра­ви Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, али ни­смо до­би­ли аде­ква­тан од­го­вор. Да ли је не­ка „бо­жан­ска прав­да“ смр­ћу оп­ту­же­ног за сви­ре­по уби­ство ис­пу­ње­на, то не­ка Бог ви­ди са со­бом. Суд­ска прав­да ни­је из­вр­ше­на, јер је Жар­ко Ву­ко­вац умро као „не­вин чо­век“. По­што ни­кад не­ће до­ђи до су­ђе­ња за ње­гов зло­чин, а по зе­маљ­ским за­ко­ни­ма је сва­ко не­вин док му Суд не до­ка­же кри­ви­цу. Ни­ко од чла­но­ва по­ро­ди­це ни­је пре­у­зео те­ло, па је сход­но за­ко­ну са­хра­њен о тро­шку Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да на град­ском гро­бљу. – Ни­су ми да­ли да пре­у­змем Жар­ко­во те­ло, ни­ти сам у ве­зи ње­го­ве смр­ти до­био би­ло ка­кво пи­сме­но оба­ве­ште­ње – твр­ди отац уби­це Ран­ко Ву­ко­вац, ко­ји при­зна­је да ни­је имао сред­ста­ва за са­хра­ну, али да би се сна­шао за но­вац и са­хра­нио свог си­на. Да је Ка­зне­но-по­прав­ни за­вод са­чу­вао свог при­тво­ре­ни­ка у жи­во­ту, су­ђе­ње Жар­ку Ву­ков­цу за те­шко уби­ство на сви­реп на­чин, по­че­ло би ове го­ди­не, а прав­да би би­ла за­до­во­ље­на не по бож­јим за­ко­ни­ма, већ по кри­вич­ном за­ко­ни­ку ове др­жа­ве. Вла­ди­мир Ћо­сић Датум: 19.01.2011. РЕ­ГРУ­ТА­ЦИ­ЈА И ДА­ЉЕ ОБА­ВЕ­ЗНА, ВОЈ­НА ОБА­ВЕ­ЗА УКИ­НУ­ТА-Ко се не ја­ви вој­ном од­се­ку иде у за­тво­р Кра­јем про­шле го­ди­не Скуп­шти­на Ср­би­је је уз ве­ли­ку ме­диј­ску па­жњу усво­ји­ла из­ме­не и до­пу­не За­ко­на о вој­ној, рад­ној и ма­те­ри­јал­ној оба­ве­зи. Тим из­ме­на­ма пред­ви­ђе­но је уки­да­ње оба­ве­зног слу­же­ња вој­ног ро­ка. Од­но­сно, ка­ко је ми­ни­стра вој­ни обра­зло­жио, про­фе­си­о­на­ли­за­ци­ја срп­ске вој­ске. По­је­ди­ни на­род­ни по­сла­ни­ци су жа­ли­ли што ви­ше не­ће би­ти до­бро­вољ­них од­ла­за­ка у вој­ску. По­зи­ва­ли су се на све­тлу вој­нич­ку тра­ди­ци­ју срп­ског на­ро­да и пи­та­ли се ко ће и у ко­јој при­ли­ци сад по­пи­ти ра­ки­ју ко­ју су чу­ва­ли за си­но­вљев ис­пра­ћај у вој­ску? На осно­ву тих ди­ску­си­ја и обра­зло­же­ња из­ме­на за­ко­на схва­ти­ли смо да ре­гру­та од 1. ја­ну­а­ра 2011. го­ди­не ви­ше не­ће би­ти. Ме­ђу­тим, пре­ва­ри­ли смо се. Иако су усво­је­не из­ме­не за­ко­на о вој­ној оба­ве­зи, не­ки чла­но­ви ни­су ни ди­ра­ни ни ме­ња­ни. Као на при­мер члан 15. ко­ји про­пи­су­је да се по­чет­ком ка­лен­дар­ске го­ди­не у вој­ну еви­ден­ци­ју уво­де сви ре­гру­ти ко­ји на­вр­ша­ва­ју 18 го­ди­на и ре­гру­ти ста­ри­јих го­ди­шта ко­ји из од­ре­ђе­них раз­ло­га ни­су уве­де­ни у еви­ден­ци­ју. Уви­дом у из­ме­не овог за­ко­на схва­ти­ли смо да тај члан ни­је ме­њан, што зна­чи да је остао на сна­зи. У пре­во­ду, сва­ки мла­дић ко­ји у 2011. го­ди­ни пу­ни 18 го­ди­на мо­ра да се ода­зо­ве на по­зив ре­грут­ног цен­тра јер ће у про­тив­ном би­ти при­ве­ден, од­но­сно сле­ду­је му нов­ча­на ка­зна до 50.000 ди­на­ра или ка­зна за­тво­ра до 60 да­на. Ка­ко смо са­зна­ли у ми­тро­вач­ком вој­ном оде­ску, јав­но­сти ни­су у пот­пу­но­сти об­ја­шње­ње из­ме­на овог за­ко­на. На­и­ме, пре­ма ре­чи­ма вој­них слу­жбе­ни­ка све од­ред­бе у За­ко­ну о вој­ној, рад­ној и ма­те­ри­јал­ној оба­ве­зи су ма­ње ви­ше оста­ле на сна­зи, па и уво­ђе­ње ре­гру­та у вој­ну еви­ден­ци­ју. Је­ди­но је су­спен­до­ва­но до­бро­вољ­но слу­же­ње вој­ске. Оста­ла је и од­ред­ба да Скуп­шти­на Ср­би­је, на пред­лог вла­де мо­же по­но­во ак­ти­ви­ра­ти оба­ве­зу слу­же­ња вој­ног ро­ка. Као и то да на­кон про­фе­си­о­на­ли­за­ци­је вој­ске, а за вре­ме ван­ред­ног или рат­ног ста­ња пред­сед­ник Ср­би­је мо­же од­лу­чи­ти о по­нов­ном уво­ђе­њу оба­ве­зе слу­же­ња вој­ног ро­ка ко­ја мо­же тра­ја­ти до пре­стан­ка ван­ред­ног или рат­ног ста­ња. Из тог раз­ло­га се на­ста­вља во­ђе­ње вој­них еви­ден­ци­ја, као и до са­да. Што зна­чи да је ја­вља­ње у вој­ни од­сек оба­ве­зно, од­су­ство­ва­ње се мо­ра оправ­да­ти на на­чи­не ко­ји су ва­жи­ли и до са­да. Датум: 12.01.2011. НО­ВА ОД­БОР­НИЧ­КА ГРУ­ПА У РУМ­СКОМ ПАР­ЛА­МЕН­ТУ-Фор­ми­ра­ни „Не­за­ви­сни од­бор­ни­ци“ На по­след­њој сед­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та у Ру­ми, од­бор­ни­ци су ин­фор­ми­са­ни да је фор­ми­ра­на но­ва од­бор­нич­ка гру­па, за са­да под на­зи­вом "Не­за­ви­сни од­бор­ни­ци". О фор­ми­ра­њу ове од­бор­нич­ке гру­пе но­ви­на­ри су ин­фор­ми­са­ни 28. де­цем­бра, от­при­ли­ке по­ла са­та пре по­чет­ка са­ме сед­ни­це СО Ру­ма. У СО Ру­ма је ра­ни­је по­сто­ја­ла од­бор­нич­ка гру­па "Мр фар­ма­ци­је Дра­ган Бо­жић, ДСС - НС" ко­ја је има­ла шест чла­но­ва, пет из ДСС и јед­ног из Но­ве Ср­би­је. У но­во­фор­ми­ра­ној гру­пи су че­ти­ри од­бор­ни­ка, ра­ни­је чла­но­ви ДСС и је­дан из Но­ве Ср­би­је - Дра­ган Бо­жић, Ра­до­ван Бо­жић, Сне­жа­на Ма­тић Олу­ић, Би­ља­на Јо­вић и Ду­шан Оп­се­ни­ца, док је ван гру­пе, да­кле као са­мо­стал­ни од­бор­ник (По­слов­ник пред­ви­ђа да три од­бор­ни­ка мо­гу фор­ми­ра­ти од­бор­нчку гру­пу) остао Ђор­ђе Бе­ро­ња, члан ДСС. - Ма­ло је нео­бич­но да ја као но­си­лац ли­сте иза­ђем из те од­бор­нич­ке гру­пе и фор­ми­рам са још че­тво­ро љу­ди но­ву и не­за­ви­сну од­бор­нич­ку гру­пу, али због од­ре­ђе­них окол­но­сти ко­је су се де­ша­ва­ле у ДСС не­ми­нов­но је би­ло да до овог до­ђе. Но­ва од­бор­нич­ка гру­па ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду по­др­жа­ва­ти оп­штин­ску власт са ДС и СПС и у на­ред­ном пе­ри­о­ду по­ку­ша­ће­мо да мак­си­мал­но до­при­не­се­мо ра­ду ло­кал­ног пар­ла­мен­та и ло­кал­не вла­сти - ре­као је на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре Дра­ган Бо­жић. На пи­та­ње но­ви­на­ра ко­је су то окол­но­сти ко­је су има­ле пре­суд­ну уло­гу да до­ђе до ова­квог раз­во­ја до­га­ђа­ја, мр Дра­ган Бо­жић ка­же: - На пр­вом ме­сту то су де­ша­ва­ња ве­за­на за одр­жа­ва­ње Из­бор­не скуп­шти­не ДСС у Ру­ми. Реч је о јед­ној не­ле­ги­тим­ној од­лу­ци Из­вр­шног од­бо­ра стран­ке ко­јом су до­зво­ли­ли да скуп­шти­ни при­су­ству­ју и гла­са­ју љу­ди ко­ји су иза­шли из ДСС и то је од­лу­ка ко­ја је пре­ли­ла ча­шу. Са та­квом од­лу­ком ко­ја је не­ле­ги­тим­на ОО ДСС Ру­ма ко­ји је био у прет­ход­ном пе­ри­о­ду, ни­је мо­гао да се сло­жи и до­не­ли смо од­лу­ку да фор­ми­ра­мо ову не­за­ви­сну од­бор­нич­ку гру­пу. Шта ће би­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду, ви­де­ће­мо, али упра­во та из­бор­на скуп­шти­на је би­ла ини­ци­јал­на ка­пи­сла за ово. Пи­та­ли смо Дра­га­на Бо­жи­ћа шта је са члан­ством у ДСС, на шта он ка­же: - Члан­ство у стран­ци по­сле овог је за­и­ста вр­ло про­бле­ма­тич­но. Ја сам члан ДСС од 1993. го­ди­не и ушао сам у стран­ку ко­ја је на пр­вом ме­сту про­па­ги­ра­ла ле­гал­ност, пра­во, де­мо­крат­ске про­це­се. Оно што се де­си­ло на Из­бор­ној скуп­шти­ни је упра­во су­прот­но то­ме. Ја под та­квим окол­но­сти­ма не мо­гу да бу­дем члан ДСС, упра­во они ко­ји су се нај­ви­ше за­ла­га­ли за ле­га­ли­зам, по­ка­за­ли су да то­га не­ма. Јер ка­ко об­ја­сни­ти од­лу­ку Из­вр­шног од­бо­ра да на Из­бор­ној скуп­шти­ни гла­са­ју они ко­ји су у ме­ђу­вре­ме­ну пре­шли у дру­ге стран­ке? То је њи­хо­во ле­ги­тим­но пра­во, али ни­је пра­во Из­вр­шног од­бо­ра да се та­ко по­на­ша. Мо­гу још ре­ћи да од­бор­ни­ци из ове но­ве од­бор­нич­ке гру­пе ће се мак­си­мал­но тру­ди­ти да до­при­не­су ра­ду ло­кал­ног пар­ла­мен­та и ло­кал­не вла­сти - ка­же Бо­жић. А на на­ше пи­та­ње да ли ће то ути­ца­ти на це­па­ње стран­ке у Ру­ми, Дра­ган Бо­жић ка­же: - У сва­ка­ом слу­ча­ју ово ће пред­ста­вља­ти у не­ком на­ред­ном пе­ри­о­ду ве­ли­ки про­блем за ДСС у Ру­ми, јер љу­ди ко­ји су у прет­ход­ном пе­ри­о­ду би­ли уз нас ни­су на­ви­кли на ова­кав на­чин ра­да. Ми смо гра­ди­ли имиџ јед­не озбиљ­не де­мо­крат­ске стран­ке ко­ја по­шту­је про­пи­се, пра­ви­ла и ста­ту­те, а ово што се до­го­ди­ло је упра­во су­прот­но то­ме и за­то ће ово сва­ка­ко пред­ста­вља­ти зна­ча­јан про­блем у на­ред­ном пе­ри­о­ду за функ­ци­о­ни­са­ње ДСС у рум­ској оп­шти­ни - за­вр­шио је Дра­ган Бо­жић. Кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре је при­су­ство­вао и Ду­шан Љу­би­шић, пред­сед­ник ОО НС, чи­ји је од­бор­ник Ду­шан Оп­се­ни­ца у тој но­во­фор­ми­ра­ној гру­пи. - ОО НС на сво­јој сед­ни­ци одр­жа­ној 22. де­цем­бра је до­нео јед­но­гла­сну од­лу­ку, да­кле ни­је би­ло по­де­ле ме­ђу на­ма. Оста­ли смо на ста­ву да по­др­шку да­мо љу­ди­ма са ко­ји­ма смо ус­по­ста­ви­ли са­рад­њу у прет­ход­не две го­ди­не и то се на­мет­ну­ло као ло­гич­но да на­ста­ви­мо са­рад­њу са њи­ма. - То су ства­ри ко­је се ти­чу уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је од­бор­нич­ких гру­па и уну­тар­стра­нач­ких од­но­са. Ја као пред­сед­ник СО Ру­ма ни­сам за­ду­жен да се ти­ме ба­вим. Али се све де­си­ло по По­слов­ни­ку, и ка­да је реч о осни­ва­њу ове од­бор­нич­ке гру­пе, са те стра­не не­ма ни­ка­квих при­мед­би. Они су на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре и обра­зло­жи­ли раз­ло­ге за то, и за ме­не је као пред­сед­ни­ка СО Ру­ме, до­вољ­но да на­ста­ви­мо са ра­дом као и до са­да - из­ја­вио је по­во­дом фор­ми­ра­ња но­ве од­бор­нич­ке гру­пе "Не­за­ви­сни од­бор­ни­ци" Не­над Бо­ро­вић, пред­сед­ник СО Ру­ма. Датум: 29.12.2010. У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, ШИДУ И ПЕЋИНЦИМА-Усвојени буџети за 2011. СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У среду, 22. децембра одржана је 27. седница Скупштине града Сремска Митровица на којој је усвојен предлог одлуке о буџету Града Сремска Митровица за 2011. годину. Према тој одлуци буџет за 2011. годину износи милијарду и 678 милиона динара и за свега 12 одсто је већи у односу на буџет за 2010. годину. Оно што је новина у овом буџету јесте то да ће се један део средстава издвојити за подстицање иницијатива ван управе кроз субвенције другим нивоима власти. Буџет је прављен на основу само поузданих извора финансирања, да не би дошло до проблема око извршавања обавеза. Планиран је дефицит од 24 милиона динара, који ће се покрити из кредита, који је строго наменски и служиће за реализацију Пројекта пута Р-103, учешћем Града у суфинансирању тог пројекта. Поводом усвајања буџета за 2011. годину градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић каже, да је разлог због чега је буџет већи у односу на претходну годину тај, што се очекује да ће у 2011. години доћи до већих прихода пре свега по основу изградње, а исто тако ће доћи и до повећања прихода на основу пореза на зараде, који је условљен већим бројем запослених него у 2010. години. - Оно за шта смо се определили да пре свега издвајамо средства јесте инфраструктура, да дајемо веће субвенције у сектору пољопривреде, а по први пут је донесен Акциони план запошљавања. Основна три циља су запошљавање, инфраструктура и субвенције оним гранама које могу допринети да се развија Сремска Митровица – истакао је градоначелник Недимовић. ШИД: На последњој овогодишњој седници Скупштине општине у Шиду, одржаној у понедељак, 27. децембра, одборници су већином гласова усвојили одлуку о буџету Општине Шид за 2011. годину, која предвиђа буџет у висини од 754.165.000 динара. При расподели средстава планирана су и средства индиректних буџетских корисника и самодоприноса у висини од око 160 милиона динара. Одборници су већином гласова усвојили и ребаланс буџета за текућу годину, с обзиром да нису реализовани планирани приходи услед деловања светске економске кризе. ПЕЋИНЦИ: На 15. редовној седници Скупштине општине Пећинци, која је одржана у четвртак 23. децембра, донета је Одлука о буџету општине Пећинци за 2011. годину. Буџет за наредну годину састоји се од прихода и примања у износу од 1.425.384.000 динара и расхода од 1.450.594.000 динара, што значи да буџетски дефицит износи 25.210.000 динара. Буџетски дефицит ће се покрити из нераспоређеног вишка прихода из ранијих година. У образложењу предлога буџета, председник општине Синиша Вуков је рекао: - Оно што желим посебно да истакнем јесте да је буџет нешто нижи него претходне године, а Фонд за грађевинско земљиште је саставни део буџета. Када је реч о Фонду, имамо нешто опрезнију ситуацију зато што су такве назнаке и препоруке које долазе од стране државе, а које указују да неће бити значајнијег привредног раста. Рачуна се на раст од два до три одсто, који пре свега треба да обезбеди стабилност система, а не неко повећање привредних активности. Са друге стране, бележимо благи раст изворних прихода буџета и он треба да буде последица две околности: појачане наплате прихода за које је надлежна наша локална самоуправа и повећања прихода које проистиче из позитивних законских решења, ту мислим пре свега на порез на имовину, али и на еколошку накнаду у складу са законом. На расходновној страни смо предвидели оно што смо финансирали и претходне године, са посебним акцентом на социјалну политику. Друга карактеристика расходновне стране је та, да ће средства бити усмерена пре свега на програмско-пројектне активности. Нацрт буџета се иначе још увек налази на сајту општине, била је отворена јавна расправа где смо позвали представнике месних заједница, а затим и представнике невладиних организација и удружења грађана да дају своје примедбе и сугестије док је буџет био још у фази нацрта. Нисмо имали примедби ни електронски, ни у јавној расправи. Када говоримо о средствима за социјална давања, треба рећи да су она намењена пре свега за помоћ грађанима да што лакше преброде последице кризе у 2009. и 2010. години и да ћемо у марту имати нову одлуку о социјалним давањима, а средства за то су опредељена буџетом - речи су Синише Вукова. Е.М.Н. Датум: 22.12.2010. До­чек Но­ве углав­ном код ку­ће До ис­пра­ћа­ја ста­ре и све­ча­ног до­чек но­ве, 2011. го­ди­не, оста­ло је још око не­де­љу да­на. Не знам ка­ко ви, али ме­не још увек ни­је ухва­ти­ла но­во­го­ди­шња гро­зни­ца?! Још увек ни­сам па­за­ри­ла све­ча­ну то­а­ле­ту, ни­ти сам ре­зер­ви­са­ла ме­сто у ре­сто­ра­ну, ни­ти имам не­што ве­ли­ко у пла­ну. Чи­ни ми се, а на­дам се и во­ле­ла бих да гре­шим, да смо упа­ли у не­ко учма­ло рас­по­ло­же­ње и да нас ни­је бри­га за пред­сто­је­ће пра­зни­ке. Про­му­ва­ла сам се по гра­ду, да бих ви­де­ла има­ли ли ка­квих по­ну­да за До­чек Но­ве го­ди­не. Кад оно, сла­бо или пре­ску­по. Обр­ни окре­ни, ми­слим да се вла­сни­ци ло­ка­ла не­ће баш пре­те­ра­но овај­ди­ти овог 31. де­цем­бра. По­ну­да има, ни­је да не­ма, али... Нај­ни­жа це­на, у ко­ју је ура­чу­нат улаз, швед­ски сто (а они ко­ји су ика­да про­сла­ви на тај на­чин до­ла­зак но­ве го­ди­не, зна­ју шта зна­чи швед­ски сто и ка­ква је по­ну­да и ко­ли­чи­на хра­не у пи­та­њу) и жи­ва му­зи­ка, иза­ђе 750 ди­на­ра, а нај­ви­ша око 2.000 ди­на­ра. На­рав­но, у ту це­ну ни­су ура­чу­на­та пи­ћа, али ре­сто­ран­џи­је обе­ћа­ва­ју да ће це­не би­ти баш као и за сва­ко дру­го ве­че. Уко­ли­ко би­сте ипак же­ле­ли да Но­ву 2011. го­ди­ну до­че­ка­те у не­ком ре­сто­ра­ну, са стан­дард­ном ве­че­ром и уз не­ки до­бар бенд, то ће вас ко­шта­ти ми­ни­мал­но 3.000 ди­на­ра, а мо­же­те оче­ки­ва­ти да ће­те по­тро­ши­ти и пре­ко 70 евра. Па ко мо­же, нек из­во­ли. Са дру­ге стра­не, по­ну­да ту­ри­стич­ких аген­ци­ја ни­је то­ли­ко си­ро­ма­шна, али је по­тра­жња ни­ка­ва. Не­ма­ју љу­ди па­ра ни за основ­не по­тре­бе, а ка­мо­ли за не­ка пу­то­ва­ња. Од ка­да је уве­ден без­ви­зни ре­жим, са­да мо­же­те за 35 евра от­пу­то­ва­ти до Бу­дим­пе­ште и на њи­хо­вом цен­трал­ном Град­ском тр­гу до­че­ка­ти Но­ву го­ди­ну. Има ра­зних по­ну­да, од оних ко­је укљу­чу­ју са­мо пут и пре­но­ћи­ште, уз до­чек на тр­гу, пре­ко оних ко­је ну­де аран­жман од 5 да­на, у не­ком од европ­ских гра­до­ва. Це­не ви­ше­днев­них аран­жма­на се кре­ћу од 150 до 1.000 евра по осо­би. Ис­тан­бул шест да­на, са три но­ће­ња и ауто­бу­ским пре­во­зом, иза­шао би вас 155 евра, Ве­не­ци­ја 135 евра, а Охрид 109 евра. У срем­ско­ми­тро­вач­ким ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ма ка­жу да се ма­ли број љу­ди рас­пи­ту­је за до­че­ке у ино­стран­ству, па чак и на на­шим пла­ни­на­ма и да су до са­да про­да­ли све­га не­ко­ли­ко аран­жма­на. Та чи­ње­ни­ца их не из­не­на­ђу­је, јер је си­ту­а­ци­ја у зе­мљи те­шка и љу­ди је­два са­ста­вља­ју крај са кра­јем. Сви они, ко­ји се­би не мо­гу да при­у­ште не­ка екс­клу­зив­на но­во­го­ди­шња пу­то­ва­ња или про­сла­ву у не­ком од фен­си ре­сто­ра­на и ка­фи­ћа, мо­гу да се за­до­во­ље и до­че­ком на Град­ском тр­гу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, уз но­во­сад­ски бенд Ап­со­лут­но ро­ман­тич­но. Бес­плат­но је, а мо­жда се и про­ве­де­те од­лич­но. Са­мо још да вре­ме по­слу­жи, па да не бу­де пре­ви­ше хлад­но. Али, де­цем­бар је, зи­ма је у је­ку, та­ко да ће се те­шко све коц­ки­це по­кло­пи­ти. Крај­ња оп­ци­ја, за мно­ге и нај­бо­ља ва­ри­јан­та и ујед­но нај­јеф­ти­на, је­сто кућ­на за­ба­ва, уз хра­ну, пи­ће и до­бро дру­штво. Ка­да бо­ље раз­ми­слим, ова по­ну­да ми и де­лу­је нај­при­ма­мљи­ви­је, а ујед­но ће се и уште­де­ти ко­ји ди­нар за пре­о­ста­ле пра­зни­ке, јер кад до­ђе 19. де­цем­бар и Све­ти Ни­ко­ла, нов­ца ни­кад до­вољ­но. Би­ља­на Се­ла­ко­вић Датум: 15.12.2010. ИН­ЦИ­ДЕНТ У РУ­МИ-Раз­би­је­на ра­све­та у дво­ри­шту Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве За са­да не­по­зна­ти по­чи­ни­о­ци су у но­ћи из­ме­ђу 10. и 11. де­цем­бра упа­ли у дво­ри­ште Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве Уз­ви­ше­ње Све­тог кри­жа и по­раз­би­ја­ли, а по­том и из­га­зи­ли но­во­по­ста­вље­ну ра­све­ту. По­ли­ци­ја је од­мах по оба­ве­ште­њу из­вр­ши­ла уви­ђај и за из­вр­ши­о­ци­ма овог ван­дал­ског чи­на се тра­га. Ка­ко са­зна­је­мо од жуп­ни­ка цр­кве Жељ­ка То­ви­ла, но­ва ра­све­та око Ки­па Бо­го­ро­ди­це, Кра­љи­це ми­ра по­ста­вље­на је у сре­ду, 9. де­цем­бра, а већ за два да­на је уни­ште­на. Реч је о се­дам лам­пи и ре­флек­то­ру код Кр­ста ко­ји су пот­пу­но уни­ште­ни. - Ни­је реч о не­кој ве­ли­кој вред­но­сти, већ се ра­ди о чи­ну ван­да­ли­зма. Под­се­ћам, да нам је 26. сеп­тем­бра про­шле го­ди­не раз­би­јен кип Бо­го­ро­ди­це и да смо са­да по­ста­ви­ли но­ву ста­туу Кра­љи­це ми­ра. То је и не­ка на­ша по­ру­ка, као и же­ља да се улеп­ша и дво­ри­ште цр­кве, али и град, јер је на­ша цр­ква у са­мом цен­тру - ка­же жуп­ник То­ви­ло. Жуп­ник ка­же да је ово тре­ћи из­гред, с об­зи­ром да су у про­ле­ће про­шле го­ди­не, та­ко­ђе не­по­зна­ти по­чи­ни­о­ци ушли у дво­ри­ште и ис­пре­би­ја­ли пса. - При­бли­жа­ва нам се Бо­жић, то је Пра­зник ми­ра и же­ле­ли смо да га до­че­ка­мо у што леп­шој ат­мос­фе­ри, а он­да се де­си­ло ово. Пи­там се шта је сле­де­ће - ка­же жуп­ник Жељ­ко То­ви­ло, ко­ји ис­ти­че да су га кон­так­ти­ра­ли и чел­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и да су обе­ћа­ли по­ста­вља­ње ви­део над­зо­ра. Сво­јим са­оп­ште­њем се јав­но­сти обра­ти­ла и Гра­ђан­ска Вој­во­ди­на и за­тра­жи­ла "хит­ну ре­ак­ци­ју по­ли­ци­је, ту­жи­ла­штва и пра­во­су­ђа по­во­дом ин­ци­ден­та у Ру­ми". С. Џа­ку­ла Датум: 08.12.2010. ВАН­РЕД­НЕ МЕ­РЕ ОД­БРА­НЕ ОД ПО­ПЛА­ВЕ У СРЕ­МУ-Са­ва по­но­во при­пре­ти­ла Због ви­со­ког во­до­ста­ја, ко­ји је у не­де­љу 5. де­цем­бра био из­над 750 цен­ти­ме­та­ра, ван­ред­не ме­ре од­бра­не од по­пла­ва уве­де­не су на чи­та­вој де­о­ни­ци на­си­па на Са­ви у ду­жи­ни од 77 ки­ло­ме­та­ра, од Ја­ме­не до Хрт­ко­ва­ца. Ка­ко је ре­као Жи­ван Па­пић, ко­ман­дант Шта­ба за од­бра­ну од по­пла­ва Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Са­ва је од не­де­ље и по­не­дељ­ка 5. и 6. де­цем­бра у стаг­на­ци­ји. - Иако су про­гла­ше­не ван­ред­не ме­ре од­бра­не од по­пла­ва на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, тре­ба ре­ћи да је си­ту­а­ци­ја под кон­тро­лом и да се не оче­ку­ју про­бе­лим на овом де­лу во­до­то­ка Са­ве. Ме­ђу­тим, као и сва­ке го­ди­не ка­да до­ђе до ова­ко ви­со­ког во­до­ста­ја Са­ве, ја­вља­ју се про­бле­ми са под­зем­ним во­да­ма. На­ро­чи­то у Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци код не­ка­да­шњег ста­рог мо­ста. Та­мо је по на­ло­гу Шта­ба ан­га­жо­ва­на ме­ха­ни­за­ци­ја ВП Хи­дро­срем и пум­па­ма се цр­пи во­да из дво­ри­шта и из­ба­цу­је у Са­ву. Све црп­не ста­ни­це ко­је ре­гу­ли­шу ни­во во­де у ка­на­ли­ма на те­ри­то­ри­ји Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца су у функ­ци­ји - ре­као је Жи­ван Па­пић. До по­ја­ве под­зем­них во­да до­шло је Ла­ћар­ку, Мар­тин­ци­ма и Ку­зми­ну. У ми­тро­вач­ком на­се­љу Ста­ри мост во­да је у не­де­љу, 5. де­цем­бра иза­шла на ули­цу, али то ни­је пред­ста­вља­ло прет­њу гра­ду. На на­си­пу код Ла­ћар­ка про­шле су­бо­те су са­ни­ра­не ру­пе ко­је су на­пра­ви­ле ли­си­це. Са­ва је низ­вод­но на ле­вој оба­ли на­спрам Хрт­ко­ва­ца по­пла­ви­ла ма­њи део зе­мљи­шта, али то је не­бра­ње­ни по­јас ко­ји ре­ка сва­ке го­ди­не пла­ви и у да­љем то­ку се, при ви­со­ком во­до­ста­ју из­ли­ва у шу­ме и ба­ре код Ку­пи­но­ва. С об­зи­ром да се си­ту­а­ци­ја у по­пла­вље­ним под­руч­ји­ма за­пад­не Ср­би­је ста­би­ли­зу­је, Дри­на и Лим се вра­ћа­ју у сво­ја ко­ри­та, за оче­ки­ва­ти је да ће се си­ту­а­ци­ја и на Са­ви у на­ред­ним да­ни­ма сми­ри­ти.  С. Ц. Датум: 01.12.2010. СВИЊ­СКА КУ­ГА У ВЕ­ЛИ­КИМ РА­ДИН­ЦИ­МА-Сви­ње уби­ја­ју, за ште­ту не ха­ју Сто­ча­ри у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма по­ку­ша­ли су на све на­чи­не да спре­че уни­шта­ва­ње сто­ке ко­ја се од­лу­ком Упра­ве за ве­те­ри­ну на­шла на спи­ску оне ко­јој је пре­ти­ла за­ра­за свињ­ском ку­гом, от­кри­ве­не на Ми­тро­сре­мо­вој фар­ми у бли­зи­ни се­ла. Од ка­ко је ви­рус ове бо­ле­сти по­твр­ђен си­ту­а­ци­ја се за­о­штра­ва­ла из да­на у дан, те је та­ко у не­ко­ли­ко на­вра­та до­ла­зи­ло и до бло­ка­де пу­те­ва у се­лу ка­ко би се ве­те­ри­на­ри­ма оне­мо­гу­ћио до­ла­зак до до­ма­ћин­ста­ва у ко­ји­ма се уз­га­ја­ју сви­ње. Ве­те­ри­на­ри су ипак уз по­моћ спе­ци­јал­них је­ди­ни­ца по­ли­ци­је ус­пе­ли да про­би­ју бло­ка­де и за не­ко­ли­ко да­на уни­ште бли­зу хи­ља­ду ко­ма­да сви­ња у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма, а по­че­ло се са уни­шта­ва­њем сто­ке и у Бе­ше­но­ву Не мо­же се из­бе­ћи ути­сак да је по­сто­јао зна­ча­јан ма­њак ин­фор­ма­ци­ја о по­ре­клу, вре­ме­ну и на­чи­ну на ко­ји је до­шло до за­ра­зе сви­ња на фар­ми ко­ја пред­ста­вља за­тво­ре­ни ла­нац про­из­вод­ње и у ко­јој су жи­во­ти­ње би­ле уред­но вак­ци­ни­са­не. До са­да је са­мо на фар­ми уни­ште­но око две хи­ља­де, углав­ном пра­са­ди, а сма­тра се да ће тај број до­сти­ћи и 6.500 сви­ња. Ка­ко је ви­рус ушао на фар­му и ко је за то од­го­во­ран још увек ни­је по­зна­то. Зва­нич­них ин­фор­ма­ци­ја из Ми­тро­сре­ма још увек не­ма, а ме­ди­ји­ма је све вре­ме био за­бра­њен улаз на фар­му, ко­ја је за са­да је­ди­но ме­сто на ко­јој је зва­нич­но по­твр­ђе­но при­су­ство ви­ру­са свињ­ске ку­ге. Упра­ва за ве­те­ри­ну Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де је 19. но­вем­бра до­не­ла ре­ше­ње по ком је за­ра­же­ним про­гла­ше­но под­руч­је у по­лу­преч­ни­ку од нај­ма­ње три ки­ло­ме­тра од жа­ри­шта у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма, а угро­же­ним под­руч­је Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца и оп­шти­не Ру­ма. Од­мах је за­бра­њен или ве­о­ма огра­ни­чен про­мет сточ­не хра­не и жи­во­ти­ња ко­ји се вр­ши са­мо уз при­су­ство над­ле­жних ве­те­ри­нар­ских слу­жби, а ко­ли­ке ће би­ти по­сле­ди­це ова­кве ме­ре оста­је да се ви­ди у на­ред­ном пе­ри­о­ду. Пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма ма­те­ри­јал­на ште­та би са­мо на фар­ми мо­гла до­сти­ћи 150 ми­ли­о­на ди­на­ра. Сви рад­ни­ци Ми­тро­сре­мо­ве фар­ме од­мах по из­би­ја­њу свињ­ске ку­ге на­шли су се вр­ло бр­зо на спи­ску тзв. „кон­такт­них“ до­ма­ћин­ста­ва чи­ја се сто­ка мо­ра­ла уни­шти­ти. Ве­те­ри­на­ри је­ди­ни­це ЗОО хи­ги­је­не ула­зи­ли су у обо­ре, уни­шта­ва­ли жи­во­ти­ње, ко­је су пре­ма ре­чи­ма вла­сни­ка би­ле уред­но вак­ци­ни­са­не и на се­би има­ле ушне мар­ки­це. По­зна­ва­о­ци ова­квих си­ту­а­ци­ја твр­де да су пред­у­зе­те мо­жда и нај­ри­го­ро­зни­је ме­ре јер у се­лу ни­је по­твр­ђе­но при­су­ство ви­ру­са свињ­ске ку­ге. Они ко­ји су при­су­ство­ва­ли еута­на­зи­ји жи­во­ти­ња све­до­че да је при­зор био стра­шан, да су ле­ше­ве сви­ња ву­кли сај­ла­ма, уто­ва­ра­ли у ка­ми­о­не и од­во­зи­ли у сом­бор­ску ка­фи­ле­ри­ју. Сто­ча­ри ко­ји су оста­ли без сви­ња су огор­че­ни јер ка­ко ис­ти­чу ни­ко им не га­ран­ту­је на­кна­ду ште­те, ко­ја се у се­лу про­це­њу­је на ви­ше ми­ли­о­на ди­на­ра. По­твр­да у ко­јој је на­зна­чен од­ре­ђе­ни из­нос нов­ца, на ко­ји су про­це­ње­не уни­ште­не сви­ње, ко­ју је сва­ки вла­сник сто­ке до­био не зна­чи им пу­но. Ко­ли­ко је те­шка си­ту­а­ци­ја у Ве­ли­ким Ра­дин­ци­ма све­до­чи и пред­сед­ник Ме­сне за­јед­ни­це, Јо­ви­ца Ста­ни­шић. - Љу­ди не­ма­ју ми­ра, а по­себ­но су огор­че­ни што ни­ко из Гра­да ни­је до­шао да се упо­зна са њи­хо­вим про­бле­ми­ма. Ме­шта­ни су нај­ма­ње кри­ви за ово што са­да тр­пе, а ни­ко ни­је иза­шао пред њих да им ка­же у ком ро­ку и да ли уоп­ште мо­гу да оче­ку­ју на­кна­ду ште­те – ре­као је Ста­ни­шић, на­гла­ша­ва­ју­ћи чи­ње­ни­цу да у се­лу ко­је по­ла­ко оста­је без сточ­ног фон­да ни­је про­на­ђен ви­рус свињ­ске ку­ге. М. Бр­њи­лов Фо­то: Ж. Пе­трас Датум: 24.11.2010. ГДЕ ЈЕ КРАЈ БР­ЉО­ТИ­НА­МА У ПРЕ­ХРАМ­БЕ­НО-ШУ­МАР­СКОЈ И ХЕ­МИЈ­СКОЈ ШКО­ЛИ У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ-СИН­ДИ­КАТ И ЂА­ЦИ НА СТРА­НИ СУ­СПЕН­ДО­ВА­НОГ ПРО­ФЕ­СО­РА: Хо­ће ли ди­рек­тор Ог­ња­но­вић под­не­ти остав­ку?! Про­фе­сор ма­те­ма­ти­ке Лу­ка Мај­сто­ро­вић, ко­га је ди­рек­тор Пре­храм­бе­но-шу­мар­ске и хе­миј­ске шко­ле у Срем­ској Ми­тро­ви­ци Не­бој­ша Ог­ње­но­вић су­спен­до­вао и уда­љио из шко­ле 21. ок­то­бра, због осно­ва­не сум­ње да је зло­ста­вљао уче­ни­ка пр­вог раз­ре­да и та­ко по­чи­нио те­жу по­вре­ду рад­не ду­жно­сти, ста­ће пред ди­сци­плин­ску ко­ми­си­ју 25. но­вем­бра. Мај­сто­ро­вић је су­спен­до­ван због то­га што је уче­ни­ка ко­ји је на ча­су ма­те­ма­ти­ке др­жао мо­бил­ни те­ле­фон и оме­тао оста­ле ђа­ке да ве­жба­ју за­дат­ке из ма­те­ма­ти­ке, опо­ме­нуо, па ка­да уче­ник и по­сле не­ко­ли­ко упо­зо­ре­ња ни­је скло­нио мо­бил­ни те­ле­фон, про­фе­сор му је при­шао, узео га за краг­ну јак­не и још јед­ном упо­зо­рио да оста­ви те­ле­фон. Ђак је та­да иза­шао из учи­о­ни­це без одо­бре­ња про­фе­со­ра, а про­фе­сор је у днев­ник упи­сао при­мед­бу раз­ред­ном ста­ре­ши­ни о по­на­ша­њу овог уче­ни­ка. Већ су­тра­дан по­че­ло је при­ку­пља­ње из­ја­ва о ин­ци­ден­ту, али и при­ча ка­ко је про­фе­сор Мај­сто­ро­вић, ина­че ин­ва­лид ко­ји је пре­жи­вео два уда­ра, ту­као но­гом уче­ни­ка и по­це­пао му па­ти­ку уда­ра­ју­ћи га но­гом. Та­да је ди­рек­тор шко­ле Не­бој­ша Ог­ње­но­вић са­ве­то­вао Мај­сто­ро­ви­ћу да узме бо­ло­ва­ње, да оде „док се си­ту­а­ци­ја не сми­ри”. Лу­ка је то од­био, јер, твр­ди да уче­ни­ка ни­је мал­тре­ти­рао, да га је­сте по­ву­као за краг­ну од јак­не и ни­шта ви­ше. – Не, ни­сам хтео на бо­ло­ва­ње, јер не­ма ту шта да се сми­ру­је. Јед­но­став­но де­ча­ка ни­сам уда­рио, ни­ти би то ика­да ура­дио. Све по­сле то­га што се де­ша­ва­ло ли­чи на мон­та­жу слу­ча­ја, али знам да сам чист и хо­ћу да се то ис­те­ра на ви­де­ло. Ја сам окри­вљен да сам де­ча­ка ту­као, али де­чак ни­је ишао ле­ка­ру, не­ма на­ла­за да има би­ло ка­кав траг од фи­зич­ког кон­так­та. Слу­чај је сти­гао и до по­ли­ци­је и ту­жи­ла­штва. Ма ка­ко да се ово за­вр­ши ја знам да ни­сам мал­тре­ти­рао уче­ни­ка – ка­же Лу­ка Мај­сто­ро­вић. Град­ски од­бор Уни­је син­ди­ка­та про­свет­них рад­ни­ка у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, на чи­јем је че­лу про­фе­сор Сло­бо­дан Ву­ји­чић, тра­жи да се Лу­ка Мај­сто­ро­вић вра­ти на по­сао. Лу­ка Мај­сто­ро­вић је ре­шен да по­ред по­ступ­ка ко­ји се во­ди про­тив ње­га, по­кре­не и суд­ски спор про­тив шко­ле и ди­рек­то­ра, јер сма­тра да је окле­ве­тан и да на­чин на ко­ји се по­сту­пи­ло пре­ма ње­му ни­је ни ко­рек­тан, али ни за­ко­нит, јер је ди­рек­тор у во­ђе­њу овог по­ступ­ка на­пра­вио мно­го про­це­ду­рал­них гре­ша­ка. Ме­ђу за­по­сле­ни­ма у овој ми­тро­вач­кој сред­њој шко­ли, ко­ји не же­ле да им се име по­ми­ње у но­ви­на­ма јер се бо­је од­ма­зде ди­рек­то­ра Не­бој­ше Ог­ње­но­ви­ћа, мо­же се чу­ти да је цео слу­чај про­фе­со­ра Мај­сто­ро­ви­ћа ис­фор­си­ран и да има по­ли­тич­ку по­за­ди­ну, ка­ко би био при­ну­ђен да се по­ву­че и на­пу­сти шко­лу, што би омо­гу­ћи­ло за­по­шља­ва­ње дру­гом ли­цу, по пар­тиј­ској ли­ни­ји. Да ли због то­га што не же­ли да од­го­ва­ра на не­у­год­на пи­та­ња, тек ди­рек­тор шко­ле Не­бој­ша Ог­ње­но­вић, ина­че ло­кал­ни ка­дар Г 17 плус, ни­је же­лео да раз­го­ва­ра за М НО­ВИ­НЕ. На на­шу мол­бу да нам ма­кар омо­гу­ћи да до­ђе­мо до те­ле­фон­ског бро­ја ро­ди­те­ља на­вод­но мал­тре­ти­ра­ног уче­ни­ка, од­го­во­рио је да се обра­ти­мо школ­ском пе­да­го­гу Сла­ви­ци Ша­ро­шко­вић и оде­љењ­ском ста­ре­ши­ни Дра­га­ни Ко­стић. Ме­ђу­тим, ни јед­на од њих две ни­је мо­гла да нам да ин­фор­ма­ци­ју без одо­бре­ња ди­рек­то­ра. Су­де­ћи по то­ме, ди­рек­тор као да је „играо пинг-понг“ са јав­но­шћу, упу­ћу­ју­ћи но­ви­не на дру­ге, ко­ји ни­су има­ли ње­го­ву до­зво­лу да го­во­ре за ме­ди­је. Датум: 17.11.2010. ОДР­ЖА­НИ 31. ВИ­ШЊИ­ЋЕ­ВИ ДА­НИ-От­кри­вен спо­ме­ник Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу По­ди­за­њем за­ста­ве на пла­тоу ис­пред Кул­тур­но – обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду, у пе­так, 12. но­вем­бра по­че­ла је ово­го­ди­шња ма­ни­фе­ста­ци­ја „Ви­шњи­ће­ви да­ни“ ко­ја се већ ду­ги низ го­ди­на одр­жа­ва у част ве­ли­ког срп­ског пе­сни­ка и гу­сла­ра Фи­ли­па Ви­шњи­ћа, ко­га је суд­би­на на­ме­ри­ла у срем­ско се­ло Грк, да­на­шње Ви­шњи­ће­во, где је овај на­род­ни пе­сник и чу­вар тра­ди­ци­је жи­вео, умро и где је са­хра­њен. Цен­трал­ни део ма­ни­фе­ста­ци­је одр­жан је у су­бо­ту, 13. но­вем­бра у Ви­шњи­ће­ву где је от­кри­вен ве­ли­чан­стве­ни спо­ме­ник по­све­ћен Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу, рад ака­дем­ског ва­ја­ра Са­ве Ха­лу­ги­на, а чи­ја је из­ра­да омо­гу­ће­на за­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма ко­је је за ту на­ме­ну, оп­шти­ни Шид до­ни­ра­ла Рад­ми­ла Ми­лен­ти­је­вић, ко­ја већ ду­ги низ го­ди­на жи­ви и ра­ди у Аме­ри­ци. Спо­ме­ник је за­јед­но са Рад­ми­лом Ми­лен­ти­је­вић от­крио др Бо­јан Пај­тић, пред­сед­ник Вла­де АП Вој­во­ди­не, а по­том га је осве­тио Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Го­спо­дин Ири­неј уз при­су­ство ве­ли­ког бро­ја све­ште­ни­ка. Це­ре­мо­ни­ји от­кри­ва­ња спо­ме­ни­ка при­су­ство­ва­ле су мно­ге лич­но­сти из јав­ног и кул­тур­ног жи­во­та, као и пред­став­ни­ци ор­га­ни­за­то­ра ове ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ја је у Ви­шњи­ће­ву оку­пи­ла ве­ли­ки број го­сти­ју и по­што­ва­ла­ца тра­ди­ци­је. Би­ли су при­сут­ни и пред­сед­ни­ца оп­шти­не Шид, На­та­ша Цвјет­ко­вић, ко­ја је у име оп­шти­не по­ста­ви­ла ло­во­ров ве­нац на спо­мен ку­ћу Фи­ли­па Ви­шњи­ћа, за­тим на­род­ни по­сла­ник, Жељ­ко Бре­сто­вач­ки, пред­став­ни­ци оп­шти­на Угље­вик и Бје­љи­на, као ко­ор­га­ни­за­то­ра „Ви­шњи­ће­вих да­на“, пред­сед­ник Ма­ти­це срп­ске, Че­до­мир По­пов, пред­став­ни­ци по­кра­јин­ске Вла­де, Кул­тур­но – обра­зов­ног цен­тра у Ши­ду, Са­ве­та Ме­сне за­јед­ни­це Ви­шњи­ће­во и мно­ги дру­ги. От­кри­ва­њу спо­ме­ни­ка прет­хо­дио је па­ра­стос у цр­кви Пре­но­са мо­шти­ју Све­тог оца Ни­ко­ла­ја у Ви­шњи­ће­ву, ко­ји је слу­жио Вла­ди­ка срем­ски го­спо­дин Ва­си­ли­је, а ве­ли­ко оду­ше­вље­ње вер­ни­ка иза­звао је до­ла­зак срп­ског па­три­јар­ха Ири­не­ја, ко­ји ни­је крио ус­хи­ће­ње услед, ка­ко је ис­та­као ова­ко ва­жног до­га­ђа­ја за исто­ри­ју и кул­ту­ру срп­ског на­ро­да. - Фи­лип Ви­шњић је увек ули­вао на­ду и хра­брост ко­ја је увек би­ла по­треб­на срп­ском на­ро­ду. Да­нас се оду­жу­је­мо ве­ли­ком срп­ском пе­сни­ку ко­ји је ра­ван са свим слав­ним срп­ским име­ни­ма, ко­је је наш на­род увек имао и са­да их има. Био је то пе­сник без ви­да али са да­ром да ви­ди мно­го ви­ше од дру­гих, јер је гле­дао ср­цем и умом. Фи­лип Ви­шњић је по­нео иде­ју сло­бо­де за ко­ју се срп­ски на­род увек бо­рио – ре­као је Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Го­спо­дин Ири­неј. Вла­да АП Вој­во­ди­не пре­по­зна­ла је зна­чај по­ста­вља­ња ова­квог спо­ме­ни­ка ве­ли­кој исто­риј­ској лич­но­сти у срп­ском на­ро­ду. - Вид Фи­ли­па Ви­шњи­ћа са­гле­дао је су­шти­ну, ду­би­ну и ви­си­ну, а овај слав­ни пе­вач ви­део је мно­го бо­ље не­го мно­ги да­нас ко­ји­ма зла­то си­ја у очи. Наш Хо­мер оста­вио нам је по­ру­ку да сло­бо­да, част и ју­на­штво не­ма­ју це­ну. Сва­ки ци­ви­ли­зо­ва­ни на­род мо­ра да по­шту­је тра­ди­ци­ју, а ми смо до­ка­за­ли да то чи­ни­мо. Фи­лип Ви­шњић дао је огро­ман до­при­нос срп­ској кул­ту­ри без чи­јег ства­ра­ла­штва не би­смо има­ли пра­ву сли­ке на­ше бо­га­те и по­но­сне исто­ри­је – ре­као је др Бо­јан Пај­тић. Из­ра­да спо­ме­ни­ка ко­ји пред­ста­вља фи­гу­ру Фи­ли­па Ви­шњи­ћа у се­де­ћем по­ло­жа­ју са гу­сла­ма у ру­ка­ма, ви­си­не чак 2,60 ме­та­ра не би би­ла мо­гу­ћа без љу­ба­ви пре­ма свом на­ро­ду и зе­мљи из ко­је по­ти­че, про­фе­со­ра Рад­ми­ле Ми­лен­ти­је­вић, ко­ја је ис­та­кла да јој је би­ла част што је би­ла у мо­гућ­но­сти да по­мог­не да се срп­ски на­род Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу оду­жи по­ста­вља­њем ова­квог спо­ме­ни­ка ко­ји ће пре­ма ње­ним ре­чи­ма, би­ти чу­вар тра­ди­ци­је и исто­ри­је без ко­је ка­ко до­на­тор­ка ка­же не­ма ни бу­дућ­но­сти. Оп­шти­на Шид, та­ко је про­те­клог ви­кен­да би­ла цен­тар срп­ске ду­хов­но­сти, а ве­ле­леп­ни спо­ме­ник до­каз је да вре­ди те­жи­ти пра­вим ци­ље­ви­ма. - За­хвља­ју­ћи за­ла­га­њи­ма ор­га­ни­за­то­ра и сви­ма ко­ји су пре­по­зна­ли зна­чај на­ше иде­је да­нас смо оства­ри­ли ве­ли­ки сан и ис­пу­ни­ли обе­ћа­ње ко­је смо да­ли пре са­мо го­ди­ну да­на – ре­кла је На­та­ша Цвјет­ко­вић, а на­род­ни по­сла­ник, Жељ­ко Бре­сто­вач­ки је ис­та­као да је по­ди­за­ње спо­ме­ни­ка Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу до­каз да смо до­стој­ни ње­го­ве и про­шло­сти мно­гих срп­ских ју­на­ка, као и то да бри­гом и за­ла­га­њем за раз­вој на­ше за­јед­ни­це, по­ред не­го­ва­ња вред­но­сти ко­је смо на­сле­ди­ли, обез­бе­ђу­је­мо и си­гу­ран пут ка бу­дућ­но­сти. На­кон от­кри­ва­ња спо­ме­ни­ка усле­дио је кул­тур­но – умет­нич­ки про­грам, а „Ви­шњи­ће­ви да­ни“ су сле­де­ћег да­на на­ста­вље­ни у Ши­ду, где је одр­жан на­уч­ни скуп и све­ча­на ака­де­ми­ја. Уче­сни­ци су би­ли ис­так­ну­ти на­уч­ни рад­ни­ци као што су Че­до­мир По­пов, Слав­ко Гор­дић, Не­над Ле­ма­јић, Ма­то Пи­жу­ри­ца и мно­ги дру­ги. На све­ча­ној ака­де­ми­ји, одр­жа­ној у не­де­љу, 14. но­вем­бра у са­ли КОЦ-а про­гла­ше­ни су ово­го­ди­шњи до­бит­ни­ци Ви­шњи­ће­вих на­гра­да, а то су Бо­жи­дар Стој­ко­вић, за жи­вот­но де­ло, Ра­до­ван Сре­мац, као мла­ди ства­ра­лац и Срп­ско кул­тур­но умет­нич­ко дру­штво (СКУД) „Све­ти Са­ва“ из Ши­да за дру­штво ко­је не­гу­је тра­ди­ци­ју и кул­ту­ру срп­ског на­ро­да. Ово­го­ди­шња ма­ни­фе­ста­ци­ја је за­вр­ше­на у по­не­де­љак, 15. но­вем­бра спу­шта­њем за­ста­ве ис­пред КОЦ- а. Датум: 10.11.2010. ДА ЛИ ЈЕ ИНЦИДЕНТ О НАВОДНОМ МАЈТРЕТИРАЊУ УЧЕНИКА ОД СТРАНЕ ПРОФЕСОРА У ПРЕХРАМБЕНО-ШУМАРСКОЈ И ХЕМИЈСКОЈ ШКОЛИ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ЗЛОНАМЕРНО ИСФОРСИРАН?-ПОЛИТИЧКА ОДМАЗДА ИЛИ: Шта крије директор Огњеновић? Професор математике у Прехрамбено-шумарској и хемијској школи у Сремској Митровици Лука Мајсторовић, који пуни 38 година радног стажа, суспендован је „јер је физички и психички малтретирао ученика, да га је тукао, ударао ногама и рукама”... Тако пише у решењу за суспензију професора Луке Мајсторовића, а директор школе само каже да је професор суспендован и удаљен с посла до окончања поступка. Синдикат просветних радника Војводине у Прехрамбено-шумарској и хемијској школи је уложио приговор на решење о суспензији свог колеге, јер, професори не могу да схвате да је Лука Мајсторовић, иначе познат као миран човек и добар професор, насрнуо на ученика. – На двочасу математике, у понедељак 18. октобра заказивао сам писмени из математике, а онда је ђак, због кога ћу добити суспензију, рекао да то није тај датум за писмени, већ неки други, јер је он то видео на свом мобилном. Подсетио сам га да ђаци не смеју да носе мобилне у школу, упозорио га да не типка по телефонској тастатури, да пусти друге да вежбају и тада сам га повукао за крагну од јакне. То је мој грех. После тога ученик је изашао из учионице, није га било десетак минута, а онда се вратио. Ја га нисам пустио да уђе, јер је учионицу напустио без питања и дозволе. У дневник сам уписао напомену за његовог разредног старешину, да обрати пажњу на дисциплину овог ученика и да га, због понашања на часу, примерено казни - прича Лука Мајсторовић за новосадски Дневник. О овом инциденту обавештен је и директор школе Небојша Огњеновић, а онда су га како професор каже, убеђивали да оде на боловање да школа покуша да смири ситуацију. – Одбио сам, јер сам здрав, а овај случај је стигао и до полиције, па сам ишао у полицију да дам изјаву. Знате, немам шта да скривам, мени је савест чиста. Нисам дечака малтретирао, а и школа је требало да целу ствар одмах пријави полицији, да дечак буде прегледан у болници, да се утврде повреде. То није урађено, а није извршено ни моје суочавање са ђаком и његовим родитељима, који су покренули цео случај – каже Мајсторовић. Директор школе о овом случају неће да говори, јер је у току дисциплински поступак, а ни родитељи ученика неће ништа да кажу, како рекоше „о свему су упознати надлежни органи, па нека они одлуче.” Реаговао је школски синдикат, а председник сидниката у Прехрамбено-шумарској и хемијској школи у Сремској Митровици Миленко Вејиновић покушао је да посредује у овом случају, али је добио одговор да је дечаков отац већ пријавио случај полицији. – Уложили смо приговор Школском одбору на решење о суспензији професора Мајсторовића. Како Синдикат просветних радника Војводине има плаћене адвокате за заступање својих чланова, обавестио сам о овоме нашег адвоката и он ће заступати колегу, ако то буде требало - каже Миленко Вејиновић. За сада се не зна хоће ли овај случај бити и судски процесуиран, јер још увек нема кривичне пријаве против професора, међутим, вест да је Лука Мајсторовић суспендован због физичког и психичког малтретирања ученика, узбунила је духове међу просветарима и ученицима у Сремској Митровици и већ се чује незванична прича да ће професори и ђаци почети да потписују петицију у одбрану професора Мајсторовића. Међу запосленима у овој митровачкој средњој школи, који не желе да им се име помиње у новинама јер се боје одмазде директора Небојше Огњеновића, може се чути да је цео случај професора Мајсторовића исфорсиран и да има политичку позадину, како би био принуђен да се повуче и напусти школу, што би омогућило запошљавање другом лицу, по партијској линији. Да ли због тога што не жели да одговара на неугодна питања, тек директор школе Небојша Огњеновић, иначе локални кадар Г 17 плус, није желео да разговара за М НОВИНЕ. На нашу молбу да нам макар омогући да дођемо до телефонског броја родитеља наводно малтретираног ученика, одговорио је да се обратимо школском педагогу Славици Шарошковић и одељењском старешини Драгани Костић. Међутим, ни једна од њих две није могла да нам да информацију без одобрења директора. Судећи по томе, директор као да је „играо пинг-понг“ са јавношћу, упућујући новине на друге, који нису имали његову дозволу да говоре за медије. Припремио: Владимир Ћосић Датум: 03.11.2010. КРУ­ЖНИ ТОК КОД МУ­ЗЕ­ЈА СРЕ­МА-Ра­до­ви за­вр­ше­ни у пред­ви­ђе­ном ро­ку У Срем­ској Ми­тро­ви­ци је про­те­клог ви­кен­да окон­ча­на по­след­ња ета­па ра­до­ва на кру­жној рас­кр­сни­ци код Му­зе­ја Сре­ма. Ра­до­ве ко­ји су у пу­ном оби­му за­вр­ше­ни у пред­ви­ђе­ном ро­ку, у су­бо­ту, 30. ок­то­бра об­и­шли су пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Алек­сан­дар Про­да­но­вић и ди­рек­тор ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да Бо­јан Га­врић са са­рад­ни­ци­ма и том при­ли­ком из­ра­зи­ли за­до­вољ­ство успе­хом и бр­зи­ном окон­ча­ња ра­до­ва. - За­вр­ши­ли смо зна­чај­ну ин­ве­сти­ци­ју ко­ја не­ма са­мо естет­ски, не­го пре све­га функ­ци­о­нал­ни зна­чај. Отва­ра­њем ове са­о­бра­ћај­ни­це до­при­не­ће­мо си­гур­но­сти свих уче­сни­ка у са­о­бра­ћа­ју, а овај део гра­да ви­ше не­ће би­ти озна­чен као цр­на тач­ка на ма­пи. На­ста­вља­мо ра­до­ве у Ули­ци Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа, где ће би­ти из­гра­ђе­на и ка­на­ли­за­ци­о­на мре­жа. За­вр­ши­ли смо пут Ра­ден­ко­вић – Ба­но­во По­ље, За­са­ви­ца 1 – Рав­ње, као и ра­до­ве у на­се­ље­ним ме­сти­ма Чал­ма и За­са­ви­ца 1. Ра­ди­ће­мо на по­бољ­ша­њу пут­не ин­фра­струк­ту­ре док нам вре­мен­ски усло­ви то бу­ду до­зво­ља­ва­ли – из­ја­вио је Алек­сан­дар Про­да­но­вић. Ово је још јед­на од успе­шно ре­а­ли­зо­ва­них ин­ве­сти­ци­ја, фи­нан­си­ра­на из Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не, чи­јим се окон­ча­њем зна­чај­но до­при­не­ло по­бољ­ша­њу пут­не ин­фра­струк­ту­ре на под­руч­ју гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. Под­се­ти­мо да је ра­до­ве на из­град­њи кру­жне рас­кр­сни­це об­и­шао и по­кра­јин­ски пре­ми­јер, др Бо­јан Пај­тић ко­ји је том при­ли­ком оце­нио да је ова ин­ве­сти­ци­ја до­каз успе­шно­сти са­рад­ње над­ле­жних на по­кра­јин­ском и ло­кал­ном ни­воу, као и при­мер на ко­ји на­чин се нај­бо­ље ула­жу сред­ства из Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња ка­ко би се гра­ђа­ни­ма обез­бе­ди­ли што бо­љи усло­ви за жи­вот. - Ве­о­ма је ва­жно што су ра­до­ви бр­зо окон­ча­ни, по­себ­но има­ју­ћи у ви­ду чи­ње­ни­цу да је ово је­ди­на са­о­бра­ћај­ни­ца у це­лом гра­ду ко­ја мо­же да при­хва­ти зна­чај­ни­ји обим са­о­бра­ћа­ја пре­у­сме­ре­ног услед ра­до­ва на пу­ту Р – 103, пре­ма Ла­ћар­ку. За­јед­но са ра­до­ви­ма у Ули­ци Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа, вред­ност ин­ве­сти­ци­је је 50 ми­ли­о­на ди­на­ра – из­ја­вио је Бо­јан Га­врић. За ас­фал­ти­ра­ње кру­жног то­ка утро­ше­но је 700 то­на ас­фал­та, а уско­ро се оче­ку­је и уре­ђе­ње про­сто­ра око кру­жне рас­кр­сни­це. Над­ле­жни у Ме­сној за­јед­ни­ци Цен­тар оце­ни­ли су да ће отва­ра­њем ова­кве са­о­бра­ћај­ни­це би­ти ство­ре­ни усло­ви за ве­ћу без­бед­ност уче­сни­ка у са­о­бра­ћа­ју. Датум: 27.10.2010. УЛА­ГА­ЊЕ У ГРАД­СКУ ИН­ФРА­СТРУК­ТУ­РУ-Но­ве са­о­бра­ћај­ни­це ме­ња­ју из­глед гра­да У че­твр­так, 21. ок­то­бра ра­до­ве на из­град­њи кру­жне рас­кр­сни­це код Му­зе­ја Сре­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци об­и­шли су за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Ср­ђан Ко­зли­на, ди­рек­тор ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да Бо­јан Га­врић и пот­пред­сед­ник Са­ве­та ме­сне за­јед­ни­це „Цен­тар“ Зо­ран Жи­гић. Тре­нут­но се ра­де ивич­ња­ци, а до кра­ја ок­то­бра је на­ја­вље­но да ће се рас­кр­сни­ца пу­сти­ти у са­о­бра­ћај. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је је око 50 ми­ли­о­на ди­на­ра, а сред­ства су обез­бе­ђе­на из Фон­да за ка­пи­тал­на ула­га­ња АП Вој­во­ди­не. Дан ка­сни­је, у пе­так 22. ок­то­бра, ра­до­ве на из­град­њи пу­та Р-103 об­и­шли су гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић и ди­рек­то­ри град­ских јав­них пред­у­зе­ћа. На­ста­вак про­ши­ре­ња пу­та Р-103 је јед­на од нај­ве­ћих ин­ве­сти­ци­ја ве­за­них за из­град­њу и уна­пре­ђе­ње пут­не мре­же у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. - Ра­ди се ки­ло­ме­тар и по пу­та, са јед­ном но­ви­ном, а то је да ће се иза Са­ло­на на­ме­шта­ја „Ши­пад“ кре­ну­ти са раз­дел­ним остр­вом и зе­ле­ном по­вр­ши­ном из­ме­ђу. Ра­до­ве за­јед­но фи­нан­си­ра­ју Град Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Европ­ска ин­ве­сти­ци­о­на бан­ка, за­то ро­ко­ве мо­ра­мо да по­шту­је­мо. За са­да иде до­бро и на­дам се да не­ће би­ти ве­ли­ких вре­мен­ских не­при­ли­ка – из­ја­вио је гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић при­ли­ком оби­ла­ска ра­до­ва. Тре­нут­но се ра­ди из­град­ња ат­мос­фер­ске ка­на­ли­за­ци­је, а уско­ро ће се по­че­ти и са по­ста­вља­њем ивич­ња­ка са обе стра­не пу­та. Ди­рек­тор ЈП Ди­рек­ци­ја за из­град­њу гра­да Бо­јан Га­врић је из­ја­вио да је рок за за­вр­ше­так ра­до­ва 60 рад­них да­на, од­но­сно крај но­вем­бра. На­кон за­вр­шет­ка про­ши­ре­ња пу­та оста­је да се по­ста­ве но­ви се­ма­фо­ри и сиг­на­ли­за­ци­ја. Из­во­ђач ра­до­ва је пред­у­зе­ће Бо­ро­ви­ца тран­спорт, на из­град­њи пу­та Р-103 ра­ди око 60 рад­ни­ка, а на те­ре­ну је и сва по­треб­на ме­ха­ни­за­ци­ја, ка­ко би по­сао био што ква­ли­тет­ни­је ура­ђен. Ме­на­џер фир­ме Бо­ро­ви­ца тран­спорт Пе­тар Иса­ко­вић ка­же да се ра­ди пут са пет са­о­бра­ћај­них тра­ка, ши­ри­не од по се­дам и по ме­та­ра са сва­ке стра­не. Про­ши­ре­њем пу­та јед­не од нај­про­мет­ни­јих са­о­бра­ћај­ни­ца сва­ка­ко ће се сма­њи­ти гу­жве и рас­те­ре­ти­ти са­о­бра­ћај. Б. Се­ла­ко­вић

www.m-novine.com © Сремске недељне "М" новине 2009. All Rights Reserved